Jump to content
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 4 часа, Haralampije рече

https://regnum.ru/news/polit/2764011.html

занимљив текст браће Руса

Само будала може да се прими на ово. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, александар живаљев рече

 

Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих (Отк. 3,1516)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, александар живаљев рече
Цитат

«Ни Вселенский не хочет встречаться с Москвой, ни Москва не хочет встречаться с Вселенским. 

А па неће бити. Кирил је био код Барта а овај га искулирао и третирао малтене као да му је у цркву дошла нека баба да купи свеће. Кратко памћење имају.

А имамо и замену теза. Може некако можда да се разуме да се не слажу са прикидањем помињања. Али говорити да се једнако не слажеш са РПЦ и са Бартом при чему то може да значи да су једнако криви за овај хаос је неозбиљно.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Haralampije рече

https://regnum.ru/news/polit/2764011.html

занимљив текст браће Руса

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
VIDOVDAN.ORG

На Регнум-у се појавио неки нејаки покушај у вези анализе става Српске православне цркве по питању односа Москве и Цариграда...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Патријарх Кирил прекида богослужбено помињање архиепископа атинског Јеронима

4. Новембар 2019

На светој Литургији у 20. недељу по Духовима, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил,  богослужећи у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, није споменуо име Његовог Блаженства архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима у диптисима.

Свештени Синод Руске Православне Цркве је својом одлуком од 17. октобра 2019. године овластио Његову Светост Патријарха московског и све Русије Кирила „да престане да помиње име Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе у диптисима ако предстојатељ Грчке Цркве почне да помиње поглавара једне од украјинских расколничких групација или предузме друге радње које сведоче о његовом практичном признавању украјинских расколника.“

Обелодањено је 29. октобра 2019. године да је 21. октобра архиепископ Јероним упутио писмо поглавару такозване Православне Цркве Украјине, чиме је Грчка Црква посведочила да признаје ову расколничку структуру.

Према одлуци Свештеног Синода, Руска Православна Црква наставиће да са својом сабраћом у Грчкој Православној Цркви одржава „живу молитвену, канонску и евхаристијску везу - преко свих оних архипастира и пастира који су се већ успротивили или ће се успротивити признавању украјинског раскола, односно који се неће упрљати саслуживањем са расколничким  псеудојерарсима.“

Извор: Московска Патријаршија

 

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_kiril_prekida_bogosluzhbeno_pominjanje_arhiepiskopa_atinskog_jeronima

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

The Greek media published a photocopy of the letter of the abbot of St. Gregory Monastery of the Holy Mountain on the “Ukrainian church issue”.

On October 1, 2019, the abbot of St. Gregory Monastery on Mount Athos, Archimandrite Christophoros (Stavros) sent a letter to the hierarchs of the Greek Orthodox Church, in which he announced his position on the “Ukrainian church issue”. A photocopy of this letter has now been published by fanarion.blogspot, an Internet publication close to Phanar.

“Our Holy Church is currently undergoing great trials because of the Ukrainian church issue. The unity between the Local Holy Churches of God is vacillating, and the likelihood of a split is very high,” the Father Superior turned to the hierarchs of the Greek Church. “Our pain for the Church prompted us to instruct our brethren in our Holy Abode to deeply study the issue, based on the canonical tradition and the synodal and fatherly covenants.”

The Athos cleric of the Patriarchate of Constantinople shared with the Greek hierarchs that together with the brethren of his monastery he prays to God in the Spirit of truth, Who "called for the unity of all."

“We pray that the Most Gracious Lord will instill the Spirit of truth, Who ‘called for the unity of all’, and enlighten the holy bishops with the highest wisdom to preserve the Body of Christ as one <...>,” wrote Archimandrite Christophoros. “We offer the first part of our written study with reverence and trust for the consideration of the holy hierarchs in a hope that by our efforts we contribute to the unity of the Church.”

At the same time, according to the fanarion.blogspot staff, the brethren of Athos “misunderstood their role” and erroneously think “that they have the right to vote”.

“The fact that they belong to the Holy Mount does not make them ‘bearers of ultimate truth’. They send ‘theological and holy canonical’ screeds with threats in order to maintain the ‘unity’ of the Church. <...>. But let them not worry because of the Ukrainian issue. Very soon, recognition of the Autocephaly of Ukraine (OCU – Ed.) by other Orthodox Churches will follow, so the ‘problem’ will be solved. Let them not lose their prayer time for ‘research’,” concluded the authors of the resource close to Phanar.

Earlier, Patriarch Bartholomew of Constantinople declared that there are Churches that do not understand an age-old canonical order. During his visit to the Holy Mountain, he met with teachers and students of the “Athoniada” school in Karyaes and told them that there are Churches that do not appreciate a fraternal attitude from the Patriarchate of Constantinople towards them.

https://spzh.news/en/news/65920-v-seti-obnarodovali-poziciju-bratii-afonskogo-monastyrya-grigoriat-po-pcu

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бошко Мијатовић: Православље у кризи – летонски случај

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 5. НОВЕМБРА 2019. 

У Летонији је крајем прошлог месеца регистрована нова и независна православна црква – Летонска православна аутономна црква

crkva-rodjenja-hristovog-riga1.jpg?w=700

Црква Рођења Христовог у Риги (Фото: Викимедија)

 

Криза православља се продубљује: у Летонији је крајем прошлог месеца регистрована нова и независна православна црква – Летонска православна аутономна црква (ЛПАЦ) – која је независна од Москве, односно од постојеће Летонске православне цркве која је самоуправна и везана за Московску патријаршију Руске православнe цркве (ЛПЦ МП). Институционална структура очигледно подсећа на украјински случај.

Новија историја црквеног питања је следећа: по стицању независности 1991. летонска држава је наставила да се придржава правила „једна конфесија, једна црква“, тако да је званично регистрована само ЛПЦ МП. Овој наизглед великодушности летонских власти претходило је завртање руке ЛПЦ МП, која је морала да изјави пуну лојалност летонској држави под претњом одузимања имовине (није Мило Ђукановић измислио овај метод).

Међутим, прошлог месеца уставни суд Летоније прогласио је неуставним правило „једна конфесија, једна црква“, па је министарство правде 24. октобра регистровало и ЛПАЦ, неформално створену још 1994. године и субординисану Цариградској патријаршији. Очигледно је да је створен нови фронт у борби између Москве и Цариграда.

bosko-mijatovic.jpg?w=300&h=199

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Број присталица једне и друге цркве је потпуно неједнак: Руси чине 25,2% летонског становништва (2018), чему се може додати још десетак процената (Руси велика већина) који немају држављанство, али деценијама живе за стално у Летонији (и који нису обухваћени пописом становништва). Тако се испоставља да ЛПАЦ представља маргиналну величину у односу на ЛПЦ МП, будући да су Летонци највећим делом протестанти и католици.

Летонска ситуација сада јако подсећа на естонску (о којој сам писао овде): постоје две регистроване православне цркве, руска већинска, важна улога Фанара итд. Осим повремених симболичких тензија, ове цркве живе мирно једна поред друге.

Занимљиво је да се у летонском случају Цариградска патријаршија, бар за сада, уопште није појавила у причи већ се све одвијало у оквиру Летоније. Ипак, није могуће да се ЛПАЦ у регистрацији својевољно прогласи „у јурисдикцији Константинопољске патријаршије“ без њене сагласности или подстицаја. Вероватно је да Фанар не жели да долива уље на ватру са Москвом, па тренутно ћути, иако иза сцене активно учествује у играма.

Врло је вероватно да ће бар за дуже време и у Летонији постојати две православне цркве, као у Украјини и Естонији, а насупрот старом канону о једној православној цркви у једној држави. Изгледа да ново време доноси нове обичаје, што не мора да буде лоше. Тако се избегавају тешки сукоби међу конкурентским црквама, а и повећава број православних верника пошто припадници сваке националности имају прилику да се моле у „својој“ цркви. Тиме се, додуше, православне цркве „национализују“ (претварају у националне), што није у класичном духу православља. Али, такво је време данас.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 4. 11. 2019)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, kopitar рече
WWW.INTERMAGAZIN.RS

Uoči svoje posete Fanaru (četvrt u Istanbulu, gde se nalazi...

 

Има ли цело његово обраћање?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, александар живаљев рече

Бошко Мијатовић: Православље у кризи – летонски случај

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 5. НОВЕМБРА 2019. 

У Летонији је крајем прошлог месеца регистрована нова и независна православна црква – Летонска православна аутономна црква

crkva-rodjenja-hristovog-riga1.jpg?w=700

Црква Рођења Христовог у Риги (Фото: Викимедија)

 

Криза православља се продубљује: у Летонији је крајем прошлог месеца регистрована нова и независна православна црква – Летонска православна аутономна црква (ЛПАЦ) – која је независна од Москве, односно од постојеће Летонске православне цркве која је самоуправна и везана за Московску патријаршију Руске православнe цркве (ЛПЦ МП). Институционална структура очигледно подсећа на украјински случај.

Новија историја црквеног питања је следећа: по стицању независности 1991. летонска држава је наставила да се придржава правила „једна конфесија, једна црква“, тако да је званично регистрована само ЛПЦ МП. Овој наизглед великодушности летонских власти претходило је завртање руке ЛПЦ МП, која је морала да изјави пуну лојалност летонској држави под претњом одузимања имовине (није Мило Ђукановић измислио овај метод).

Међутим, прошлог месеца уставни суд Летоније прогласио је неуставним правило „једна конфесија, једна црква“, па је министарство правде 24. октобра регистровало и ЛПАЦ, неформално створену још 1994. године и субординисану Цариградској патријаршији. Очигледно је да је створен нови фронт у борби између Москве и Цариграда.

bosko-mijatovic.jpg?w=300&h=199

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Број присталица једне и друге цркве је потпуно неједнак: Руси чине 25,2% летонског становништва (2018), чему се може додати још десетак процената (Руси велика већина) који немају држављанство, али деценијама живе за стално у Летонији (и који нису обухваћени пописом становништва). Тако се испоставља да ЛПАЦ представља маргиналну величину у односу на ЛПЦ МП, будући да су Летонци највећим делом протестанти и католици.

Летонска ситуација сада јако подсећа на естонску (о којој сам писао овде): постоје две регистроване православне цркве, руска већинска, важна улога Фанара итд. Осим повремених симболичких тензија, ове цркве живе мирно једна поред друге.

Занимљиво је да се у летонском случају Цариградска патријаршија, бар за сада, уопште није појавила у причи већ се све одвијало у оквиру Летоније. Ипак, није могуће да се ЛПАЦ у регистрацији својевољно прогласи „у јурисдикцији Константинопољске патријаршије“ без њене сагласности или подстицаја. Вероватно је да Фанар не жели да долива уље на ватру са Москвом, па тренутно ћути, иако иза сцене активно учествује у играма.

Врло је вероватно да ће бар за дуже време и у Летонији постојати две православне цркве, као у Украјини и Естонији, а насупрот старом канону о једној православној цркви у једној држави. Изгледа да ново време доноси нове обичаје, што не мора да буде лоше. Тако се избегавају тешки сукоби међу конкурентским црквама, а и повећава број православних верника пошто припадници сваке националности имају прилику да се моле у „својој“ цркви. Тиме се, додуше, православне цркве „национализују“ (претварају у националне), што није у класичном духу православља. Али, такво је време данас.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 4. 11. 2019)

Ја сам давно у овој теми говорио да је случај са Естонијом исти као Украјински само што је Естонија била не битна по величини али тада се већ требало осудити најстрожије упадање у другу канонску територију . 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...