Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Митрополит Иларион – 10 година на челу Одељења за спољне црквене везе

timthumb_2.jpeg.0e4e4643050e4d216cf237f1229c9cf6.jpeg

1. Април 2019 - 21:55

Архијерејском Литургијом у Крстопоклону недељу, 31. марта 2019, митрополит волоколамски Иларион је у московском храму Иконе Матере Божје „Радост свих ожалошћених“ обележио 10 година своје делатности на челу овог значајног тела Московске Патријаршије.

Саслуживали су му представник Патријарха антиохијског и свег Истока у Москви митрополит филипопољски Нифон, намесник Новоспаског ставропигијалног манастира епископ воскресенски Дионисије, заменици председника овог Одељења  протојереј Николај Балашов и архимандрит Филарет (Булеков), представник Православне Цркве Чешких земаља и Словачке архимандрит Серафим (Шемјатовски) и други.

На богослужењу се молило за мир у Украјини и обављено поклоњење крсту усред храма. Затим је епископ воскресенски Дионисије прочитао поздравно слово патријарха московског и све Русије Кирила којим срдачно честита јубилару на свеукупном раду и помоћи коју он са својим сарадницима чини да му је лакша служба Предстојатеља. Свјатејши истиче да Одељење за спољне црквене везе предузима све могуће напоре у циљу успостављања добрих односа између сестринских Цркава и народа,  а притом је му је рад укорењен у светоотачком предању држања црквеног устројства.

Митрополит филипопољски Нифон је у свом слову споменуо предшественике митрополита Илариона: митрополита Николаја (Јарушевича), митрополита Никодима (Ротова) и сада још живе митрополита Јувеналија (Пољаркова), митрополита Филарета (Вахромејева) и, најзад, Свјатејшег Патријарха Кирила. „Сви су они вама оставили у наслеђе озбиљно и моћно Одељење којим Ви сад умешно руководите“.

„Целокупни Ваш колектив који се не стара само у појединостима о Православљу, но и о другим хришћанским вероисповестима и религијама, под Вашим руководством ефикасно установљује снажне људске везе  у свету које су толико неопходне у наше сложено време међусобног отуђења,“ казао је митрополит Нифон,

Представник Антиохијске Патријаршије је истакао да је поклоник музичког талента митрополита Илариона, да чита његова богословска дела, да са интересовањем чита на интернету проповеди и предавања...

„Ваша проповед – речју, музиком, благородним поступцима – све то је аутентична проповед хришћанства, Православља у свету и уздизање ауторитета Руске Цркве...“

Јубилара је поздравио и архимандрит Серафим у име предстојатеља Цркве Чешких земаља и Словачке Растислава и пожелео му у име своје Цркве изобиље свеспаситељне благодати, добро здравље и пуну помоћ Божју при његовом одговорном и саможртвеном служењу.

Високопреосвећени митрополит Иларион је захвалио на поздравима, као и свима својим сарадницима у Одељењу за спољне црквене везе. „Наше Одељење најчешће називају ‘министарством иностраних послова Руске Цркве’; међутим, као што сам више пута рекао, последњих година требало би га правилније назвати ‘министарством одбранe’ Руске Цркве, можда пограничном службом, јер ми стојимо на стражи свештених граница наше Цркве штитећи их доступним средствима и способностима. Но главни наш заштитник је Исус Христос и силом Крста Господњег супротстављамо се посезању на наше свештене границе која долазе са разних страна. Но ми схватамо да иза њих не стоји воља Божја, но воља људска....“

Извор: Московска Патријаршија (са руског Инфо служба СПЦ)

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_ilarion_10_godina_na_chelu_odeljenja_za_spoljne_crkvene_veze

Share this post


Link to post
Share on other sites

Канонска Украјинска Православна Црква позива Патријарха Вартоломеја да поништи "Томос"

Ukrainian Church calls on Patriarch Bartholomew to rescind the tomos of autocephaly

 

Kiev, April 4, 2019

Photo: news.church.ua

Photo: news.church.ua     

The Holy Synod of the canonical Ukrainian Orthodox Church gathered at the Kiev Caves Lavra yesterday under the chairmanship of His Beatitude Metropolitan Onuphry of Kiev and All Ukraine, discussing a number of issues of Ukrainian Church life and governance.

In particular, the Synod issued a statement on the situation in the Ukrainian and world Orthodoxy, in which it calls upon Patriarch Bartholomew of Constantinople to admit its mistake, rescind the tomos granted to the schismatic so-called “Orthodox Church of Ukraine,” and begin correcting its mistake.

The bishops write:

It should be noted that the actions of the Patriarchate of Constantinople in Ukraine has caused great harm to Ukrainian Orthodoxy, and also became a threat to pan-Orthodox unity. We believe that the Patriarchate of Constantinople and personally Patriarch Bartholomew must admit their mistake and start working on correcting it. A way of rectifying their mistake could be to rescind the granting of the Tomos, call for the schismatics to repent of their sin of schism and convene a pan-Orthodox Assembly in order to facilitate a conciliar decision which may help resolve the Ukrainian ecclesiastical question.

The Synod notes that the idea of overcoming the ecclesiastical schism in Ukraine by giving a tomos of autocephaly to the schismatic side of the conflict turned out to be false: “Ecclesiastic reality in Ukraine illustrates that for Orthodox Christians, the Tomos did not bring with it any unity, peace or respite as was promised by the initiators of this idea from church and state circles a year ago. Instead, the fruits of the Tomos became violence, conflict, confrontation, tears and suffering for the faithful of the Ukrainian Orthodox Church.”

Moreover, the Synod writes that Constantinople’s perceived right to interfere in other Local Churches “is totally unfounded, artificial, false, and contrary to the Church’s canons. Accordingly, the Patriarchate of Constantinople does not have any right whatsoever to interfere in the Church life of Ukraine.”

The statement also notes that none of the Local Churches have recognized the schismatic church and that several have explicitly rejected it, regarding the consecrations and ordinations of the schismatics as illegitimate.

In conclusion, the Synod writes: “We ask everyone to pray that the Lord preserve the unity of Holy Orthodoxy, strengthen us to remain steadfast for the Truth of God, and grant us peace, tranquility and mutual understanding in our Ukrainian state. May our Lord God bless us all!”

http://orthochristian.com/120387.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Ведран* рече

Канонска Украјинска Православна Црква позива Патријарха Вартоломеја да поништи "Томос"

Па мсм и био би ред када га је Денисенко већ поништио... :)) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ведран* рече

Наканио сам се да прочитам са релативном пажњом последњи одговор Еп Максима Еп Иринеју. Одавде, са закључане теме...

 

Па већ у првом делу имам шта да видим.

 

Занимљив је почетак Еп Максима. Он нам поручује да се, попут Св Василија великог, стара о пастиви и јединству Цркве док Еп Иринеј „само види прозивке и нападе“. Дакле Иринеј НЕ ВИДИ добро, он има НИСКИ ПРАГ ОСЕТЉИВОСТИ, и чудан НАЧИН ЗАКЉУЧИВАЊА, по оцени Епископа Максима.

 

Даље Епископ бачки, ИРОНИШЕ и КРИТИКУЈЕ, води дијалог како се у КУЛТУРНОМ СВЕТУ не води дијалог.  Епископ бачки ПРАВИ ГРЕШКЕ, иако је имао много времена да проверава шта пише. Па таква једна грешка је и то што каже да је Епископ Максим наведен у критским саборским документима као Епископ „у западној америци“ а не као Епископ „западноамерички“.

 

Међутим, да видимо шта тачно пише у званичним издањима .... ево изволите па читајте

 

 

494019210_.jpg.58812c6ebb2c30e8516823dea92b354b.jpg

 

 

За неке ће овде бити крај приче јер је јасно да оно што износи Епископ бачки јесте тачно (у суштини). Али не одустајте, јер тек постаје занимљиво. Да наставимо...

 

Да пажљиво погледамо шта каже Еп Максим. Јер ће нам после читања тога како он одговара Еп Иринеју бачком постати много шта јасно. А нарочито ће нам бити јасна методологија којом се користи Еп Максим у полемици. А отале закључке нека свако изводи самостално.  

 

Он каже следеће, реферирајући се на Епископа бачког, који, како видесмо, „прави грешке“:

 

 „Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна.“

 

Да анализирамо. Епископ бачки је истакао чињеницу да Фанар не признаје пуноправно епископство епископима других помесних Цркава у дијаспори што сведочи начин на који наводи њихове титуле. Објашњавајући ту суштинску ствар и наводећи пример упраљво Еп Максима, као епископа у дијаспори СПЦ, Еп бачки Иринеј је поменуо да је Максим „епископ У Лос Анђелесу и Калифорнији“. Свакој особи са просечним интелектуалним капацитетом, која прати ова дешавања, је посве јасно да се примедба Епископа бачког односила на употребу предлога „у“, у титулацији нефанарских епископа у дијаспори, у саборским и другим документима, а не на прави назив области у којој Епископ Максим столује.

 

Међутим, шта ради Епископ Максим. Он коментарише не употребу предлога „у“ него „правилно име своје Епархије“! Не говорећи директно да Епископу бачком исправља грешку у називу Епархије. То јест, не каже му да жели да исправи грешку и каже да његова епархија није лос-анђелеска и калифорнијска него западноамеричка. Не он то не ради. Он ћути и служи служи се софизмом, веома пажљиво конструишући реченицу, да би као основна порука остала да није тачно оно што Епископ бачки тврди, иако у суштини јесте тачно оно што Епископ бачки тврди. Овим постиже ефекат да је Еп бачки брз, непажљив, да прави грешке, све оно како га је оквалификовао на почетку свога саопштења, а да истовремено потпуно заобилази тему. Уколико би га неко на то прозвао, његово оправдање је да он ништа нетачно није рекао, јер он заиста није „калифорнијски“ него је „западноамерички“, али питање да ли је „У Западној Америци“ или баш „западноамерички“ није ни дотакнуто.

 

Као привид аргументације ове своје исправке владике бачког који „греши“ он каже следеће „ми смо приликом потписивања документа крај свог имена по правилу дописали ПРАВИЛНО име наше епархије“. Код брзог читаоца то ће да остави утисак да Иринеј измишља све, а у ствари је Еп Максим само вешто избегао да одговори на питање, и још вештије искористио прилику да искритикује Епископа бачког.

 

Али оно што следи открива још много више.

Епископ Максим каже „Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“. Након свега изнетог, имајући у виду да у документима стоји да је он епископ „у Западној Амеирици“, имајући у виду да он код Еп бачког исправља техникалије из назива области, а не то да ли је он пуноправни Епископ на својој канонској територији, како другачије разумети горњу реченицу него да је Епископ Максим сматра да је титула у актима сабора тачна и да је он потпуно сагласан са титулацијом по којој је он Епископ „У Западној Америци“ а не Епископ „западноамерички“.

Опет супротно ставу своје Цркве која му је дала ту титулу Епископа „западноамеричког“, а не Епископа „у Западној Америци“.  

 

 

 

Штета да се о овоме више не говори на теми где су подржаваоци еп.Максима учествовали. Како сада да чујемо другу страну?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ведран* рече

Наканио сам се да прочитам са релативном пажњом последњи одговор Еп Максима Еп Иринеју. Одавде, са закључане теме...

 

Па већ у првом делу имам шта да видим.

 

Занимљив је почетак Еп Максима. Он нам поручује да се, попут Св Василија великог, стара о пастиви и јединству Цркве док Еп Иринеј „само види прозивке и нападе“. Дакле Иринеј НЕ ВИДИ добро, он има НИСКИ ПРАГ ОСЕТЉИВОСТИ, и чудан НАЧИН ЗАКЉУЧИВАЊА, по оцени Епископа Максима.

 

Даље Епископ бачки, ИРОНИШЕ и КРИТИКУЈЕ, води дијалог како се у КУЛТУРНОМ СВЕТУ не води дијалог.  Епископ бачки ПРАВИ ГРЕШКЕ, иако је имао много времена да проверава шта пише. Па таква једна грешка је и то што каже да је Епископ Максим наведен у критским саборским документима као Епископ „у западној америци“ а не као Епископ „западноамерички“.

 

Међутим, да видимо шта тачно пише у званичним издањима .... ево изволите па читајте

 

 

494019210_.jpg.58812c6ebb2c30e8516823dea92b354b.jpg

 

 

За неке ће овде бити крај приче јер је јасно да оно што износи Епископ бачки јесте тачно (у суштини). Али не одустајте, јер тек постаје занимљиво. Да наставимо...

 

Да пажљиво погледамо шта каже Еп Максим. Јер ће нам после читања тога како он одговара Еп Иринеју бачком постати много шта јасно. А нарочито ће нам бити јасна методологија којом се користи Еп Максим у полемици. А отале закључке нека свако изводи самостално.  

 

Он каже следеће, реферирајући се на Епископа бачког, који, како видесмо, „прави грешке“:

 

 „Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна.“

 

Да анализирамо. Епископ бачки је истакао чињеницу да Фанар не признаје пуноправно епископство епископима других помесних Цркава у дијаспори што сведочи начин на који наводи њихове титуле. Објашњавајући ту суштинску ствар и наводећи пример упраљво Еп Максима, као епископа у дијаспори СПЦ, Еп бачки Иринеј је поменуо да је Максим „епископ У Лос Анђелесу и Калифорнији“. Свакој особи са просечним интелектуалним капацитетом, која прати ова дешавања, је посве јасно да се примедба Епископа бачког односила на употребу предлога „у“, у титулацији нефанарских епископа у дијаспори, у саборским и другим документима, а не на прави назив области у којој Епископ Максим столује.

 

Међутим, шта ради Епископ Максим. Он коментарише не употребу предлога „у“ него „правилно име своје Епархије“! Не говорећи директно да Епископу бачком исправља грешку у називу Епархије. То јест, не каже му да жели да исправи грешку и каже да његова епархија није лос-анђелеска и калифорнијска него западноамеричка. Не он то не ради. Он ћути и служи служи се софизмом, веома пажљиво конструишући реченицу, да би као основна порука остала да није тачно оно што Епископ бачки тврди, иако у суштини јесте тачно оно што Епископ бачки тврди. Овим постиже ефекат да је Еп бачки брз, непажљив, да прави грешке, све оно како га је оквалификовао на почетку свога саопштења, а да истовремено потпуно заобилази тему. Уколико би га неко на то прозвао, његово оправдање је да он ништа нетачно није рекао, јер он заиста није „калифорнијски“ него је „западноамерички“, али питање да ли је „У Западној Америци“ или баш „западноамерички“ није ни дотакнуто.

 

Као привид аргументације ове своје исправке владике бачког који „греши“ он каже следеће „ми смо приликом потписивања документа крај свог имена по правилу дописали ПРАВИЛНО име наше епархије“. Код брзог читаоца то ће да остави утисак да Иринеј измишља све, а у ствари је Еп Максим само вешто избегао да одговори на питање, и још вештије искористио прилику да искритикује Епископа бачког.

 

Али оно што следи открива још много више.

Епископ Максим каже „Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“. Након свега изнетог, имајући у виду да у документима стоји да је он епископ „у Западној Амеирици“, имајући у виду да он код Еп бачког исправља техникалије из назива области, а не то да ли је он пуноправни Епископ на својој канонској територији, како другачије разумети горњу реченицу него да је Епископ Максим сматра да је титула у актима сабора тачна и да је он потпуно сагласан са титулацијом по којој је он Епископ „У Западној Америци“ а не Епископ „западноамерички“.

Опет супротно ставу своје Цркве која му је дала ту титулу Епископа „западноамеричког“, а не Епископа „у Западној Америци“.  

 

 

 

@Александар Милојков волео бих да видим твој коментар на ово сто је писано. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, farisejski.bukvojed рече

(Северно)македонствујући расколници постадоше највернији и најупорнији фанариотски дрвени адвокати.

О Монти о Пајтоне!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Milan Nikolic рече

Штета да се о овоме више не говори на теми где су подржаваоци еп.Максима учествовали. Како сада да чујемо другу страну?

Овде смо узели да се дружимо са Владиком, мада њему није до дружења, а остао је дужан неких одговора (нпр., где и кад је на грчком објавио свој докторат?)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Trifke рече

@Александар Милојков волео бих да видим твој коментар на ово сто је писано. 

.... док се не збуде... да пробам ја .... "строу мен аргументи, нигде није рекао, алал ти ћуфте"  12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, И. П. Шатов рече

Kakva žustra diskusija. Valjalo bi se smiriti malo.

Па смири се ако си узнемирен. Или пробај да не читаш ако ти је тако лакше.

Није добро узнемиравати се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Milan Nikolic рече

Штета да се о овоме више не говори на теми где су подржаваоци еп.Максима учествовали. Како сада да чујемо другу страну?

Чуо би вероватно неке феноменалне синтаксичке акробације шта све могу да значе присвојни придеви и предлог "у"... :0205_whistling:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Trifke рече

@Александар Милојков волео бих да видим твој коментар на ово сто је писано. 

Тешко... ако је форум пакао онда је ова тема геена преисподња... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, И. П. Шатов рече

Kakva žustra diskusija. Valjalo bi se smiriti malo.

Јесил ти северномакедонац или максимовац? Да не буде да ти вређамо религијска осећања, ми смо фини људи овде, врло љубавни... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да не буде да спамујем тему, али морам да приметим да браћа Далтони поново јашу!  Кад нестане МКД13, појави се (однекуд) Ортофил. Кад он нестане, ускочи неко други, и тако у круг… Зато морам да се умешам поново. :)

Ајдемо редом, прво за овог бугарофила (МКД13) у расколничкој МПЦ. Све и да је преписка између Архиепископа Јована са једним црнорисцем у МПЦ истинита, од првог до последњег словца, то вама расколницима не иде нимало у прилог. Напротив! То само додатно појашњава колико је велика ваша (расколничка) тврдоглавост и жеља да паки и паки трујете обичне људе у (Северној) Македонији, а и овде на форуму.  

Архиепископ Јован (Вранишковски) био је један од епископа (тзв.) МПЦ који је од самог почетка свог епископовања својим радом, размишљањима, богословском мишљу одскакао од осталих постојећих и нових архијереја МПЦ, што се посебно видело у Велешко-повардарској епархији, у којој је за непуне две-три године учинио да процвета издавачка делатност, основан је и епархијски радио, док је посебна прича била са (скоро) распојасаним свештенством које је довео у ред. Позив (апел) патријарха Павла и осталих Архијереја СПЦ он схвата озбиљно и за разлику од осталих потписника Нишког споразума из редова МПЦ, он остаје доследан свом ставу и улази у канонско јединство са СПЦ, схватајући од првог трентка да је на себе преузео један тежак крст. Шта му се све дешавало у протеклих 15-17 година познато је свима. 

Оно што је мање познато многима, па чак и некима на овом форуму, је да су на суђењу архиепископу Јовану продефиловали многи лажни сведоци, који су сведочили о његовим проневерама, и да притом ниједан од њих није могао да докаже своје тврдње. Хоћеш ли ти, МКД13, рећи шта се десило са неким од судија који су осудили Архиепископа Јована? Један или двојица од њих су умрли изненада, иако претходно нису били болесни, нити су пројављивали знаке било какве слабости или нешто више. Били су, претходно – што би рек’о наш народ –здрави као дрен! Архиепископ Јован имао је признаницу за и најмањи денар који је трошио у епархији где је столовао као Епископ. Чак и за најмању сијалицу коју је купио, уредно је прилагао суду рачуне и фактуре, све док, волшебно, један део документације није нестао.И ви онда к’о папагаји понављате: ”Али, ето, ми смо испунили услов, пустили смо из затвора Архиепископа Јована, али преговори нису настављени!”. А нигде не кажете да је Архиепископ Јован (ни крив, ни дужан) годинама чамио у затвору и тешко се разболео, на правди Бога. Срам вас било! 

За крај, једна занимљива прича из Македоније. Једнога дана, давно то беше, негде половином 2009. године, једна монахиња СПЦ (Македонка по пореклу) појави се са неким својим пријатељима из Србије у манастиру Свети Јован Бигорски. У то време у Бигорском манастиру, једном од најзначајнијих православних манастира у Македонији, монашки живот је заживео, градило се пуно, обитељ се обнављала, и великим делом био је то захваљујући игуману, Партенију, који је један део свог живота провео и на Светој Гори (не као монах, замонашен је у тзв. МПЦ!). 

И, деси се да је та монахиња тим својим пријатељима објашњавала историју манастира, када је њен глас чуо игуман манастира Партеније. У том гласу препознао је своју некадашњу пријатељицу. И, спусти се он у двориште да поздрави госте. Заподену се тако разовор између Партенија и монахиње. У једном тренутку, монахиња упита Партенија: 

”Партеније, зашто пребиваш у расколу, кад знаш да то није добро ни за тебе, ни за друге које утврђујеш у томе да је пребивање у расколу у реду? Учини оно за шта и ти знаш да је најисправније, пређи у канонску Цркву.”

А Партеније јој одговори, показујући руком на околне зграде: 

”Како сестро да оставим све ово овде? Много сам труда уложио да овај манастир процвета.”

А монахиња га продорно погледа и мудро (и пророчки) му одговори:  

”Партеније, Партеније! И сам знаш да, ако Господ то хоће, све ово овде што гледамо, може у трену да нестане!” 

Након неколико минута гости се упутише ка излазу из манастира, а у манастиру је остао Партеније који их је испратио једним замишљеним погледом. Неколико месеци касније, ако се не варам у септембру 2009. године, у великом пожару који је захватио Бигорски манастир изгорели су – конаци, трпезарија и манастирска библиотека… Ни то није било довољно Партенију, већ је и даље наставио да пребива у расколу. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пољска Црква: Аутокефалност Украјине не може се дати групи расколника

5. Април 2019

315077.p.jpg

Архијерејски Сабор Пољске Саборне Цркве на свом заседању 2. априла 2019. г. изразио је гледиште по „украјинском питању“. „Свети Архијерејски Сабор Пољске Аутокефалне Православне Цркве упознао се са кореспонденцијом о аутокефалности у Украјини која је добијена из: Цариграда, Александрије, Русије, Србије, Румуније, Албаније, Кипра, Бугарске, Чешке, Украјине, Савета о правима човека УН, као и са писмима групе верних Пољске Аутокефалне Православне Цркве,“ истиче се у документу.

Архиејерејски Сабор је изјавио да Пољска Црква потврђује свој став по питању црквеног стања у Украјини који је изражен у резолуцијама од 9. маја и 15. новембра 2018. године. У изјави се каже:

„Аутокефална Црква у Украјини треба да почива на догматским и канонским нормама све Цркве, а не на групама расколника. Они који су одступили од Цркве и који су лишени свештеног рукоположења не могу представљати здрав црквени организам. То је неканонска радња која руши евхаристијско међуправославно јединство,“ каже се у изјави.

Такође се истиче да Пољска Црква сарађује са другим помесним Црквама ради регулисања црквеног живота у Украјини. Архијереји ове Свете Цркве позивају све оне којима је на срцу јединство Православља да се моле за њега како би Бог подарио ово јединство братској Украјини.

 

Извор: Православие.ру (с руског Инфо служба СПЦ)

http://www.spc.rs/sr/poljska_crkva_autokefalnost_ukrajine_ne_mozhe_se_dati_grupi_raskolnika

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Bernard
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      By Guest
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      By Guest
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • By Walter
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...