Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

Поздравили су се и Онуфрије и Епифаније то не значи ништа а то што се Јероним враћа за Атину и неће да служи заједно литургију има јаче значење 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, srb_Lo рече

Поздравили су се и Онуфрије и Епифаније то не значи ништа а то што се Јероним враћа за Атину и неће да служи заједно литургију има јаче значење 

Znaci i to shto Jeronim je znao da ce na vecernju bogosluzbu biti i mitropolit Epifanije pa ipak dosao i molitveno zaednicario sa njime. Jos je primio i dar posle obracenja Epifanija njemu u kome ovaj je pomenio i buduce zajednicko sasluzivanje. Sve ove zacestale posete i zatoplene odnose izmegu Vartolomeja i Irineja samo i to znace...podrska Vartolomeju. Jos i pre neki dan ona vest da je komisija grcke crkve dala preporuka o priznavanje PCU...

Naravno da jos nece da sluze jer bi to bio razlog za RPC da prekine opstenje i sa Grckom. Sad je na poteg Kiparski Arhiepiskop koji kaze da on ne zauzima niciju stranu (ma da se zna kuda duva vetar), kako bi ubedio Moskvu da popusti, pa ako i to ne uspe, onda ce biti i zvanicna priznavanja. A mozda ce grci i pre toga priznati PCU...

Scenario moglo bi se odvijati i ovako: Grcka crkva bi prva priznala PCU, poslem bi gruzini, rumuni ili bugari...Naravno da ce RPC prestati sasluzivanje sa svako ko prizna PCU. A blok koji ne bi priznao PCU bice u opshtenje i sa Moskvom i sa one crkve koji ce priznati PCU. Fakticki  RPC ce biti u opshtenje sa nekoliko pomesnih crkava...U isti polozaj ce da bude i PCU...

I tako neko duze vreme....da bi se nakraju svi pomirili...besmislenost stanja na terenu bice jasno svakome.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Bokisd рече

Ajd' videcemo sta znace svi ovi poljubci... :D

Значе управо оно што македонствујушћи расколник каже да значе.

Кипар дува на фанариотску страну.

СПЦ је успешно истролована интервјуима и писмима гг. Максима, подржаног од стране других профанариотским тролова предвођених гг. Амфилохијем. Уместо да су се бавили прекидом саслуживања са сваким ко буде саслуживао са украјинским нацистичким расколницима, бавили су се троловима и шта је гг. Максим рекао, а шта је мислио и да ли је то што су одлучили требало да буде у саопштењу или није требало да буде у саопштењу. По медијима су, по уобичајеној и уходаној шеми, пласиране врло "важне" вести да је гг. Амфилохије у некој вукоје*ини преко ноћи сазидао крстионицу без грађевинске дозволе и да ли ће општински грађевински инспектор успети да је сруши, или неће успети да је сруши.

Затим је гг. Амфилохије саопштио да "ми" мислимо исто што и Кипар. Хвала Богу па ми је давно постало репер да по дифолту не мислим као гг. Амфилохије.

Онда су Грци прогласили да они не могу да мисле другачије него Фанариоти. Тиме су увели нови појам аутокефалије, који можда одговара њиховом устројству у складу са Уставом Грчке (државе), али није у складу са оним како ми православни тај појам дефинишемо вековима.

Тешко се може очекивати да СПЦ предузме оно што би требало, а то је да одмах по добијању става Грчке Цркве да они немају капацитет да мисле другачије него Фанар сазову ванредни Сабор и на њему донесу одлуку о суспензији саслуживања са сваким ко буде саслуживао са украјинским расколницима, као и да избрише Цркву Грчке из диптиха и да патријарх престане да помиње гг. Јеронима, јер он није предстојатељ. Да је гг. Јероним предстојатељ, Црква на чијем је челу могла би да мисли својом главом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Парадокс: „Почасни патријарх“ нове украјинске цркве не признаје њену аутокефалност

 

„Почасни патријарх“ нове украјинске цркве Филарет Денисенко саопштио је да не признаје „томос о аутокефалији“ такозване Православне цркве Украјине, пошто није био упознат са садржајем до његовог добијања.

„Одбацујемо такозвани помесни сабор који је одржан 15. децембра 2018. године. То није био сабор, већ скупљање потписа испод саопштења помесног сабора (о распуштању Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије). И ми ћемо ту одлуку на наредном помесном сабору поништити и она за нас неће важити“, рекао је Филарет на форуму интелигенције „За Украјинску православну цркву! За Кијевску патријаршију“ у Кијеву.

По његовим речима, УПЦ КП не треба обнављати, „пошто је она била, јесте и биће“.

„Ако се неко одвоји, тај ће се одвојити од Кијевске патријаршије и тражиће зависност од Цариградске патријаршије“, додао је он.

Између осталог, као доказ зависности ПЦУ од Цариграда Филарет је навео то да је поглавар нове украјинске цркве (ПЦУ) Епифаниј Думенко поставио Грка за свог викарног епископа.

„Шта, нема Украјинаца па је поставио Грка? Зашто си именовао Грка? Како би тај Грк пратио шта се дешава у Украјини и предавао информације Васељенском патријарху и да преко њега Епифанију стижу налози шта да ради. Зар је то аутокефална црква?“, запитао је Филарет.

 

https://rs.sputniknews.com/svet/201906111120065633-paradoks-pocasni-patrijarh-nove-ukrajinske-crkve-ne-priznaje-njenu-autokefalnost/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има у Атинској Архиепископији доста паметних људи који су чврсто против овога . До краја ове годије видећемо отприлике како ствари стоје . Ако Атинска Архиепископија призна УПЦ мислим да ће одређен број људи у Грчкој прећи код старокалендарца и све више Грка са којима сам у контакту не подноси Вартоломеја . Али тако то иде из једног раскола вућеш верне у екстрему и они због твојих дела падну у други раскол тако да ће Вартоломеј  за све ово одговарати најкасније на суду Господњем 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Титуларни митрополит једренски ЦП Амфилохије је непријатно изненадио патријрха- католикоса грузијског Илију Другог изјавом: "Сматра се да је глава цркве Христос, али у стварности то је Васељенска патријаршија."

Више се, бојим се, не ради о споровима око канонске јурисдикције, већ о јереси Фанара.

Фанар уверен, что Церковь возглавляет не Христос, а патр. Варфоломей, – СМИ

f6Nmcj_5cfea68a0d6519_74939069-tmb-720x4 Митрополит Адрианопольский Амфилохий. Фото: Ромфея

На встрече с Патриархом Грузии митрополит Амфилохий заявил: «Бытует мнение, что Церковь возглавляет Христос. Но на самом деле Церковь возглавляет Вселенский патриарх».

Независимое издание Modern Diplomacy, называющее себя платформой для «оценки сложных международных вопросов», которые не попадают в повестку главных западных СМИ, опубликовалостатью американки грузинского происхождения Тамар Ломидзе под названием: «Признает ли Грузинская Православная Церковь первенство патриарха Варфоломея в православном мире?».

Анализируя позицию Грузинской Церкви в вопросе признания или непризнания ПЦУ, Тамар Ломидзе сообщает, что «во время предыдущей встречи константинопольских иерархов с Илией II в Тбилиси один из представителей Вселенского Патриархата, митрополит Адрианопольский Амфилохий, как говорят, начал свою речь словами: "Существует мнение, что Православную Церковь возглавляет Иисус Христос. Но на самом деле Церковь возглавляет Вселенский Патриарх"». По словам журналистки, «Католикос-Патриарх, похоже, не согласился с таким утверждением». 

Тамар Ломидзе – журналистка американского издания Brentwood News (Лос-Анджелес), которая занимается освещением некоторых событий православной жизни и церковно-государственных отношений в своем личном блоге. В статье, опубликованной Modern Diplomacy, она пытается ответить на вопрос о перспективах признания ПЦУ со стороны Грузинской Православной Церкви. 

Известно, что в ближайшие дни соберется Синод Грузинской Церкви. Автор подчеркивает, что Константинополь особенно заинтересован в признании ПЦУ, потому что в этом можно будет «усилить власть Вселенского патриархата в православном мире, ослабить влияние Московского Патриархата и позволить Константинопольскому патриарху единолично принимать решения по чрезвычайно важным вопросам для Православия».

С другой стороны, говорит журналистка, «Поместные Церкви сомневаются: несмотря на давление, ни одна из них еще не признала ПЦУ». Наоборот, они задают множество вопросов, среди которых: «как можно было предоставить автокефалию Украинской Церкви, если ей все еще не хватает единства, а некоторые общины захватывают храмы других общин? Почему автокефалия была предоставлена исключительно патриархом Варфоломеем, без каких-либо обсуждений с другими Поместными Церквями? Почему с Томосом было так много спешки? Почему это произошло незадолго до избирательной кампании бывшего президента Украины Порошенко? Может ли украинская автокефалия вызвать раскол в православном мире?». 

Тамар Ломидзе подчеркивает, что «некоторые Поместные Церкви выступили против политики патриарха Варфоломея – в том числе Антиохийский Патриархат, который однажды предоставил автокефалию Грузинской Православной Церкви; а также Патриархия Сербии, которая утверждала, что иерархия ПЦУ не получила каноническую преемственность».

Кроме того, говорит журналистка, «Архиепископ Кипрский Хризостом и Архиепископ Албании Анастасий попросили патриарха Варфоломея созвать Синаксис Предстоятелей Поместных Церквей, но он решительно отказался».

Она пишет, что на сегодняшний день «будущее ПЦУ туманно, потому что отношения между группами, которые сформировали эту организацию, неустойчивы. Даже сейчас существует конфликт между Филаретом Денисенко, почетным патриархом ПЦУ, и его формальным главой Епифанием. Этот конфликт подрывает единство ПЦУ и может привести к ее расколу в ближайшем будущем».

Тамар Ломидзе подчеркивает, что «если Грузинская Православная Церковь признает ПЦУ, то она не сможет самостоятельно решать свои проблемы». Дело в том, что «абхазы уже попросили Вселенский патриархат об автономии. Митрополит Галльский Эммануил однажды намекнул Патриарху Грузинскому на тот факт, что абхазская просьба может получить положительный ответ, если Грузинская Церковь не поддержит Константинополь».

Автор сообщает, что «теперь Константинополь делает вид, что имеет право предоставлять автокефалию в любой точке мира». Это означает, что если Грузинская Церковь признает ПЦУ, то она впустит греков на свою каноническую территорию.

Свою статью Тамар Ломидзе заканчивает словами о том, что «Православная Церковь никогда не следовала примеру католиков, а те, кто обладает духовной ясностью, понимают, что Православная Церковь сталкивается с новой масштабной угрозой, и украинская проблема – только ее часть».

Ранее СПЖ писал, что представитель Грузинской Православной Церкви митрополит Ахалкалаки, Кумурдо и Кари Николай (Пачуашвили) считает, что нельзя спешить с признанием ПЦУ, а сначала необходимо установить каноничность ее духовенства и внимательно изучить текст Томоса.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, farisejski.bukvojed рече
пре 23 часа, Bokisd рече

Ajd' videcemo sta znace svi ovi poljubci... :D

Значе управо оно што македонствујушћи расколник каже да значе.

Da, vrlo je moguce da stoji sve to sto pises (uzroci i posledice), ali, eto, ja tako kazem, sve se nadajuci da ce se nekako mozda preokrenuti malo na bolje,... licno, neki put sam optimista, (tako me udari :smeh1:) ajd, kao ono bice valjda malo bolje, ali vise sam pesimista,  (na osnovu cinjenica) tesko moze da bude bolje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

са сајта Видовдан

Бранко Радун: Три НАТО владике у служби разбијања СПЦ под изговором очувања Косова!

13. јуна 2019.
408963_fil-3915_ff-696x464.jpg

 

Први од ових владика је Амфилохије.

Уочи изгласавања новог закона у Црној Гори којим ће имовина СПЦ Митрополије црногорско-приморске бити стављена под државну контролу, односно биће одузета Српској цркви, митрополит Амфилохије се састао са Милом Ђукановићем. Преговори ове двојице отаца модерне и шизофрене Црне Горе одвијали су се на броду, према нашим сазнањима, нека три дана, далеко од очију јавности.

Иако смо волели да слушамо његове «његошевске беседе» да видимо каква су му дела и какви су плодови његове политике. Треба се присетити само како је уз подршку Митрополита Мило пре две деценије победио Момира. Затим како је пацификовао протесте опозиције позивом да се остане кућама и да се не иде на улицу. Више пута је Амфилохије директно спасио или помогао Милу да дође или да се одржи на власти. Амфилохијеве закаснеле критике на рачун антисрпских потеза државног врха Црне Горе, попут критике уласка Црне Горе у НАТО две недеље након уласка, или критике отцепљења Црне Горе након отцепљења, су у служби замађијавања српског народа у Црној Гори. Митрополит себе представља као великог српског патриоту који се својски бори за националне интересе али ето “зла судба” му не даде да ишта избори. Велике речи, а последице су готово увек ишле на руку антисрпског режима Мила Ђукановића.

Амфилохије, који је себи већ узео титулу првог архиепископа Црне Горе, крајем прошле године се састао са цариградским патријархом Вартоломејом који је под контролом Запада. Посета Цариграду је практично била туристичка јер како објаснити да високи клирик СПЦ није најавио ову посету ни патријаршији нити у медијима, већ је наводно кренуо за Молдавију па му онда успут било да сврати до Цариграда. „Логично“ као кад кренете у Москву преко Њујорка. Спекулише се да је на том састанку пао договор о признавању црногорске цркве као аутокефалне од стране Цариграда. Амфилохије је имао кључну улогу у организацији одласка СПЦ на тзв критски сабор који су организовали Грци предвођени патријархом Вартоломејем, а скуп је обезбеђивао и надзирао амерички ФБИ. Због те и такве превртљиве политике у којој је предњачио наводно русофилски Амфилохије је руска црква била огорчена на Митрополита јер је управо тај несрећни сабор био почетак савременог раскола Москве и Цариграда. Тако је наводно велики Србин више пута политички спасавао антисрпског диктатора Мила са којим има врло блиске односе (такорећи духовничке) или пак наводно велики русофил огорчио Русе и РПЦ антируском црквеном политиком према тзв критском сабору у режији цариградског патријарха и америчких структура моћи. НАТО је клео али кад су већ црногорци ушли у НАТО. Све ово је превише чак и за «Његошем надахнутог» Амфилохија. Да ли треба рећи да је ово антињегошевска политика коју би и сам свети мудрац цетињски разобличио и проклео.

Цариград има проблем да подржи Мираша Дедеића, кога је претходно управо Цариград рашчинио. Бившег Мирашевог свештеника Лава Лајовића исто није захвално подржати, мада га је државна црногорска служба већ отпремила у Украјину на обуку код расколника. На крају као трећа варијанта остаје ипак митрополит Амфилохије, који је свакако хтео да буде патријарх српски, управо попут Денисенка украјинског расколника, који када га нису изабрали за московског патријарха прогласи себе лепо украјинским патријархом. Мило ће узети имовину СПЦ, то је извесно, и онда ће је вратити митрополиту Амфилохију, првом архиепископу аутокефалне црногорске цркве. Такав је план. Но људи снују, а Бог одлучује.

Други је Григорије.

До прошле године херцеговачки епископ, једнако предан конфедерализацији СПЦ зарад сопствених интереса и под палицом НАТО. Епископ Григорије је, ако се још неко сећа, позивао Радована Караџића и Ратка Младића да се предају Хашком трибуналу. Некадашњи млади ученик пензионисаног епископа Атанасија Јевтића изазвао је негодовање код српског народа у Републици Српској а и широм Србије када је позвао Младића и Караџића да се предају Хашком трибуналу. Нико није очекивао од ученика владике Атанасија да се овако постави.

Исто тако је волео више да се дружи и слика са католичким бискупима и муслиманским верским вођама но са неким српским владикама. После је Григорије редовно богослужио заједно са католицима у Дубровнику и широм Херцеговине, што му тврђи верници никад нису заборавили. А данас се исти Григорије позива на патријарха Павла када говори о Косову и тврди како му је патријарх Павле насамо говорио да је судбина Косова у рукама Американаца. То је наравно тешко проверити па епископ Григорије данас може да каже и како му је патријарх Павле лично рекао да треба подржати НАТО пакт. Проблем је што је злосрећни Григорије прећутао да је он заправо био у сукобу са патријархом Павлом, него данас, користећи се популарношћу покојног патријарха окреће воду на своју воденицу.

Некадашњи младић Младен, садашњи Григорије, скрива да је у време студентског протеста са садашњим Максимом, тада Миланом, уређивао Логос часопис студената Богословског факултета, који је водио систематску кампању против миротворне политике патријарха Павла. Први је тражио да се патријарх Павле смени, пензионише, а онда је лио крокодилске сузе над њим, па му и подигао споменик у Требињу. И сада се позивао на наводне Павлове изјаве, само њему речене, да ће Американци одлучити судбину Косова. Свима који иоле познају Григорија је јасно да је њему на првом месту пословна политика а тек потом интерес цркве. Исто тако никад није крио своје екуменистичке, прозападне и проамеричке ставове које готово увек потврђује у медијским наступима. Познато је да је он био жељени избор за Патријарха од стране тадашњег председника Тадића званог Клуни. Но СПЦ се одупрла притиску власти и странаца јер је Григорије био избор који у том моменту готово нико у Цркви не би прихватио. Последњих година се везао за проамеричког политичара Вука Јеремића кога је и подржавао на председничким изборима где је овај остварио мршавих 5 посто.

Трећи је Максим.

Млађахни Максим је од критског сабора, на који је митрополит Амфилохије „нерадо“ отишао први, и тако уценио СПЦ, која је већ била одустала од одласка на тај фингирани сабор Цариграђана, велики поборник Цариграда и Фанара. Како је само писао слаткоречиве хвалоспеве о критском сабору, на свом блогу, све стајлингом Зизиуласовим. По одласку у Америку, Максим постаје отворени поборник интереса Фанара и зизијевског ружичастог хришћанства по мери новог светског поретка. Стога није ни мало случајно што изражава невероватно разумевање за украјинске расколнике. Делује унутар СПЦ као човек Фанара намерно покушавајући да увуче СПЦ у сукобе са Московском патријаршијом непримереним критикама на рачун руске цркве. У Блицу га промовишу као део екипе младих и прогресивних епископа, ваљда то треба да значи да су ови остали стари и затуцани.

Тај тројац епископа уз повремену асистенцију владике Теодосија рашко-призренског, поставља себе као мерило патриотизма у СПЦ, све остале проглашавајући режимским људима. На удару њихове подле пропаганде су пре свега епископи Иринеј Бачки и митрополит Порфирије али и Патријарх Иринеј. Главни међу њима је епископ Григорије који је отишао за богату катедру Немачку а оставио свог човека у Требињу. Под изговором одбране Косова и Метохије од Вучићеве предаје Косова, увлаче СПЦ под скуте НАТО Цариграда. Колико су они заправо родољуби, најбоље говори Максимова недавна изјава да је Свети Сава на превару издејствовао аутокефалију за српску цркву. Класично шлихтање Фанару и шетање папуча окупаторима. Каква су они будућност Српске цркве, кад они лично српску цркву ни не претпостављају другачије сем као исцепкану, унижену, покрадену, попаљену и разорену, слушкињу Цариграда и НАТО-а. Но једну ствар заборављају да се изразимо речима Светог Николаја – тешка је рука Немањића Саве, нарочито према онима који руше његово дело.

Бранко Радун

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Августин рече

са сајта Видовдан

Бранко Радун: Три НАТО владике у служби разбијања СПЦ под изговором очувања Косова

Први од ових владика је Амфилохије.

...Више пута је Амфилохије директно спасио или помогао Милу да дође или да се одржи на власти. Амфилохијеве закаснеле критике на рачун антисрпских потеза државног врха Црне Горе, попут критике уласка Црне Горе у НАТО две недеље након уласка, или критике отцепљења Црне Горе након отцепљења, су у служби замађијавања српског народа у Црној Гори.

...

Други је Григорије.

...

Нико Нико са памећу за чије је ношење потребно четири ноге није очекивао од ученика владике Атанасија да се овако постави.

...

Заборавио је Бранко Радун Амфилохијево минирање договореног бојкота референдума у ЦГ. Довољно се странка у ЦГ сложило да би излазност била мања од 50%, а онда је наступио гг. Амфилохије... Остало је историја.

 

А за гг. Григорија и гг. умировљеног Атанасије је скоро сасвим прецизан, па сам само мало поправио.

Измењено од farisejski.bukvojed

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, ana čarnojević рече

i tu tema dobi cudan tok.

Aleksandar Vucic lajks dis.

organizuje organizovana grupa vladika na Saboru, al organizuje i AV.

Koliko je od ove tvoje konstatacije pa do situacije u kojoj se po Srbiji medjusobno ubijamo? Manje nego sto ti mislis, ili vise nego sto ja mislim?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче Мила Ђукановића и његовог плана за аутокефалију црногорске цркве, сматрам да је Вучић лепо реаговао. За сада је замолио да то не чине ,тј. да не заплењују имовину СПЦ и томе слично, а у супротном такви поступци ће реално пореметити однос међу нашим државама.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...