Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 16 минута, farisejski.bukvojed рече

У тексту се наводи изјава да о украјинској кризи "локалне" Цркве не треба да одлучују свака за себе, него "заједно".

Мени је потпуно непознато како "локалне" Цркве могу одлучивати "заједно". Не знам да тако нешто постоји.

Постоји Васељенски ("Свеправославни") Сабор, али тамо нису "локалне" Цркве, него су све владике. Постоји и Критско собрање, чије одлуке СПЦ, хвала Богу, не признаје, а којим је покушано увођење неке нове, непознате, еклесиологије.

Изјаве Кипарског Архиепископа ми уопште не уливају наду.

Da, znam, sve to moze da se vidi, ali, eto, valjda moze da se pronadje neko resenje koje ce postovati osnovne kanonske principe.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, farisejski.bukvojed рече

У тексту се наводи изјава да о украјинској кризи "локалне" Цркве не треба да одлучују свака за себе, него "заједно".

Мени је потпуно непознато како "локалне" Цркве могу одлучивати "заједно". Не знам да тако нешто постоји.

Постоји Васељенски ("Свеправославни") Сабор, али тамо нису "локалне" Цркве, него су све владике. Постоји и Критско собрање, чије одлуке СПЦ, хвала Богу, не признаје, а којим је покушано увођење неке нове, непознате, еклесиологије.

Изјаве Кипарског Архиепископа ми уопште не уливају наду.

пре 19 минута, Bokisd рече

Da, znam, sve to moze da se vidi, ali, eto, valjda moze da se pronadje neko resenje koje ce postovati osnovne kanonske principe.

Кипарски вероватно мисли на неки тзв. синаксис православних патријараха који би, у односу на Васељенски Сабор, то решили брзопотезно и неким консензузом.

Тиме би, међутим, између осталог, потврдили Бартову причу да су патрирајси главе цркава (а не Сабори) а он глава свих предстојатеља јер би вероватно тражио да он то коначно овери као први итд. итд.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Vladan :::. рече

Кипарски вероватно мисли на неки тзв. синаксис православних патријараха који би, у односу на Васељенски Сабор, то решили брзопотезно и неким консензузом.

Тиме би, међутим, између осталог, потврдили Бартову причу да су патрирајси главе цркава (а не Сабори) а он глава свих предстојатеља јер би вероватно тражио да он то коначно овери као први итд. итд.
 

Da, tako deluje i ne znam sta da kazem, mislim mozemo da pretpostavljamo, ne vidim da p.Vartolomej ima neku nameru i jasnu svest da je nesto lose uradio u Ukrajini, da vidimo sta ce m.Ilariona reci posle sastanka na Kipru.

Inace nasao sam jednu izreku sv.Grigorija Bogoslova koja moze da bude vrlo zanimljiva i poucna za temu :

Да не помисле као да ја тврдим да сваки мир треба неговати. Јер знам да постоји предивно разногласје и најпогубније једномислије; но, треба волети добар мир, који има добар циљ и који сједињује са Богом. Када је реч о очигледном бесчашћу, тада што пре треба ићи на огањ и мач, не гледајући на захтеве времена, владара и уопште било чега, него се приобшавати са лукавим квасцем и припајати се са оболелима. Најстрашније је бојати се било чега више него Бога и због те бојазни да служитељ Истине постане издајник учења вере и Истине

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Trojanski konj je ponovo osedlan.

https://www.danas.rs/drustvo/grupa-vladika-ogradjuje-se-zvanicnog-saopstenja-sabora-spc/

U pismu patrijarhu, više učesnika Sabora sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem (Radovićem) na čelu, ocenjuje da je „portparol svojevoljno formulisao neke odluke, suprotno volji Svetog Arhijerejskog Sabora“ zbog čega „izražavaju svoje negodovanje i ograđuju se od pomenutog Saopštenja.

...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од Светогораца , Игуман канонског Есфигмена из Кареје и Старац Кутлумушког Скита( он је Епифанију и екипи дао дозволу за боравак на Светој Гори -Диамонитирион) . Ово показује да Фанар наставља своју причу и тешко да ће Царигеад било шта прихватити од предлога кипарског Хризостома. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Код Думенка на имендану

dsc_8890.jpg

На имендан код предстојатеља тзв Православне цркве Украјине (ПЦУ) били су и игуман канонског Есфигмена и Хризостом старац келије Кутлумушког скита.

https://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/05/blog-post_25.html?m=1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...