Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

У седишту СПЦ у четвртак није било могуће добити коментар о позиву Васељенске патријаршије на консултације за истим столом са представницима МПЦ.

- Позив патријарха Вартоломеја, као и целокупну ситуацију разматраће Свети синод, а уколико буде потребно и Сабор. тек тада ће бити познат наш став - кратко нам је речено у Патријаршији.

УСЛОВИ ПАТРИЈАРШИЈЕ

СРПСКА патријаршија своју "платформу" за питање статуса цркве у Македонији формулисала је још пре готово деценију. У њеном средишту је дијалог са представницима структура у Македонији, али у складу са древним канонским поретком. СПЦ Македонцима нуди само оно што је већ било на папиру, па чак и прихваћено, током преговора 2002. године у Нишу - најширу црквену аутономију епархијама у Северној Македонији, као и право на сопственог црквеног поглавара, чији избор би српски патријарх само потврђивао.

 

Р. Драговић, „Вечерње новости“

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Рисбо рече

Brate, mozda nisu na Cetinju, ali u drugim mestima je logicno da ih ima. Ima sigurno ljudi, koji su nacionalno Crnogorci, ali i istinski pravoslavni vernici. Ovo identitetsko pitanje je bolno i mucno i mislim da bar mi hriscani mozemo i moramo da damo odgovor na njega.Ako mi to ne uradimo ko ce. Kao Srbin ne zelim da moj narod bude ostacen, a kao pravoslavac ne zelim da ni jedan brat pravoslavac bude povredjen. Svi smo povredjeni, a onaj samo doliva. Nemojmo biti njegovo oruzije. Prastaj.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Ne Cetinju nema niko,a pop Perpović pošto ima vernike na Cetinju Crnogorce a ne Srbe neka izvede njih u litije a ako ne može u svom mestu da nadje makar dvanaest njih da idu sa njim onda nema pravo da govori u ime drugih koji vode hiljade.doduše te hiljade su skoro sve Srbi

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, RYLAH рече

Оче, много ми је лакнуло кад сте се вратили, јер је стање измакло контроли. 

Вире ти само пераја... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Миле Бајшев рече

Ne Cetinju nema niko,a pop Perpović pošto ima vernike na Cetinju Crnogorce a ne Srbe neka izvede njih u litije a ako ne može u svom mestu da nadje makar dvanaest njih da idu sa njim onda nema pravo da govori u ime drugih koji vode hiljade.doduše te hiljade su skoro sve Srbi

Што би тамо где Амфилохије столује правили протесте против његовог другара и умног човјека?:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Вире ти само пераја... :D

Ајд се сконцентриши, удахни дубоко, смири се, па пробај да мућнеш главом и прочиташ поруку опет. 

Онда можда и укапираш неке ствари.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Иван Ц. рече

Дајемо непријатељима Цркве повода да нас омаловажавају

Још је Свети владика Николај написао у Охридском прологу, а исто тако је писао и Свети Игњатије, цитирам: ''Православна Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: „Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао би се над Невидљивим… Молим вас, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место Бога, и презвитера, који састављају сабор апостола… не мислећи да би ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито“.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, RYLAH рече

Ајд се сконцентриши, удахни дубоко, смири се, па пробај да мућнеш главом и прочиташ поруку опет. 

Као ти кад си блатио Порфирија? Данима су трајале твоје тираде.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Као ти кад си блатио Порфирија? Данима су трајале твоје тираде.  

Да, тако је. Познато је да својим тирадама и најрпимитивнијим понашањем, какво не приличи ни клошару са пијаце а не некоме ко пише на православном форуму, тероришем цео форум већ месецима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Миле Бајшев рече

Добра воља је потребна за секс не за разумевање,за разумевање је потребна памет

Баш ти хвала што си ме просветлио. Неки људи ментално остану у пубертету цео свој живот. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Драшко рече

a i za poneki padez

potpis

Drasko iz Novi Beograd

Ми у Банату немамо проблем са падежима. Када сам отварао профил направио сам грешку у куцању и тако је остало. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, лала из банат рече

Ми у Банату немамо проблем са падежима. Када сам отварао профил направио сам грешку у куцању и тако је остало. 

Ok sorry mate!

Keep calm and write on pouke.org

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, RYLAH рече

Да, тако је. Познато је да својим тирадама и најрпимитивнијим понашањем, какво не приличи ни клошару са пијаце а не некоме ко пише на православном форуму, тероришем цео форум већ месецима.

Брт, па ти имаш и идентитетски проблем!:)):)):))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Иван Ц. рече

Рекао бих да је највише злоупотребе, али ни употребе не мањка. Ово друго је могао само да оповргне сам Митрополит Јован са текстом којим би стао на пут источном неопапизму. Но, тога нема... ја га не видох... ако неко јесте дајте што пре.

По запажању проф. Радомира Поповића у чланку "Ангажована теологија Цариградске патријаршије", митр. Зизиулас је још 1993. године у свом чланку "Васељенска патријаршија и њен однос са осталим православним црквама" теолошки "вукао" ка источном папизму. Потпуно је јасно, рекао бих, да је и Зизиулас дао свој важан богословски "допринос" овом цариградском јеретичком учењу, па је нереално очекивати да он говори нешто супротно томе.

 Пише проф. Поповић:

"...Наш аутор (митр. Зизиулас) има увек на уму васељенске прерогативе Цариградске патријаршије, тога не може да се ослободи, тако да он даље говори о познатом начелу „један“ и „многи“, наводећи при том 34. правило Св. Апостола. По аутору, „један“ је Васељенски патријарх. То је за њега „златно правило“. Он каже: „Православним црквама је потребан први. Оне (православне цркве) не смеју чинити ништа што се тиче Православне цркве у целини без његовог уплива“ (стр. 64). Патријарх у Цариграду је за њега „једини гласноговорник Православља када се оно као целина обраћа свету“ (Исто, стр. 64). При томе каже да се на тај начин спасава јединство Православља. Дакле, „гласноговорник“ и „спасавање јединства Православља“, и други епитети које Високопреосвећени митрополит приписује цариградском патријарху, нису нимало у духу канона и Предања. Како другачије треба разумети и митрополитове речи у једном другом, недавно објављеном чланку: „Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити“ (Чланак, Црква у освит трећег хиљадугодишта, прев. јерођакон Максим Васиљевић, Православље бр. 791, 1. март 2001. године). Овде само недостају још неки епитети (викаријус, непогрешиви, корифеј…), па да буду истоветни са, нажалост, претензијама римског епископа. Многи, стога, данас све више и с правом говоре о томе да је нови папа већ на помолу, друго плућно крило већ је увелико активирано."

https://svetosavlje.org/angazovana-teologija-carigradske-patrijarsije/

Пре проф. Поповића то је уочила и моја маленкост, још 2003. године,  у књизи "Новаторско богословље митрополита Зизиуласа":

"Цариградска патријаршија је у прошлом веку стрпљиво и упорно настојала да се избори за нови, неканонски положај према осталим Помесним Православним Црквама који би (положај) подразумевао не само првенство по части, него, практично, и првенство по власти. Богословски, то је подупирано позивањем нарочито на 9, 17. и 28. канон Четвртог Васељенског Сабора којима се, наводно, обезбеђују већа права Цариградске патријаршије према дијаспори. О неоснованости оваквог тумачења поменутих канона почетком прошлог века серију чланака је написао проф. Сергије Тројицки, који је у овим ставовима препознавао тежњу ка успостављању источног папизма.[1] Код нас је у новије време о томе опширно писао Жељко Которанин.[2]  Било како било, нови однос Цариграда према осталим Помесним Православним Црквама добио је и статус званичног "учења"[3]. Значи, имамо у богословљу Цариградске патријаршије, а и код митрополита Зизиуласа[4], захтев да се Цариградска патријаршија призна као прва по власти међу православнима, са једне стране, и прихватање Римске столице као "председавајуће у љубави", са друге стране. Уз постојање ове две богословске "премисе" логично се намеће питање: није ли инсистирање на првенству Цариграда међу православнима у функцији потчињавања целокупног Православља римском папи?"

.........................................

[1] Од неколико чланака проф. Тројицког на ону тему, поменимо за ову прилику само два: 1. "О границама простирања права власти Цариградске Патријаршије на дијаспору", објављено у  "Журнал Московске Патријаршије", 1947. год. бр. 11, а превод на србски у часопису Епархије рашко-призренске "Свети Кнез Лазар " бр. 45, стр. 21-40, објављен и на на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/SvKnez_Lazar45.pdf 2. "Да се заједно боримо са опасношћу" објављен у "Журнал Московске Патријаршије", 1950. год., бр. 2, а превод на србски у часопису "Свети Кнез Лазар" бр. 46, стр. 23–39, а објављен и на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/SvKnez_Lazar46.pdf

[2] Жељко Которанин: "О пореклу 'већих' права Цариградске цркве", "Свети Кнез Лазар" бр. 9, стр.49–87;   "Деформација православља",  "Свети Кнез Лазар" бр.18, стр. 48–81, објављен и на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/Sv._Knez_Lazar_18-I.pdf

[3] У том смислу индикативно је обавештење које је 7.12.1995.г. објавила Стална делегација Цариградске патријаршије при ССЦ, са потписом др. Георгија Цециса. У саопштењу се каже да "Васељенски патријарх изражава јединство Помесних Православних Цркава, а то значи да би једна Помесна Православна Црква била канонска, тј. била сматрана за чланицу целокупне православне породице, она мора бити у општењу са Цариградским Патријархом". Дакле, за неку Помесну Цркву није од важности да ли исповеда Апостолску, Светоотачку, Предањску веру, него да ли је у општењу са Цариградским патријархом. Не видимо да се ово може схватити другачије него као промовисање православног папе.

[4] Видети његов чланак "Васељенска патријаршија и њен однос са осталим Православним Црквама", "Теолошки погледи", верско научни часопис, Београд, 1998. год,  бр. 1–4, стр. 59–67.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је све тачно и свака част што си провалио али ово се некако крило као змија ноге међу нашим теолозима или је у величању генија Митрополита било заташкавано. Значи Митрполит је као и сваки лукави бизант једно причао, а друго радио (као и Амфилохије :)=. И тако је страдао владика Игнатије :) Ако знамо да је Владика Игњатије само копирао митрополита Зизијуласа онда стоји да је владика Јован  заступао и предавао  пре 2018 предањску и православну еклсиологију где је Примат  само  први  међу једнакима, тзв 34 правило апсотолског сабора је ту кључно само је он то онда преформулисао кроз чувену заједницу. Не може један без заједнице али ни заједница без првог :). Тога се држи и наша Црква, то смо и видели.

Међутим како не пада снег да би се покријо брег него да се открију трагови тако са случајем Украјине се показује право наличије фанариота. 

Мрзи ме да преводим али овде је митрполит рекао све шта мисли у јуну 2018 и ту нема шта да се дода.

Moreover, the Russian Church had already rejected such claims when His Eminence Metropolitan John (Zizioulas) of Pergamon presented the theory at the recent meeting between hierarchs of Ukraine and Constantinople.

Addressing the Ukrainian delegation at the June 21 meeting in Constantinople, Met. John put forth the theory that Kiev was never truly transferred to the Russian Church, and that the relationship they did have was temporary in nature, as Interfax-Religion reports.

His Eminence Metropolitan Hilarion (Alfeyev) of Volokolamsk has responded that there is no documentary evidence for such a claim:

We have recently done a lot of work in the archives and have found all the available documentation of these events—900 pages of documents in both Greek and Russian. They absolutely clearly show that the Metropolitanate of Kiev was included in the composition of the Moscow Patriarchate by decision of the Patriarchate of Constantinople, and that a temporary nature to this decision is nowhere stipulated; no timeframe was set.

Met. Hilarion added that the Patriarchate of Constantinople has never challenged Kiev’s inclusion in the Russian Church over the past 300 years.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Bernard
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      By Guest
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      By Guest
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • By Walter
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...