Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

Кипарски архиепископ Хризостом упознаће патријарха Кирила са планом за решење украјинске црквене кризе
 

Како пишу грчки медији, кипарски архиепископ Хризостом Други посетиће у најскорије време Српску, Бугарску и Јелинску цркву, како би разговарао о могућностима превазилажења црквене кризе у Украјини и у целом Православљу.

Као што смо раније пренели, на састанку одржаном у Никозији уочи Васкрса са патријарсима александријским Теодором, антиохијским Јованом и јерусалимским Теодором, кипарски архиепископ се прихватио улоге посредника у превазилажењу раскола Цариграда и Москве. Архиепископ Хризостом је и у сталном контакту са албанским архиепископом Атанасијем, који се телефон чуо и са тројицом предстољатеља древних патријаршија.

Сада се објављује да Кипарски архиепископ планира и посету московском патријарху Кирилу коме ће изнети предлоге за решење кризе: одржавање Свеправославног сабора и, од стране Москве, додељивање пуне самосталности Украјинској православној цркви коју предводи Блажењејши митрополит Онуфрије.

Грчки медији процењују да овај план није лако прихватљив ни за Цариград, ни за Москву, али да би промена политичке ситуације у Украјини, могла да допринесе одступању од првобитних ставова, пре свега Цариграда.
 

Није јасно шта се подразумева под додељивањем пуне самосталности УПЦ од стране Москве; она и сада има пуну унутрашњу самосталност, а њени верници нису склони прекидању контакта са московским патријархом.

Иначе васељенски патријарх Вартоломеј ће о истој теми, из другог угла, разговарати са атинским архиепископом Јернимом, иза затворених врата 22. маја у Атини.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А зашто би УПЦ добила аутономију ако она то сама не жели ? То је исто мешање у послове друге помесне Цркве . Боље би вило да Кипарска Црква гласно и јасно осуди поступке  Фанара него да дипломатише тамо где је дипломатија закаснила . 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 15.5.2019. at 18:55, Ведран* рече

Денисенко издао саопштење. Човек превазилази сва моја очекивања, а она, као што знате нису била мала. :smeh1:

У сажетку вам дајем три супер мисли расколника Денисенка. :))

1. Епифаније у суштини све ради да се Цркви одузме томос.:))

2. Да би ствари биле како треба Епифаније ми се мора покоравати.:))

3. Борићемо се за цркву која је независна и од Москве и од Цариграда. :))

https://www.cerkva.info/posts/zvernennya-patriarkha-filareta-do-vsiyeyi-ukrayinskoyi-pravoslavnoyi-pastvy

Настављамо серијал. :smeh1:

У главној улози - Денисенко. У споредним улогама - споредни ликови.

 

4. Хоће да униште "Кијевски Патријархат" кажу нама то не треба ... да ли ви знате што ви радите, ви рушите то што сте створили!

5. Да није било "Кијевског Патријархата" не би било никаквог томоса.

6. Они нама кажу да треба укинути "КП" да би нас признали. А нико од осталих Цркава не признаје "УПЦ" ни као "Кијевски Патријархат" ни као "Митрополију".

7. Неки наши архијереји иступају против онога што су створили, против "Кијевског Патријархата"

8. Ми смо добили томос као "Кијевска Митрополија", и ми се захваљујемо "Васељенском Патријарху" ... али ми нисмо задовољни с тим...ми ћемо стварати КП

9. Рекао вам је представник васељенског патријарха архиепископ Данил "Васељенски Патријарх није против статуса Кијевског Патријархата, али да би се то питање поставило ... треба се објединити... створити једну Цркву", зато наш задатак јесте ујединити све православље у једну цркву.

10. Гркокатоличка црква се нада на то да буде уздигнута на статус патријархата. И шта ће онда бити? Тада ће у Украјини бити московски патрјархат, и оглашаваће се име московског патријарха по целој Украјини, спомињаће гркокатоличког патријарха Свјатослава, а кијевског патријарха нема! Нема! Да ли је то разумно? 30 година смо се борили за ставарање КП, а сад хоћемо да се расформирамо. 

11. Ми ништа друго не тражимо, али своје не дамо!

12. 1992 г. сам говорио да ће томоса бити, и данас имамо томос. А да ли сте веровали да ће бити томоса 1991.г.? Нисте. А сад вам кажем биће Украјинска Црква и Патријархат признати од свих.

 @Zoran Đurović @Vladan :::. @Trifke има ли још ко? :) - види број 12 - колега пророк! :))

13. Договор је био да ћу ја управљати "црквом" у земљи, а "Епифаније" ће је представљати у иностранству. И треба да се држимо договора!

14. Ја не верујем у то да ће васељенски патријарх нама одузети томос, не верују у то, зато што би ...то био удар по самом васељенском патријарху.

15. Пре објединитељног сабора митрополит Емануил ми је рекао: Ви сте сада у саставу КП, а када добијете томос ви ћете бити аутокефална црква, и можете да се управљате како хоћете.

16. Према томе, објединитељни сабор је био не сабор украјинске цркве него сабор цариградске патријаршије и зато њиме није руководио кијевски патријарх него представник цариграда.

17. Епифаније  - прича како он уважава патријарха и томе слично, то су само речи, а дела су другачија.

18. Да сам знао шта ће се десити ја не бих подржао кандидатуру Епифанија! А да се ја за њега нисам борио на сабору он не би био предстојатељ.

19. Ја сам веровао и предсенику и Епифанију, а они су ме преварили.

20. Да се нисмо ушли у састав цариградског патријархата, цариградски патријарх не би имао права да нас позове на сабор ни да нам да томос. То је био разло зашто смо пристали.

21. О Епифанију - истина је да он не управља него с њим управљају. Он сам ми је рекао, не зависи све до мене. А шта то значи? Да имају неке силе које желе нешто што ти не желиш?

THE END

:mahmah:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Ведран* рече

20. Да се нисмо ушли у састав цариградског патријархата, цариградски патријарх не би имао права да нас позове на сабор ни да нам да томос. То је био разло зашто смо пристали.

Део у коме елаборира ову тачку је јако занимљив.

Зато што Денисенко овде тврди да никаква права Цариград није имао над Кијевом, све до тренутка док се "Кијев" (иако у својој расколничкој фракцији) није самовољно покорио ЦП,  насупорт тврдњи ЦП да је Кијев увек био у саставу ЦП.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 57 минута, Ведран* рече

13. Договор је био да ћу ја управљати "црквом" у земљи, а "Епифаније" ће је представљати у иностранству. И треба да се држимо договора!

Изногуд!

пре 57 минута, Ведран* рече

19. Ја сам веровао и предсенику и Епифанију, а они су ме преварили.

 

И Мирко Топаловић 1/1!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данил памфилијски (егзарх Вартоломејев) ОПЕТ стигао у Украјину.

Овај пут да спашава Думенка "Епифанија" од оца му дуовног Денисенка "Филарета".

Share this post


Link to post
Share on other sites

У међувремену се Драбинко напола раскајао што је напустио канонску Цркву и отишао к расколницима. Јер, вели, да можда не би ни прешао да је знао каква је ситуација.

Лукавац покушава да се клацка да види на коју ће страну пукнути тиква.

Можда и он видео како се код нас лако пишу "покајна писмо", па се мисли, вреди покушати.

https://spzh.news/ru/news/62190-ijerarkh-pcu-aleksandr-jesli-by-znal-obo-vsem-ne-poshel-by-na-sobor

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Представители 3 Поместных Церквей посетили Киево-Печерскую Лавру

CZ40KA_5cde9ff4c45df6_84381386-tmb-720x4 Литургия в Свято-Успенском храме Свято-Успенской Киево-Печерской лавры

На праздничном богослужении в день памяти преподобного Феодосия Печерского наместнику лавры сослужили представители Кипрской, Польской и Румынской Церквей.

16 мая 2019 года представители Кипрской, Польской и Румынской Православных Церквей посетили Свято-Успенскую Киево-Печерскую лавру, где приняли участие в праздничной литургии по случаю дня памяти преподобного Феодосия Печерского, сообщил Информационно-просветительский отдел УПЦ.

Наместник лавры митрополит Вышгородский и Чернобыльский Павел (Лебедь) совершил праздничную литургию в Свято-Успенском храме в сослужении управляющего делами УПЦ митрополита Бориспольского и Броварского Антония (Паканича), архимандрита Кипрской Православной Церкви Нектария (Бакополоса), священнослужителя Польской Православной Церкви Корнилия Вилькеля и представителей Румынской Православной Церкви.

На литургии духовенство и многочисленные паломники сугубо молились за мир в Украине и единство Православной Церкви.

После завершения богослужения клирики и миряне прошли крестным ходом с иконой преподобного Феодосия Печерского к Дальним пещерам, где отслужили молебен святому.

Напомним, в ближайшее время Предстоятель Кипрской Православной Церкви Архиепископ Кипрский Хризостом II обсудит украинский религиозный конфликт с Предстоятелями Сербской, Болгарской и Элладской Православных Церквей. О ходе диалога он также планирует постоянно информировать Предстоятеля Албанской Православной Церкви Архиепископа Тиранского и всея Албании Анастасия.

14 мая 2019 года Архиепископ Кипрский Хризостом II встретится также с Предстоятелем Русской Православной Церкви Патриархом Московским и всея Руси Кириллом, чтобы предложить Патриарху Московскому план решения «украинской церковной проблемы».

https://spzh.news/ru/news/62215-predstaviteli-3-pomestnyh-cerkvej-posetili-kijevo-pecherskuju-lavru

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ведран* рече

Јер, вели, да можда не би ни прешао да је знао каква је ситуација.

Каква душа и невинашце... Ми у смо Србији знали каква је ситуација и шта се спрема и још и Ведран пророковао за све ово а он, епископ, благо њему, није знао каква је ситуацију у његовој Украјини. Тра ла ла...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Aл` не рече Туре: ако Бог да! Штампај Е-пошта
петак, 16 март 2018

515.jpg

Прослава поводом 50 година тзв. „Православног закона у Аустрији» у цркви Свете Тројице у Бечу, која припада Цариградској митрополији,  прослављен је у уторак, 27. фебруара 2018. године. 50 - годишњи  јубилеј доношења тзв. „Православног закона у Аустрији“ из 1967.  године. Овом приликом је митрополит Арсеније (Константинопољска патријаршија) изразио радост што  поздравља присутне у грчкој Цркви на бечком Флајшмаркту «историјском центру Православља у Бечу и Аустрији»!!!

 Упитах се одкуд Вам то, Ваше  Високопреосвештенство? Није ли уображавање сопствене величине и  важности грех по учењу наше «Једне, свете, Саборне и Апостолске Цркве? Митрополит, затим, наступа са позиције „главног представника  Православне Цркве у Аустрији“ коју му, судећи по написаном на  званичној интернет страници Епископске конференције Православне Цркве  у Аустрији, признају сви представници помесних православних цркава.
(http://www.orthodoxekirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html)

Горе поменути «Православни закон» је донет 1967. године уз сагласност  тадашњег Цариградског патријарха Атинагоре са намером да регулише    правне односе тзв. грчке-оријенталне Цркве и Републике Аустрије. Не  сумњамо да је тако! Али проблем је у томе што тај закон фаворизује и  иде на руку само „грчкој-оријенталној Цркви“ а обесправљује остале  помесне православне Цркве и потчињава их Цариградској митрополији. У  том закону се СПЦ назива «српска грчка-оријентална Црква».
(https://www.ris.bka.gv.at/GeltendeFassung.wxe?Abfrage=Bundesnormen&Gesetzesnummer=10009290)

У складу са неправославним претензијама Цариградске патријаршије, закон је надвисио себе тако да је данас познат као „Православни  закон“ . Митрополит Арсеније је, дакле, овом приликом говорио у име  свих православних у Аустрији, као једини који има право да носи  титулу „митрополит аустријски“, као представник Православља у  Аустрији.Драга браћо и сестре, са овом небивалом појавом (да смо сви пуштени  низ воду од наше СПЦ-е право у руке Цариградске патријаршије!)  сагласни су, нажалост, и поједини свештеници СПЦ-е у Аустрији који  се тренутно позиционирају и мере „коме ће се приволети царству“!

Неки чак иду још даље у самопотцењивању па сматрају да Грцима  (фанариотима!) то место према њиховим способностима и припада. Митрополит Арсеније није штедео речи хвале за прославу коју је назвао  „историјским моментом не само прошлости него и садашњости“. Како да не! Из перспективе мегаломанских (а саборном духу Павославне  Цркве потпуно страних!) тежњи Цариградске патријаршије сасвим је  јасан хвалоспев овом закону. По принципу «куване жабе» фанариоти  лукаво довршавају преузимање и потчињавање себи читавог  православног расејања. Рекло би се да, што због интереса што због  аутошовинизма, представници СПЦ-е предадоше нас православне Србе у  расејању на милост и немилост (Боже ми опрости!) гордим и несмиреним  фанариотима.

На иницијативу управо Цариградске патријаршије осуђен је у 19. веку етнофилетизам као „јерес која ставља националну идеју изнад  јединства вере“. Чиста пројекција, драга браћо и сестре!!! Они циљано  препознају своје сопствене особине и своје унутрашње садржаје код других. Нас оптужују за етнофилетизам док вековима покушавају да  хеленизују (обратите пажњу, не да оправославе или оцркове!) читав  православни свет.

Али да се вратимо поменутој «Прослави»! Присутан је био и Цариградски патријарх коме, представници СПЦ-е, препустише читаво Српско расејање без да су икога питали за мишљење.  Потврду тога налазимо и на званичној интернет страници тзв. Епископскеконференције Православне цркве у Аустрији где се каже да: “Васељенски патријарх (тренутно Вартоломеј) је глава (главни)  Православне Цркве. Грчки-православни Митрополит аустријски (тренутно  Арсеније) је отуда главни представник Православне Цркве у Аустрији“.

   http://www.orthodoxe-kirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html

Патријарх Вартоломеј већ извесно време (самопроглашено!) носи титулу   „Његова Свесветост“ док се остали патријарси Помесних православних  Цркава називају «Њихова Светост» или «Њихова Блаженства»! Питамо се  који статус Цариградског патријарха треба да обележи ова титула? Да  ли онај коме већ дуго времена теже, како његови претходници, тако и  садшњи патријарх Вартоломеј? Назив који додатно обележава однос  подобан односу римског папе и његових бискупа? Упаво тако! И делом и  речју потврђује се, драга браћо и сестре, увелико постојање «источног  папе» оличеног у лику патријарха Вартоломеја. А куда би нас повео овај  «источни» него под власт свога «западног брата» у загрљај (још увек!)  непокајаног (тамо његовог) «левог плућног крила».

Уображење да полаже права на читав православни свет изван његове  Патријаршије очигледно је и у коришћењу (присвајању за себе!) назива  «васељенски патријарх» или «васељенска патријаршија» који припада  сваком православном патријарху једне Помесне Цркве и свакој  патријаршији једне Помесне Цркве. .«Или су све цркве васељенске – или  није ни једна, јер, тамо где је један епископ, свештенство и народ,  тамо је и Једна, света, васељенска и апостолска црква.»(https://svetosavlje.org/dijaspora-medjucrkveni-odnosi-i-vaseljenske-hipoteze/)

Обеспокојавајућа је чињеница да Цариградска патријаршија излаже,  подупире и протура мноштво не само неправославних већ и Православљу  директно противних учења. Цариградска патријашија је изнедрила и  покушава да спроведе потпуно ново учење о Цркви. Себе назива «центром  Православне Цркве» који «координира» остале аутокефалне Цркве. Зашто  је напрасно Цариградски Трон центар Православне Цркве? У окружној  посланици Цариградског патријарха, на Недељу православља, 1950. године  каже се:«Никако другачије него овим Престолом, општењем с њим и у контакту с  њим помесне православне Цркве су повезане међусобно да би формирале  тело Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве, чија је  глава нико други него Онај који је почетак и испуњење вере, Исус  Христос…“ Управо овако и римокатолици уче!

Уколико СПЦ на предстојећем мајском СА сабору усвоји предлог новог,  измењеног Устава многе епархије СПЦ ће бити уздигнуте у ранг  митрополије – али не и аустријско-швајцарска. Упркос томе што ова  епархија СПЦ-е обухвата територију четири земље: Аустрије, Швајцарске,  Италије и Малте. Знате ли зашто?! О томе је већ 2016. године у Бечу  говорио Цариградски митрополит Арсеније уочи (тада!) предстојећег  Сабора на Криту ракавши да, ако буде усвојен тзв. митрополитански  систем у Аустрији, ће бити један митрополит који ће бити одговоран за  све Православне у Аустрији. Тада се, по његовин речима, неће питати  нико у Српској, Грчкој или Румунској Цркви. И како рече митрополит,  коме се не буде свидело биће изван Цркве. Дакле, уредно се спроводе  одлуке овог нити великог нити православног Сабора, за које нам рекоше  неки представници Цркве (заводећи нас за Голеш планину!) да нису  општеобавезујући.

Да се све уклапа потврђује и мишљење протојереја-ставрофора Љубе  Милошевића објављено у јучерашњем тексту «Ми се, као народ, више ништа  не питамо“ на интернет страници „Борба за веру“. Да се вратимо још једном тзв. „Православном закону“. Наиме, у Бечу је  2008. године „Слободарска партија Аустрије“ захтевала измену овог  „Православног закона“ наглашавајући да треба створити законске  претпоставке за једнакост.

(https://www.ots.at/presseaussendung/OTS_20081002_OTS0203/fp-ebinger-aenderung-des-orthodoxengesetzes-gefordert) 

Препричано: Наводећи податак да у Аустрији (тада!) има 400.000 православних, од  тога 300.000 Срба а остатак се дели на растући број Руса, Бугара,  Румуна и 18.000 Грка. Из историјских разлога, овај закон из 1967. је  признао само једну епархију и то цариградску (грчку-православну). Од  1967. године, међутим, демографска ситуација у Аустрији се променила,  тако да је све више и више Руса и много више Срба. Постоји хитна  потреба за правним поступком од стране Аустрије, јер православни закон   дискриминише, меша се и омета унутрашње црквене послове - изјавио је  посланик Парламента ФПО-Беч Гералд Ебингер. Ова партија се већ више  пута обратила поводом ове теме али је до сада увек наилазила на „глуве  уши“.

Свети отац Јустин Ћелијски је говорио: “Не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина  потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се  ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом  концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој  Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање  санкционише једним „Васељенским Сабором“. Зато су од 10 изабраних  тачака за Сабор ушле, и то као прве четири, управо оне које говоре о  томе да Цариград жели подчинити себи сву Православну Диаспору, – а то  значи читав свет! – и да обезбеди искључиво за себе давање  аутокефалије и аутономије свима уопште Православним Црквама у свету,  садашњим и будућим, дајући им притом и онакав поредак и ранг какав он  одреди (јер то и јесте питање Диптиха који не значи само „поредак  спомињања на литургијама“, него и поредак Цркава на Саборима и др.). Господ наш Исус Христос каже:« Знате да кнезови народа господаре њима  и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће  да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу  вама да буде први, нека вам буде слуга» Авај, мноштво нас данас заборавља ове вечно живе речи Господње!  Многи ни не узимају Његов спасоносни пример и не следују Њему управо  због тога што би се морали одрећи сопствених овоземаљски привилегија  које једном за свагда Свето Писмо назва «таштина над таштином».

По нелажној речи Христа Господа:»Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако  моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због  имена мојега, јер не познају Онога који ме посла." На делу је  општеприхваћено стремљење ка унижењу до уништења свега Христовог а  отуда и свега православног. Верујемо и ми са Светим Мучеником ђаконом  Авакумом да «Срб је Христов» ако ни по чему оно макар по Богом  дарованој му слободи. Да томе треба тежити говори нам и богомољачка  песма:

»Буди храбар и слободан,
    Бог ти збори, Србине,
    Ја ћу за те војевати,
    Само држ' се истине.

 

Не пристајемо да подпаднемо под јурисдикцију Цариградске патријаршије  таман то и читав СА Сабор СПЦ-е потписао. Сва екуменско- унијатско-глобалистичка пошаст данашњице огледа се у деловању  Цариградске патријаршије. Данас и у будуће нека би нас Господ спасао  и сачувао од овог актуелног (Вартоломеја) и њему сличних патријараха  Цариградских!

Јер они «пут свој знају....» али то није и пут Васкрслог Богочовека Христа. Нека би нам Милостиви Господ, Чијем се Часном и Животворном Крсту  поклањамо и Чије Васкрсење певамо и славимо, подарио велику милост да   у све дане живота свога следујемо и да се држимо само Његових речи »Ја сам Пут, Истина и Живот» да би се удостојили обитавања у Царству Његовом. Амин!

 

            Србин Светосавац

http://borbazaveru.info/content/view/10461/47/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...