Jump to content
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Bokisd рече

sto se tice Ukrajine, Kijevska Mitropolija je bila pod VP sve do 1686. kada su je sporazumno predali Moskovskoj Mitropoliji i patrijarsiji i RPC

A, koliko sam razumeo, oni nisu ni dali autokefalnost Kijevskoj Mitropoliji (koja to nije ni tražila), nego nekim ukrajinskim raspopima?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Desiderius Erasmus рече

A, koliko sam razumeo, oni nisu ni dali autokefalnost Kijevskoj Mitropoliji (koja to nije ni tražila), nego nekim ukrajinskim raspopima?

Pa, da, jer smatraju za RPC kao da nije na svojoj kanonskoj teritoriji u Ukrajini i VP nekako misli da je Kijevska Mitropolija olicena u ovim koji su postali raskolnici u odnosu na RPC u Ukrajini i m.Onufrija....

.....i to je jos jedan bas veliki nonsens :0426_feel:... jer po kanonskom pravu, samo onaj ko je nekog proglasio raskolnikom moze i da primi njegovo pokajanje i da ga vrati u crkveno opstenje, .... dok je to sad odradio VP i prvo kao primio pokajanje tih raskolnika sto nije imao pravo da oprasta onima koje su neki drugi tj. RPC u Ukrajini proglasila raskolnikom.... (i jos koliko sam ispratio i to kao pokajanje je nekanonski i problematicno odradjeno...) i posle im cak i kao autokefaliju dodelio... sve to bre nesto ispada...kao kakao ....:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

@Vladan :::. Je l' moš ti da mi objasniš, da li Vaseljenski patrijarh ima ili nema pravo da dodeljuje autokefalije? Stvarno me zanima, a u kanone se ne razumem.

Добро је @Bokisd одговорио.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

PAT. BARTHOLOMEW DISCUSSES ECUMENICAL RELATIONS IN VATICAN WITH UKRAINIAN UNIATE LEADER

 

Vatican City, September 17, 2019

325590.p.jpg?0.7626708008737353

The official website of the Ukrainian Greek Catholic church reports that Patriarch Bartholomew of Constantinople met with the leader of the (Uniate) Ukrainian Greek Catholic Church, Svyatoslav Shevchuk, during his visit to the Vatican. The meeting was organized by the Vatican Pontifical Council for Promoting Christian Unity.

Pat. Bartholomew and Svyatoslav Shevchuk discussed the situation in Ukraine, and in particular, “ecumenical relations” between the Uniates and the schismatic “Orthodox Church of Ukraine” (OCU), created by Pat. Bartholomew and currently unrecognized by any Orthodox Church in the world save the Patriarchate of Constantinople itself.

During the meeting, Svyatoslav expressed to Pat. Bartholomew his hopes that, “with the granting of autocephaly, the ecumenical dialogue with the Orthodox Church of Ukraine will be raised to a qualitatively higher level. It is from this historic moment of the proclamation of autocephaly for the OCU that the main interlocutor in the ecumenical dialogue for the UGCC is no longer the Russian Orthodox Church, but the local Orthodox Church in Ukraine.”

Of course, from a canonical point of view and in the eyes of the world’s Orthodox Churches, there has been an independently administered Church in Ukraine since the early 1990s, with faithful Ukrainians being shepherded by faithful Ukrainian hierarchs and clergy.

As many experts have noted in detail, however, the autonomous status of the Ukrainian Orthodox Church actually enjoys more freedoms than the so-called “autocephalous” unrecognized schismatic OCU; so much so, that even His Beatitude Metropolitan Onuphry of Kiev and All Ukraine, well-known for his soft-spoken nature, said that the schismatics received a tomos of slavery, not autocephaly.

It was noted, in fact, by experts that the autonomous Ukrainian Orthodox Church even has more freedoms than Constantinople granted to the Church of Greece when it gave autocephaly, specifically citing the independent canonization of saints.

In this context, one wonders why Patriarch Bartholomew is discussing the prospects for ecumenical dialogue of the allegedly autocephalous OCU with the Uniates; if the OCU is truly autocephalous, another Church would not discuss their possibilities of dialogue on their behalf, as that Church would have zero influence on the government and policies of an autocephalous Church, even if it is the mother Church.

During the meeting, the Uniate head Shevchuk also suggested that Pat. Bartholomew create a mixed commission of Orthodox and Uniate churches to “give a new impetus to the ecumenical dialogue.”

Pat. Bartholomew in turn explained his steps towards “granting autocephaly” to the OCU, which must have been fascinating for the Uniates, considering many Orthodox themselves do not fully understand that process.

The head of the Uniates expressed his “joy” that members of the “Kievan Church recall that their Mother Church is Constantinople.”

Pat. Bartholomew then praised the “openness of the Ukrainian Greek Catholic Church towards ecumenical communion.” It is perhaps worth noting that Pat. Bartholomew himself graduated from the Pontifical Oriental Institute of the Gregorian University in Rome and has a history of supporting ecumenical dialogue.

OrthoChristian reported earlier today, that Epiphany, the leader of the schismatic OCU, called for “Orthodox” people to work together with the Uniates on “national interests.”

This all raises several major issues, but the most pressing being the fact that the Uniates were historically among the greatest persecutors of Orthodoxy, especially in Ukraine, and are also heavily involved in persecuting and attacking believers of the Ukrainian Orthodox Church today.

Their potential collaboration with the other primary persecutor of Orthodoxy in Ukraine—the schismatic OCU—paints a horrifying picture. For example, against the backdrop of a blasphemous icon of the Mother of God together with soldiers is Nazi uniforms, members of the OCU served a funeral for actual members of the Nazi SS together with Uniates. The schismatic and heretical clergy commented that they consider the SS fighters to already be saints.

Uniate clergy have frequently served memorial services for Nazis, complete with honor guards in Nazi uniforms. There was also an incident when a high-ranking mitered Uniate priest, glorifying WW2-era Nazi collaborators, called for terror and assassination.

There was also the terrifying moment when the infamous Uniate Chaplain Nikolai Medinsky assaulted Orthodox grandmothers while seizing a church in Kolomyya, while he and his fellow Greek Catholic priests declared: “We will not throw crumbs to you Moscow pigs. You are biomass devoid of rights. We will take not only this church from you, we will take it all. We will kick you off our land, and from the Kiev Caves Lavra!”

The Union of Orthodox Journalists made an English-language YouTube video discussing the assaults of the Uniates on the Orthodox.

Ukrainian Archpriest Fr. Rostislav Yarema, a Doctor of Theology from Lviv, Western Ukraine, writes that in 1990, there were 2,639 parishes of the Russian Orthodox Church in Galicia (Western Ukraine), and that between 1990 and 1997, the Uniates seized around 2,000 of them, including around 1,000 in the Lviv Province alone.

Thus, it is concerning that Pat. Bartholomew would meet with the leader of one of the largest persecutors of Orthodoxy in Ukraine and discuss with him the prospect of ecumenical dialogue.

None the less, the two leaders greeted each other warmly, and exchanged gifts, the Uniate leader presenting the Patriarch with a facsimile of the Halych Gospel, and Pat. Bartholomew presenting the Uniate with a historical commemorative mark of the visit of Pope Benedict XVI to Constantinople in 2006.

Recall that the head of the Uniate church, Svatoslav Shevchuk declared that the ultimate goal of the Uniates and schismatics is to create a single patriarchate, in union with both Rome and Constantinople. “This is not utopian thinking, as some people call it. This is the goal of the ecumenical movement,” said Shevchuk.

Matfey Shaheen

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 17.9.2019. at 0:14, Ćiriličar рече

Озбиљну пажњу сте посветили рушењу СПЦ. О чему је реч? Како се операција изводи?                                             

Нашу Цркву већ и генерали НАТО отворено називају проблемом у остваривању њихових планова на овим просторима. И велика средства улажу у нападе на јединство СПЦ а и у одвајање цркве од народа. Медији у њиховом власништву немилице нападају цркву већ годинама. Невладине организације финансиране са Запада сада већ отворено нападају и провоцирају Цркву. Сетимо се само недавних „перформанса“ испред Патријаршије са крвавим мантијама и са везивањем љубичасте кецеље на споменику блаженопочившем патријарху Павлу. И ове акције чак и саме учеснице називају буквално тако – провоцирањем!

Али све су то само видљиве акције које имају за циљ да скрену пажњу јавности са Операција Базираних на Ефектима које су усмерене на јединство Цркве. Прави и рушилачки удари су далеко перфиднији и пажљиво планирани са фокусом на психолошку манипулацију унутар-црквеним групама.

У књизи ја сам навео само неколико примера ових манипулација: бившим владиком Артемијем, ваљевско-грачаничарима, деканом и професорима Православног Богословског Факултета (ПБФ) који су били финансирани од стране Соросеве Фондације „Отворено друштво“, студентима ПБФ који добијају новац од немачких фондација за дружење са омладином ЛДП и ЛСВ, (звучи невероватно али је истинито да добијају по 100 евра месечно)…

Али то ни изблиза није све. Тај малигни утицај Американаца се наставља. Амерички мрежни оператери су увелико пустили своје пипке према ПБФ, а највише их интересују управо студенткиње и професори и студенти који себе препознају као „модерни слободоумни богослови“. То су две уже групе за које је процењено да су најподложније утицају и да је могуће њима манипулисати.

На пример ја у књизи наводим чињеницу да већ постоје отворени грантови са Запада а преко грант-оператера из Хрватске за сваку теолошкињу из Србије која је спремна да ради на женским питањима. У Србији већ постоје пројекти „женско богословље“ и на тим пројектима су већ ангажовани православни богослови.

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат. Делимично отворено а већим делом индиректно се „упумпавају“ средства у тај пројекат који по америчким плановима у будућности може довести до још једног раскола у СПЦ. Група владика и професора ПБФ је пре коју годину отворено изашла са петицијом за заштиту Дарвина и отворено изјавила да себе виде пре свега као „научнике“ а не као богослове. Практично је декларисала своју умреженост са „научном заједницом“ а припадност Цркви ставила тек на друго место (могло би се рећи као „научници који су моментално запослени на ПБФ“ а сутра могу радити и другде. Наравно не мора се ни говорити какву подсмешљиву реакцију је ова самоспознаја и ово „самодекларисање“ „научника-богослова“ изазвала у самој научној заједници а посебно код на пример техничких наука!)

Медији координирано нападају једну групу владика а промовишу другу. Из ко зна којих и каквих извора се појаљују средства за рад разних псеудоцрквених сајтова и медија који промовишу малигни утицај „христо-слободара“ како би се могла назвати ова богословска тенденција.

Мислим да ми обични мирјани, у нормалним околностима, не бисмо ни у ком случају требали да се мешамо у међусобне односе владика. Али такође мислим да овде није реч о неколико „богослова који имају кризу средњих година“ или су мало понесени титулама већ је реч о малигном мрежном утицају страног фактора на нашу Цркву. И мислим да је у овом конкретном случају дужност сваког од нас да на то скрене пажњу. Тим пре што највероватније да ови људи још увек нису у потпуности уплетени и преобраћени већ је то жеља да се буде медијски експониран и „у тренду“. Наша Црква је већ мајчински реаговала смењивањем неких од тих људи са професорских катедри да би се барем колико-толико смањио утицај тог погубног тренда на студенте ПБФ. Желим да верујем да ће и ово што пишемо о мрежним манипулацијама њима донекле отворити очи.

Који су начини борбе против глобалне свемоћи? Колико је могуће да се избавимо од насртаја коме смо изложени?

Ма колико да нам се у овом тренутку чини да је неолиберална Империја свемоћна – ништа није готово. Нама се свакодневно путем медија сервирају холограми америчке свемоћи али реалност је потпуно другачија. Реално гледано цела конструкција светског неолиберализма је на ивици пропасти. И економски и финансијски и демографски и идеолошки она нема будућности. И зато нема никаквог смисла трчати за светом и јурити са променама. Најбоља заштита за нас у овом тренутку је избацити телевизор из куће, смањити коришћење Интернета а посебно друштвених мрежа и проводити више времена са породицом. И, наравно, пост, молитва, исповест и причешћивање Светим Даровима.

 

Опрема: Стање ствари

(Печат, 6. 9. 2019)

slobodan-stojicevic.jpg?w=640
STANJESTVARI.COM

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат...

 

одличан интервју... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 15.9.2019. at 22:55, The Godfather рече

Malo da obnovimo gradivo

 

Да ли може г. Жељко Ињац да наброји бар две цркве у којих су молерисани фрески српских владара у Македонији?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Orthophill рече

Да ли може г. Жељко Ињац да наброји бар две цркве у којих су молерисани фрески српских владара у Македонији?

Види, брате, не разумем твоју болесну потребу да мрзиш Србе. Вероватно си и сам Србин, то тако иде. Не знам шта Ињац зна, али да ти наведем неколико примера:

1) Душан Силни

Car_Du%C5%A1an,_Manastir_Lesnovo,_XIV_ve

Монастырь Лесново относится к известнейшим в Македонии. Здесь сохранилась церковь Михаила и Гавриила Архангелов – красивая крестово-купольная постройка 1341 г. Расписана она была в XIV в.

 

2) 

3171384022_a79511c5e7_b.jpg

 

Старо Нагоричане През 1313 година сръбски крал Милутин решава да изгради нова църква на същото място. Нейната архитектура е в стила на представителните църкви от началото на XIV век, възникнал в резултат от обновяването на късната византийска архитектура. Стенописите са в стила от времето на династията на Палеолозите (т.нар. палеологов ренесанс) и са сред най-забележителните творби на прочутите солунски художници Михаил и Евтихий, работили в края на XIII и началото на XIV век.

 

3)

d186d0b0d180-d183d180d0bed188.jpg

Стефан Урош V Немањић, познатији као Урош Нејаки, син је и наследник цара Душана. Владао је од 1355. до 1371, а задужбина му је манастир Матејча.

МАТЕЈЧА

Високо на Скопској Црној Гори, у близини Куманова, налази се манастир Матејча. Манастир је почео да гради цар Душан, а завршили су га његова жена, царица Јелена и син, цар Урош након 1355. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

 

4)

Uros_i_vukasin.jpg

King_Vuka%C5%A1in,_Psa%C4%8Da.jpg

Псачки манастир

 Над западната влезна врата во црквата некогаш постоел натпис за кој се претпоставува дека бил уништен во 1876 година поради тоа што во него се спомнувале кралевите Урош и Волкашин. Портретите на овие владетели се претставени на северниот ѕид, но натписите што се наоѓале до нив исто така биле уништени.

- Дакле, право питање је: Зашто мриш Србе?

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 17.9.2019. at 0:14, Ćiriličar рече

Озбиљну пажњу сте посветили рушењу СПЦ. О чему је реч? Како се операција изводи?                                             

Нашу Цркву већ и генерали НАТО отворено називају проблемом у остваривању њихових планова на овим просторима. И велика средства улажу у нападе на јединство СПЦ а и у одвајање цркве од народа. Медији у њиховом власништву немилице нападају цркву већ годинама. Невладине организације финансиране са Запада сада већ отворено нападају и провоцирају Цркву. Сетимо се само недавних „перформанса“ испред Патријаршије са крвавим мантијама и са везивањем љубичасте кецеље на споменику блаженопочившем патријарху Павлу. И ове акције чак и саме учеснице називају буквално тако – провоцирањем!

Али све су то само видљиве акције које имају за циљ да скрену пажњу јавности са Операција Базираних на Ефектима које су усмерене на јединство Цркве. Прави и рушилачки удари су далеко перфиднији и пажљиво планирани са фокусом на психолошку манипулацију унутар-црквеним групама.

У књизи ја сам навео само неколико примера ових манипулација: бившим владиком Артемијем, ваљевско-грачаничарима, деканом и професорима Православног Богословског Факултета (ПБФ) који су били финансирани од стране Соросеве Фондације „Отворено друштво“, студентима ПБФ који добијају новац од немачких фондација за дружење са омладином ЛДП и ЛСВ, (звучи невероватно али је истинито да добијају по 100 евра месечно)…

Али то ни изблиза није све. Тај малигни утицај Американаца се наставља. Амерички мрежни оператери су увелико пустили своје пипке према ПБФ, а највише их интересују управо студенткиње и професори и студенти који себе препознају као „модерни слободоумни богослови“. То су две уже групе за које је процењено да су најподложније утицају и да је могуће њима манипулисати.

На пример ја у књизи наводим чињеницу да већ постоје отворени грантови са Запада а преко грант-оператера из Хрватске за сваку теолошкињу из Србије која је спремна да ради на женским питањима. У Србији већ постоје пројекти „женско богословље“ и на тим пројектима су већ ангажовани православни богослови.

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат. Делимично отворено а већим делом индиректно се „упумпавају“ средства у тај пројекат који по америчким плановима у будућности може довести до још једног раскола у СПЦ. Група владика и професора ПБФ је пре коју годину отворено изашла са петицијом за заштиту Дарвина и отворено изјавила да себе виде пре свега као „научнике“ а не као богослове. Практично је декларисала своју умреженост са „научном заједницом“ а припадност Цркви ставила тек на друго место (могло би се рећи као „научници који су моментално запослени на ПБФ“ а сутра могу радити и другде. Наравно не мора се ни говорити какву подсмешљиву реакцију је ова самоспознаја и ово „самодекларисање“ „научника-богослова“ изазвала у самој научној заједници а посебно код на пример техничких наука!)

Медији координирано нападају једну групу владика а промовишу другу. Из ко зна којих и каквих извора се појаљују средства за рад разних псеудоцрквених сајтова и медија који промовишу малигни утицај „христо-слободара“ како би се могла назвати ова богословска тенденција.

Мислим да ми обични мирјани, у нормалним околностима, не бисмо ни у ком случају требали да се мешамо у међусобне односе владика. Али такође мислим да овде није реч о неколико „богослова који имају кризу средњих година“ или су мало понесени титулама већ је реч о малигном мрежном утицају страног фактора на нашу Цркву. И мислим да је у овом конкретном случају дужност сваког од нас да на то скрене пажњу. Тим пре што највероватније да ови људи још увек нису у потпуности уплетени и преобраћени већ је то жеља да се буде медијски експониран и „у тренду“. Наша Црква је већ мајчински реаговала смењивањем неких од тих људи са професорских катедри да би се барем колико-толико смањио утицај тог погубног тренда на студенте ПБФ. Желим да верујем да ће и ово што пишемо о мрежним манипулацијама њима донекле отворити очи.

Који су начини борбе против глобалне свемоћи? Колико је могуће да се избавимо од насртаја коме смо изложени?

Ма колико да нам се у овом тренутку чини да је неолиберална Империја свемоћна – ништа није готово. Нама се свакодневно путем медија сервирају холограми америчке свемоћи али реалност је потпуно другачија. Реално гледано цела конструкција светског неолиберализма је на ивици пропасти. И економски и финансијски и демографски и идеолошки она нема будућности. И зато нема никаквог смисла трчати за светом и јурити са променама. Најбоља заштита за нас у овом тренутку је избацити телевизор из куће, смањити коришћење Интернета а посебно друштвених мрежа и проводити више времена са породицом. И, наравно, пост, молитва, исповест и причешћивање Светим Даровима.

 

Опрема: Стање ствари

(Печат, 6. 9. 2019)

slobodan-stojicevic.jpg?w=640
STANJESTVARI.COM

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат...

 

Au lebe mekani. Pa ovo gora paranoja neg u vreme onog skota miloševića. VD BZV i Pechat powered

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Види, брате, не разумем твоју болесну потребу да мрзиш Србе. Вероватно си и сам Србин, то тако иде. Не знам шта Ињац зна, али да ти наведем неколико примера:

1) Душан Силни

Car_Du%C5%A1an,_Manastir_Lesnovo,_XIV_ve

Монастырь Лесново относится к известнейшим в Македонии. Здесь сохранилась церковь Михаила и Гавриила Архангелов – красивая крестово-купольная постройка 1341 г. Расписана она была в XIV в.

 

2) 

3171384022_a79511c5e7_b.jpg

 

Старо Нагоричане През 1313 година сръбски крал Милутин решава да изгради нова църква на същото място. Нейната архитектура е в стила на представителните църкви от началото на XIV век, възникнал в резултат от обновяването на късната византийска архитектура. Стенописите са в стила от времето на династията на Палеолозите (т.нар. палеологов ренесанс) и са сред най-забележителните творби на прочутите солунски художници Михаил и Евтихий, работили в края на XIII и началото на XIV век.

 

3)

d186d0b0d180-d183d180d0bed188.jpg

Стефан Урош V Немањић, познатији као Урош Нејаки, син је и наследник цара Душана. Владао је од 1355. до 1371, а задужбина му је манастир Матејча.

МАТЕЈЧА

Високо на Скопској Црној Гори, у близини Куманова, налази се манастир Матејча. Манастир је почео да гради цар Душан, а завршили су га његова жена, царица Јелена и син, цар Урош након 1355. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

 

4)

Uros_i_vukasin.jpg

King_Vuka%C5%A1in,_Psa%C4%8Da.jpg

Псачки манастир

 Над западната влезна врата во црквата некогаш постоел натпис за кој се претпоставува дека бил уништен во 1876 година поради тоа што во него се спомнувале кралевите Урош и Волкашин. Портретите на овие владетели се претставени на северниот ѕид, но натписите што се наоѓале до нив исто така биле уништени.

- Дакле, право питање је: Зашто мриш Србе?

Не мрзим Србе. Али Ви оче не разумете “Јужносрбијански“. Ако сам Србин, онда треба да ме разумете и када говорим/пишем на мој “дијалект“.
Молерисање значи прекривање са кречом, или на српско-немачки фарбање. Ови портрети који сте набрајали нису окреќени. Господин Ињац, тврди и ЛАЖЕ да се имена српских владара и њихових портрета бришу. Затражио сам да ми каже 2 цркве гре су избрисани портрети српских владара.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako Bog da voleo bih napokon biti kršten. Puno sam razmišljao o tome u kojoj crkvi moji su pravoslavni ali ni otac još nije kršten o SPC i ne razmisljam jer  smatram da se okrenula od Hrišćanstva u filetizam. Razmisljao sam o krštenju u ruskoj ili grčkoj crkvi, ali i sama pomisao na to me uzrujava živim u Hrvatskoj 90% katoličkoj zemlji  i prvi doticaj sa verom bio je odlazak u katoličku crkvu koju obožavam. Nemam uopše loše mišljenje o Pravoslavnoj crkvi, štaviše ali jednostavno više od vizantijskih ikona i umetnoti PC više me od toga ne zanima i nikada nije. Uvek sam na Pravoslavnu crkvu gledao kao na nacionalnu crkvu, a na KC kao univerzalnu i poruke svetih otaca KC su me uvek privlačile od Augustina do Svetog Franje Asiškog. Posebno od onoga snimka u kojem Amfilohije vladika crnogorsko primorski (postoji snimak na Youtube) govori o papi Benediktu kao jednom od najvecih umova i naucitelja crkve, o ocima KC čije knjige posebno dela gore pomenutih i sam rado čita pa do informacije da je i sam studirao na Gregorijani , papskom univerzitetu u Rimu. Hrišćanstvo je jedna i nedeljiva vera jer Hrist je takvu crkvu stvorio, ono je za mene jedno. Ali ipak, nije isto, i privlači me katolička duhovnost, pragmatični duh red u sistemu crkve a iskreno i to što je KC u duhovnom padu stvara kod mene jos vecu zelju da budem deo nečega sto treba ponovo da se izgradi i da budem aktivan deo toga. Molio bih nacionaliste i laike da me ne pile pričom o veri predaka ker to je glupost ko ziv moze da utvrdi da naši u Dalmaciji nisu bili pre 11 stoleća dakle dok nije bilo ni naziva katolik pravoslavac vec se jurizdikcija cesto pomerala pa je malo falilo da i sama Srbija padne pod rimskog biskupa , papu. Voleo bih cuti misljenje teologa otvorenih ljudi cista srca, ne laika i zločestih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А по чему је се СПЦ претворила у филетизам ?  А то за крштење по јурисдикцијама си скроз погрешно разумео крштење је исто и једно у Православној Цркви 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ništa nisam pogrešno razumeo. Pravoslavna crkva jedna je i nedeljiva ali morao bih ako se krstim u SPC da slavim i neke srpske svece sto ne zelim i praznike po Julijanskom kalendaru sto je za mene potpuno neprihvatljivo. Grčka crkva je zbog kalendara za mene bila prihvatljiva. Grci kao i Srbi nisu pravi vernici , bolje rečeno nisu edukovani vernici veruju u Boga ali ne znaju ni kako da mu se mole niti ista o crkvi (ovako je to lijepo objasnio sam patrijarh Pavle nekoliko puta ali i patrijarh Irinej u intervju za TV Hram prosle godine) no dobro rekoh sama KC je u još vecoj krizi i kao i SPC sa Kačavendom i KC ima poblema sa pedofilijom i sl stvarima no bitna je osobna vera pojedinca o tome govorim. Mi u HR imali smo veronauku celu osnovnu i celu srednju skolu, podsecam da je kod vas u Srbiji uvedena tek posle demokratskih promena 2000. Slavu u porodici niko ne slavi tako da smo Svetog Jovana kao slavu davno odbacili unazad nekoliko generacija meni je to bio uvek cisti paganizam ali malo je strogo to napisati pa ipak se izvinjavam sto jesam jer recimo zbog uticaja katolika kojima smo okreuzeni Bogorodica i njen kult u Srba pravoslavaca u Hrvatskoj mnogo vise se slavi nego u Srbiji.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, DerTorx рече

Ništa nisam pogrešno razumeo. Pravoslavna crkva jedna je i nedeljiva ali morao bih ako se krstim u SPC da slavim i neke srpske svece sto ne zelim i praznike po Julijanskom kalendaru sto je za mene potpuno neprihvatljivo. Grčka crkva je zbog kalendara za mene bila prihvatljiva. Grci kao i Srbi nisu pravi vernici , bolje rečeno nisu edukovani vernici veruju u Boga ali ne znaju ni kako da mu se mole niti ista o crkvi (ovako je to lijepo objasnio sam patrijarh Pavle nekoliko puta ali i patrijarh Irinej u intervju za TV Hram prosle godine) no dobro rekoh sama KC je u još vecoj krizi i kao i SPC sa Kačavendom i KC ima poblema sa pedofilijom i sl stvarima no bitna je osobna vera pojedinca o tome govorim. Mi u HR imali smo veronauku celu osnovnu i celu srednju skolu, podsecam da je kod vas u Srbiji uvedena tek posle demokratskih promena 2000. Slavu u porodici niko ne slavi tako da smo Svetog Jovana kao slavu davno odbacili unazad nekoliko generacija meni je to bio uvek cisti paganizam ali malo je strogo to napisati pa ipak se izvinjavam sto jesam jer recimo zbog uticaja katolika kojima smo okreuzeni Bogorodica i njen kult u Srba pravoslavaca u Hrvatskoj mnogo vise se slavi nego u Srbiji.

И Грци славе Србе светитеље и Срби славе Грке светитеље. Не знам зашто не желиш да славиш Србе светитеље?

Ко одбацује светитеље које је Бог прославио одбацује Бога.

Полако пријатељу...не брзај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Niti ih slavi bilo ko sem crkve. Pa i ako na kraju budem katolik slavicu kao i do sada Bozic, Uskrs , tada Veliku Gospu koju i sam jako postujem i to je to. Sve se svodi na slavljenje svetaca pre crkvenog raskola svi novi sveci su vredni poštovanja i vise se izucavaju njihova dela nego sto se slave kao sveci. Tako da Pravoslavci kao sto i Amfilohije rece izucavaju svetog Augustina i Franju Asiškog, Katolici čitaju dela naučitelja pravoslavne crkve itd. Zapravo od 2009 godine zivim u Njemačkoj u gradu u kojem sam nema SPC, ima grčka i ruska i mogu reći  da rusko i grčko pravoslavlje nije isto što i srpsko, ni slično čak u tradiciji, sama liturgija naravno ista ali grčka i ruska su puno kulturnije , sveštenici ne urliču i nema političkih govora kojima nas je davio paroh u HR pa sam presao kod drugog tada pa i on i onda vise nisam ni u HR isao u srpske crkve , nikad vise. Njihov odnos prema crkvi je samo duhovni i drze do toga dok je u SPC odnos prema crkvi Pravoslavlje = Svetosavlje = Ideologija srpstva i četništva i sl. sto potpuno odudara od mene kao osobe u svakom smislu. Nikada se niti u mojoj porodici i familiji niko nije nikada sa tim glupostima poistovecivao. Pošto pratim delovanje drugih pravoslavnih crkava i kako oni gledaju na SPC, mogu reci da smo mi za Ruse i Grke ako cemo iskreno, stvorivsi ideologiju sirenja Srbije van njenih granica, tj nazivom tzv Svetosavlje, otpadnici od vere na nekim sajtovima procitao sao i da bi se sam  Sveti Sava postideo toga. Ali Srbi, generalno zivimo kao narod u lazi ali zna se u lazi su kratke noge jer samo istina zivi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...