Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 3 часа, Ведран* рече

"нот", нот "ноу".

:))

Ваљда је очигледно да сам намерно ставио ноу :buba:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Кад ће ови грешни и непокајани Адмнистратори, "поглаварства и власти", да откључају ону Максимову тему коју су закључли, да могу да је читам? 

Не могу овако да је читам кад не могу да коментаришем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Ведран* рече

Кад ће ови грешни и непокајани Адмнистратори, "поглаварства и власти", да откључају ону Максимову тему, да могу да је читам? 

Не могу овако да је читам кад не могу да коментаришем.

Иди на беседу Максину, па тамо коментариши, то ти је сада у стримингу...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Иди на беседу Максину, па тамо коментариши, то ти је сада у стримингу...

Аво, зар не видиш да вршим егзорцизме над Администрацијом?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН
пре 4 минута, Ведран* рече

Кад ће ови грешни и непокајани Адмнистратори, "поглаварства и власти", да откључају ону Максимову тему коју су закључли, да могу да је читам? 

Не могу овако да је читам кад не могу да коментаришем.

Ту је стављен катанац. Енде.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Поуке.орг инфо рече

Ту је стављен катанац. Енде.

Не вуците ме за језик. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 минута, Ведран* рече

Аво, зар не видиш да вршим егзорцизме над Администрацијом?

20190403_220004.thumb.jpg.ca350826bc2727c5ec897548786c6f47.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 14 минута, Поуке.орг инфо рече

Ту је стављен катанац. Енде.

Партибрејкерси 0405_feel

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 7 минута, Просечан србенда рече

Партибрејкерси 0405_feel

Адске жвале.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

За оне који мисле да су изјаве и деловање Еп. Максима по питању Украјине неважни, нудим један детаљ...

Еп. Максим је ушао у Википедију као подржавалац расколничке структуре на Украјини из СПЦ, и као онај који је упоредио наше стицање аутокефалије од стране Св Саве са доделом "аутокефалије" пријатељима и саслужитељима Мираша Дедејића, Денисенку и Думенку. 

Ако су неки Срби збуњени или злонамерни и не разумеју јасно ставове еп. Максима, како су неки његови апологети овде тврдили, онда нису ваљда збуњени и Руси и Украјинци и Грци који сви тврде исту ствар. А то је, да владика Максим из СПЦ подржава украјинске расколнике. 

Изволите...

Screenshot_20190404-205529_Firefox.thumb.jpg.c5c1acb9a47bf85b4a6845459738fc2c.jpg

https://ru.wikipedia.org/wiki/Православная_церковь_Украины

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
On 3.4.2019. at 4:08, Ведран* рече

Ко ме призива?

:D

Притисле ме обавезе, по нечијим молитвама.

‚Niko te ne priziva. Hval Bogu da su te pritisle obaveze. NAJZAD SU USLISENE MOJE MOLITVE!   :tongue::tongue::tongue::cheesy3::cheesy3::cheesy3:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Necu da branim vladiku Maksima, jer to naravno, upisalo bi mu se u minus, al obavezno dolicu ulje na vatru, jer cu pustiti Arhiepiskopa Jovana da brani Maksima.

Arhiepiskop Jovan ne samo shto smatra da je sv.Sava nekanonski izdejstvovao autokefalnost Pecke Patriarsije, vec smatra da je sv.Sava ucinio raskol:

"Св. Сава ја исползувал поличката ситуација, и го добил она што сметал дека е богоугодно. Хоматијан бил во право што сметал дека Патријархот кој тогаш не бил ниту константинополски немал право да одвојува територии од Охридската Архиепископија без согланост на самата Архиепископија. Но во такви политички прилики кога за жал секој граби тоа што може, се случуваат и многу неправди. Во други политички прилики, мое скромно мислење е дека би било многу потешко да дојде до такво отцепување на територии од една автономна Црква. Некои Епископи и сега во колку би им зеле само едно село од нивната епархија спремни се да објават војна, а како ли му било на Хоматијан во случајот кога од Охридската Архиепископија биле одземени толку многу територии? За жал и тука важи правилото: сила Бога не моли. Но, секое споредување на автокефалијата дадена на св. Сава со сите автокефалии од 19 век е потполно неспоиво. Во 13 век нема ни малку трага од етнофилетизмот во Црквата, додека во 19 век тоа е најголемата причина за барање на автокефалија.

            Но, дека меѓу св. Сава и  Архиепископот Димитриј Хоматијан имало некој голем и длабок раскол не може ниту да се помисли. Многу подолготраен бил расколот меѓу српскиот Архиепископ Јоаникиј и константинополкиот Патријарх во времето на царот Душан, но тоа заради самиот цар, не заради самите иерарси. Сепак факт е дека тоа се два раскола, но како што напишав и во претходното писмо, само откако расколот ќе се излечи може да стане збор за валидноста на тајните кои се случиле додека траел расколот. Среќа што првиот раскол многу брзо, а вториот раскол и тој релативно брзо се зацелил и не оставил големи рани, но да замислиме ако некој од тие расколи би траел до сега, дали во таков случај некој би помислил дека тајните кај оние што сеуште пребиваат во раскол се валидни? Мислам дека случајот со расколот детално го образложив во претходното писмо и треба да ги земаме како примери еклисилошките критериуми, никако погрешните примени низ историјата, а конкретно во овие два случаи што ги споменувате не станува збор ниту за погрешни критериуми зашто без сомнение и во двата случаи Црквата во Србија била во раскол и тие тоа добро го знаеле па барале начин и во двата случаи да излезат од таквата состојба." 

Da prevedem samo ono najvaznije: " Sv.Sava je iskoristio politicku situaciju, i dobio ono shto je smatrao za bogougodno. Homatijan je bio u pravo shto je smatrao da Patrijarh koji tada nije ni bio konstantinopolski, nema pravo da odvaja teritorije Ohridske Arhiepiskopije, bez saglasnosti same Arhiepiskopije."..

Kasnije Arhiepiskop Jovan se osvrce na raskol u vreme cara Dusana i na kraju zaklucuje:" ...bez ikakve sumnje i u oba slucaja Crkva u Srbiji je bila u raskolu, i to su oni dobro znali, pa su trazili nacin  u oba slucaja da pronagu izlaz iz tog polozhenja."

Znaci nije Maksim crna ovca i jedini u SPC koji tako misli o autokefalnosti srpske crkve.

Inace ovo je iz prepiske Arhiepiskopa Jovana sa jednim monahom iz MPC na temi raskola, davno pre ukranske krize. Ko sumnja u verodostojnosti reci Arhiepiskopa nek pitaju njega dal su ono njegove reci...

Baj d vej ima na Romfei novosti Jerotoej Vlahos podrzao Carigradsku Crkvu:

https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/27999-epistoli-mitropoliti-naupaktou-pros-tin-dis-gia-to-oukraniko

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 9 минута, MKD13 рече

sv.Sava nekanonski izdejstvovao autokefalnost Pecke Patriarsije

Молим?

Нити је Свети Сава "izdejstvovao autokefalnost Pecke Patriarsije", нити је постојала било каква "Црквата во Србија". Ко жели да сазна право име помесне Цркве коју је Свети Сава основао, нек се лати уџбеника за основце.

И то шта је Хоматијан сматрао, или није сматрао, не мења чињеницу да је патријарх који се столовао у Никеји био васељенски патријарх, и наследник патријараха цариградских. То што је Хоматијану, и његовом спонзору, из политичких разлога требало да оспори статус патријарха Манојла I, не мења чињенице.

Уосталом, добар део подебљаног се уопште не тиче доделе аутокефалности коју је издејствовао Свети Сава, већ о уздизању Архепископије пећке у ранг патријаршије. Ту је и те како били преступа, и он се највећим делом састојао из отимања епископија Цариградске патријаршије, а не самог уздизања наше помесне Цркве у ранг патријаршије. Разуме се, иза свега се крила политика, и то с обе стране. Душан је хтео да постане цар, а Цариграду је управо то највише сметало, јер чиме је реално ромејски цар у то време располагао, осим престижа царске титуле?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 7 минута, Хаеул рече

Молим?

Нити је Свети Сава "izdejstvovao autokefalnost Pecke Patriarsije", нити је постојала било каква "Црквата во Србија". Ко жели да сазна право име помесне Цркве коју је Свети Сава основао, нек се лати уџбеника за основце.

И то шта је Хоматијан сматрао, или није сматрао, не мења чињеницу да је патријарх који се столовао у Никеји био васељенски патријарх, и наследник патријараха цариградских. То што је Хоматијану, и његовом спонзору, из политичких разлога требало да оспори статус патријарха Манојла I, не мења чињенице.

Naravno ja smatram isto to da Homatijan je bio u pravu sto se tice cele situacije, al nije mi to poenta, sad je rec da i Arhiepiskop Jovan smatra podobno vladiku Maksima da sv.Sava nije kanonski izdejstvovao autokefaliju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...