Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

Нешто се размишљам, како ови римојеретици стално критикују све друге за комунизам, диктатуру и остало, а сами су најгори по структури. Из саме Цркве да избије таква пракса, јесте понижење за једно цело временско раздобље.

Share this post


Link to post
Share on other sites
STANJESTVARI.COM

Патријарх Вартоломеј одлучио да задовољи захтеве свих политичких...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Milan Nikolic рече

Нешто се размишљам, како ови римојеретици стално критикују све друге за комунизам, диктатуру и остало, а сами су најгори по структури. Из саме Цркве да избије таква пракса, јесте понижење за једно цело временско раздобље.

“римојеретици”?

Па, хајде да питамо оца@Zoran Đurović да ли су римокатолици јеретици, или нису. Он међу њима живи, они су му пријатељи, добро познаје учење РКЦ, па да чујемо шта он мисли о томе. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Pontifex Emeritus рече

Како су били у свему равноправни ако канони Сардичког сабора из 343. године дају епископу Рима апелациону надлежност над целом Црквом. Ја сам можда “човек једне књиге”, али ти си очигледно ”човек ниједне књиге”. Нема

Немам снаге да се расправљам са неким ко нема појма о чему прича, него има збир набацаних информација.

Сардички сабор је само један у низу  локалних сабора, који је добио универзално признање тек у 7 веку, односно 4 века касније!!,  а ми се расправљамо о 4. веку.

Сабор је донео једну одлуку, у одређеном историјском контексту с циљем да заштити православне епископе од аријанског прогона, јер је тад само папа био православан.Он нема везе са тим што ти причаш и спинујеш, нема везе са Цариградом, па чак нема везе са Папским приматом.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Pontifex Emeritus рече

Овде се слажем са тобом. Повлашћен положај цариградске столице произилази искључиво из чињенице да је Константинопољ седиште Цара и Сената (како и стоји у 28. канону Четвртог васељенског сабора). Ако би та чињеница отпала, отпао би и разлог његовог повлашћеног положаја. Међутим, канон не може престати да важи сам од себе, мора да буде укинут. А док се не укине, он се и даље примењује.

Но овде бих ја тебе питао- на чему почивају права три катедре (римске, александријске и антиохијске), којима ти не оспораваш част и надлежности?

Не мора један канон бити званично укинут да би престао да важи. Нико никад није укинуо канон о Максиму Цинику, или неке сличне каноне. Једноставно биологија и историја ураде своје.

Права три катедре су била обичајна, везана за богатсво и моћ, и политички утицај које су те метрополе царства имале. Они су могли да "среде" све проблеме овима испод себе, било код Цара, било код Префекта. Зато су их сви поштовали.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Pontifex Emeritus рече

Аха, значи Цариград је 3. каноном Другог васељенског сабора уствари подређен Риму, а све у намери да се сачува од претензија Антиохије. Па би то значило да је Васељенска Црква утврђена као некакав тријумвират равноправних столица- римске, александријске и антиохијске. Врло занимљиво тумачење, скоро идентично тумачењу ранијих католичких канониста. С тим што су они Риму давали ипак првенство у односу на друге две катедре. С правом, јер Сардички сабор им иде на руку. У сваком случају драго ми је да си на истом становишту са Католичком Црквом. То је пожељан напредак у твојим схватањима. 

Ако у самом тексту канона пише да је Цариград ИЗА неког, мени није јасно како ти видиш из тог канона који си раније цитирао да је доказ Цариградског примата над некима, да је Цариград некоме надређен. 

Тема се одвија у погрешном правцу, не требамо да се расправљамо о томе има ли Цариград права нека над нама, све и да има, а нема, треба да организујемо одбрану.

Цариград је изгубио било какав кредибилитет, понашају се као највеће сеоске варалице. Да у самом Јеванђељу пише нешто о Цариградским привилигеијама, након свега овога они би изгубили. У нашем Томосу Уједињења (који сам ти јуче поставио јер си тврдио да је Нови Рим нама Мајка Црква, а у Томосу пише да смо сестре Цркве) пише да нам је Томос дат за увек и за вечност. Пре два месеца Турски Патријарх у нарученом интервјуу пише да неће дирати устав и границе СПЦ, да би јуче прихватио право призива Македонске јерархије.

Човек је болесник и лажов. Мораш бити посебан аутошовиниста да би прво са њим разговарао без опреза и са некаквим поштовањем, а потом да би му било шта веровао.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, HOA+ рече

Сабор је донео једну одлуку, у одређеном историјском контексту с циљем да заштити православне епископе од аријанског прогона

Arius, pa Nestorius, pa monoteletizam, pa, mogao bih još da nabrajam pa nemam vremena. Kad god vam zaškripi  - halo Rim, javite se, imamo hitan slučaj.:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
M.FACEBOOK.COM

Поводом најновијег мешања Цариграда у унутрашње питање...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Католици нису јеретици.

Папа Јулије није постао судац Васионе како би ти хтео. Чак и када би ти, противно Милашу, то тврдио и био у криву, не постоји ниједан сабор који би то такво правило пренео на Фанар. Ако ћемо мак на конац, титулу Судије Васељене је себи пришио александријски папа, а апсурдно је да имамо двојицу судаца васионе!:)))  

Ево текста из мог Синопсиса, а после вам приводим и Милаша. И немој да се иживљаваш па да нам глупостима трошиш време.

3. Епископ може отићи у др. епархију, ако га позове тамошњи епископ. Међусобан спор два епископа, нека се расправи у њиховој епархији. Епископ који је незадовољан пресудом, може да тражи од Јулија, епископа Римског, јер треба одати почаст успомени  апостола Петра, да му се обнови спор, и да назначи епископе који ће судити. Ако пак не може да докаже да је оправдано то што хоће обнову процеса, нека пресуда остане на снази.

4. Не треба поставити на место свргнутог епископа другога, све док Римски епископ не одлучи да ли ће се обновити процес.

5. Ако Римски епископ жели да обнови некоме процес, нека напише најближим епископима да то учине. Ако ли свргнути опет затражи да му се обнови процес, нека Римски епископ пошаље опуномоћене презвитере који ће заједно судити са епископима; Римски епископ може да и не шаље презвитере, ако тако нађе за сходно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема ме 3-4 дана на форуму и видим смиренословни понтифекс има овде пуно радно време на троловању и спиновању.

Је ли то био неки конкурс негде? Или преко везе се иде само?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
RS.SPUTNIKNEWS.COM

Председник прелазне Владе Северне Македоније Оливер...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, HOA+ рече

Он нема везе са тим што ти причаш и спинујеш

Па то смо за њега још пре месец и по дана утврдили...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Католици нису јеретици.

Папа Јулије није постао судац Васионе како би ти хтео. Чак и када би ти, противно Милашу, то тврдио и био у криву, не постоји ниједан сабор који би то такво правило пренео на Фанар. Ако ћемо мак на конац, титулу Судије Васељене је себи пришио александријски папа, а апсурдно је да имамо двојицу судаца васионе!:)))

Хвала, оче, што си овој неколицини саговорника са Поука поново указао на то да римокатолици нису јеретици, и да је називати их јеретицима колико бесмислено, толико и неприкладно на форуму који негује културу дијалога међу хришћанима.

Што се тиче твоје тврдње да Сардички сабор римском епископу није дао општу апелациону надлежност над целом (Васељенском) Црквом, ту се не слажем са тобом. И не слажем се са образложењем блаженопочившег епископа Никодима Милаша, јер су његове поставке (што се тиче овог питања) неубедљиве.

Прво, он тумачи спорне каноне (3,4,5) тако да се њима наводно хтела “ограничити власт тих (локалних) сабора за све обласне цркве римског патријархата”. Он даље сматра да је Сардички сабор био уствари сабор Западне Цркве. Међутим губи из вида да је тај Сабор разматрао (уз остале и) случај свргнућа александријског епископа Атанасија Великог, због наводних канонских преступа. Тај исти Атанасије Велики се обратио папи Јулију апелацијом, што је био и повод сазивања Сабора у Сардици. Јер, ако је овај Сабор ограничио судске надлежности Римске Цркве на подручје непосредне јурисдикције епископа Рима, како је могао разматрати случај источног епископа из Египта (и неколицину других)? “Да би се православни епископи, који су припадали римском патријархату, сачували од аријанске самовоље”? Па александријска столица никад није припадала римском патријархату. То је бесмислено. А ево о чему се ради- тај Сабор је управо потврдио право да римски папа може да прима епископске апелације из било које помесне Цркве, и отклонио даље сумње, недоумице или приговоре по том питању. То је смисао донетих канона.

Друго, епископ Никодим каже да поменути канони спадају у “лична” правила, јер се односе само на једну личност и њена својства (у овом случају на личност папе Јулија), јер 3. канон римског епископа помиње по имену. Међутим, 4. и 5. канон уопште не помињу име, него само кажу- римски епископ. А и тамо где је наведено име папе Јулија не каже се да му се надлежност утврђује зато што је правоверан и праведан, него зато што “треба одати почаст успомени  апостола Петра”. Ствар је дакле у Петру, а не у Јулију. У престижу и части коју по обичајима и предању ужива римска столица, а не њен тренутни поглавар.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...