Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

ТЕОЛОГ
пре 12 минута, Zoran Đurović рече

:D

Како спречити прављење аутокефалије ако то планирају? Мислим да је то главно питање.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, logdanov рече

Мени се чини да митрополит овде говори уопштено о аутономији, али ако бих баш био подозрив према његовим мотивима, и те како бих могао да видим у овим речима покушај да се разводни прича о статусу и покушај да се евентуално та тема скине са дневног реда.

Da. Yes. :D ...(moje podebljanje).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН
пре 20 минута, Жика рече

Како спречити прављење аутокефалије ако то планирају? Мислим да је то главно питање.

То никад није било могуће спречити

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН

Мило би ЦПЦ као унију са Ватиканом:

WWW.VIJESTI.ME

Kanonsko priznanje obavilo bi se navodno preko unijatizacije - CPC bi zadržala “istočni obred”, ali bi za poglavara imala papu. Iz Kabineta...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 часа, feeble рече

Amfilohije: Vlast će pregovarati sa mnom, a ne sa Patrijaršijom

Amfilohije je objasnio da Mitropolija želi temeljni ugovor po uzoru na one koje je Crna Gora potpisala sa Katoličkom crkvom i Islamskom zajednicom i dodao da tu neće biti pomena o novom statusu, jer je, kaže, Mitropolija već autonomna.

Da li je autonomna? Je li samo MCP ili i druge mitropolije ili eparhije? Ili samo MCP posto je on arhiepiskop?

I onda se forumasi ljute sto smo paranoidi...

 

Пре сат времена, Жељко рече

 

И да је била аутокефална исто каже...

Ovo treba spojiti u jedno radi lakseg..... analitickog pregleda :laie_14: :D ....i kontekstualizacije :idea: onoga sta je stvarno rekao Amfilohije.

Sta je rekao, .....pa, prvo sto mi je upalo u oko :coolio: jeste da mitrop. kaze da je bila autokefalna zato sto je stvarala drzavu, znaci nije bila bas autokefalna u smislu full kanonske samostalnosti, jer mitrop. kaze da su iz CG trazili od Rusije da im rukopolazu episkope (sto crkveno i kanonski znaci da nisu bili full autokefalni, i to je ranije,.... to rukopolozenje od strane Rusije - pre nekoliko meseci i sama Mitropolija u svom zvanicnom saopstenju navela kao jedan od razloga da crkva u CG nikada nije bila full autokefalna, a protiv svih onih u CG koji su pricali da je bila kroz istoriju autokefalna...).... i jos je mitrop.rekao,....da je bila samostalna u smislu naslednika nase Pecke patrijarsije, jer Mitropolija nije prihvatala odluku Carigrada kojim je ukinuta nasa Pecka patrijarsija i samim time je Mitropolija kao egzarh Peckog trona nastavila kanonsko prejemstvo nase autokefalne svetosavske crkve (sve do ponovnog ujedinjenja SPC posle Rata...)

"Mitropoliju je osnovao prije 800 godina Sv Sava. Ova mitropolija je kroz vjekove djelala svoje djelo, bila je samostalna u punom smislu riječi, od vremena ukidanja Pećke Partijaršije 1766. godine, pa se u to vrijeme zvala autokefalna zato što je bila jedina eparhija Pećke partijaršije koja je bez prekida ostala do današnjeg dana, sve druge - i Beogradska i Karlovačka su nastajale i mijenjale se. Jedina koja je ostala samostalna i sačuvala samostalnost Pećke partijaršije jeste Mitropolija crnogorsko primorska. Zvala se u to vrijeme autokefalna jer je u to vrijeme stvarala državu. Ona nije prihvatala odluku Carigrada kojom je poništena Pećka partijaršija. Mitropolija je jedina ostala bez prekida, a to je kasnije potvrdio ruski Sinod rukopolažući episkope crnogorske koji nijesu tražili da budu rukopoloženi od Carigrada, nego su tražili od Rusije da im se rukopolažu episkopi sve do Mitrofana Bana 1920. godine, što ne znaju neznalice i oni vaspitani na brozovori, na lenjinizmu i marksizmu", poručio je Amfilohije"........

(da li ovo moze da se tumaci kao Amfilohojev otklon od danasnjeg Carigrada.... u smislu da moze sam samcit da  daje autokefalije,...0703_read).

Isto i za autonomiju, to je mitrop. pomenuo u opstem smislu jer kaze da i svaka episkopija ima neku autonomiju u svom radu. I, jos je rekao,...."Kada sa nama pregovaraju to je isto kao da pregovaraju sa Beogradskom patrijaršijom, tu nema nikakve razlike", rekao je Mitropolit portalu Standard....(podebljanje u tekstu).

Znaci, nije bas rekao licno za sebe,(kao sto je pompezan naslov teksta) nego .... sa nama,.... sto moze da znaci, da je on ili oni - tj.MCP - jeste predstavnik BG patrijarsije u CG,....jer, je i Amfilohije deo te iste nase SPC sto je puno puta i on sam rekao i svi ostali episkopi u CG, kroz razne tekstove i zvanicna saopstenja.

http://standard.co.me/index.php/politika/item/67434-amfilohije-za-standard-vlast-ce-o-temeljnom-ugovoru-pregovarati-sa-mnom-a-ne-sa-beogradskom-patrijarsijom

(odo na slavu,....:cheesy3:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Жељко рече

То никад није било могуће спречити

Pa to, nema nacina da se sprijeci. A posto m. Amfilohiju niko ne moze nista, ja sam odustao od ovih litija jer ti ljudi ne znaju ni sto izlaze na ulicu, niti kakve stavove ima mitrpolit I co. Ovim se samo pokazalo da Sinod niti moze da kontrolise svoje mitrpolije, niti se pita kad su ove ili slicne situacije. Sve je pocelo sa pricom m. Amfilohija o konfederacijama I daleko vecoj autonomiji itd.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
VIDOVDAN.ORG

Није лако бити српски Патријарх, још теже је бити патријарх после...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 12 минута, Ronald рече

Pa to, nema nacina da se sprijeci. A posto m. Amfilohiju niko ne moze nista, ja sam odustao od ovih litija jer ti ljudi ne znaju ni sto izlaze na ulicu, niti kakve stavove ima mitrpolit I co. Ovim se samo pokazalo da Sinod niti moze da kontrolise svoje mitrpolije, niti se pita kad su ove ili slicne situacije. Sve je pocelo sa pricom m. Amfilohija o konfederacijama I daleko vecoj autonomiji itd.

А неки помислили да је Ава лудак и да мрзи народ... Видели сте колико је тамбураша било ангажовано против мене. 

И једно питање за саблажњиве админе: Овде су ме прозивали за кочијашки језик, али зашто се сада преносе клипови у којима Амфилохије каже "аутофекална црква"? Убеђен сам да би ми то Релакс могао објаснити... :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Алаха вам, има ли га неки тумач па да ми разреши апорије митрополита Амфилохија? Вели:

1) „Прoчитаћемо Ђукановићу и писмо цариградског патријарха, где он говори о томе да Митрополија црногорска никад није била аутокефална, као што и није“...

2) „Ова Митрополија је кроз вјекове дјелала своје дјело, била је самостална у пуном смислу ријечи, од времена укидања Пећке Партијаршије 1766. године, па се у то вријеме звала аутокефална зато што је била једина епархија Пећке партијаршије која је без прекида остала до данашњег дана, све друге – и Београдска и Карловачка су настајале и мијењале се. Једина која је остала самостална и сачувала самосталност Пећке партијаршије јесте Митрополија црногорско приморска. Звала се у то вријеме аутокефална јер је у то вријеме стварала државу. Она није прихватала одлуку Цариграда којом је поништена Пећка патријаршија“.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 8 минута, The Godfather рече
VIDOVDAN.ORG

Није лако бити српски Патријарх, још теже је бити патријарх после...

 

Одлични Брадун: "Заиста како је процес расрбљавања одмакао далеко а почео је са успостављањем комунистичке власти 1944-те да би се наставио и интензивирао у другој фази власти Мила Ђукановића, мало ко је веровао да је овакво духовно и национално буђење народа могуће".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 44 минута, Ronald рече

Pa to, nema nacina da se sprijeci. A posto m. Amfilohiju niko ne moze nista, ja sam odustao od ovih litija jer ti ljudi ne znaju ni sto izlaze na ulicu, niti kakve stavove ima mitrpolit I co. Ovim se samo pokazalo da Sinod niti moze da kontrolise svoje mitrpolije, niti se pita kad su ove ili slicne situacije. Sve je pocelo sa pricom m. Amfilohija o konfederacijama I daleko vecoj autonomiji itd.

Мислим да народ итекако зна зашто се окупља. Да би се било шта у Црној Гори променило, обични људи треба да престану да се плаше. Не могу да престану да се плаше сами, код куће.

Какве заставе носе? Шта обичан свет жели од овога? Онај ко виче "Црна Гора и Србија то је једна фамилија" и "Косово-Србија" ваљда не помишља на раскол. Све већи број људи на протестима сведочи да су жељни да буду тамо где се тако скандира. Треба што више људи да излази, јер их као свесне Србе нико не може потчинити ни папи ни антипапи.

Ако подозревамо нечије нечасне намере, ово је једини начин да се оне осујете. Раскола ипак нема тамо где влада јединство.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Risto maher.

Dok zabludela raja drži pogled usmeren ka pajacu Mirašu, Risto pravi autokefalnu CPC.

A većina Srba u Srbiji ga doživljava za srbskog nacionalistu (što bi inače bilo haram prema pravoslavnom učenju).

Zaobilazi patrijarha u duhu Satane koji se prvi pobunio jer se ne zadovoljavaše mestom najvišeg među heruvimima već je hteo biti Bog.

Istovremeno se poziva na istorijske osnove autokefalnosti crnogorske crkve služeći se istom istoriografijom koju forsiraju Miraš i milogorski istoričari poslednjih 15 godina.

Računa Risto da su mozgovi dobro pripremljeni, fino udinstani, pa prelazi u sledeću brzinu.

Zvali su ga Risto Sotona.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 14 минута, Zoran Đurović рече

Алаха вам, има ли га неки тумач па да ми разреши апорије митрополита Амфилохија? Вели:

1) „Прoчитаћемо Ђукановићу и писмо цариградског патријарха, где он говори о томе да Митрополија црногорска никад није била аутокефална, као што и није“...

2) „Ова Митрополија је кроз вјекове дјелала своје дјело, била је самостална у пуном смислу ријечи, од времена укидања Пећке Партијаршије 1766. године, па се у то вријеме звала аутокефална зато што је била једина епархија Пећке партијаршије која је без прекида остала до данашњег дана, све друге – и Београдска и Карловачка су настајале и мијењале се. Једина која је остала самостална и сачувала самосталност Пећке партијаршије јесте Митрополија црногорско приморска. Звала се у то вријеме аутокефална јер је у то вријеме стварала државу. Она није прихватала одлуку Цариграда којом је поништена Пећка патријаршија“.

 

 Мени то звучи као у смислу пустите ме да преговарам са Милом Ђ. из сличне позиције какву је имао митрополит за време укинуте П. Патр. када је митрополија имала државотворну функцију. Па испада као да ће м. Амфилохије са те позицијје бити јачи у преговорима него што је сада. Дакле тражи већу моћ и већу аутономију.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 34 минута, Zoran Đurović рече

Убеђен сам да би ми то Релакс могао објаснити... :D

:POPOcorn1:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   1 члан

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...