Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 22 минута, Пије Десети рече

Коцкоглави Грузини и Румуну ћуте ко курве, они ће следећи признати. Ове грчке вашар Патријаршије нећу ни да спомињем, то је готова прича од самог почетка. 

Грузине и Русе је НАТО на време посвађао и увалио им рат. Тако да јбг

Share this post

Link to post
Share on other sites

Баш сте песимистични. Али читах коментаре неких укр. расколника на ово са Александријом и кажу да се надају Румунији, Грузији и можда Јерусалим, Србе не помињу.


Share this post

Link to post
Share on other sites

The Ecumenical Patriarch referred to the recent decision of the Church of...


Share this post

Link to post
Share on other sites

Metropolitan Hilarion: US Secretary of State Pompeo cancelled the meeting an hour before it, under the pressure of ill-wishers

07.11.2019 18:56, interview, News, DECR Chairman

Metropolitan Hilarion, head of the Moscow Patriarchate department for external church relations, told the KP daily how he was received in Washington, how the church situation has changed under Zelensky and whether Russia needs building ‘three churches a day’.

Under Zelensky the faithful have been able to sigh with relief

–  Your Eminence, you were the first in the Russian Orthodox Church to congratulate Vladimir Zelensky on his victory in the Ukrainian presidential election. Later you thanked him for his non-interference in the Church’s affairs. Have any positive movements been made with regard to the canonical Church oppressed there? If the Ukrainian schismatics wished ‘burning in hell’ to those who had voted for Zelensky, does it mean that he does not support them, at least tacitly?

–  President Zelensky stated in pubic that he would not support either side of today’s interreligious confrontation in Ukraine and that he would not interfere in church affairs. This very favourably compares him with his predecessor Mr. Poroshenko, who made ‘Ukraine’s obtaining autocephaly’, as it was described, a part of his pre-election campaign. The faithful of the Ukrainian Orthodox Church of the Moscow Patriarchate could sign with relief because the campaign for capturing churches, which was carried out with the support of Poroshenko’s regime, has actually fizzled out today. The discriminatory laws introduced by Poroshenko have not been revoked as yet but there is a hope that under the new president, justice will be established in this respect as well.

–  Did the UOC primate, Metropolitan Onufry, tell you about his meetings with the new president?

–  He did not, but I know from other sources that these meetings are constructive.

Why have the Greeks recognized the Ukrainian schismatics?

– What has made the Orthodox Church of Greece recognize now the schismatic ‘Orthodox Church of Ukraine’?

–  We regret that the Greek Church has recognized this schismatic structure legalized by Constantinople. We are certainly aware that the Greek Church is not autocephalous in the full sense as it is very dependent on Constantinople; it has neither external relations or foreign policy of its own. Moreover, a half of the hierarchs of this Church are at the same time hierarchs of the Patriarchate of Constantinople, and Constantinople, as is known, threatened to take these dioceses away from the Greek Church if it would show disobedience in the matter of recognition of the schismatic ‘Orthodox church of Ukraine’. That is to say, it is a quasi-autocephalous Church. It has endured an unprecedented pressure from Constantinople, which used all means to obtain this recognition and announced this recognition as an accomplished fact a few months before it took place. Besides, it is known (from Greek sources) that Archbishop Hieronymos of Athens endured an unprecedented pressure from the US Embassy in Athens, too.

–  What is Moscow’s response?

–  The response is described in the Holy Synod Decision of October 17, which states that in case the Archbishop of Athens recognizes the so-call OCU, he will be deleted from the diptychs of the Russian Orthodox Church. It has already been done. We also suspend communion with all the hierarchs of the Greek Church who, in this or that form, recognize the OCU. But as for the hierarchs who refused and will refuse to give their recognition, we will preserve the full Eucharistic communion and will keep precisely through them our relations with the Greek Church.

–  According to your information, can some other Local Churches follow the example of the Greeks?

–  I very much hope that none of the Local Churches will follow this regrettable example.

–  Has the incorporation of ‘the Russian Exarchate’ in Europe into the Moscow Patriarchate now been a severe blow for Bartholomew?

–  He himself has delivered this blow on himself, as has it the well-known saying about a man who cuts down the branch on which he is sitting. The Archdiocese of Western European Parishes of Russian Tradition used to be part of the Patriarchate of Constantinople, but for some reasons unknown to us, it became necessary to abolish it. The archdiocese did not wish to be abolished and after negotiations it decided by a majority vote to return to the Russian Church. Originally, it was part of precisely the Russian Church. In fact, this action has completed the reunion of the Russian diaspora in the fold of the Moscow Patriarchate.

Pompeo cancelled the meeting an hour before it

–  The other day you flew to Washington where you, among other things, had a meeting with the head of the American archdiocese of the Patriarchate of Constantinople. How did it go on in a situation of the rupture of relations with Phanar. And what impressions have you brought from America?

–  I did not initiate this meeting. It happened in the residence of Archbishop Joseph who heads the Archdiocese of America of the Patriarchate of Antioch. It had been preceded by mediatory initiatives of a certain layman of the Church of Antioch. Archbishop Joseph invited Archbishop Elpidophoros and me to dinner. When it was proposed that I should take part in this meeting, I did not deem it necessary to refuse it because an exchange of opinions, even if we hold opposite positions, can hardly do any harm. Naturally, we did not come to any agreement and did not even intend to try to agree. It was an exchange of already well-known positions.

As far as expressions are concerned, I visited America for the first time a quarter century ago, and it was a completely different country – much more open and well wishing, much less polarized. Nowadays, the American society is strongly divided and this not only into republicans and into democrats as there is a whole mass of issues involved in the political struggle. A very large segment of the American society absolutely cannot stomach the incumbent president. Moreover, the negative attitude to Donald Trump is very high in most mass media. Dragged in this negative attitude is an anti-Russian theme. My visit, though I did not represent the Russian Federation but the multinational Russian Orthodox Church, was one way or another made tied-in with the Russophobic hysteria that is dominating in the political establishment and mass media.

–  There was also an announcement about another important meeting, that with the US Secretary of State Michael Pompeo. What was the atmosphere in which it was held?

–  This meeting did not take place. I, again, was not its initiator; it was arranged by the Archdiocese of Antioch. It had been proposed as far back as August that I should meet with the secretary of state but I did not have the opportunity at that time. In October, a date was found to suit both me and the secretary of state. Until the meeting was announced, the preparation for it followed it customary routine. On the eve of the meeting, it was reconfirmed; in the morning, I received a call from the State Department with a clarification of protocol details. It was said in particular that it would be a tete-a-tete meeting, but an hour before the appointed time a call came to say that instead of the secretary of state I would be received by his deputy. I would not meet with a deputy. I do not doubt that after the secretary of State’s schedule was published, our ill-wishers in America took steps to prevent his meeting with me. There are persons and structures that are concerned to ensure that the secretary of state and generally the American leadership always hear only one side and have no opportunity to hear the other. It is not accidental that the following morning the secretary of state met with the leader of the Ukrainian schismatics, Yepifaniy. The latter told him about, I cite, ‘violations of human rights in Donbas and Crimea occupied by Russia’, while the secretary of State once again gave assurances of support for the Ukrainian church independent of Russia.

–  It’s too bad. And you do not exclude for yourself a new attempt to meet with Pompeo but now without any announcement?

–  I have never made this attempt at all; it was an outside initiative that I agreed with. And I am not going in the future to make any attempts. If a new secretary of state appears in America and if he wishes to meet with me, I will be ready to do it. However, I will ask not to announce the meeting; otherwise, the same story will be most probably repeated.

–  Has not time come for Patriarch Kirill to make a pastoral visitation to America?

–  I think the time has not come yet because, against the background of all that I have seen, it hardly would be right now to come to that country.

Is the statistics gratifying?

–  The VTsOM summer poll has shown that 63% of the Russians claim to be Orthodox, 34% are for adult baptism. Atheists amount to 15%; among the youth from 18-24 year of age, 37% claim to be atheists while only 23% claim to be Orthodox. The figures do not seem to be very good…

–  I believe the figures are good. First, they show that the most of the population of our country are Orthodox people. Secondly, they show that atheists do not amount to even a one fourth of the Russians. The generation of my parents remembers very well how the leader of the Soviet state maintained that in twenty years’ time the last parson would be shown on television. Moreover, everybody was sure that the Orthodox faith would die out. However, it is not dead but is actually the majority faith. The human religiosity and inchurching is beyond analysis and statistics.  Who is to be considered Orthodox? – Those who claim to be Orthodox or those who regularly come to church to make confession and take communion? Very different figures can be obtained depending on the criteria. I think that overall this statistics points to a stable grow of people’s interest in religion and to a great influence of the Russian Orthodox Church. It is quite natural that the figures show a lesser percent of believers among youth and greater one among those of mature age. Questions to which religion gives the answer normally begin to interest those who have reached a mature age.

Perhaps, it also explains the opinion that people should be baptized at mature age. Although the Church unambiguously says that infants can be baptized, too, into the faith of their parents and godparents. When we are asked whether it is a violation of a child’s freedom, I always give this answer: Is the breast-feeding a violation of his or her freedom? One way or another we are responsible not only for physical but also spiritual state of our children. If children begin listening to classical music because their parents love it, it is not a violation of their freedom either. This is a part of educational process. Nobody can make one to preserve the faith in a mature age if one does not wish it. But every child has a right not only to physical but also spiritual nourishment.

To introduce the Gospel in the school curriculum

–  You have proposed that the school curriculum should include a course on the study of religious texts. The KPRF fraction have supported you by proposing to give up The Gulag Archipelago. At the expense of which course is the change to be made and are you ready for a new wave of criticism for the interference in secular affairs?

–  It is not my problem and my not my question as to which course is to be given up to give room for a study of religious texts. I spoke about a very simple thing: in school, studies is conducted in such monuments of literature as War and Peace by Tolstoy, Crime and Punishment by Dostoyevsky, stories by Chekhov, plays by Ostrovsky. The Gospel is a monument of literature, very authoritative at that, the most read in the world. Why is this monument is absent from the literature course in the school curriculum? I believe it richly deserves to be studied exactly like a monument of literature.

–  At what age?

–  The Gospel in the unadapted version is quite comprehensible for schoolchildren beginning from 12 years of age.


Need Russia building ‘three churches a day’

–    Another question concerning criticism. The Patriarch’s statement about the construction of ‘three churches a day’ in Russia has provoked a wave of indignation among opponents. What answer can be given to those who speak about the need to build hospitals and kindergartens instead of churches? And are such claims addressed rightly at all?

– No, not rightly because these two topics are not linked in any way. They can be linked only by demagogues and those who want to create a conflict out of nothing. Churches are built for believers, at their initiative, at their request, and with their money. Nobody forbids the same people to invest their funds in the construction of kindergartens and hospitals, although it is a prerogative of the state. I know quite a lot of people from among businessmen who invest personal money and the company’s funds in the building of churches and in the building of kindergartens, orphanages and hospitals. I also know quite a lot of people who do not invest their funds in the first or the second or the third.

When the Cathedral Notre Dame de Paris caught fire, the whole world was looking at how the monument of architecture was being destroyed. It concerned people of diverse worldviews and confessions. How much could be spent on hospitals and orphanages with the money used to build the cathedral? I think an endless number of them. But every nation has its own cultural, spiritual and architectural heritage. When people come to see the Kremlin, they admire the cathedrals and when they come to the Diamond Fund, they contemplate beautiful diamonds. One could say, let us sell out these diamonds and build hospitals and orphanages; let us sell out the Tretyakov Gallery and build something useful. To compare the number of churches and the number of hospitals-kindergartens is the same as to compare the number of art masterpieces in Tretyakov Gallery with the funds that charitable projects are lacking. The fact that for the last 30 years about one thousand churches have been built annually in the Russian Church is a direct response to the requests of the faithful.

A book useful for the Americans

 – Once in an interview to KP you said that you compose music on airplanes due to a lack of time (composer is His Eminence’s first profession – ed.). You must make many trips in line of duty. Shall we expect another premier?

–  Do not expect for now because in the last ten years I have actually stopped composing music even on flights. For instance, it took me ten hours to fly to the USA, and a considerable time was spent on the work with documents which tend to accumulate and chase me anywhere. I devoted the rest of the time to reading a very interesting book entitled Centennial Marathon about how China is preparing to push America from the first place on the podium of superpowers. It is written by an American, a longstanding staff member of the Department of State and an expert in China. If this book had been read in America, it would probably have sobered up those who believe that the main threat to the USA comes from Russia.

Interviewer Yelena CHINKOVA



Share this post

Link to post
Share on other sites

Кипрани замолили александријског Теодора да на литургији не помиње Епимафија.


В Кипрской Православной Церкви попросили Александрийского Патриарха, который прибыл на торжества, не поминать Епифания

В НОВОСТИ ОВЦС / ПО 10.11.2019 НА 14:13 /

Патриарх Александрийский и всей Африки Феодор II 9 ноября 2019 прибыл на Кипр на торжества по случаю святого Иоанна Милостивого. Греческое издание Romfea.gr сообщает, что его попросили не поминать главу новосозданной структуры «ПЦУ» Епифания.

В этом году исполняется 1400-летие успения святого Иоанна – в понедельник, 11 ноября, будет совершено всенощное бдение, а во вторник, 12 ноября, – патриаршая Божественная литургия.

На Romfea.gr отмечается, что иерархи Кипрской Православной Церкви были удивлены решением Предстоятеля Александрийской Православной Церкви, который 8 ноября признал «самозваную церковь Украины», и попросили его не поминать за богослужениями «митрополита» Епифания.

По материалам информационно-просветительского отдела УПЦ




Share this post

Link to post
Share on other sites

Као што је већ овде писано расколнички ходочасници имају проблеме у Грчкој да посећују неке светиње или служе литургије.


Share this post

Link to post
Share on other sites

Руси нису смели да опросте Естонију 1996. Фанариоти су као хијене, кевћу и гледају да ли могу да прођу, кад процене да могу, изуједају те.

Share this post

Link to post
Share on other sites


"... Njegovo Preosveštenstvo Episkop bivši zahumsko-hercegovčki Atanasije se uključio u raspravu u vidu koreferata, jer je zbog putovanja bio sprečen da održi predavanje. On je kazao da je za autokefaliju je potrebna evharistijska osnova, što bi bila najbolja baza za crkvene kanone. Za priznavanje bilo koje Crkve je potrebna kinonija, zajedničarenje, jer nikakva autokefalija ne vredi ako se prekida opštenje među Crkvama..."


Share this post

Link to post
Share on other sites


"....Sledeće predavanje je održao Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački Irinej na temu Autentična autokefalija i autokefalija u krizi. Preosvećeni Vladika je naglasio da je potrebno revidirati definiciju autokefalije, ne složivši se u bitnim pitanjima sa Vladislavom Cipinom. Sam termin se javlja dosta kasno, a realna crkvena samostalnost se javlja mnogo pre pojma. U raznim slučajevima autokefalije postoje i stepeni autokefalije. Postoje drevne apostolske Crkve, zatim i one koje su vremenom dobijale i gubile autokefalnost i novije autokefalne Crkve. U pogledu ranga i ugleda ipak postoji razlika između autokefalnih Crkava. Jedino Vaseljenski sabor može da podari autokefaliju, da je ospori, da je suzi i proširi. Treba kodifikovati uslove autokefalije, jer nepostojanje kodifikacije izaziva veliki problem. Predlog je da naredni Vaseljenski sabor uspostavi uslove za davanje autokefalije. Veliki je problem u savremenom svetu, što se autokefalija shvata kao dobijanje nacionalnog i državnog suvereniteta. Preosvećeni Vladika Irinej se osvrnuo i na pojavu da raskolnički pokreti teže da stvore paralelnu jerarhiju i sistem, što je suprotno crkvenom predanju..."


Share this post

Link to post
Share on other sites

Грчка Црква је отишла у аут. Не знам како мисле да оправдају своју апсолутну првоначалност?

Share this post

Link to post
Share on other sites

Патріарх Філарет звернувся з проханням захистити УПЦ Київського Патріархату від незаконної ліквідації

10 листопада 2019 року після Божественної літургії у Свято-Володимирському кафедральному соборі Святійший Патріарх Київський і всієї Руси-України Філарет звернувся до парафіян з проханням захистити Київський Патріархат і Патріарха від знищення, яке намагаються здійснити керівництво Православної Церкви України через незаконну ліквідацію Української Православної Церкви Київського Патріархату.

“Всечесні отці, дорогі браття і сестри, завтра буде о 09:00 Хресна хода, від Європейської площі до Кабінету Міністрів, до резиденції Президента, а потім до Апеляційного окружного суду.

Чим викликана ця хода? Викликана тим, що прийшов час, коли хочуть остаточно знищити Київський Патріархат, щоб в Україні не було більше не Київської патріархії, не Патріарха! Чому? Тому що, томос отримали. Але який томас? томос про автокефальну Митрополію. А чому томос, не в статусі Патріархату? Задумувались ви над цим, чому томос Митрополії, а не Патріархату? А тому що Патріархат, не може підпорядковуватися іншому Патріархату. А Митрополія може підпорядковуватися Патріархату.

І що ми маємо на сьогодні? Ми маємо на сьогодні дві Митрополії. Одна московська підпорядкована Московському Патріарху, а друга Київська Митрополія, хоч і має томос про автокефалію, але підпорядкована Константинопольському Патріарху. І те, що вона підпорядкована ми бачимо, що вона виконує волю Константинопольського Патріарха. Яку волю? Знищити Київський Патріархат. Для чого Вселенському Патріарху потрібно знищити Київський Патріархат? Для того щоб підпорядкувати собі, всю українську діаспору. На сьогодні українська діаспора має 20 мільйонів українців. Правда з цих 20 мільйонів тільки частина православні, але цю частину Вселенський Патріарх хоче підпорядкувати собі.

Так ось, нинішній предстоятель Митрополит Єпіфаній, і виконує цю волю, знищити Київський Патріархат. Навіть коли Президент в Стамбулі зустрічався, з Патріархом Варфоломієм, то Патріарх Варфоломій, як ви добре знаєте, просив нашого Президента, прискорить знищення Київського Патріархату. Але не тільки церква очолювана Київським Митрополитом Єпіфанієм, знищує Київський Патріархат, знищують і державні органи, зокрема і Міністерство культури, яке 30 січня 2019 року, незаконно зняло з реєстрації Київський Патріархат і Київську Патріархію. На якій підставі? Ми не звертались про те, щоб нас зняли з реєстрації, і не зробили нічого такого недостойного, щоб зняти нас з реєстрації. А чому Міністерство культури пішло на такий крок? А тому, що це було за часи президенства Петра Порошенка. А він підписав таємну угоду з Вселенським Патріархом, і тому Міністерство культури знищує. Мало того, що церква, очолювана Митрополитом Єпіфанієм, створила ліквідаційну місію по знищенню Київського Патріархату, мало того, що Міністерство культури зняло з реєстрації, тепер і суд не допускає, нашого представника на засідання суду, щоб він захищав інтереси Київського Патріархату, вже в суді. А що суд каже? Нехай вас захищає ліквідаційна комісія. Тобто ті, які знищують нас, вони повинні захищати нас в суді. Є якась у цьому логіка і розум? Ворог повинен захищати нас, а не ми самі.

І тому, дорогі браття і сестри ми робимо цю ходу. Нагадуючи державі, що треба зберігати конституційні права громадян. Не тільки говорити, що ми слуги народу, а служити народу цьому, виконувати обов’язки, які записані в Конституції. Ми маємо право на свободу релігії, свободу совісті? Маємо! Але треба, щоб це було не на словах, а на ділі. А діла показують протилежне, бо хочуть знищити нас, не дати існуванню в Україні незалежної Церкви.

Але, дорогі браття і сестри, ми повинні захищати не тільки Українську державу на сході, ми повинні захищати і Українську Церкву, бо вона сьогодні знаходиться в такому ж положенні знищення, як і Україна на Донбасі та в Криму. Тому ми і робимо цю ходу, щоб нагадати державі та державним чиновникам – треба виконувати Конституцію України, закони України, дати людям свободу віросповідання, а не нищити тих, хто не хоче підпорядковуватися іншим державам.

Що ми хочемо? Ми хочемо мати в Українській державі незалежну Церкву. Маємо ми на це право, чи не маємо? Якщо ми маємо, то чому ви перешкоджаєте виконанню цього закону?

Дорогі браття і сестри, я як Патріарх заявляю, що я помру, віддам своє життя, а буду відстоювати Київський Патріархат до останнього мого подиху! Відстоюємо ми на сході Українську державу, воїни наші не шкодують свого життя, захищаючи нашу землю. Чому ж тоді Патріарх не може віддати свого життя за Церкву? Може віддати, і я віддам своє життя, а не дам знищити незалежну Українську Православну Церкву Київського Патріархату!

Тому ми насамперед звертаємося до Бога, щоб Господь допоміг нам, бо без Його допомоги ми не можемо нічого зробити, а з Божою допомогою і нашими зусиллями, нашою силою волі – ми переможемо! Тому дорогі браття і сестри я ще раз нагадую: приходьте завтра хто може на Європейську площу, де буде молитва і мітинг. Нехай у цьому нам допомагає Господь, Йому слава навіки віків!” – наголосив Святійший Патріарх Філарет.         Патријарх Филарет тражи да заштити УОЦ Кијевске патријаршије од илегалне ликвидације

10. новембра 2019., након божанске литургије у катедрали светог Владимира, свети патријарх Кијев и цела Русија-Украјина Филарет апеловао је на парохијане да заштите Кијевску патријаршију и патријарха од уништења православне цркве у Украјини од стране Православне цркве Украјине .

„Свети очеви, драга браћо и сестре, сутра ће бити у 9:00 х процесија, од Европског трга до кабинета министара, до резиденције председника, а потом до Апелационог суда.

Шта је проузроковало овај потез? То је узроковано временом када желе трајно да униште Кијевску патријаршију, тако да у Украјини нема више Кијевске патријаршије, нити Патријарха! Зашто? Јер, Томос је добио. Али какав је Томос? томос аутокефалне метрополије. И зашто томоси, који нису у статусу Патријаршије? Да ли сте се икад запитали зашто Томос Метрополија, а не Патријаршија? А пошто је Патријаршија, она се не може подвргнути другој Патријаршији. И митрополија може да поднесе Патријаршију.

И шта данас имамо? Данас имамо два митрополита. Једна Москва је потчињена Московском патријарху, а друга Кијевској митрополији, иако има томос аутокефалије, али је подређена Цариградском патријарху. А чињеница да је потчињена, видимо да испуњава вољу Цариградског патријарха. Шта ће? Уништити Кијевску патријаршију. Зашто екуменски патријарх треба да уништи Кијевску патријаршију? Да потчини читаву украјинску дијаспору. Данас украјинска дијаспора има 20 милиона Украјинаца. Тачно, од тих 20 милиона само је део православних, али овај део васељенски патријарх жели да си потчини.

Дакле, садашњи кијевски митрополит Епифаниј и испуњава ову вољу, да уништи Кијевску патријаршију. Чак и кад се председник срео са патријархом Бартоломејем у Истанбулу, патријарх Бартоломеј је, као што знате, тражио да наш председник убрза уништавање Кијевске патријаршије. Али не само црква на челу с Кијевским митрополитом Богојављења, Кијевска патријаршија је уништена, па тако и државни органи, укључујући Министарство културе, који су Кијевску патријаршију и Кијевску патријаршију незаконито уклонили из регистрације 30. јануара 2019. године. На основу чега? Нисмо тражили да нас се уклони из регистрације и нисмо урадили ништа тако недостојно да нас уклоне из регистрације. И зашто је Министарство културе предузело такав корак? И зато што је то било за време председавања Петром Порошенком. И потписао је тајни споразум са екуменским патријархом, због чега га Министарство културе уништава. Не само да је црква на челу са митрополитом Богојављењем поставила ликвидациону мисију за уништавање Кијевске патријаршије, не само да је Министарство културе уклонило регистрацију, сада суд не дозвољава нашем представнику да брани интересе Кијевске патријаршије, већ на суду . И шта каже суд? Нека вас заштити заштићена ликвидациона комисија. Односно, они који нас уништавају морају нас бранити на суду. Има ли логике и разлога у овоме? Непријатељ мора да нас штити, а не ми сами.

И тако, драга браћо и сестре, идемо на овај корак. Подсећање на државу да уставна права грађана требају бити поштована. Не само да кажемо да смо ми слуге народа, него да служимо народу у томе, да бисмо извршавали дужности предвиђене Уставом. Имамо ли право на слободу религије, слободу савести? Имамо! Али потребно је да то није било речима, већ заправо. А дела показују супротно, јер нас желе уништити, а не дозволити да у Украјини постоји независна Црква.

Али, драга браћо и сестре, не морамо само штитити украјинску државу на истоку, већ и Украјинску цркву, јер је данас у истом стању уништења као и Украјина на Донбасу и на Криму. Зато радимо овај корак како бисмо подсетили државу и државне функционере - морамо се придржавати Устава Украјине, закона Украјине, људима дати слободу вероисповести, а не уништавати оне који не желе да се потчиње другим државама.

Шта желимо? Желимо да у украјинској држави имамо независну Цркву. Имамо ли то право, зар не? Ако је тако, зашто опструишете овај закон?

Драга браћо и сестре, ја као Патријарх изјављујем да ћу умрети, дати свој живот и бранићу Кијевску патријаршију до мог последњег даха! Стојимо у источној украјинској држави, наши војници не штеде своје животе, штитећи нашу земљу. Зашто патријарх не може положити свој живот за Цркву? Могу дати, и ја ћу дати свој живот, а не дозволити да уништи Независну украјинску православну цркву Кијевске патријаршије!

Зато се пре свега окрећемо Богу да нам Бог помогне јер без Његове помоћи не можемо ништа учинити, а уз Божју помоћ и наше напоре, нашу вољу - можемо победити! Зато, драга браћо и сестре, подсећам вас поново: дођите сутра ко може да оде на Европски трг где ће бити молитва и митинг. Нека нам Господин помогне у томе, слава му у вијеке вјекова! “- рекао је Његова светост патријарх Филарет.


Share this post

Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Vladan :::. рече

Кипрани замолили александријског Теодора да на литургији не помиње Епимафија.

Нисам појаснио да је Теодор у гостима у посети Кипарској. У том контексту је захтев да код њих не помиње Епимафија.

Share this post

Link to post
Share on other sites

Још један текст о Бартовом болу за новцем руских ходочасника.


Глава Константинопольского патриархата считает решение РПЦ ограничить паломничество в Грецию «делами тьмы». Как выяснилось, РПЦ


Share this post

Link to post
Share on other sites

Помпеу је криво што Русија није пригрлила Епимафија и неговог расколничког франкештајна.


Майк Помпео, сегодня в Берлине:«Мы этим гордимся (тем, что предоставляем оружие Украине), мы думаем, в этом есть смысл – для свободы, для Европы, для мира и...


Share this post

Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

  • Create New...