Jump to content
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Pontifex Emeritus рече

али не сматрам ни да се треба мешати у туђу тучу

Каква туђа туча? Ваљало би да изађеш из те туче Фанар против Москве јер је та прича само део ширег контекста. Контекст туче је: Барт против Цркве. Хвала Богу Руси су на страни Цркве а да којим случајем нису говорио бих о њима исто као и о Грчкој и Александријској Цркви и Барту.

Дакле, да се ово исто десило у некој другој земљи и да Руси подрже Барта као што су га подржали Александријци ја бих то осудио без обзира што су Руси, јер у том случају не би били на страни Цркве.

Форсирање приче Фанар против Москве служи само томе да се направи мутна вода и цела ствар сведе на препуцавање две цркве које се наводно никога другог не тиче. То је идеалан спин у којем Барт уз помоћ Америке може да ратује против свих неистомошљеника (укључујући и Русе).

Дакле, то је и наша туча јер је СПЦ (заједно са РПЦ и осталима) део Цркве против које је неопапизмом устао Барт.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Vladan :::. рече

Каква туђа туча? Ваљало би да изађеш из те туче Фанар против Москве јер је та прича само део ширег контекста. Контекст туче је: Барт против Цркве. Хвала Богу Руси су на страни Цркве а да којим случајем нису говорио бих о њима исто као и о Грчкој и Александријској Цркви и Барту.

Дакле, да се ово исто десило у некој другој земљи и да Руси подрже Барта као што су га подржали Александријци ја бих то осудио без обзира што су Руси, јер у том случају не би били на страни Цркве.

Форсирање приче Фанар против Москве служи само томе да се направи мутна вода и цела ствар сведе на препуцавање две цркве које се наводно никога другог не тиче. То је идеалан спин у којем Барт уз помоћ Америке може да ратује против свих неистомошљеника (укључујући и Русе).

Дакле, то је и наша туча јер је СПЦ (заједно са РПЦ и осталима) део Цркве против које је неопапизмом устао Барт.

 

ако сам те добро схватио, ти тврдиш да Вартоломеј и јерархија која је уз њега стала у украјинском спору (а то су скоро сви грчки епископи у свету) нису Црква?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kiparska Crkva kaze NE Ukrajini - Mitropolit Morfou Neofit. U govoru takodje kaze da se Kiparska Crkva, najverovatnije nece povesti za Grckom Crkvom i priznati Ukrajince.

 

WWW.VIMAORTHODOXIAS.GR

Τον Μητροπολίτη Κιέβου Ονούφριο αναγνωρίζει η Εκκλησία της Κύπρου ως κανονικό Ιεράρχη στην Ουκρανία, τόνισε σε ομιλία του ο Μητροπολίτης...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, Ромејац рече

Поређење није на месту када не верујеш у Господње речи: Ни врата ада неће је надвладати!
Е тада се јавља жеља да сачувамо зидове у Острогу, зидове у Дечанима... фреске којима се дивимо, а чија лепота нема никаквог утицаја на наше спасење...
И тада нам се "отварају очи" па видимо да се две "велике" сестре туку... Код ове сестре из Стамбола на Босфору величина се одређује њеним властољубљем! По чему је заиста велика!
Тада видимо да је боље да мислимо на своје дупе! Да нам дупе буде сито (народски речено) и удобно смештено...
Тада нам Господње речи: Знам дела твоја да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих, имају значење инаћења са "моћницима" овога света!

Хитлерови планови за Југославију (Србију), нису били да је остави на миру! Већ напротив. У том тренутку имао је "преча посла" па је питање нашег (наших предака) страдања остављено за касније!
А наша "браћа" Бугари и Румуни су "гледајући своја посла" учествовали у Хитлеровим ратним плановима. Бугари су тако "гледали своја посла" управо у Србији... Ево само једног од многих примера:

HRONOGRAF.NET

Лесковац / Бојник – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жена и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић

А Румуни су "гледали своја посла" у Совјетском Савезу (Русији и Украјини)... "Гледали су своја посла" у чувеној Стаљинградској битци... 

Срби су увек трчали пред руду. то нам је неки зли усуд. па смо тако и завршили. у крви и блату. увек први да страдамо, и то по правилу за туђу корист, а своју штету. има неке мрачне патологије у томе, неке опсесије танатосом, бар у истој мери колико има и неодговорне глупости, или ситног интереса и покварености. коцкај се ти, јуначе, својом очевином, а не Острогом и Дечанима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, feeble рече

To mi je neverovatno. Pa oni vise zavise od Grcke nego ovi iz Egipta.

Mozda, ali oni imaju i Mitropolita Limasolskog Atanasija u Sinodu, a on je jedan veliki glas razuma Pravoslavlja. Cudi me kako nije zveknuo kandilom svog skolskog druga Aleksandrijskog, koji iako je obecao da nece pominjati ukrajinskog, ipak je to uradio.

Drugo ne zaboravimo da je sam Kipar preokupiran ruskim turistima i investitorima. Sami Kiprani iz unutrasnjosti, jednostavno nemaju gde letovati jer je sve prebukirano od Rusa pa odlaze na Krit, izmedju ostalog. Ovo znam iz razgovora sa njima od pre dve godine na Kritu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, N.Petrovic рече

Mozda, ali oni imaju i Mitropolita Limasolskog Atanasija u Sinodu, a on je jedan veliki glas razuma Pravoslavlja. Cudi me kako nije zveknuo kandilom svog skolskog druga Aleksandrijskog, koji iako je obecao da nece pominjati ukrajinskog, ipak je to uradio.

Drugo ne zaboravimo da je sam Kipar preokupiran ruskim turistima i investitorima. Sami Kiprani iz unutrasnjosti, jednostavno nemaju gde letovati jer je sve prebukirano od Rusa pa odlaze na Krit, izmedju ostalog. Ovo znam iz razgovora sa njima od pre dve godine na Kritu.

цела једна улица у Никозији у којој се налазе амбасаде и дипломатске резиденције страних земаља, у власништву је манастира Кико. само су Русима продали (а могуће чак и поклонили) земљиште на коме се налази њихово представништво. само Русима, ником другом. остали су у закупу. везе Кипра и Русије, политичке и привредне, много су чвршће и озбиљније него везе Србије и Русије. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Pontifex Emeritus рече

Срби су увек трчали пред руду. то нам је неки зли усуд. па смо тако и завршили. у крви и блату. увек први да страдамо, и то по правилу за туђу корист, а своју штету. има неке мрачне патологије у томе, неке опсесије танатосом, бар у истој мери колико има и неодговорне глупости, или ситног интереса и покварености. коцкај се ти, јуначе, својом очевином, а не Острогом и Дечанима.

Можда ипак треба раздвојити политичко од црквеног питања. У политици и правимо неки компромис, али са цркваним питањима не би требало никад.

Што се тиче Украјине, ово што се данас дешава није било тако дубоко на погрешним основама, као што је до сада било са цариградским патријархатом у скоријој историји. Али и уопште у историји Цркве. Јер теолошка потка цариградских поступака постаје експлицитна, а то је прилика да се подигне глас против тога.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, ekdikos_apomahis рече

Петровград је Зрењанин. Ако си мислио на град који је подигао Петар Велики, то је Санкт-Петерсбург, или од 1914. до 1924. Петроград (брез в) и по русски и на српском. Какогод, 1871. Руски Синод је одржавао незваничне контакте са Бугарима, али ниус саслуживали са њима. Истини за вољу Београдска и Карловачка Митрополија су заузеле исти став као и Руси...Тако је било све до 1945. Какогод, промашио си поенту.

ја сам промашио једно слово у имену града, али ти, очигледно намерно, машаш целу мету. иза пројекта расколничке Бугарске егзархије стајала је Русија, која је тај нечасни подухват не само подржала, него га је у целости осмислила и изгурала (финансијски и дипломатски). то ни тад, као ни ово сад у Украјини, није било чисто црквено, него пре свега политичко питање. Руси су преко Бугарске настојали да остваре своје стратешке циљеве у овом делу Европе. најзаслужнији за стварање те расколничке егзархије био је гроф (и генерал) Николај Павлович Игњатијев, руски посланик у Цариграду. он је mastermind целог пројекта, а касније и главни идеолог Велике Бугарске. непосредно је заслужан што су области Јужне и Старе Србије (Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Скопље, Куманово, Велес, Дебар) потпале под егзархисте. он је лично спречио наше посланство да пред Васељенску патријаршију и Порту изнесу захтеве српске владе у погледу обнове Пећке патријаршије, и тако спрече да се Бугарска расколничка Црква прошири на епархије које су раније биле у саставу наше Цркве. о политичким и осталим последицама, које су биле дугорочно погубне по интересе нашег народа, нећу ни да говорим (кога занима, нека чита). ствар је у томе да ни Русима нису чисте руке кад су у питању црквени расколи преко којих су остваривали неке своје политичке намере. и то је чињеница. 

Share this post


Link to post
Share on other sites



Cudi me kako nije zveknuo kandilom svog skolskog druga Aleksandrijskog, koji iako je obecao da nece pominjati ukrajinskog, ipak je to uradio.



Опрез молим.
Он и не помиње украјинског, јер је украјински Онуфрије. За нас, Думенко може бити само Украјинац или псеудо-украјински.


Послато са Moto E (4) Plus користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Можда ипак треба раздвојити политичко од црквеног питања. У политици и правимо неки компромис, али са цркваним питањима не би требало никад.

Што се тиче Украјине, ово што се данас дешава није било тако дубоко на погрешним основама, као што је до сада било са цариградским патријархатом у скоријој историји. Али и уопште у историји Цркве. Јер теолошка потка цариградских поступака постаје експлицитна, а то је прилика да се подигне глас против тога.

управо су ова два случаја расколника у Бугарској и Украјини најбољи пример како “велике” Цркве не желе да се питање аутокефалије реши коначно и трајно (да се о томе донесу јасна правила), него се руководе тренутним приликама и потребама. кад је бугарски црквени спор избио у пуној жестини, тадашњи цариградски патријарх Григорије VI предложио је помесним Црквама да се сазове општи сабор на коме би се о том питању одлучило. руски Свети Синод (по наговору световних власти) му је одговорио да се Руска Црква томе противи. сад, због раскола у Украјини, Руси би да се сазове општи сабор, а Цариград се томе противи. и тако се вртимо у круг. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Цариград је до сада (што је мени постало јасно пре свега сведочењем м.Амфилохија 2015.г.) сазивао и припремао саборе, као што је последњи покушај - пропалог свеправославног сабора, само да би сви потврдили преимућства Цариграда. Православље је доведено до руба пропасти. Цркве ће постојати, као што постоји Римска Црква, али православна Црква ће бити само она која доследно примени католичанство, чега више нема ни у цариградској патријаршији. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Цариград је до сада (што је мени постало јасно пре свега сведочењем м.Амфилохија 2015.г.) сазивао и припремао саборе, као што је последњи покушај - пропалог свеправославног сабора, само да би сви потврдили преимућства Цариграда. Православље је доведено до руба пропасти. Цркве ће постојати, као што постоји Римска Црква, али православна Црква ће бити само она која доследно примени католичанство, чега више нема ни у цариградској патријаршији. 

не може нико да сазове свеопшти сабор Православне Цркве Христове да би тај сабор потврдио оно што он прижељкује. исход сабора је неизвестан, тј. зависи од тога што саборски оци нађу за добро и исправно. да ли је православље доведено до пропасти, и да ли је Цариградска патријаршија изгубила својства Цркве, то су сувише озбиљне и опасне тврдње да бисмо се ми о њима исхитрено и неопрезно изјашњавали. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Pontifex Emeritus рече

не може нико да сазове свеопшти сабор Православне Цркве Христове да би тај сабор потврдио оно што он прижељкује. исход сабора је неизвестан, тј. зависи од тога што саборски оци нађу за добро и исправно. да ли је православље доведено до пропасти, и да ли је Цариградска патријаршија изгубила својства Цркве, то су сувише озбиљне и опасне тврдње да бисмо се ми о њима исхитрено и неопрезно изјашњавали

 

И стара каже Драгане шути,
скрати језик могу те чути...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Pontifex Emeritus рече

Не може нико да сазове свеопшти сабор Православне Цркве Христове да би тај сабор потврдио оно што он (Цариград) прижељкује. Исход сабора је неизвестан, тј. зависи од тога што саборски оци нађу за добро и исправно.

Предсаборски састанци зато служе да би све усагласили. Амфилохије је посведочио како то изгледа - мучно и нападно од стране Цариграда. Није уопште чудо што Руска Црква није хтела да учествује на таквом сабору. Питање аутокефалије је Цариград предодредио да буде решено тако што ће Цариград самостално додељивати аутокефалије, док се друге помесне Цркве могу само сагласити са таквом одлуком Цариграда, без равноправног учествовања у доделама аутокефалија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...