Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Није ми баш јасно због чега се неки буне. На свакој од тих тема је било колико хоћете вређања и клеветања и митрополита и других клирика. Месецима се у континуитету спинује и оптужује митрополит за издају СПЦ и за стварање аутокефалне црногорске цркве, уз уличарски речник и исто такво понашање према другим форимашима. Поуке су практично биле узурпиране претворене у неку врсту резервне Ђуровићеве фејсбук стране. То једноставно више није личило ни на шта, претворило се у "православну" ријалити каљугу. Не улазим уопште у то  да ли је, за шта је и колико митр. Амфилохије крив. Све и да су "тужиоци" у свему у праву, ово није место за пресуђивање, уз обилно блаћење. Ако неко сматра да има основа, нека упути тужбу надлежном црквено-судском органи и нека тамо истера правду. 

E jesi ti naivan ko francuska sobarica.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 2 минута, Golub рече

На који мислиш народ, ја како видим већина верујућег народа Божијег у Црној Гори не лута к'о гуске у магли... Напротив!!!

Врло циљано са иконама и барјацима (не лутају) већ иду ка Небеском Јерусалиму како лепо рече Игуман Иларион!  На нама свим је да се угледамо на њих, на њихову љубав, жртву и нустрашивост! Осветлали су образ свеколиком Српству!  А у свему овоме их предводи Митрополит Амфилохије!

Ко то не види слеп је код очију, или је злонамеран!  

Нисам мислио да људи који учествују у отпору лутају - далеко било - мислио сам на то да нико од обичних људи, који немају поуздана сазнања ван онога што могу прочитати у медијима и по интернету, не може извесно да зна шта су мотиви и крајњи циљеви свих актера дешавања широм Српске цркве и уопште Православља. Упркос томе, нема сумње да борба за права СПЦ и права српског народа у ЦГ - која се изражава кроз све што Црква у ЦГ и Србији организује тренутно, литије, молебане, скупове - није лутање, већ једини исправан и могућ пут у овом тренутку. Ово наглашавам. 

Иначе, слично овом болдованом је говорила и друга страна. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Срђан Шијакињић рече

Како год, мучно ми је све ово помало, све што се дешава, што већина народа лута к'о гуске у магли.

Ја се не узбуђујем јер говорим истину. Мучно све јесте, али како познајем Цркву не изненађује ме ништа, мада јесте непријатно. Ја одговарам за своје поступке, не могу за друге, јер нисам њихов Господ. Жалосно је само што ћемо попити све ове расколе, а ја нисам за то одговоран. Сеире се моји опоненти, а и да "нашима" то предочим. 

VdXdHN4.jpg

1RM2MEf.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Где си Миле, шта има? У чему је проблем? Рекао сам нешто што није тачно?

Sve ti je čista manipulacija i to znaš

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Миле Бајшев рече

Sve ti je čista manipulacija i to znaš

Миле, освести се, разговараш са Родољубом, не са Ђуровићем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А надам се да ће о. Иван заиста успети  да заустави ову православну ријалити каљугу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Миле, освести се, разговараш са Родољубом, не са Ђуровићем.

Da sa tobom govorim, i sa čistom manipulacijom nastupaš u svemu.Zoran projektuje svoje videjnje ali ti manipulišeš činjenicama, i faktima.i to vrlo promišljno. e sad dal je ljubav prema amfilohiju il mržnja prema zoranu je pitanje

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Острашћеност је својствена Србима, то и није толико лоше. Цензура никад ништа није сакрила, напротив.

То што су теме о митрополиту Амфилохију уклоњене може само да буде потврда истинитости оног што је речено.

Лично се нисам слагао са Ђуровићем у свему, и у свим анализама, али не мислим да је износио лажи.

Овде је био проблем што су информације које су тачне различито тумачене. Неки су у Амфилохијевим изјавама и поступцима видели једно, а неки други друго.

Свако је рекао своје и душу спасио.

Ако је Амфилохије толико свет колико га хвале, неће имати проблем да брзо и лако опрости Ђуровићу.

Ако је Ђуровић толико свет, како га хвале, лако ће прећи преко свега Ђуровићу.

Једино је проблем шта ће бити са народом у Црној Гори, ако је један од њих двојице у праву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Pontifex Emeritus рече

Слажем се. Ипак, боље ми певају ови што су црвенима стали чизмом под гроце-

 

Шпански легионари, младожење смрти... Нешто су много гојазни за припаднике најелитније јединице Шпанске војке:smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Миле Бајшев рече

Da sa tobom govorim, i sa čistom manipulacijom nastupaš u svemu.Zoran projektuje svoje videjnje ali ti manipulišeš činjenicama, i faktima.i to vrlo promišljno. e sad dal je ljubav prema amfilohiju il mržnja prema zoranu je pitanje

 

 

Ниђе везе ни са чим. Боље да останеш код дислајкова. ТУ си на свом терену.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

Није ми баш јасно због чега се неки буне. На свакој од тих тема је било колико хоћете вређања и клеветања и митрополита и других клирика. Месецима се у континуитету спинује и оптужује митрополит за издају СПЦ и за стварање аутокефалне црногорске цркве, уз уличарски речник и исто такво понашање према другим форимашима. Поуке су практично биле узурпиране претворене у неку врсту резервне Ђуровићеве фејсбук стране. То једноставно више није личило ни на шта, претворило се у "православну" ријалити каљугу. Не улазим уопште у то  да ли је, за шта је и колико митр. Амфилохије крив. Све и да су "тужиоци" у свему у праву, ово није место за пресуђивање, уз обилно блаћење. Ако неко сматра да има основа, нека упути тужбу надлежном црквено-судском органи и нека тамо истера правду. 

Само говорим начелно, јер, на крају баладе, све ће ово проћи, али неки идеали и принципи треба да трају и да се чувају до краја времена - један од њих је слобода говора. 

Ја се први грозим увреда и уличарских манира, али лек за то су преправљања порука, опомене, стављање на одобравања и на крају бановање. Не треба због тога да се бришу теме. На тим темама је била равноправна дискусија, рецимо RYLAH је извукао тезе из текста о. Зорана и детаљно одговорио на њих. Сви ви/ми остали смо питали, констатовали итд. и ко непристрасно чита са стране може да формира неки став. Овако кад се обрише тема без образложења, поред ускраћивања слободе говора, може на крају да испадне да неко нешто жели да сакрије, и да се на тај начин неким оптужбама које би - можда - биле побијене у дискусији априори даје веродостојност. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.1.2020. at 16:15, بسم الله الرحمن الرحيم рече

neodrživog jasenovačkog mita o 700.000

Šta je ovo?!

Na stranu što je napisano van okvira teme i što je podlo i zlonamerno, ali dopustiti na forumu ovakvog tipa, da se najveće i najstrašnije stratište nevinih žrtava Pavelićevog režima etiketira kao "neodrživ jasenovački mit" je krajnje sramno i nedopustivo.
 
I onog koji je napisao da je to samo "jasenovački mit", nazivate "trolom".
Kakav "trol"?!
On je jedan od brojnih revizionističkih ismevača tog ogromnog stradanja Srba, Jevreja, Roma i ostalih nepodobnih ustaškom režimu. Simpatizer i pristalica onih koji su zatirali sve srpsko.
Jedan od advokata koji brane dželate, pa bestidno brišu tragove, brišu nule i menjaju cifre, pakuju, farbaju, iskrivljuju, lažu....
 
Ovde je i tužilac.
 
Цитат

Ви не радите ништа друго сем постицања мржње, која једино није у српском интересу, нека чудна заслијепљеност влада вашим умовима.

 
On je i jedan od zemaljskih sudija koji neljudsko, krvoločno i zversko iživljavanje pune četiri godine nad mučenicima i stradalnicima naziva "neodrživim mitom". To je njegova presuda.
 
I pišete kako "lupa gluposti", kako "ne treba hraniti trola".
 
Da li treba svi da ćutimo? Da li treba da ćute oni čije su čitave familije zatrte i oni koji su svedoci krvoločnih zverstava?
Da li je jače pravo glasa nakaradnog revizionizma ustaštva ili pravo glasa istine o strašnom stradanju i patnjama nevinih duša po ustaškim logorima, grobnicama i jamama?
Ako ćemo ćutati pred takvim strašnim stvarima, onda sve one stotine hiljada likvidiranih žrtava ponovo prepuštamo da pristalice njihovih dželata unižavaju, poništavaju i ismevaju njihovu patnju.
U tome neću učestvovati, jer to nije ni hrišćanski ni ljudski. I ne zaboravite još jednu činjenicu, ovaj forum ne posećuju i čitaju samo njegovi članovi, već mnogo veći broj ljudi, a medju njima i potomci jasenovačkih mučenika.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, HOA+ рече

Острашћеност је својствена Србима, то и није толико лоше. Цензура никад ништа није сакрила, напротив.

Поштовани, велике су страсти, веће него што може да сајт свари.

Нема цензуре, овде ће увек бити оних којима ће нешто одговарати, као и оних којима неће.

Годинама се нисам мешао у рад сајта, добровољно сам се повукао из уредништва и активног учешћа на сајту. И поред свега тога трпео сам критике, омаловажавања, прозивања, а у последње време и отворених претњи о којима сада нећу ни да причам. Како се не плашим никога јер знам због чега сам основао сајт какав су Поуке, решио сам да узмем, колико је то могуће конце у своје руке.

Многи су свашта рекли... прочитали смо и једну и другу страну. Да не би ствари ескалирале желим да средимо ситуацију.

Такође, добро да знају они који мисле да се не прате ствари где омаловажавају Патријарха, Свети Архијерејски Синод, одређене наше Епископе, а све под велом брањења Цркве да се то не зна. Таквима више неће бити места на Поукама, па било ко да је тај. Видимо да и таквих има и да се у последње време изузетно истичу у медијима - једноставно да не поверујеш да је то могуће, али тако је.

 

Рад о. Зорана Ђуровића на Поукама, колико сам то успео да пратим, нарочито везан за његов богословски рад је немерљив! Његови богословски текстови су читани у стотинама хиљада прегледа, са хиљаде и хиљаде коментара.

Да ли је о. Зоран у овоме о чему је писао у последње време, а тиче се веома узавреле и тешке ситуације у СПЦ у праву - веома брзо ће показати време. Неће много проћи, видеће се. Искрено верујем да се његове слутње неће остварити.

Поуке морају да се издигну од ових свађа, политике и свега што нас је снашло. Знам да многима неће одговарати моје обраћање, желим са Поука да пошаљем поруку мира и љубави.

Свим расколницима, онима који желе и прижељкују раскол, који раде на њему на овај или онај начин, који желе да разарају Тело Цркве, да распарчају Српску Православну Цркву и да направе од нашег Светог Патријарха и Синода непријатеље, овде им то неће пролазити. Борбашима за веру, артемијевцима и осталима сличног менталитета им је слаба радост од свега овога. За њих ће Поуке увек бити непријатељ.

Посебну подршку одавде имају наша браћа и сестре који се свим срцем боре за Српску Православну Цркву у Црној Гори, који воле и поштују своје Епископе и који знају шта значи јединство и очување идентитета у једној ужасној ситуацији за наш народ.

 

Овај сајт треба да буде испред и изнад свега МИСИОНАРСКИ. То је његова почетна идеја. Ја молим да ми помогнете у томе у сваком погледу.

Ко разуме ово, схватиће у најбољој вољи, ко не жели да разуме - наравно да ће налазити начина да хвата неку другу причу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...