Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 часа, Vladan :::. рече

Баш сам на тако нешто мислио када сам написао да ако се дуго развлаче боље да се и не изјашњавају јер би то онда повукло сумњу да иду на признавање статуса кво и глумљење дипломатије у стилу: ето шта ћемо, појео вук магарца...

 

Ја мислим да су они били близу негативне одлуке, и да је Барт издејствовао да се макар мало одложи, размотри, итд. 

Сад ће друге службе да преузму, приволе, уцене, притисци, итд....

Тако ми се јавља. :idea:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Ромејац рече

 

пре 6 часа, Ромејац рече

Therefore,” the Patriarch writes to the Albanian Synod, “it is up to you to realize the truths that have been spoken, not to ratify them.”

Ово је хтео да наметне и на предсаборским саветовањима када је било реч о начину доделе аутокефалије. Он је хтео да на документима о додели аутокефалије пише да он одлучује а остали су сагласни са његовом одлуком. Другим речима његов потпис је важан, а остали су ту ради декорума. Док су остале Цркве хтеле да одлука буде заједничка и његов потпис први као онога који одлучује, а они саодлучују са њим, саборно.

Он то није прихватио. Како није могао да изгура своје, скинуо је аутокефалију са дневног реда Критског Сабора. А онда је урадио што је од почетка и хтео. Доделио сам Украјини "аутокефалију", чак не тражећи те потписе других као сагласних, јер се нико и не би сагласио. А онда је измислио причу како је Украјина део цариградског патријархата, па је он наводно на то имао право, без ичије сагласности. 

Дакле све оно што се договарало и причало на предсаборским саветовањима, пада у воду. Када не прође оно што Фанар жели, Вартоломеј свеједно ради што је замислио. Тако је на Криту донета одлука против другобрачног свештенства, а онда је Фанар одлучио да уведе другобрачно свештенство, насупрот Криту. 

Ствари су посве јасне.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Испада да су РПЦ,БПЦ, Грузијска и Антиохијска биле управу што нису учествовали на Критском Сабору . Битне теме скинуте са дневног реда а како видимо остале се не поштују . Па зашто онда сабор и зашто би се звао велики а камоли васељенски ?? Шта је то достигнуће да су се сви(и нису сви) састали на једном месту у 21веку у доба авиона, интернета , мобилних телефона ?Комунизам је пао пре скоро 30 година и сад су све помесне цркве  слободне (неке можда и нису ??)да причају да путује да се састају.И онај Шамбези ми је феномен састају се сви у Швајцарској као неутрална територија , шта смо то ми УН ? НАТО -Варшавски Пакт па се састајемо на неутралном терену ??  Ваљда ће доћи некада време кад ће постати нормално да се више пута годишње састају на једном месту и причају о проблемима данашњице којих је све више па макар преко Skype конференција . 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не, наредних пола века ће слати писма на пеграменту са печатом од воска, преко коњаника и голуба писмоноша док се не договоре ко ће да сазове Сабор. 

Онда кад се договоре наредних пола века ће да утврђују дневни ред. 

Сабор ће бити 2119 на Недељу Православља. 

Под условом да не буде беспарица, и да се пре тога не деси крај света.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Помоћница државног секретара САД код Патријарха српског

http://www.spc.rs/sr/pomotshnica_drzhavnog_sekretara_sad_kod_patrijarha_srpskog

Биће да је прича отприлике била овако нешто..

"...inter-Orthodox cooperation, inter-Christian and inter-religious dialogue, as well as ... efforts to promote religious freedom and human rights, also initiatives to advance religious tolerance among the world’s religions, together with work toward international peace and environmental protection ... as other ... global visionaries, peacemakers, and bridge-builders ... and promoters ... of love, peace, and reconciliation.

... through... work to advance reconciliation with the Roman Catholic Church and the Anglican Communion, as well as other Christian confessions, through theological dialogues and personal encounters with respective leaders, in order to address issues of common concern..."

 

и, наравно, да му објасне да:

"... Ecumenical Patriarch ... is ... the primary spiritual leader of the Orthodox Christian world and transnational figure of global significance ... and he through his personal experience and theological formation... continues to prove increasingly vital ... (for the United States Congress)... "

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

:unbelieveble:

После овога, тебе Владане, боље да одмах узму себи ови из Патријаршије! И да ти дају неку фунцкију. Ако ишта знају.

Иначе има да те зграбе стране тајне службе. 

:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ведран* рече

:unbelieveble:

После овога, тебе Владане, боље да одмах узму себи ови из Патријаршије! И да ти дају неку фунцкију. Ако ишта знају.

Иначе има да те зграбе стране тајне службе. 

:D

Ма иди бегај... :)) 

Ако их баш занима одакле ми ово могу да виде на овој теми шта се десило 29. фебруара тј. шта би се десило да је ове године био 29-ти  :smeh1:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, farisejski.bukvojed рече

Потурица гори од Турчина, увек је било и биће.

Овим је објавио отворени рат Буловићу и Синоду. Надам се да ће га у мају пензионисати. Кад умировише веселог Јована скоро за ништа, њега ће послати у мировину да има времена да напише историјску студију како смо неканонски добили аутокефалију. Он као да није свестан да када ствари дођу до пуцања, Фанар ће одузети на папиру аутокефалију СПЦ. Али то може да има последице у дијаспори, зато што државе могу да уведу модел какав је нпр. у Аустрији, где митрополит Арсеније (васељенски) поставља вероучитеље из свих цркава. Тако може да поскида све српске вероучитеље и постави нпр. Румуне. Да не причам да могу покушати да придобију ингеренције и над нашим свештенством. То је тешко, али свашта може бити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Zoran Đurović рече

... али свашта може бити. 

То се подразумева, али верни у дијаспори имају већу слободу и више могућности којем ће се приволети Царству у односу на верне у матици који немају могућност да бирају "јурисдикцију". Са клиром је нешто другачије, вама овај избор дотиче егзистенцијална питања, али свако носи крст баш онакав какав му припада.

 

Помози Боже.

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom da  u Austriji veronauka ima status redovnog predmeta,zaista je interesantno ko u jednoj školi predaje veronauku,da li pravoslavnu veronauku može da predaje bilo koji veroučitelj,bez obzira da li je Srbin,Rumun,Grk....Čini mi se da je neko pominjao da tamo gde ima veći broj srpske dece predaje veroučitelj iz Srbije. Ne znam kakav je koncept verske nastave tamo,da li je akcenat na hrišćanskom identitetu ili se u verskoj nastavi podrazumeva i jedna nacionalno-kulturna dimenzija.

No,na konceptu verske nastave otkrivaju se i druge dimenzije.

Status verske nastave i kod nas je kompleksan,odnosno prisustvo verske nastave u državnim školama. Svako ko završi npr.neki fakultet,može da predaje u školi,kada je reč o veronauci očigledno nije dovoljno da završi PBF,nego se vrši i dodatna selekcija.Država ima svoje razloge za davanje prostora verskoj nastavi koji ne moraju uvek da se poklapaju sa razlozima Crkve,no čak i različiti interesi neretko nađu neku zajedničku platformu, ali u razlicitim istorijskim okvirima taj odnos se često menjao i kretao se od fascinacije do ignorancije.

 

Ovih dana sam pročitala sjajan tekst Rastka Jovića,možda se ne uklapa u postavljenu temu direktno,ali indirektno svakako, a u vezi je sa laičkom službom u Crkvi.Izgleda da je Crkva ranije mnogo više afirmisala laičku službu nego danas.

 

http://teologija.net/licnosti-ili-pokorni-objekti/

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Create New...