Jump to content
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 минута, Mon Amour рече

Ви патите од колективног вируса а тај вирус се зове попадијица, али ја то нисам, занимљава сте екипа признајем. 

Ниси попадија али волиш да "попујеш" :0212_rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.

Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.

 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.

Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Жичанин рече

Видео сам тај дебилни текст. Није ми јасно само ко се на то прима.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

METROPOLITAN HILARION’S HOPE IN HOLY SPIRIT AND PRAYERS OF ELDER SOPHRONY TO OVERCOME SCHISM DRAWS CRITICISM

Englewood, New Jersey, October 25, 2019


Metropolitan Hilarion (Alfeyev), the Chairman of the Moscow Patriarchate’s Department for External Church Relations, met with Archbishop Elpidophoros of the Patriarchate of Constantinople’s Greek Archdiocese of North America on Wednesday, October 23.

This was the first time hierarchs of the Moscow and Constantinople Patriarchates have met since Constantinople invaded Ukrainian Church territory last year, leading to a break in communion between the two Local Churches. The meeting was held at the invitation of Metropolitan Joseph of the Antiochian Archdiocese of North America at the Antiochian headquarters in Englewood, New Jersey.

Met. Hilarion spoke about the meeting in a short interview with RIA-Novosti yesterday.

The Russian hierarch notes that he first met Abp. Elpidophoros at an Orthodox-Lutheran dialogue in Finland 25 years ago, when Met. Hilarion was a priest and Abp. Elpidophoros a deacon. Since then, “there have been many happy and sad events in our relations and in the relations between our Churches,” Met. Hilarion said, noting that it was especially joyful to participate in Abp. Elpidophoros’ consecration to the episcopate, at his invitation.

The sad events are, of course, associated with the Ukrainian crisis, Met. Hilarion noted.

The two hierarchs exchanged views on what happened between the Russian and Constantinople Churches last year and about what could done in this situation.

Asked if they managed to come to any agreement, Met. Hilarion answered that, “we pray for the preservation of the unity of the Orthodox Church. And we hope that this division will be overcome.”

Asked how the division could be overcome, the DECR Chairman responded that all things are possible with God and that, “In the history of the Church, the Holy Spirit repeatedly instructed its clergy to make the right decisions. I believe it is possible in our time too.”

“Perhaps it is no coincidence that our meeting took place the day after Patriarch Bartholomew announced the canonization of the ever-memorable Elder Sophrony,” Met. Hilarion continued. “I knew this holy man well, an outstanding ascetic of our days, a contemplator of the Divine Light, a disciple and follower of St. Silouan of Mt. Athos.”

“I believe that Fr. Sophrony prays for the Russian Church, so dear to him, which nurtured and educated him, and for the Church of Constantinople, which received him into its bosom twice: first, when he came to Mt. Athos, and then when he found himself in difficult circumstances in England. May the prayers of this saint of God help us to preserve the unity of the holy Churches of God, for which we pray at every Liturgy.”

Of course, the interview has been picked up by and reported on by a number of outlets throughout the Orthodox world. Interestingly, while Romfea simply reproduces the translation in Greek, its English version, Orthodox Times, which enjoys the support of the U.S. State Department, criticizes Met. Hilarion for expressing the hope that the division in the Church will be overcome by the Holy Spirit.

“How can this be achieved when the Patriarchate of Moscow has ceased communion with the Ecumenical Patriarchate and threatens to do the same with the Church of Greece after the recognition of the Ukrainian Autocephaly?” the English editions asks.

“Metropolitan Hilarion shifts the solution of the matter to the Holy Spirit,” the outlet continues.

Similar ideas have been voiced by several notable hierarchs on the Constantinople side of the Ukrainian crisis. In his proposal for overcoming the Ukrainian crisis, Metropolitan Hierotheos (Vlachos) proposes that a council be convoked that will simply endorse a pre-arranged agenda and decision. As Dionysius Redington writes in his response, “Founded Upon Fallacies,” and as Fr. Edward Henderson explains in his interview with OrthoChristian, that is not historically how councils work, and it leaves little to no room for the Holy Spirit to act through the gathered hierarchs.

“If there is no convergence of opinions beforehand on a specific proposal that the Local Churches will accept, particularly the Ecumenical Patriarchate and the Church of Moscow, there is no reason for a Pan-Orthodox Council to take place,” Met. Hierotheos writes.

In his response to the call of Patriarch John of Antioch to convene a pan-Orthodox council to address the Ukrainian crisis, Patriarch Bartholomew responded that, “such a meeting at the Pan-Orthodox level … would be useless inasmuch as it would only lead to agreement that the participants are in disagreement with each other.”

Follow us on Facebook, Twitter, Vkontakte, and Telegram!

10/25/2019
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Zoran Đurović рече

Видео сам тај дебилни текст. Није ми јасно само ко се на то прима.  

Талибани са сајта борба за веру и остали њима слични Шошони  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, The Godfather рече
RUSSIAN-FAITH.COM

An encouraging note from the illustrious Metropolitan Luke of...


Лука је у тумачење актуелне ситуације у православљу унео и мало апокалиптике.


Encouragement from Metropolitan Luke: The Church Will Survive Times of Betrayal

"We have come to that time when Truth will reveal itself not in the decisions of Priestly Synods or even Councils of various Churches ... but rather by the faithfulness of each, considered individually, to the Christian dogmas and canons of the One Holy Catholic and Apostolic Church."

An encouraging note from the illustrious Metropolitan Luke of Zaporozhye — Even though a number of high ranking Patriarchs and Bishops may go astray, the true Church will always be present on earth, via individual bishops and people who remain faithful.

Translation provided by Fr. Zechariah Lynch.

 

Christ is in our midst, my dear readers!   

Be faithful to God in word, life, and love!

Reflections on the Statement of the Holy Synod of the Russian Orthodox Church.

The dynamic change in world society indicates all the more the acceleration of the process of globalization, which will lead to the last period of human life in this earthly world.

The active involvement of overseas diplomats in the life of the Orthodox Church cannot be explained simply in geopolitical terms. Behind it all a person may sense something more important and significant than political and economic interests. The spirit of universal evil has been activated in the sphere of church relations, for which it was necessary to prepare the soil beforehand.

In the conditions of the last times, the existence of the Church will also change.

The presence of the virtue of faithfulness to Christ will separate the faithful from those who worship the antichrist, whose power in this world will be outwardly presented in the many varying religious traditions, including orthodoxy. Their legitimacy (in the world order) will be determined by their willingness to bow before the image of the beast. Those who refuse to do this will be declared unlawful.

St. Ignatius the God-bearer says: “Where the bishop is, there is the Church.” The fullness of the Church is present in community, which is composed of the bishop - as the successor of the apostles - the college of priests and deacons, and the believing people, united in the Eucharistic gathering. This fullness is self-sufficient and offers to its members everything needful for the knowledge given to us by God our Redeemer.

It is vital for us to understand this truth, so that we may guard the purity of Orthodoxy in the new situations of human society.

In the case of the Churches in Constantinople and Greece we see that the antichrist decisions are not accepted by the fullness of the church, rather they are accepted by top administrators who have been accordingly prepared by the directors of the new world order.

At the same time, in the midst of these Churches there are large amounts of clergy and laity who do not agree with these decisions and remain faithful to holy tradition. It may be said with confidence, that in the future the overseas diplomats will seek to leverage influence on Bishops of other Local Churches, most of all on those who have an authoritative voice.

Yet this, altogether, does not mean that every Local Church will fall away from God due to only the decisions of a small group of people.

It follows that according to the ecclesiology of the holy martyr Ignatius the God-bearer and ancient church tradition, Eucharistic communion must be guarded through inter-church unity with those Eucharistic communities which have not gone down the path of betraying their faith.

According to the spirit of the times and the prophetic words of our Savior, we may assess that faithfulness to the Mother Church will be upheld in holiness on the level of the individual being of each Eucharistic fullness (community), led by those bishops who have not gone down the path of betrayal.

Therefore the Synod of the ROC made a decision to guard Eucharistic communion with those hierarchs who did not receive the noncanonical and robber decisions of the Synod of the hierarchs of the Greek Orthodox Church. This was a correct, deeply considered, and wise decision.

We have come to that time when Truth will reveal itself not in the decisions of Priestly Synods or even Councils of various Churches, which already may be guided by the administrative spirit of this world, but rather by the faithfulness of each, considered individually, to the Christian dogmas and canons of the One Holy Catholic and Apostolic Church.

We must live and believe in such a manner that we may give a positive answer to the question given by our Savior, “Will He find faith, when He returns to judge the world” (cf. Lk. 18:8)? Only the small flock which has remained faithful to God will say a strong “Yes” to Him.

Metropolitan Luke of Zaporozhye

October 17th, 2019
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

a u junu tekst......

 

 

 

PRAVOSLAVIE.RU

Остварујући своје планове Сједињене Америчке Државе очигледно на све начине покушавају да убеде Јеладску Цркву да призна...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.10.2019. at 21:45, Жељко рече

То и јесте проблем у тим верским и идеолошким сукобима и деобама јер се не оставља могућност неутралности(или си са нама или против нас).

Ипак, као што сам писао пре 5 година(без обзира што овде неке попадије мисле да се нико овом темом никад није бавио па смо самим тим сви некомпетентни), сматрам и сад да СПЦ треба да остане неутрална.

А ево и зашто:

Сукоб Руса и Фанара(Грка) без обзира ко је у праву, има за основ две, по мом мишљењу, потпуно погрешне идеологије које су су се увукле у православље. Идеологије другог и трећег Рима, односно империјалног(државног) примата над целим православљем.

Обе ове идеологије су анахроне, јер су имале смисла само у константиновском периоду Византије и нешто мало у време царске Русије.

Ми Срби као народ никад нисмо имали такву представу о православљу ни о цркви. Заправо, имали смо неку другу. За нас је црква=народ, а не црква=империја. Стога код нас постоји идентификација вере и нације и то је можда неки други проблем, али у сваком случају империјални проблем није наш.

Друга ствар на овај сукоб између Руса и Фанара гледам као на џапање две бабе од којих је једна једном ногом у гробу а другом на кори од банане а друга је само на кори од банане. Идеја другог и трећег Рима је пропала, или боље рећи потрошена и превазиђена. Русија данас није империја. Светска сила је само захваљујући наслеђу Совјетије у наоружању. Док Грци немају ама баш ништа, осим ако не мисле, као што некад писах, крунисати Трампа за Византијског цара.

У том сукобу, опет кажем, без обзира ко је у праву, а мислим да су Руси овај пут у праву јер је Цариград погазио све да би реализовао своје империјалистичке тежње и доказао Русима да може да их гази, мада ни Руси нису без кривице јер су требали украинско питање решити сами и много раније. Дакле, у том сукобу Срби би требали бити нешто треће, или боље рећи трећа солуција.  Можда она солуција која нуди решење за ово стање у православљу оптерећено прошлошћу Византије и царске Русије. Солуција народне цркве, без империјалних тежњи, без непримењивог анахронизма. Мислим да у данашњем времену таква једна солуција црква=народ=Нови Израиљ, није само враћање на оно првобитно стање цркве, већ пре свега адекватан одговор на глобализацију. На крају црква је и настала у једном времену сличном данашњем, у једном глобализму који је спровео Рим, али онај први пагански Рим. И тај њен идентитет, црква=народ је опстао прва три века најгорих прогона. Значи да је тај идентитет опитно проверен и показао се као најбољи.

Сврставањем, ми Срби ризикујемо да изгубимо своје аутентично православље и прихватимо империјалистичке халуцинације непостојеће Византије и непостојеће царске Русије. На жалост, иако мислим да је српско православље решење за глобализам и актуелну кризу у православљу, ми овог момента као народ нисмо спремни да, попут Фанара који је правио теолошку подлогу за тренутну будалаштину коју чини, наметнемо ту причу.

 

 

 

Драго ми је да је владика Амфилохије дошао на моје позиције:

Цитат

Владика Амфилохије:

„Али, оно што је њихов проблем и проблем многих других је то што не схаватају да су се промијенила времена. И ми смо, наш Сабор, написали Цариградском патријарху да је прошла епоха константиновска започета са Светим царем Константином, а онда се завршила 1453. године падом Цариграда под турску окупацју, а и 1918. године мученичком смрћу руске царске породице Романових“, објаснио је Владика.

 

„И та чињеница да је тамо прешло сједиште царства које је управљало судбином Медитерана, да кажемо и свијета скоро хиљаду година, заиста је дала Цариграду једну велику мисију, посебно што се тиче нас, словенских народа. Словенски народи су преко Цариграда примили вјеру православну, а онда, послије тога, и самосталност својих помјесних цркава. Све је то дјело велике Цариградске патријаршије. Али, ово наше вријеме је другачије и неопходно је да Црква, поштујући све то што је било кроз историју, ипак своју будућност темељи на оним првим вјековима своје историје, када није била везана толико са влашћу“, нагласио је Владика Амфилохије.

 

Подсјетио је да је Црква била везана са влашћу када је власт постала хришћанска преко цара Константина па све до цара Николаја.

„Била је хришћанска власт, хришћански владари, хришћански народи, хришћанске државе… Данас немамо више ни владара хришћанских, немамо ни власти хришћанске, а и народи који су били хришћански колико су данас хришћански? Тако да та везаност власти и Цркве која је имала великог смисла кроз историју, она данас више, нажалост, не постоји. Црква је тако призвана да живи оним својим изворним животом и да се све у њој догађа, поготово велике одлуке, по духу Светих отаца, односно по духу сабора, по духу оног првог изворног сабора јерусалимског из педесетих година после Христовог рођења гдје се каже да се изволи Духу Светоме и нама. То је оно на шта данас наша Црква упућује и моли браћу из Цариграда, да не може више да један одлучује, без обзира био ли он цариградски или београдски“, истакао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...