Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 24 минута, Milan Nikolic рече

 

Фала ви Николићу. 

Пошто је ово важно ископираћу у целости.

 

 

irennee-bartholomee.jpg.64013d041ac1d151fcdbd80a30a58cf0.jpg

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринејупутио је следеће писмо Његовој Свесветости Васељенском Патријарху Вартоломеју, у вези  званичногстава Српске Православне Цркве о украјинском питању.

 

Везано за Ваше писмо од 24.децембра 2018. протокол бр. 1119 у вези ваших поступака у Украјини, Београд, 6. фебруар 2019. Године.

 

Ваша Светости,

Примивши Ваше писмо од 24. децембра (протокол бр. 1119), у коме сте били љубазни да саопштите шта сте учинили у Украјини у вези са постојећим проблемима, изатражили од нас и наше Цркве да прихватимо Ваше поступке и предузете мере, одговарамо онако како би требалo у складу са нашом савешћу.

Пре свега, подсећамо Вас да је став наше Цркве, једногласно изражен на најслужбенији и најодговорнији начин од стране Сабрања наших епископâ , саопштен од сâмог почетка, пре супротстављања било којој сестринској аутокефалној Цркви. Међутим, Ви се нисте огласили, и нисте чак ни потврдили примјем нашег писма.

На исти начин, позив који је уследио, или, боље речено, крик тескобе нашег Светог Архијерејског Синода, Ви сте игнорисали. Као и наш братски захтев током нашег сусрета и сабрања у Солуну, да не журите по овом питању, већ да послушате гласове већине прeдстојатеља и синодâ локалних Цркавâ Православневере, и да размотрите ово питање помирљиво и направославни начин уместо једнострано и самостално.

Одговарајући на Ваш захтев, Ваша Светости, нећемо се осврнути на слабе или неосноване тачке Вашег размишљања, помоћу којих мотивишете и оправдавате своје поступке и поступке Вашег Светог Синода по овом питању, с обзиром да је наша критика ових поступакавећ била изложена у писму које је послала наша Црква. Дакле, поред формално (или боље речено) нових података који се тичу овог питања, овде представљамо наш нови коментар ситуације и настављамо да изражавамо наш став:

 

1.     Српска Православна Црква не признаје Ваше очигледно неканонско „упадање“ у канонску територију Пресвете руске Цркве, с обзиром да се Кијевска Митрополија не може идентификовати, чак ни унајмањем степену, са садашњом „Украјином“, коју чине десетак других епархијâ. Кијевска Митрополија је у надлежност Московске патријаршије од 1686. године, што се може закључити на основу докуменатаконстантинопољског патријарха Дионисија IV, на основуодлука које су донели његови наследници, и од "Тактика", "Синтагме", Диптиха, "Календара" и “Алманаха” који су издати од тада, не само од стране других Цркава, него и од сâме Цариградске патријаршије, па чак и од Ваших личних изјава и примедби изнетих до априла 2018. године.

 

2.     Истовремено, не признајемо “Цркву Украјине” која је проглашена аутокефалном, али која канонски не постоји, и у стварности је наметнута силом и представља вештачку “конфедерацију” украјинских расколничких малих група (које се већ супротстављају једни другима и неодољиво крећу према подели). Расколници су остали расколници. Једном расколници остају увек расколници, осим случајева искреног преобраћења и дубоког покајања. Једина Црква коју Српска Црква признаје је Украјинска ПравославнаЦрква на чијем челу је Његово Блаженство МитрополитОнуфрије Кијевски и целе Украјине.

 

3.     Из тога следи да ми не признајемо “Сабор” Кијева, погрешно назван “Сабор уједињења”, у коме није учествовао ни један јерарх канонске Украјинске Православне Цркве, пошто сте дан пре и без канонског допуста своје Цркве примили Александра Драбинка и Симеона Винитског у Вашу најсветијуј Цркву. Сцене које су окруживале климу и позадину ове чудне гомиле, да избегнем оштрију реч, познате су Вама као и нама. Дакле, немојмо их спомињати! Према нашем мишљењу, овде се ради о псеудо, анти-уједињујућем, раздвајајућем и подељеном савету, који још више проширује јаз отуђења и дезинтеграције несрећне Украјине. Због свих ових разлога, Српска Црква сматра ове неканонске одлуке неважећим и стога за њу ни на који начин обавезујућим.

 

4.     Не признајемо шизматичку хијерархију као православну јерархију, нити расколничко свештенство као православно свештенство, јер они који припадају Денисенковом клану добили су своје "постојање" одјерарха који је био лишен свог чина, јерарха који је биосврнут, изопштен и анатемисан од стране Цркве (чињеница коју сте ви званично признали у то време), док су припадници Малетићевог клана лишени апостолског наслеђа и свештенства уопште. Ни један документ, Ваша Светости и драги брате у Христу, ни „потез оловком“, не може никада да трансформише оно што је било у оно што није, нити оно што не постоји у постојање. С тога не признајемо г. Думенка (Епифанија) за јерарха, а да и не помињемо примата аутокефалне Цркве. Овај други квалитет није чак признао ни његов "духовни отац", господин Денисенко, "прави примат" доживотно, а још више, "патријарх".

 

5.     Коначно, ми смо дужни, према правилима, препоручити њиховим преосвештенствима нашим јерарсима и часним члановима нашег клира, да се уздрже од литургијског и канонског заједништва, не само са горе поменутим г.Епифанијем (Думенком) и онима који су са њим, него и са онима који саслужују и који су у заједништву са њим, са јерарсима и припадницима свештенства, према канонском принципу по коме онај ко комуницира са екскомуницираним постаје сам изопштен.

 

У закључку, "јадиковајући и плачући" због уништеногјединства наше свете Православне и Католичанске Цркве, тражимо поново, молимо усрдно, и преклињемоВашу Светост да размотрите одлуке које сте до сада донели и да вратите претходну блажену љубав као и јединство локалних светих Цркавâ Божјих, јер ништа није потребније и није драгоценије од љубави, мира и слоге међу браћом.

 

Рекавши то, остајемо у љубави и поштовању, Вашунесрећен брат у Христу,

 

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ,

Председник Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

 

Извор: Orthodoxie.com (превод са енглеског, Поуке.орг)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ведран* рече

Извор: Orthodoxie.com (превод са енглеског, Поуке.орг)

Шта рећи!? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Ведран* рече

Шта рећи!? 

Ovi nasi ko' da se plase sta ce vernici i narod da kazu na njihov Stav prema Carigradu i p.Vartolomeju pa ne objavljuju u nasim crkvenim glasnicima ,.... sta ima tu da se nesto mnogo diplomatise (moze malkice... Just_Cuz_19)... lepo receno u Stavu sta je problem i ko je napravio problem i kako treba resiti problem.

(inace, po meni, tacka 5. je vrlo, vrlo zanimljiva, ..... према канонском принципу по коме онај ко комуницира са екскомуницираним постаје сам изопштен.... cekam Vedrana sta ce da analizira i zbori,  :dedica: ..)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 51 минута, Ведран* рече

Шта рећи!? 

Не знам да ли сам изопћен? Тачка 5 је мало смушено формулисана. Шта ти мислиш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Не знам да ли сам изопћен? Тачка 5 је мало смушено формулисана. Шта ти мислиш?

 .. ovi nasi ispadose , kao da su veci papa i od (pape) Rusa,.... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Bokisd рече

 .. ovi nasi ispadose , kao da su veci papa i od (pape) Rusa,.... :smeh1:

Мени мука од свог овог лудила. Благодат није била напустила цариграђане ни кад су цео век били јеретици (иконоборци), а ово је канонско-политичко питање, што је добро Августин овде рекао. Ја нисам ни лук јео, ни лук мирисао, а треба (можда) да пострадам. Није јасан став СПЦ јер нису рекли: Ми не саслужујемо више са вама. Тако се њихова реченица може односити само на оне који директно служе са Укрима, а не на ЦГП као такву. Ја ово видим више као претњу, а следећи корак је као руски, ако ЦГП не закочи и оде у рикверц.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Zoran Đurović рече

а ово је канонско-политичко питање, што је добро Августин овде рекао.

(i ja sam zborio tako'... :D)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

“ канонском принципу по коме онај ко комуницира са екскомуницираним постаје сам изопштен.” Не пише овде ко “служи” са екскомуницираним него ко “комуницира” по овоме значи је Цариград изопштен. По мом личном мишљењу врло добро писмо Патријарха . Фанар игнорише све могуће апеле из целог православља стога реакције морају бити јаке а не млитаве . А питање је канонско-политички али  и теолошко кад су покушали примат Царигада теолошки да оправдају . Разумем и вас Оче Зоране да свештенство и верници највише испаштају због целе ситуације поготово у дијаспори где се свештеници из разних помесних цркава сусрећу. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, srb_Lo рече

“ канонском принципу по коме онај ко комуницира са екскомуницираним постаје сам изопштен.” Не пише овде ко “служи” са екскомуницираним него ко “комуницира” по овоме значи је Цариград изопштен. По мом личном мишљењу врло добро писмо Патријарха . Фанар игнорише све могуће апеле из целог православља стога реакције морају бити јаке а не млитаве . А питање је канонско-политички али  и теолошко кад су покушали примат Царигада теолошки да оправдају . Разумем и вас Оче Зоране да свештенство и верници највише испаштају због целе ситуације поготово у дијаспори где се свештеници из разних помесних цркава сусрећу. 

 

 Слажем се скоро потпуно.Али има једна мала недоумица наш патријарх нигде не каже да прекида комуникацију са Цариградом чак их назива и најсветијом Црквом.То је прилично збуњујуће.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Августин  Јесте нисмо прекинули комуникацију или општење али изјава стоји у писму и то се може гледати као упозорење да не кажем претња ипак је у црквеној комуникацији/дипломатији мало другачији речник него у политици зато и све оно “најсветија” “ у Христу брате” “ваша светости” 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@srb_Lo Да све је то у реду али из свега нужно следи да сами себе изопштавамо што је нонсенс. Уосталом као и сви који комуницирају са Цариградом.Тога се ја бојим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Неколико светогорских манастира не прихватају став четири грчка манастира

mu-athos.jpg

Свештена заједница Свете Горе задржава неутрални статус по питању украјинске кризе тако и не велича а и не осуђује радње Цариградске Патријаршије али ни велича и не осуђује противљење канонске Украјинске Цркве и Руске Цркве. Свештена заједница коју сачињава по један представник од 20 главних манастира има различито мишљење о томе како да се постави према украјинској расколничкој цркви и одлучила је да се сваки манастир са своје стране определи како да прима њена свештена лица. Упркос овом неутралном тону, четири грчка манастира Велика Лавра, Иверон, Кутлумус и Нови Есфигмен – са своје стране су изнели став којим строго одбацују наводно „руско мешање“ и снажно критикују руски манастир Светог Пантелејмона. На ово су четири друга манастира поднели писмени извештај следећем заседању свештене заједнице од 4. марта 2019. изневши став да ова четири манастира политички мотивисано доносе своја тумачења и необразлажене оптужбе против манастира Светог Панталејмона, што је апсолутно страно духовној природи Свете Горе.

http://www.spc.rs/sr/nekoliko_svetogorskih_manastira_ne_prihvataju_stav_chetiri_grchka_manastira

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Bokisd рече

(i ja sam zborio tako'... :D)

 

То није само канонско питање него је пре свега аха шалим се, признајте да сам вас упецао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Milan Nikolic рече

То није само канонско питање него је пре свега аха шалим се, признајте да сам вас упецао.

.. da nije pitanje odnosa licnosti .... itd,... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...