Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 20 часа, Vladan :::. рече

@Zoran Đurović да 'л има нека тема где нећеш да метнеш овог ружног са сатаром... цццц... :smeh1:

Треба чика Конан да рашчисти сцену!:)) А и владике да не замишљају мене, него да имају јасну представу од кога ће да изгину!::::::))))))))))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Tristatri рече

Ако ово не буде крај, знаћу да је љубав. .

Ево, призвао си Аву да се помоли за тебе. После се јави приватно, благог сам ја срца, прихватам покајнике. Не би био ни први ни последњи. Мада те видим много окорелог, а то није добро. Да те Господ не остави у мраку...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одличан осврт на еклисиологију поводом изјаве митр. Јеротеја Влаоса.

CONTEXTUALIZING THE AUTHORITY OF THE ECUMENICAL COUNCILS: SOME THOUGHTS ON MET. HIEROTHEOS’S COMMENTS

315173.p.jpg?mtime=1554726951    

Recently His Eminence Metropolitan Hierotheos of Nafpaktos made the comment that “all other Patriarchates bear the title only through economia and the good pleasure of Constantinople. They are in some sense not full and complete autocephalous Churches, because they exist at the discretion of the Patriarchate of Constantinople and have never been ratified by any Ecumenical Council.”

This does not accurately reflect the authority structure of the Church nor the context of the Ecumenical councils. The Metropolitan’s statement assumes that the decisions of the Ecumenical Councils are the highest authority in the Church. The Patriarch of Serbia, though, is more correct when in his letter to Patriarch Bartholomew (August 13, 2018) he states that the autocephalies of the Churches are grounded in historical circumstances and in the pan-Orthodox agreement of the all the Churches, recognizing these as the main authority.

Met. Heirotheos fails to recognize that an Ecumenical Council has no authority of it’s own. It receives its authority as “ecumenical” by virtue of the whole Church accepting it as authoritative. If the whole Church accepts the current autocephalies as genuine, then no Ecumenical Council is needed. If Constantinople wants to change or abolish the current order he is going against an agreement that already exists. Thus his new order will be the one that will be insubstantial and will not exist as “full” without the approval of all the other Churches. Met. Hierotheos is getting things reversed and putting the “good pleasure” of Constantinople above the “good pleasure” of the whole. Historically and ecclesiologically no one part of the Church has absolute authority or the final say, only the agreement of the whole. Often the initial word of authority comes from somewhere unexpected, someone not immediately in charge (a deacon of Alexandria, a bishop of Ephesus, a monk in the desert) and then the final word is worked out over time as something conciliar. The life, order, and truth of the Church is not the purview of a single Patriarchate nor a single council. Constantinople may have issued the various Tomoi, but historical circumstances and the recognition of the other Churches is what has made the final determination.

I would like to point out that there are two different ecclesiologies floating around right now, and not everyone has really looked at the implications or sources for the views they are holding, so it is good to bring them more into the light. The first view is what might be called the political institutional view of authority in the Church. The source for this view is the example of the way political organizations in the world work. For example in the world the final authority rests with a president and congress, or a supreme court in the judicial area, or it might rest with an autocrat of some type. What is common to all of these is that the final authority rests with a man or group of men at the top of some kind of man-made authority structure.

The political institutional view of the Church postulates an authority structure like this. Authority rests with a particular pan-Orthodox hierarchical-synodal structure such as an Ecumenical or pan-Orthodox council, or in the judicial realm it rests with the Patriarchate of Constantinople, or in the Catholic church it rests with the Pope as an autocrat. While in a nation this reflects the actual self-understanding of a nation’s legal system, the Church has a different self-understanding.

The other ecclesiology understands the Church as a spiritually-Christologically centered structure. Final authority does not rest with some supreme bishop, but rests with the mind of the Church as a whole, which is the mind of Christ. This mind becomes evident over time as a struggle occurs of submitting to the truth of Who Christ is, and His goals, means, and operations.

What does this mean in real life? Well, in the world’s order of things the ruling of a given supreme body is the highest order of things. If the supreme court meets and decides what the law means, that is the end of the story. The only recourse is submission or revolution.

However, the Church has never had any “highest law”—not even the pan-Orthodox councils. Of the pan-Orthodox councils called by the emperors on special occasions some were rejected as robber councils, and some accepted as “Ecumenical”, i.e., as expressing the universal truth of the Church. What authority made the decision of which council to accept and which to reject? Who decides what is the universal truth of the Church? Not the council itself. Not any particular Local Church. Rather a council received authority as ecumenical only after there was the agreement of the Church as a whole. This agreement is something that comes about organically, not through institutional means. As St. Justin Popovich notes, the Church is a Divine-human organism, not a human institution.

Also it is noteworthy that the decisions of an Ecumenical Council are not made authoritative by later councils, but later councils merely confirm what is already recognized and accepted.

Did the term “Theotokos” become an authoritative term for the Virgin only after being confirmed at council? Or was it first authoritative by traditional usage and general agreement, and the council merely recognized this in the midst of Nestorius stirring up confusion? Likewise with the canons. The disciplinary life of the Church is not propagated by the councils as some kind of legal precedent. Rather the disciplinary life of the Church is part of its foundational pastoral and practical life, and the disciplinary canons are put out as responses to particular historical situations in order to help keep this life straight and in order. Unlike a supreme court, or a ruling of congress, the Councils are not a source of legislation, but rather a center of truth around which clarification can happen in the midst of confusion.

In the Church there is space for Christ to act. There is no one supreme political source of authority for creating order, rather Christ’s order as Logos is the basis of Church life—His order built into creation and which finds its most perfect expression in the saints, and which is an active and living presence in the life of the Church. In the Church this order is not promulgated as some man made law, but is recognized and submitted to as being from and of Christ. There is a mutual recognition of Christ in each and all—of the people recognizing Christ in the bishops and obeying them, and the bishops recognizing Christ in each other, and of all recognizing the example and teaching that Christ and the saints have left us about who we are as the Ecclesia.

Historical circumstances also make up part of God’s providential authority that plays into the administrative order for the Church. Constantinople was raised to second place against the wishes of Rome, but this order was eventually accepted as a given part of historical circumstances. The various changes in boundaries, the loss and re-institution of autocephalies has to a larger degree been driven by political circumstances. The Church does what it can to provide both stability and flexibility such that She can best live out her purpose of sanctifying the peoples that She dwells among. But this pastoral and spiritual understanding of Church organization is very different from a political understanding of her organization.

A political organization’s purpose is self-preservation and the increase of its own power. It organizes itself to promote this purpose, and this self-preservation is understood in terms of certain material powers, structures, and resources. The Church’s purpose is to bring about the deification of mankind and ultimately all creation. It organizes itself in such a way as to bring about this goal. Thus part of what determines the organization of the Church is the divine economia.

Economia is not merely some kind of condescension on the part of an authority towards those who are lesser. Economia is rather God’s good household management for bringing about the salvation of mankind. It operates within and despite the changing political circumstances. The flexibility of this economia is shown in how the Russian Church flourished spiritually even when the tsars abolished the Patriarchate making it a synodal Church, and it continued to produce saints when the communists abolished the whole hierarchical power structure. This economia operated even under the Ottoman’s unnatural ways of putting in and getting rid of various patriarchs. Holiness still lived on and thrived there. No one administrative structure is absolute in Church life. Rather there is always an adjustment to whatever good or bad circumstances the Church finds herself in. What is consistent is not an institutional-administrative structure or source of authority, but rather a certain way of life in Christ. It is lack of knowledge of this Way that can cause so much confusion.

In summary we can say that the current autocephalous Churches exist at the discretion and good pleasure of Christ. Their existence was brought about under God’s providence as a result of historical circumstances. They exist according to God’s economia—His decision that this is the best way to witness to and bring about salvation for those under His care. The actions of the Patriarchate of Constantinople were a leading part of this care. However, the new autocephalous Churches exist not solely according to the good pleasure and recognition of Constantinople, but also according to the good pleasure and mutual recognition toward each other. These three: historical circumstances, mutual recognition, and the leadership of Constantinople are what brought about the current situation. If Constantinople pulls its approval, this doesn’t invalidate the existence of any autocephalous Church, but merely puts things in a confused situation like a three-legged stool with one leg broken that is no longer stable. A council is not needed to approve what already exists and is agreed upon and there is no contention over. A council is only needed when confusion is brought in, and then the job of the council is to pinpoint and restrain the source of confusion, protecting the good order and truth of the Church.

I can sympathize with the Metropolitan though. No doubt Constantinople could wreak a lot of havoc in the Greek Church and maybe this is what Met. Hierotheos is trying to say. He is afraid that if his Church does not cooperate, the CP could even decide to revoke its Tomos. Let us keep our Greek brothers and sisters in prayer, since so much pressure is on them, and let us also trust that God will guide them. I am the first one to admit that I don’t understand the ins and outs of the struggles going on internally there. But ultimately Christ will support those who are struggling toward Him, and He will guard all those who are His.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ведран* Дакле овако овај митрополит се позива на харизму да би рушио структуру(организацију Цркве) а онда се као носилац харизме појављује истамбулски патријарх који ради по милој вољи шта хоће.Ово је Богохулно што прича.Човек није теолошки неписмен значи свесноп лаже.Страшно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Августин рече

@Ведран* Дакле овако овај митрополит се позива на харизму да би рушио структуру(организацију Цркве) а онда се као носилац харизме појављује истамбулски патријарх који ради по милој вољи шта хоће.Ово је Богохулно што прича.Човек није теолошки неписмен значи свесноп лаже.Страшно.

Обично гледам да се суздржим од неких оштрих квалификација, али Влахос је далеко, далеко од теолошке неписмености. Он је јако добро упућен, ужива огромно уважавање, итд. 

Ово што је направио са том изјавом је чисти спин и теолошка подвала. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево препричаног његовог саопштења...

MET. HIEROTHEOS (VLACHOS): UKRAINIAN AUTOCEPHALY IS MATTER FOR ECUMENICAL COUNCIL, NOT INDIVIDUAL HOLY SYNODS

 

Nafpaktos, Greece, April 4, 2019

Photo: spbda.ruPhoto: spbda.ru    

His Eminence Metropolitan Hierotheos (Vlachos) of Nafpaktos, widely considered one of the Orthodox Church’s foremost theologians today, has published his opinion on how the Church of Greece should respond to the Patriarchate of Constantinople’s actions in Ukraine.

Discussing the history of how the Churches beyond the ancient Pentarchy became autocephalous, the content of their respective tomoses of autocephaly, and the Patriarchate of Constantinople’s role in the process of granting them autocephaly, he ultimately concludes that the Church of Greece has no right to disagree with Constantinople’s actions in Ukraine, lest it call its own autocephaly into question.

Moreover, in Met. Hierotheos’ view, the Synod of the Church of Greece does not even have the right to consider the issue, which would constitute meddling in the affairs of another Church.

The Greek hierarch prefaces his remarks by noting that he is not on the Synod’s committees for examining the Ukrainian issue, so what he writes is simply his personal view on the matter.

He writes: “The Ecumenical throne has the same honor as that of Old Rome and after its departure (from the Church), New Rome became the first throne of the Church with special prerogatives and rights”—a statement with which all Local Orthodox Churches agree.

However, in his view, except for the original five Patriarchates—Rome, Constantinople, Alexandria, Antioch, Jerusalem—all others Patriarchates bear the title only through economia and the good pleasure of Constantinople. They are in some sense not full and complete autocephalous Churches, because they exist at the discretion of the Patriarchate of Constantinople and have never been ratified by any Ecumenical Council.

In Met. Hierotheos’ view, autocephaly means that Local Churches cannot interfere in one another’s affairs, but, notably, he says the Patriarchate of Constantinople is not simply a Local Church, so this restriction does not apply to it. Moreover, he says everyone basically always knew and understood this, and that it’s written in their own tomoses of autocephaly, so why, he asks, should they be surprised now with the Ukrainian situation?

Therefore, “The Local Church of Greece does not have the right to oppose the decision of the Ecumenical Patriarchate with regard to its actions in the Church of Ukraine” the hierarch of Nafpaktos writes. The issue of new autocephalous Churches should be dealt with by an Ecumenical Council, he argues, not by individual Synods making resolutions.

The Church of Greece “can only approve of the (aforementioned) decisions by expressing its common vision and action with its vote” at an Ecumenical Council, he says, adding that, “Not accepting the way in which autocephaly was given to Ukraine also calls into question the autocephalies of the other eight churches, including the Church of Greece.”

His Eminence also addresses the issue of Constantinople’s accepting of unordained schismatics as clergy—an issue that has proven troubling for several Local Churches, including those of Romania, Cyprus, and Albania, andhierarchs from other Local Churches. Met. Hierotheos writes that it is a complicated issue that requires cooperation with Constantinople, but the tomos of the Church of Greece forbids it from questioning Constantinople’s decisions. Therefore, if the Church of Greece outright questions or opposes Constantinople, it calls its own autocephaly into question. Therefore, the bishops have only to ask Constantinople for its explanation for this decision.

He ends by saying that the Church of Greece cannot even take a vote about the Ukrainian issue, because that would constitute meddling in another Church’s affairs—again, the issue belongs to an Ecumenical Council.

In the same vein, he notes that the Church of Greece also cannot comment on the affairs of the Church in the “New Lands” in northern Greece, because it belongs to the “most holy Apostolic and Patriarchal throne.”

Follow us on Facebook!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ведран* рече

Moreover, he says everyone basically always knew and understood this, and that it’s written in their own tomoses of autocephaly, so why, he asks, should they be surprised now with the Ukrainian situation?

А ово је врхунац цинизма.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

А ово је врхунац цинизма.

Па то је отворена претња.Да ли су они полудели.Просто не разумем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ведран* рече

Ово што је направио са том изјавом је чисти спин и теолошка подвала. 

И грех, драги Ведрани, велики грех. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Августин рече

Па то је отворена претња.Да ли су они полудели.Просто не разумем.

Нису они луди, већ безобразни. Ово је оно што добијаш кад мајмунима без стида и образа натакнеш камилавке. 

Теолошко образовање и целибат не чине увек кандидата достојног епископског чина.  

Овакви су одговорни за сваку рану на телу Христовом. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Нису они луди, већ безобразни. Ово је оно што добијаш кад мајмунима без стида и образа натакнеш камилавке. 

Јесу свакако безобразни.Али нису ваљда безобразни према Богу.Ако овако причају и верују Бога онда су луди.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Посматрајући све ово што се дешава не могу да често не помислим на две народне мудрости:

"Виђећемо....ко је вјера, ко ли је невјера" 

"Не пада снег да покрије брег, него да свака звер покаже свој траг"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Августин рече

Јесу свакако безобразни.Али нису ваљда безобразни према Богу.Ако овако причају и верују Бога онда су луди.

Нису луди, јер знају добро шта чине. 

Историја Цркве памти много оваквих ликова. Они су били одговорни за сваки раскол и сваку недаћу која нас је снашла. 

Нека нам је Бог у помоћи, јер ово не слути на добро. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...