Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 48 минута, Ромејац рече

Срби су у ствари хрвати који су продали веру за вечеру... 

Значи ипак нису Срби најстарији народ на свету, него Орвати... опет нас претекоше... имају и већу просечну палту...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 11 минута, Вукашин рече

To neki anti-Deretic ha-ha : )))

Ускоро ће се доћи до података који јасно говоре да је прва амеба била хрватица, а да се од ње (после пола милиона година) одметнула амеба српкиња (њена кћерка) - Ах тај вечни однос Мајке (из Стамбола на Босфору) и незахвалних кћерки!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Схватио сам решење овог форума. Поруке треба да се наплаћују по један динар.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Схватио сам решење овог форума. Поруке треба да се наплаћују по један динар.

Ево иљаду одма да уплатим за мене и Ђуровића:)) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 8 минута, RYLAH рече

за мене и Ђуровића

Ето... цариници и фарисеји да пишу а ми теолошка сиротиња ништа... :0212_rolleyes:
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 17 минута, Ромејац рече

 

Valjda ce biti prevedeno, ali, evo, hipoteticki Just_Cuz_19 ako se osudi Vartolomej, onda bi on sa svojom osudom povukao i mnoge koji ga podrzavaju po svim crkvama, kako po njegovoj eklisiologiji tako i po ekumenizmu ... :POPOcorn1: ... (ovo oko ekumenizma bi malo zakacilo i Zokija....:))))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Vladan :::. рече

Не само то брате Трифке неко и сам Син Божији разбојничком пећином (=јазбином) назива, ни мање ни више, него Дом Оца свога и то због ондашњих ситних продаваца и дилера.

А за обичну канцеларију ових њихових савременика (расколника, неопаписта, дилера симонијом на велико, продаваца аутокефалија, дијецеза, парохија, томоса и термоса) не би требало да кажемо да је (разбојничка) јазбина.

А зашто? Да би тренирали финоћу све певајући Св. Сави док ови поткопавају СПЦ коју је он направио.
 

‚Ma ima još crnjih stvari. Pogledaj ovo: Gal 1:8 Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Gal 1:9 Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!

I zašto ovo apostol Pavle kaže? Zato što su ustvrdili da je pored oslanjanja na milost Božju potrebno i držati zakon da bi se spasili. Pa 90% ljudi bi danas rekli da je to sasvimu redu reći i praktikovati. A ono, gle, apostol Pavle proklinje zbog toga. 

Zamisli da nekome padne na pamet da proklinje Barta zbog onoga što radi? :whackado:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 39 минута, Trifke рече

Zamisli da nekome padne na pamet da proklinje Barta zbog onoga što radi?

Одма ми био банован :):buba:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ

Јао опет историјски тролови. @Поуке.орг инфо отвори им тему па да се тамо играју аман...
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 часа, MKD13 рече

Bokisd evo covek lepo sa argumentima dokazuje da Ohridska Crkva nije bila potcinjena i da je bila Autokefalna u odnosu na Car.Patriarshije. Procitaj...i kazi ako imas neke kontra argumente, al ne kao ono< pismo>, koje jos uvek nisi nasao. 

пре 7 часа, Pontifex Emeritus рече

Ma, nije bratko Makedonce.... Komatina se samo pozivao i navodio Homatijana koji ce naravno da se nesto poziva na neku kao autokefaliju Ohridske arhiepiskopije - koja ne postoji jasno i nedvosmisleno data od bilo koga iz Istocne, bilo Zapadne ckve (dok smo bili u jedinstvu), ....natero si me da trazim i citam i nema drugih dokaza o autokefalnosti Ohrida osim toga sto pise Homatijan potpuno neosnovano i neobjektivno o svojoj kao nekoj autokefalnosti...itd...

Inace, ako ste isli kod Vartolomeja pre neki dan, pa, evo mogli ste i navesti Komatina kako biste kao dokazali da ste vec autokefalni, :citac:.... zasto ste onda trazili od Vartolomeja da se ukljuci u vasu pricu oko davanja autokefalije i crkvene samostalnosti,... ako vec imate autokefaliju, zasto mu to niste prezentovali ,,....mislim da bi u roku od par minuta 'leteli' iz njegove rezidencije....:stadaradim:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 4 минута, Bokisd рече

iz njegove rezidencije...

Кхм... ехм... ја....ехм...
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 44 минута, Bokisd рече

Ma, nije bratko Makedonce.... Komatina se samo pozivao i navodio Homatijana koji ce naravno da se nesto poziva na neku kao autokefaliju Ohridske arhiepiskopije - koja ne postoji jasno i nedvosmisleno data od bilo koga iz Istocne, bilo Zapadne ckve (dok smo bili u jedinstvu), ....natero si me da trazim i citam i nema drugih dokaza o autokefalnosti Ohrida osim toga sto pise Homatijan potpuno neosnovano i neobjektivno o svojoj kao nekoj autokefalnosti...itd...

Inace, ako ste isli kod Vartolomeja pre neki dan, pa, evo mogli ste i navesti Komatina kako biste kao dokazali da ste vec autokefalni, :citac:.... zasto ste onda trazili od Vartolomeja da se ukljuci u vasu pricu oko davanja autokefalije i crkvene samostalnosti,... ako vec imate autokefaliju, zasto mu to niste prezentovali ,,....mislim da bi u roku od par minuta 'leteli' iz njegove rezidencije....:stadaradim:

Gaba..nista ti nisi procitao, a autor je napisao "kratku" istoriju Ohridsku Arhiepiskopije onog vremena. Nista moram da ti citiram nesto malo, al vredi da se prociti citavo poglavlje. I Vartolomej zna da je bila autokefalna....

 

 

<//Након овог кратког прегледа садржине повеља, неопходно јеистаћи какав је био њихов карактер, тј. јесу ли оне биле оснивачки актиОхридске архиепископије? Одговор је одричан. Цар ВасилијеII у свим повељама истиче континуитет између цркве којој он дарује привилегије и цркве из времена бугарских владара Петра и Самуила – бугарске цркве.

Ни на једном месту у повељама,он о бугарској цркви свог времена не говори као о новој творевини. Он својим повељама само признаје њено постојање и потврђује њена права у измењеним политичким околностима. Посебно су значајна питања ранга и статуса Бугарске цркве у таквим околностима– да ли су и они остали не промењени? Што се првога тиче,да подсетим, бугарска црква је имала ранг архиепископије, никако патријаршије како се често приписивало цркви Самуиловог времена, те је у таквом положају и остала, тако да се не може говорити да је цар Василије I Iдеградирао њен ранг. Што се тиче статуса, задржала је исти,тј. и даље је била аутокефална у односу на Цариградску патријаршију.

До промена није дошло ни када јеу питању црквено средиште. Охрид је постао столица бугарске цркве још у време Јовановог претходника, архиепископа Филипа, заСамуиловог живота. Мишљења сам да три охридске повеље нису оснивачки акти, оне само сведочео континуитету црквене организације на једном географском подручју, упркос политичким променамa.

 Дакле, у време Василија II није било великих промена у идентитету и устројству бугарске цркве.Промена је уочљива тек одвремена цара Михаила IV Пафлагонца када је након смрти архиепископа Јована 1037. г., изабран Лав Пафлагонац за охридског архиепископа. Михаило Деволски пише у допунама Краткојисторији Јована Скилице: „када је умро архиепископ Бугарске Јован цар постави другог пореклом из Пафлагоније, и који се био истакао у Великој цркви (Света Софија)и који је много година вршио дужност хартофилакса“.

Осим тога што нас Михаило Деволски обавештава о високом достојанству које је Лав заузимао пре доласка на место архиепископа, он истиче да је на то место дошао тако што га је цар поставио.То је први случај да је лично цар поставио поглавара охридске цркве. Међутим, то није никакав преседан у историји односа византијске државе и цркве, пошто су цареви одувек имали права да се мешају у избор црквених великодостојника.

У случају Охридске архиепископије постављање архиепископа од стране цара постало је пракса, иако такво право цара ничим формално није било утврђено.

Та пракса је остављала тако велики утисак на савременике да је средином XII века, Нил Доксопатриду

Спису о патријаршијским престолима Истока, представља скоро као правну норму пишући како „,Бугарска добија од цара епископе“.

 Дакле, Охридска архиепископија је била аутокефална у односу на Цариградску патријаршију, патријаршија се није мешала у унутрашња питања архиепископије, те тиме њена аутокефалност није била нарушена. Умешаност цара у црквене послове не значи и нарушавање аутокефалности одређене црквене области, пошто је аутокефалност само независност једне црквене области од друге. Већ је напоменуто да охридске повеље Василија II нису донеле никакву промену у правном статусу бугарске цркве, него да је она задржала свој аутокефални положај који је имала у време бугарских владара.

 

Такав став подупире и пасус поменутог трактата Нила Доксопатрида у коме пише: „Бугарска је, слично Кипру, аутокефална, непотчињена ниједном од највећих престола, већ се као самовласна води и рукополаже од сопствених епископа. Она с почетка, није билаБугарска, већје касније, пошто су Бугари њом загосподарили, названа  Бугарском. Дакле, „она остаде(ἔμεινεν) аутокефална“, затошто је од царске власти, односно цара господина Василија Порфирородног(Василија II), била одузета из руку Бугара, а није била никада потчињена цркви Цариграда. Зато све до сада Кипар и Бугарска добијају од цара епископе, а рукополажу се они, као што је речено, од сопствених епископа и зову се архиепископије као аутокефалне“.>>>

 

procitaj knigu nece da ti naskodi:)

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 44 минута, MKD13 рече

procitaj knigu nece da ti naskodi:)

Citao sam pre, i sad nesto malo,...:citac:

Samo jedno, da li znas da je ipak Kiparska crkva morala  od jednog Vaselj. sabora da bude zvanicno i javno i kanonski proglasena samostalnom i autokefalnom crkvom,...znaci sabor svih episkopa i patrijarsija u tadasnjoj celoj vaseljeni mogao je samo u to vreme da daje i priznaje nekoj crkvi full samostalnost ili kako se kaze danas autokefaliju.

Ko, kada, gde, pismeno i u dokumentima je dao Ohridskoj arhiepiskopiji full samostalnost ili autokefaliju ? Nema Makedonce, ne postoji takva istorijska i crkvena i kanonska stvar.

Osim samopozivanja Homatijana i cara Vasilija,....Homatijan potpuno neosnovano, i car Vasilije,...mislim, ono, kada su carevi sami proglasavali autokefalije, nema nikakve istorijske i crkvene i kanonske osnove za tako nesto, .... car moze da pokrene i predlozi neku stvar koja se tice crkve, ali samo crkvena punoca moze da prizna neku crkvenu stvar, pa tako i autokefaliju.

I, zato kada se Ohrid u crkvenim stvarima i poslovima ponovo vratio u okrilje Carigradske crkve, onda je sam Carigrad rukopolagao episkopa za Ohrid - sto je dokaz da Ohrid nije bio full samostalan i autokefalan,.... slicno kao i za Moskvu, kada im je Carigrad rukopolagao mitropolita Moskovskog - sve dok nisu dobili samostalnost i autokefaknost da sami rukopolazu svoje mitropolite za Moskvu, i to kako su dobili tu autokefalnost moje Makedonce,....pa, tako sto su ih priznali i Carigradski i Aleksandrijski i Antiohijski i Jerusalimski patrijah na Saboru u Carigradu 1593. godine,.... gde to imamo nesto slicno za Ohrid, nema tako nesto...itd...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...