Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Набрајај, набрајај, неће ти се осушити уста ако Аву поменеш...

Istini za volju, otac Djurovic je pisuci na ovoj temi rizikovao ovozemaljsku egzistenciju sopstvene porodice.

 

Edit: To je bar moje shvatanje.

Измењено од farisejski.bukvojed
To je bar moje shvatanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, farisejski.bukvojed рече

Istini za volju, otac Djurovic je pisuci na ovoj temi rizikovao ovozemaljsku egzistenciju sopstvene porodice.

 

Edit: To je bar moje shvatanje.

да се ја питам, Ава је својим писанијем на ову тему обезбедио себи all inclusive аранжман у царству небеском... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Предраг М рече

да се ја питам, Ава је својим писанијем на ову тему обезбедио себи all inclusive аранжман у царству небеском... 

I tata bi sine. Ako moze. :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Талични Том рече

@Tristatri Претпостављам да је реч о овој слици из оног другог албума. Поновићу, нисам експерт за фотошоп и не знам ко је шта (и зашто) преправљао на овој слици. 

Овај дечко је острашћена незналица. Ако би ми платио, могао бих да му пошаљем свој фотоапарат, па да каже јавно како је јео овнујскога меса. Али се то неће десити, као што се ни Миодраг М. Петровић није извинио кад је тражио да објавим сертификат да сам завршио ОШ. Ја га објавих, и бих смешан себи што сам писао ОШ Кекец, а срећом та директорка (ја њу не знам, јер није била ни рођена кад сам ја ишао у ту школу) није помислила да је зеза неко, јер зна моје школске. 

А ево да вам посведочим докле иде људско зло и глупост. Ја сам сада био у Србији да обавим више ствари, а боравио сам углавном у Смедереву, иако стално у путу. И ту ми рекоше да долази вл. Игњатије у понедељак да служи на св. Ђорђа, јер је то слава цркве у којој сам био поп. И одем ја тамо, Иги се запрепасти кад ме виде, каже: Откуд ти човече? - Па довео ме св. Ђорђе! :sunce: Били смо после и на свечаном ручку и шалили се како доликује. 

То поподне један поп пошаље поруку да следећег дана (да ли тај или други) долази и Макс да буде у жирију за рецитације са Игњатијем у цркви. Пре подне бисмо код бачког, почашћени у Аврамовом стилу, а поподне се вратимо за Смедерево, али пред само проглашење победника рецитације, јер низашта нисам могао да пропустим сношај са Максимом. Елем, приђем код Игњатија, узмем благослов и седнем иза њих. Поп који је пратио сцену каже да се Макса одузео, пребледео и стегао столицу! Верујем му, јер је и реално тако нешто. Прогласише победнике, одвојих Максима на страну и рекох: Хајде сада да нам поп Влада направи једну антологијску фотку. Пристао је, иако са положајем тела које је заокружено у себи и осмехом Мона Лизе. Влади је рука задрхтала, и зато оваква фотка. Макса је имао згрчену руку кад смо се поздравили. Али, ово остаје за историју. 

Ево вам и Милојка као сведока за разговор који водисмо у Скадарлији, где ме је питао за шта би Макс могао да буде ислеђиван или недајбоже рашчињен. - Па за велеиздају, одговорих му.

Ти си разумео да се ја молим и за непријатеље, и ту ниси у заблуди. Али имам и тај дар да ти кажем унапред шта ће бити: Овај је непокајив. 303 му личи у тој мржњи према мени. - Спрдао сам се са Максом јер сам погодио тачан резултат Ливерпул Барса, 4:0. Годинама већ проричем овде људима и ваљда неко стави прст на Пчело и запита се: Да ли је овај лудак ипак на некој конзоли са Богом?:)) Морају и они да се кладе, као и ја... Али је чудно да се авинате остварују, а знамо да демони не знају будућност.        

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, farisejski.bukvojed рече

Istini za volju, otac Djurovic je pisuci na ovoj temi rizikovao ovozemaljsku egzistenciju sopstvene porodice.

Edit: To je bar moje shvatanje.

Да, претили су ми рашчињењем, али сам се изборио. Сада мудро ћуте, иако пишем ово што пишем. Изборити се за слободу није ни најмање лако. После кажу: Њему је лако зато што... - Е, па, момци, дођите ви до тога да вам буде лако... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Да, претили су ми рашчињењем, али сам се изборио. Сада мудро ћуте, иако пишем ово што пишем. Изборити се за слободу није ни најмање лако. После кажу: Њему је лако зато што... - Е, па, момци, дођите ви до тога да вам буде лако... 

Nas budale i Bog (uglavnom) cuva. Tako da, samo hrabro napred, ali i pametu u glavu i zadnjicu uza zid.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Zoran Đurović рече

Спрдао сам се са Максом јер сам погодио тачан резултат Ливерпул Барса, 4:0.

(daj' Zoki na PP neki tiketic,.... 3 utakmice, 3gola poluvreme,.... ne treba mi vise...:D :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Думенко: Денисенко=1:0

На широко најављиваној "служби" код лжпатријарха Филарета појавила су се данас само четворица "владика"   његове "патријаршије" и то они са територије Русије. Думенко је за сада успео да изолује Филарета у намери да обнови КП.

_106948623_60247636_332391240692811_5163913272461623296_n.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Рудяков: Филарет присвоил себе казну и имущество ПЦУ

Рудяков: Филарет присвоил себе казну и имущество ПЦУ
© пресс-служба Кабмина Украины | Перейти в фотобанк
Так называемая «Православная церковь Украины» (ПЦУ) существует благодаря админресурсу уходящего президента Петра Порошенко и спонсорам криминального происхождения. Об этом 14 мая в ходе пресс-конференции рассказал директор Информационно-аналитического центра «Перспектива» Павел Рудяков

 

Филарет в расколе. Почему арифметика Порошенко всегда проигрышная Ранее стало известно, что «почетный патриарх» этой непризнанной структуры Филарет находится в плохих отношениях с избранном главой ПЦУ Епифанием и планирует воссоздать «Киевский патриархат» (КП).

 

«Я думаю, что о расколе вряд ли будет идти речь, потому что он и так уже существует. А вот откол какой-то части Филарет сделает. Ему в этом поможет церковная казна, которая остается в его руках и имущество, которого у Епифания, по-моему, вообще нет», — заявил эксперт.

Он добавил, что титул «почетного патриарха» может действовать только в рамках КП, следовательно эта организация де-факто существует вопреки воле Константинополя.

ЕВО ВЕСТ ОД ПРЕ ДЕСЕТ МИНУТА ФИЛАРЕТ ПРИСВОЈИО БЛАГАЈНУ И ИМОВИНУ УПЦ. ЗНА ЂЕД ШТА ЈЕ НАЈБИТНИЈЕ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Zoran Đurović рече

Овај дечко је острашћена незналица. Ако би ми платио, могао бих да му пошаљем свој фотоапарат, па да каже јавно како је јео овнујскога меса. Али се то неће десити, као што се ни Миодраг М. Петровић није извинио кад је тражио да објавим сертификат да сам завршио ОШ. Ја га објавих, и бих смешан себи што сам писао ОШ Кекец, а срећом та директорка (ја њу не знам, јер није била ни рођена кад сам ја ишао у ту школу) није помислила да је зеза неко, јер зна моје школске. 

А ево да вам посведочим докле иде људско зло и глупост. Ја сам сада био у Србији да обавим више ствари, а боравио сам углавном у Смедереву, иако стално у путу. И ту ми рекоше да долази вл. Игњатије у понедељак да служи на св. Ђорђа, јер је то слава цркве у којој сам био поп. И одем ја тамо, Иги се запрепасти кад ме виде, каже: Откуд ти човече? - Па довео ме св. Ђорђе! :sunce: Били смо после и на свечаном ручку и шалили се како доликује. 

То поподне један поп пошаље поруку да следећег дана (да ли тај или други) долази и Макс да буде у жирију за рецитације са Игњатијем у цркви. Пре подне бисмо код бачког, почашћени у Аврамовом стилу, а поподне се вратимо за Смедерево, али пред само проглашење победника рецитације, јер низашта нисам могао да пропустим сношај са Максимом. Елем, приђем код Игњатија, узмем благослов и седнем иза њих. Поп који је пратио сцену каже да се Макса одузео, пребледео и стегао столицу! Верујем му, јер је и реално тако нешто. Прогласише победнике, одвојих Максима на страну и рекох: Хајде сада да нам поп Влада направи једну антологијску фотку. Пристао је, иако са положајем тела које је заокружено у себи и осмехом Мона Лизе. Влади је рука задрхтала, и зато оваква фотка. Макса је имао згрчену руку кад смо се поздравили. Али, ово остаје за историју. 

Ево вам и Милојка као сведока за разговор који водисмо у Скадарлији, где ме је питао за шта би Макс могао да буде ислеђиван или недајбоже рашчињен. - Па за велеиздају, одговорих му.

Ти си разумео да се ја молим и за непријатеље, и ту ниси у заблуди. Али имам и тај дар да ти кажем унапред шта ће бити: Овај је непокајив. 303 му личи у тој мржњи према мени. - Спрдао сам се са Максом јер сам погодио тачан резултат Ливерпул Барса, 4:0. Годинама већ проричем овде људима и ваљда неко стави прст на Пчело и запита се: Да ли је овај лудак ипак на некој конзоли са Богом?:)) Морају и они да се кладе, као и ја... Али је чудно да се авинате остварују, а знамо да демони не знају будућност.        

 

Драги о. Зоране, благословите!

Поновићу јоиш једном да се ми не познајемо лично, те да немам неки посебан разлог да Вас браним од било кога на овом форуму. Уосталом, Ви имате дар да и сами умете добро да се вербално одбраните када је то потребно. Ја још мање имам разлога да Вам се улизујем. Просто, на основу неког мог унутрашњег расуђивања и убеђења поштујем Вас јер Ваш Крст (Вас и Ваше породице) није нимало лак. Ви тај Крст носите са осмехом. Поновићу још једном, моје је мишљење (на основу онога што сам од Вас написано на овом форуму прочитао, о Вама чуо од неких мени драгих људи) да Ви нисте у стању да мрзите, чак ни оне људе који Вам наносе и који су Вам наносили зло. Чак и овако замагљен осмех на оној ”блурованој” слици то сведочи. Имате право, и као теолог (научник) и као свештенослужитељ, као уметник, да о неким појавама у Цркви (друштву, уметности...) дате свој суд. Тај суд некима може да се свиђа или не, али то је то. Нико онима којима се Ваше писање не свиђа не укида право да Вам опонирају.

Рекох, понекад (то је моје мишљење) умете малкице и да претерате, али чак и тада се у Вашим речима (на Вашем лицу и очима)  не препознаје злоба. А то је велико пред Господом! Зато није тешко да се види да се Ви за људе молите, баш због тог осмеха који имате. Још једном, због Александра Милојкова, морам да поновим да су ме Ваше речи упућене њему (”Ја се својих пријатеља не одричем”) потакле да се мало активније укључим у рад овог форума, на овој и још неким актуелно-горућим темама. Не пишем много али много читам, јер пуно тога корисног овде има да се прочита. Не само на овим ”расколничким” темама. :)

За крај, још једном велики поздрав и наклон Вама и Вашој фамилији. Чувајте, негујте и умножавајте ту међусобну љубав коју имате. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

еВО ИЗРЕЛСКА ТЕЛЕВИЗИЈА НА РУСКОМ СМАТРА ДА ИЗ ЦЕЛЕ ПРИЧЕ О АУТОКЕФАЛИЈИ СТОЈЕ ФИНАНСИЈСКИ ИНТЕРЕСИ ПОРОШЕНКА.зАНИМЉИВО.гОВОРИ И ФИЛАРЕТ.ОНИ ЦЕЛУ ПРИЧУ НАЗИВАЈУ ФИЛАРМОНИЈА.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Ведран* рече

Срећна вам 500-та страна!

@Trifke да нас частиш?

Хвала! Штета што је пропустих од рмбања и спавања али шта да се ради... :) 

Свима осталима који пишу и читају такође честитам :) 

Мислим се тј. надам: дај Боже да се ово реши пре него дођемо до 1000.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

«Суслика не видно, но он есть: Золотарев о новом расколе в ПЦУ

«Суслика не видно, но он есть: Золотарев о новом расколе в ПЦУ На Украине возникла ситуация правовой коллизии: минкульт считает, что «Киевский патриархат» уже не существует, но как юрлицо он не ликвидирован. Об этом в ходе пресс-конференции 14 мая заявил руководитель аналитического центра «Третий Сектор» Андрей Золотарев

 

Рудяков: Филарет присвоил себе казну и имущество ПЦУ
Рудяков: Филарет присвоил себе казну и имущество ПЦУ
© пресс-служба Кабмина Украины | Перейти в фотобанк
Константинополь в шоке от вражды между главой так называемой Православной церкви Украины (ПЦУ) Епифанием и нынешним/бывшим предстоятелем Киевского патриархата Филаретом, который не собирается уходить на пенсию, полагает эксперт.

 

«Случай с УПЦ КП напоминает случай с коалицией в Раде: «Ты суслика видишь? Нет? А он есть». В таких делах у нас царит постмодерн. Поскольку ПЦУ создавалась при помощи криминальных авторитетов, а с церковно-канонической точки зрения томос вызывает вопросы. Несмотря на все усилия американцев, продавить греков и румын на признание Православной церкви Украины, прогресса Штаты не достигли. Мы также видели, что Благодатный огонь в Иерусалиме не снизошел до ПЦУ», — оценил положение дел Золотарев.

По словам аналитика, Филарет — это священнослужитель-политик, который может давать мастер-классы по политическому искусству. Ведь он умеет интриговать и выжидать нужный момент для включения в игру. Поэтому, считает Золотарев, несмотря на преклонный возраст, наместник УПЦ КП еще поборется за власть. 

2311871.png
JOŠ O NOVOM RASKOLU RASKOLNIKA ЦАРИГРАД У ШОКУ

Share this post


Link to post
Share on other sites

Двоглава хидра украјинског раскола и светско православље

© Sputnik / Александар Милачић
Колумнисти
21:48 13.05.2019(освежено 21:50 13.05.2019) Преузмите краћи линк
0 206

Навршило се четири месеца од када је цариградски патријарх Вартоломеј потписао „томос“ о аутокефалности „Православне цркве Украјине“, према којем је за поглавара новоформиране организације именован Епифаниј Думенко са титулом „митрополит кијевски и све Украјине“.

Патријарх Вартоломеј је послао писмо предстојатељима помесних православних цркава, са захтевом да се ова организација призна за канонску Православну цркву Украјине уместо Украјинске православне цркве, на чијем се челу налази блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфриј.

За протекла четири месеца ниједна помесна православна црква није признала поступак патријарха Вартоломеја учињен уз недопустиво кршење црквених канона. Један број цркава званично је изјавио да се не слаже с тим поступком, да не признаје легализацију расколника, као и да пружа подршку канонској Украјинској православној цркви на челу с митрополитом Онуфријем. Друге цркве су себи дале времена за анализу ситуације. Ниједна није подржала тај незаконити чин који се догодио. Зашто?

Поглавар Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије патријарх Филарет
© Sputnik / Евгений Котенко

Прво, свима је познато да Украјинска православна црква обједињује већину православних верника Украјине. Она обухвата скоро 13 хиљада парохија, више од 200 манастира, њени припадници су милиони верника. Управо она, а не група расколника која је данас добила легитимитет од стране патријарха Вартоломеја, представља једину канонску цркву Украјине, о чему је више пута јавно говорио и сâм патријарх Вартоломеј, последњи пут — у јануару 2016. године, на Синакси предстојатеља помесних цркава.

Друго, Украјинска православна црква на челу с блажењејшим митрополитом Онуфријем једина је канонска црква Украјине. То није „руска црква“, како је покушао да је погрдно назове одлазећи председник П. А. Порошенко. Њени припадници су грађани Украјине који су се родили и одрасли у својој земљи, који имају украјинска лична документа и који воле своју домовину. Њен административни центар не налази се у Москви, већ у Кијеву. Упркос тврдњама Порошенка, молитве у украјинској цркви се не узносе за руску власт и руску армију, већ за украјинску власт и украјинску армију. Самоуправна Украјинска православна црква има сву пуноћу права која јој омогућавају да буде национална црква своје земље. С Московском патријаршијом је повезује духовно и историјско јединство које датира из времена Кијевске Русије, али она нема ни административну, ни финансијску, нити било какву другу зависност од Москве.

Треће, свима је познато да расколничка заједница, коју је данас легализовао патријарх Вартоломеј, представља конгломерат двеју група, од којих ниједна није имала канонску јерархију у тренутку када их је Цариград признао. Једну групу — такозвану „Кијевску патријаршију“ — предводи човек чије су одлучење од цркве признале све помесне цркве, укључујући цариградску. Друга група потиче од епископа руске цркве, којем је забрањено богослужење, односно лица које никада није имало не само епископско, већ ни свештеничко рукоположење. У народу такве људе називају „самосвети“. До признавања те лажне јерархије дошло је без адекватног испитивања њеног порекла и чак без формалног поновног рукоположења, само на основу одлуке патријарха Вартоломеја.

Четврто, чак и после стицања „томоса“, расколничка заједница наставља да демонстрира потпуно канонско безакоње, гажење свих црквених правила. Та заједница, која себе назива „Православном црквом Украјине“, има два поглавара са скоро истом титулом. Један се назива „митрополитом кијевским и све Украјине“, а други „патријархом кијевским и све Русије-Украјине“. Први постоји за спољну употребу, а други за унутрашњу. Управо други, а не први, управља „Кијевском митрополијом“. Ево шта је он недавно изјавио: „ПЦУ је званично признао васељенски патријарх. Али у Украјини постоји Кијевска патријаршија. Јер ми нисмо задовољни статусом митрополије. Ми преко 25 година постојимо као патријаршија. И народ је избирао патријархе. Ја сам трећи патријарх. А пре мене били су патријарх Владимир и патријарх Мстислав. Били су патријарси! И стога смо за Украјину ми патријаршија. А за спољни свет, односно за православни свет, ми смо Кијевска митрополија. Може ли такву двоглаву хидру признати иједна помесна православна црква?

Пето, раскол показује потпуну духовну и канонску неоснованост. Позиције „томоса“ се двосмислено интерпретирају и не реализују се. Тако је на пример у „томосу“ прописано да „Православна црква Украјине“ не може обухватати парохије ван територије Украјине. Али са гледишта лажног патријарха Филарета Денисенка, ове парохије могу да не иступају из такозване „Кијевске патријаршије“: „Ми их не можемо натерати, али их не можемо ни одбацити. Пошто оне не желе да оду од нас, ми их сматрамо својима.“ Двоглава хидра не може да нема ни двоструко књиговодство. За домаћу употребу остаје „Кијевска патријаршија“ с мрежом „парохија“ у иностранству, а за спољну „Кијевска митрополија“ — без њих.

Шесто, уз подршку власти која је срамотно изгубила изборе, покренута је — и за сада није обустављена — кампања заузимања храмова канонске Украјинске православне цркве од стране присталица раскола. То заузимање се врши уз употребу силе: људи са маскама упадају у храм, туку вернике, истерују свештеника из зграде, проглашавају себе његовим канонским власницима. Како би на то безакоње требало да реагује светско православље? Управо онако како су већ реаговали патријарх Теодор, антиохијски Јован и јерусалимски Теофил, који су се сакупили на Кипру и заједно с архиепископом кипарским Хризостомом „апеловали не све стране да сарађују ради постизања, с једне стране, евхаристијског јединства, које чини пуноћу цркве у Исусу Христу, а с друге, заштите верника, храмова и манастира од напада и насиља сваке врсте, одакле год да оно долази и ма какви били разлози и мотиви који их изазивају.

Доносећи одлуку о легализацији украјинског раскола, која је без преседана, патријарх Вартоломеј је рачунао на то да ће организацији која је створена приступити архијереји канонске цркве и да ће ту организацију признати помесне православне цркве. Ни једно ни друго се није десило, „блицкриг“ је пропао. Уместо да исцели раскол, патријарх Вартоломеј га је само продубио, изазвавши оправдано одбијање светског православља да прихвати његове поступке. Ако је раније као „први међу једнакима“ и могао да игра координишућу улогу у породици помесних православних цркава, онда сада, када се прогласио за „првог без једнаких“, он се самостално лишио улоге таквог координационог центра.

И зато је потпуно природно да предстојатељи помесних православних цркава почну да траже нове формате за сарадњу. А прва ласта је био састанак четири предстојатеља на Кипру. У завршном коминикеу после састанака они су изјавили: „Пошто је блажењејши архиепископ кипарски Хризостом обавестио о иницијативи за посредовање, коју је лично он покренуо, три предстојатеља су се с њом сложила, као и с тим да Његово блаженство настави да је спроводи у корист јединства православне цркве у Христу.“

Шта то значи? То значи да ће због непостојања координационог центра, који заступа „први међу једнакима“, православне цркве учинити покушај да се формира нови центар за сарадњу. У тим околностима, када је први по диптиху фактички сам напустио своју улогу и изоловао се, координатор свеправославних напора на савладавању раскола и хаотичног стања могао би да постане и други, трећи, четврти, десети, онај коме помесне православне цркве повере ту мисију, зато што поседује мудрост и смирење које је за њу потребно, не претендујући на примат и власт.

Када је у петом веку цариградски патријарх Несторије пао у јерес, александријски патријарх Кирил је на Трећем васељенском сабору одиграо одлучујућу улогу у осуђивању те јереси. И када је у 15. веку цариградски патријарх подржао унију са Римом, други источни патријарси нису признали тај поступак. Сада, када се цариградски патријарх Вартоломеј нашао на страни раскола, светско православље није никако остало обезглављено. Цариградски патријарх никада није био глава Васељенске цркве. То је увек био и остао сам Господ Исус Христос. И, ако се у католичкој традицији формирала представа о римском папи као о викару Христовом, Његовом земаљском заступнику у православној традицији никада није било такве представе.

„Пошто је човек подложан смрти и не може бити стални поглавар цркве, наш Господ Исус Христос Сâм, као глава која држи кормило управљања црквом и влада њоме преко Светих отаца.“ Испод ових речи су се 1723. године потписала четири источна патријарха — цариградски, александријски и јерусалимски. А 1895. године, одговарајући на апел римског папе Лава XIII, Синод цариградске цркве је изјавио: „…Обраћајући се оцима и васељенским саборима цркве првих девет векова, ми се уверавамо да се никада римски епископ није сматрао највишим начелником, односно поглаваром цркве и да је сваки епископ глава и предстојатељ своје часне цркве, који се потчињава само саборним закључцима и одлукама католичанске цркве, које су једино непогрешиве, па ни римски епископ, како показује црквене историја, никако није био изузетак од тога правила. Он (Исус Христос) је глава телу цркве. Он је почетак, први који је устао из мртвих, да у свему буде први.“

Данашња Цариградска патријаршија се фактички одрекла свеправославног учења, недвосмислено израженог у тим текстовима и умислила је да је једини непогрешиви поглавар Православне цркве, који има право да прима жалбе из свих помесних цркава, да се меша у њихов живот, да суди и уређује њихове послове по свом нахођењу и самовољно. Али тужно искуство волунтаристичког мешања у ситуацију у Украјини показало је да, уз пуно уважавање постојећих институција које проистичу из примата части по диптиху, Пуноћа светског православља одбацује такво прекорачење сопствених овлашћења од стране Цариградске патријаршије, као и у прошлости она је доследно одбацивала покушаје ових или оних јерарха да за себе присвоје прерогативе које им не припадају.

Раскол остаје раскол, а православље од искушења кроз која пролази само јача. То показује пример Украјинске православне цркве, која данас иде путем исповедништва, мирно и храбро одговара на спољашње и унутрашње изазове. У свом подвигу одбране истине она ће имати снажну подршку помесних православних цркава и управо ће та консолидована подршка на крају помоћи да се украјински раскол излечи.

Аутор је митрополит волоколамски Иларион

https://rs.sputniknews.com/autori/201905131119787914-dvoglava-hidra-ukrajinskog-raskola-i-svetsko-pravoslavlje-/

https://beseda.rs/?CAST=emisija&opcija=opsirnije&strana=9250

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...