Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

пре 52 минута, Света_Матрона рече

:)

Мени се чини да је овај модератор из мешаног брака и нешто му је тесно када се пише само ћирилицом, па зато користи и ћирилицу и латиницу да би било цивилизовано и политички коректно. Али како би рекао Патријарх Павле морамо имати много више љубави за нашу браћу из мешовитих бракова.

„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“

Патријарх Павле

Share this post


Link to post
Share on other sites

Неко се брине за углед Бартове канцеларије?

Докон поп и јариће крсти. А Патриајрх Вартоломеј је сам држи као да је излапели деда, све умуљано и неуредно. Канцеларија нашег Патријарха се зато блиста, свака ситница је на свом месту. Што и приличи канцеларији за Главу цркве која има 800 година историје. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Vladan :::. рече

Чудно је ово са цивилизованошћу и црквено-политичком коректношћу у вези Барта и термина јазбина...
 

1) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који је "томосом" подржао "цивилизоване" украјинске расколнике, унијате, националисте који су са фантомкама "цивилизовано" обијали цркве, истеривали и пребијали народ и свештенике:

 

2) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који је подржао "цивилизоване" нео-нацистичке бандеровце и “Правий Сектор” у отимању и храмова а припадици тих фашиста су на ратишту истицали "цивилизовани" нацистичи кукасти крст:

3) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који је дао "томос" "аутокефалности" саморукоположеним и проклетим расколницима?

4) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који себи даје власт какву папе могу само да сањају?

5) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који отворено шурује са американцима на разбијању Православне цркве?

6) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који уводи еклисиолошку јерес фанариотске мајке цркве која има власт на свим осталим црквама?

7) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који неће да изговори СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА?

8) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који нашег патријарха не ословљава са светост као што би требало у цивилизованом православном свету?

9) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који се непозван меша у унутрашње питање СПЦ око македонског раскола?

10) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који ради на највећем расколу у Цркви од 1054?


А сме ли овде да се каже усташка јазбина? Је ли и то нецивилизовано? Јер су усташе били нацисти као што су нацисти припадници Правог сектора који са Бартовим аутокефалним расколницима бију народ и отимају храмове?

Бартове присталице у САД нам цепају СПЦ а овде се неки брину како неко овде зове његову канцеларију!? Неко се брине за углед Бартове канцеларије? То се види као нешто јако важно и цивилизовано на шта треба да се скрене пажња на овој теми?

Стварно браћо Срби и православци? Стварно??

 

Nista tu nije cudno. Mi koji pratimo Pouke od samih pocetaka znamo jako dobro da na ovom sajtu nikada pre nije bilo ovoliko ruznih reci niti se razgovaralo na ovako primitivnom nivou kao u poslednje vreme.

A verbalno smo se “klali” i medjusobno i sa administracijom onoliko...

Drago mi je da se vracaju pristojne norme ponasanja i nadam se da ce to motivisati pristojne i dobre ljude da se vrate i nastave da pisu i doprinose sajtu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, florenntina рече

 

Drago mi je da se vracaju pristojne norme ponasanja i nadam se da ce to motivisati pristojne i dobre ljude da se vrate i nastave da pisu i doprinose sajtu.

Ево ја сам се вратио а нисам ни добар ни проистојан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Екскалибур8 рече

Реците молим Вас, шта је непристојно у изразу јазбина за канцеларију дотичног? Да ли сте ви некада видели његову канцеларију како изгледа? Ја мислим да је реч јазбина претерано великодушна као опис те канцеларије. 

 

Да ли сматрате да ови људи који сада пишу нису пристојни и добри? На чему темељите то своје мишљење? 

Само, молим Вас будите пристојни, и конкретни у своме одговору. 

Otkud bre ja znam kakvi su ljudi koji pisu i kakve su cije kancelarije. Nisam to ni komentarisala.

Komentarisala sam nacin komunikacije na forumu u zadnje vreme.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, zuti car рече

Ево ја сам се вратио а нисам ни добар ни проистојан.

To je tvoja licna stvar i sloboda izbora.

Ono sto se meni dopada jeste pokusaj da se forumu vrate pristojne norme komunikacije i to podrzavam i pozdravljam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Срби Светосавци рече

Разумљиво би било да о.Слађан као клирик ЦП служи по грегоријанском календару и при том мисионари у његовим парохијама до миле воље.Али он служи по јулијанском календару, дакле, циљано међу Србима. Ево сада је и награђен од његовог митрополита за своје дело. СПЦ у Аустрији има око 19 парохија и 30-так свештеика значи веома је заступљена тамо. Дакле, нема посебне потребе да и Цариградска митрополија мисионари међу Србима. Стварне намере су, нажалост, више него очигледне!!!

Ово са календаром је интересантно и сигурно није случајно. Када се одржавао Сабор на Криту једна од тема је требао да буде и календар који реално представља,  уз додељивање аутокефалија, највећи проблем за јединство, тј саборност у православљу. О томе је писао и поп Ђаковац у неком раду са извештајем са овог  Сабора, а неко је овде поставио па сам прочитао. Међутим о календару се на критском Сабору уопште није дискутовало, као ни о начину додела аутокефалија, а каснији догађаји показују да је то било зато што то одговара фанариотима и Вартоломејевим неопапским амбицијама да се угуши саборност и он буде први међу неједнаким. Из праксе унијаћења под РК Патријарх Вартоломеј је схватио да Словенима, тј највише Русима и Србима које он жели како је рекао да доведе у ред јер су нижи од Грка у погледу вере, је стари календар јако битан и ако га не дира има бољи пролаз да спроведе своје намере, а то је да га признамо за неопапу и да дели аутокефалије у својој канцеларији, да не кажем јаз,,, не сме се:). Зато он у Украјини не мења календар, а сад видимо слично је и у Аустрији где су Срби огромна већина. Значи, као што код папе могу да се носе браде и држи стари календар само признај папу и терај.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Света_Матрона рече

које јел јазбина?

Sasvim prikladan naziv, SIMBOLICKI, ja bih  recimo odlicio da se izrazim vise BIBLIJSKI npr zmijsko leglo ili pak PORODI ASPIDINI...

Ali ok, adminosttacija ima pravo na svoje vidjenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Света_Матрона рече

:)

Мени се чини да је овај модератор из мешаног брака и нешто му је тесно када се пише само ћирилицом, па зато користи и ћирилицу и латиницу да би било цивилизовано и политички коректно. Али како би рекао Патријарх Павле морамо имати много више љубави за нашу браћу из мешовитих бракова.

Дефиниши мешани брак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Екскалибур8 рече

Коментарисали сте (бре!) да се враћају пристојне норме, што значи да су некуда отишле, па се сада враћају. И ја вас питам онда да наведете због чега су норме непристојне? Будите конкретни.

Јер ако нисте конкретни, него само причате напамет, неко би могао рећи да се овде дилује дрога, без икаквог упоришта у стварности за ту изјаву.

Дакле изволите...

Nemam ja vremena za ovakve polemike. Na kraju dana, vazno je da stvari idu u dobrom pravcu 👍

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Слажан има огроман успех и добро ради, али знам да је хтео да буде при СПЦ, али еп. Андреј није имао слуха. Због анимозитета је ово направио, тако да сада Срби и други радо иду код о. Слађана у ту мисионарску парохију. Заборавља се да је у комшилуку и Артемијева катакомба, и о томе нико ништа не прича, а смета им један канонски свештеник! Андреј није хтео ни мене у Риму и Срби 10 година немају литургију на српском, осим оних који дођу код мене. Народна: Има кост, сам је не глође, а другоме не даје. Само народ трпи. И то одговорнима у СПЦ не смета. Ја пак нисам неко ко би правио своје цркве. Римска ситуација је срамна. 

Први Срби који су прешли у грчку цркву у Бечу нису то урадили из анимозитета према еп. Андреју, већ пре тога. Поједностављено говорећи, нешто су се били испосвађали и дошли су у сукоб са свештеником са којим до тада нису имали никаквих несугласица, већ напротив, разумевање и подршку. Не знам шта је коме засметало кад је у питању сукоб еп. Андреја и о. Слађана, али ако је овај други хтео да буде при СПЦ, можда је имао и других опција - кажем, причам напамет - није Беч једини град у којем се може живети. Зашто је изабрао опцију која прети да остави трајне последице на положај СПЦ у Аустрији, не могу да кажем. У сваком случају, какав год да је епископ, на крају дође други, а заједница треба да траје много дуже.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих сад да цитирам, али било је у претходним постовима речи о том мисионарењу у западним земљама, о календару и слично.Ето, пре свега за нас који не путујемо, и немамо представу о томе како је то са православљем у земљама у којима живи већ више генерација наших људи, који изгледа заборављају језик и претке. Нешто сам читала о савезима хришћанских цркава. Како иде са веронауком, са Литургијама. Заиста мислим да сам недовољно података добила гуглајући, како се то данас каже. Не би било лоше да се мало осветли и та тема у оквиру ове о расколима. Нисмо сви подједнако обавештени. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Коментарисали сте (бре!) да се враћају пристојне норме, што значи да су некуда отишле, па се сада враћају. И ја вас питам онда да наведете због чега су норме непристојне? Будите конкретни.
Јер ако нисте конкретни, него само причате напамет, неко би могао рећи да се овде дилује дрога, без икаквог упоришта у стварности за ту изјаву.
Дакле изволите...
Vraćaju se , naravno da se vraćaju.
Možete da ih prihvatite ili da odete.
Srdačan pozdrav

Послато са moto x4 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dosta je bilo. Ne spamujte temu, Niko vas neće opominjali zbog različitog mišljenja, neslaganja, ali birajte reči.

Коментарисали сте (бре!) да се враћају пристојне норме, што значи да су некуда отишле, па се сада враћају. И ја вас питам онда да наведете због чега су норме непристојне? Будите конкретни.
Јер ако нисте конкретни, него само причате напамет, неко би могао рећи да се овде дилује дрога, без икаквог упоришта у стварности за ту изјаву.
Дакле изволите...


Послато са moto x4 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Bernard
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      By Guest
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      By Guest
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • By Walter
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...