Jump to content
Trifke

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему

Recommended Posts

CONTROVERSY SURROUNDS FIRST SYNOD MEETING OF UKRAINIAN NATIONALIST CHURCH

311736.p.jpg?mtime=1549635776

The first meeting of the “Holy Synod” of the Ukrainian schismatic-nationalist church on Tuesday did not pass without serious conflicts and discrepancies, thanks, in part, to the personality of Philaret Denisenko.

According to the Ukrainian site Glavcom, several bishops of the so-called “Orthodox Church of Ukraine,” including some who took part in the session, were dissatisfied with who attended and its organization. Some influential bishops have not ruled out the possibility that the Ecumenical Patriarchate could reject the Synod’s decisions.

It is noted that the bishops invited to the meeting at St. Sophia’s Cathedral did not even know for sure beforehand that it was to be a meeting of the Holy Synod.

“Everyone was just invited for a meeting,” a source close to “Metropolitan” Epiphany Dumenko said.

“The first meeting of the Synod of the new church… we don’t know the agenda… Nobody spoke to me about positions. We don’t even know who will be members of the Synod today,” said Simeon Shostatsky, the former canonical Metropolitan of Vinnitsa who defected to the schismatic church, before the session.

The list of members participating in the session raised questions among many participants. “Archbishop” Evstraty Zorya, formerly the speaker for the schismatic “Kiev Patriarchate” (KP), attempted to explain the situation, though he only made it clear that there are discrepancies in the founding documents, with different hierarchs interpreting them differently.

According to Zorya, Epiphany consulted with Pat. Bartholomew to ensure that there was no violation of the church’s statutes, written by the Holy Synod of the Patriarchate of Constantinople, or the tomos, which dictate the makeup of the schismatic church’s Synod. “This composition of the Synod corresponds to the order in the Patriarchate of Constantinople and which is introduced by the statutes of the Orthodox Church of Ukraine,” Zorya said.

However, not everyone agreed with this conclusion, including “Metropolitan” Michael Zinkevich, who was the favorite to win the primacy of the schismatic church before Philaret Denisenko insisted that he step aside in favor of his protégé Epiphany Dumenko.

“According to the statutes and tomos, I should be a member of the Holy Synod. But I wasn’t invited to the meeting, and I wasn’t there. I have no idea what kind of meeting it was that they held on February 5,” Zinkevich said, stressing that the gathering could be called an episcopal gathering, but not a Synod.

The church has to live by its tomos, he said, “Everything else is not canonical, incorrect; it has no legal capacity.”

Archimandrite Cyril Hovorun, a member of the canonical Ukrainian Church but vocal supporter of the schismatic church, also noted that Epiphany Dumenko is not meant to appoint Synod members as primate, but to pinpoint who has seniority of consecration and invite them to the Synod, in accordance with the church’s guiding documents.

The discrepancies about the makeup of the Synod were not the only reason for conflict at the Synod.

“There is one person who will not give up and who leads as he likes,” complained the former primate of the schismatic “Ukrainian Autocephalous Orthodox Church” (UAOC) Makary Maletich, who suggested that the Synod’s decisions could be appealed.

OrthoChristian previously reported that Denisenko was appointed to rule the Kiev Diocese, despite that the primate bears the title of “Metropolitan of Kiev and All Ukraine.”

Makary Maletich had also expressed serious concerns that the “unification council” would not take place because of Philaret’s stubborn insistence that everything be done his way. Constantinople had to take over the process of arranging the “council” because the KP and UAOC could not work together. Last month, Makary refused to accept the title of “Honorary Citizen of Lvov” together with Philaret.

“I spoke my opinion, as a former primate, that this shouldn’t happen anymore, because no one consulted with anyone [regarding the appointment of the members of the Synod—O.C.]. There are many consequences here. There are bishops, let them appeal, if they wish, to the Ecumenical Patriarch. It’s their right.”

Further, there are bishops of the schismatic church that consider this first session not a Synod meeting but only a “rehearsal,” according to “Bishop” Adrian Kulik, as the Union of Orthodox Journalists reports.

In his view, and that of other bishops, the new “Synod” was in reality merely an extended KP Synod. “I can only share the opinion of hierarchs of the Orthodox Church of Ukraine (OCU). Despite the fact that Philaret and his Synod (of the former KP) decided to brazenly enter the newly-created OCU, in essence it was a Synod of Philaret, with three votes added, taken together from the other Churches… I want to say that the hierarchs of the OCU do not consider the Synod of February 5 to be authoritative, but only a rehearsal.”

Adrian Kulik himself is a highly problematic figure, having been a priest in the UAOC, then joining the OCA in America, then the Ukrainian Autocephalous Orthodox Church of North and South America and the Diaspora, then returning to the UAOC, before finally being admitted into the KP in 2013.

http://orthochristian.com/119226.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Задње Време рече

Стварно мислиш да Манојло вас мрзи? Па накуцали сте човеку -137 лајкова да не кажем хејтова и причаш како он мрзи вас. 

Можда сам сисо весла ал чамац прогуто нисам

Врло могуће да си сисо весла. :))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Задње Време рече

Неки чудни хришћани:лако им рука полети на хејт.

Важи нећу више

Душо, пречитаваш значај палчића.

Има живота и мимо палчића.  Били они окреути горе, било доле. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, o. Miroljub рече

 

 

Обратите пажњу на ову метонимично-парадоксалну вест/изјаву! Ово да се стави у засебну рубрику Фигуре конструкција као спој фигура речи и фигура мисли.

Заводе Кипрани за Голеш планину. Да ово раде политичари, па и некако, али црквени великодостојници једне помесне цркве и то у време оваквих еклесиолошко-канонских и међуцрквених превирања? Невероватно!

 

 

 

Па оваквом објавом се ваљда надају да ће отворити простор за трговину. 

Да виде ко шта нуди. 

Мени, на жалост изгледа као, маркетиншки трик. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Ромејац рече

NATIONALISTS SEIZE CHURCHES BY BEATING UP PRIESTS, THREATENING KIDNAPPINGS—EPIPHANY DUMENKO BLAMES MOSCOW

Који мајмун испада овај Думенко. 

Он је за ово кратко време такве лудости исповаљивао, да их је пас с маслом лизао до сад би умро од дебљине. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

Uopste se ne slazem. Ovo je trece njegovo javljanje koliko ja brojim.

Ја нешто не избројах ни једно, или је било једно још метиљавије од овога, да је било толко безначајно да сам заборавио и да је било.

Просветли ме ако грешим.

пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

rascinjenja vladike (valjda bese) Diomida ('09-'11), pa ni u pogledu "slucaja" u SPC (namerno izostavljam).

Он се петља у свашта што га се не тиче. Томе сведоче и ова два примера. 

Украјина би требала да га се тиче, као и сваког архијереја Цркве. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ман. Пантократор на Св Гори, саслуживао је са расколничким "епископом".

Две ствари.

1. Каже се да је расколник тамо дошао по инструкцији п. Вартоломеја. Очигледно да патријарх сматра да се тако решава створени проблем. Тако што се нареди да расколник служи у манастиру на Св Гори на којој су изгласали да не саслужују са расколницима. Да ипак служи, насупрот заједничкој већинској одлуци свих манастира. @Августин написа о гласинама како патријарх није свестан шта се у Украјини заиста дешава. Можда ће се после овога, кад се на Св Гору пренесе украјински хаос, исто причати како он није свестан шта се дешава.

2. Каква је сврха сабрања свих манастира, разговора и заједничких одлука, када се оне одмах крше и када свако ради шта хоће? Потпно је бесмислено да се они састају и расправљају о било којем питању када иза тих одлука не стоје.

На Св Гори ће настати неред. 

http://orthochristian.com/119222.html?fbclid=IwAR2ZnuRwOVzgw4VBZplHxoOOPppTy14gvhZd68NqepsZUEcobJHriKEIrYw

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислио сам да само Виловски има пудлице, кад оно и Вартоломеј их има.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

UKRAINIAN METROPOLITAN TO ABBOT ALEXIOS OF XENOPHONTOS: “WHOEVER SERVES WITH SCHISMATICS ALSO BECOMES A SCHISMATIC”

311700.b.jpg?mtime=1549541739

Met. Agafangel (left), Abbot Alexios (right)

His Eminence Metropolitan Agafangel of Odessa and Izmail, the longest-serving hierarch of the canonical Ukrainian Orthodox Church, sent a letter to Archimandrite Alexios, the abbot of the Athonite monastery of Xenophontos, entreating him not to participate in the enthronement of “Metropolitan” Epiphany Dumenko, the primate of the Ukrainian schismatic church.

The letter, published by Romfea, is dated February 1. Fr. Alexios did not heed Met. Agafangel’s warning but concelebrated in the enthronement Liturgy on February 3 in Kiev. Romfea reported on January 31 that Abbot Alexios and Abbot Ephraim of Vatopedi were to participate in the enthronement as part of the delegation of the Patriarchate of Constantinople.

In his lengthy letter, the Ukrainian hierarch drew attention to the fact that one who serves and communes with schismatics becomes, according to the canons, a schismatic. Thus, Vladyka Agafangel urged Abbot Alexios to abandon his support of the so-called “Orthodox Church of Ukraine” and to not engage in relations with those who are persecuting the canonical Ukrainian Church today.

Met. Agafangel explains in his letter that due to the actions of the Patriarchate of Constantinople, numerous persecutions have fallen upon the Ukrainian Church, which is recognized by the entire Orthodox world. Only one Local Church—Constantinople—sent a delegation to Epiphany Dumenko’s enthronement as “Metropolitan of Kiev and All Ukraine.” On the other hand, 13 Local Churches were represented at the enthronement of His Beatitude Metropolitan Onuphry of Kiev and All Ukraine in August 2014.

In this regard, Met. Agafangel entreated Fr. Alexios to raise his voice against the Ukrainian schismatics, as he has in the past, and to stand up for Orthodox unity, though the abbot did not heed this call.

The Sacred Community of Mt. Athos, consisting of one representative of each of the 20 ruling monasteries, also voted against sending a delegation to Epiphany’s enthronement, after which Patriarch Bartholomew enlisted the two abbots.

In the end, three Athonites attended—Abbot Alexios, Hieromonk Maximos of Vatopedi, and Hieromonk Chrysostomos of the St. Panteleimon’s Skete of Koutloumousiou Monastery. Fr. Ephraim suffered a heart attack soon after arriving in Kiev and thus did not attend.

Abbot Alexios had shown himself a friend of the canonical Ukrainian Church in the past. In 2013, he visited Ukraine with the precious hand of St. George the Victorious, and again in 2017 to venerate the saints of the Kiev Caves Lavra, reports the Union of Orthodox Journalists.

Also in 2017, a delegation from the Ukrainian Church attended the celebration of Fr. Alexios’ 50th anniversary as a priest. The delegation was led by His Eminence Archbishop Philaret of Lvov and Galicia and His Grace Bishop Barsanuphius of Borodianka, who is now the ruling hierarch of the Vinnitsa Diocese, which is under heavy attack from the Ukrainian schismatics, given that the former hierarch Simeon Shostatsky was one of two bishops of the canonical Church to defect to the schismatic group.

Archimandrite Alexios gave several interviews answering questions about Ukraine. He has stated: “Today we are seeing a return of paganism or the onset of sects, the flowering of the heresy of ethnophyletism in the Ukrainian land. All of this says only that Ukrainians themselves are making the choice—to fall away from Christianity, to turn away from Christ, from the only canonical Church—the Ukrainian Orthodox Church… That means that Ukrainians are choosing not salvation, but destruction, surrendering to the power of their sins, passions, and weaknesses. It is very bad.”

He also continually called the schismatics the “enemies of the Church” and warned that “the schismatics and those who want to damage the Ukrainian Orthodox Church will never have the blessing of God.”

http://orthochristian.com/119202.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Ведран* рече

Ман. Пантократор на Св Гори, саслуживао је са расколничким "епископом".

Две ствари.

1. Каже се да је расколник тамо дошао по инструкцији п. Вартоломеја. Очигледно да патријарх сматра да се тако решава створени проблем. Тако што се нареди да расколник служи у манастиру на Св Гори на којој су изгласали да не саслужују са расколницима. Да ипак служи, насупрот заједничкој већинској одлуци свих манастира. @Августин написа о гласинама како патријарх није свестан шта се у Украјини заиста дешава. Можда ће се после овога, кад се на Св Гору пренесе украјински хаос, исто причати како он није свестан шта се дешава.

2. Каква је сврха сабрања свих манастира, разговора и заједничких одлука, када се оне одмах крше и када свако ради шта хоће? Потпно је бесмислено да се они састају и расправљају о било којем питању када иза тих одлука не стоје.

На Св Гори ће настати неред. 

http://orthochristian.com/119222.html?fbclid=IwAR2ZnuRwOVzgw4VBZplHxoOOPppTy14gvhZd68NqepsZUEcobJHriKEIrYw

Када сам написао да Барт није свестан шта се дешаванисам мислио да не зна шта се дешава на Украјини нити у светском православљу.Него генерално није свестан шта се дешава јер је жртва властите умишљености и охолости и мисли да шта се год деси на основу његових одлука да је то у реду јер је он панкосмички патријарх.Дакле њему нису важне ни жртве ни расколи јер је себе поставио за мерило истине.То ми већ двадесетак година причају неки моји пријатељи који повремено навраћају код њега.Дакле не ради се о незнању него о прелести и самообани.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Доста се ми спрдамо са ,,ција, снајка ција'', али чињеница је да је Вартоломеј директно доведен од ције. У том контексту, борба на чисто политичком нивоу против Русије, буквално је злоупотреба хришћанства и православља.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Milan Nikolic рече

Доста се ми спрдамо са ,,ција, снајка ција'', али чињеница је да је Вартоломеј директно доведен од ције. У том контексту, борба на чисто политичком нивоу против Русије, буквално је злоупотреба хришћанства и православља.

То је тачно свакако али се и он не буни много против својих шефова.Права синергија.И не знам ко се спрда из тога што кажеш.>Па јасно је да је филм "балкански шпијун" направљен да се људи исмевају и да не виде кад то дође.А дошло је.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Августин рече

Када сам написао да Барт није свестан шта се дешаванисам мислио да не зна шта се дешава на Украјини нити у светском православљу.Него генерално није свестан шта се дешава јер је жртва властите умишљености и охолости и мисли да шта се год деси на основу његових одлука да је то у реду јер је он панкосмички патријарх.Дакле њему нису важне ни жртве ни расколи јер је себе поставио за мерило истине.То ми већ двадесетак година причају неки моји пријатељи који повремено навраћају код њега.Дакле не ради се о незнању него о прелести и самообани.

Pa, ako pogledamo kako se recimo ponasao i sta je sve radio p.Atinagora koga je kritikovao nas Justin P.,...pa i mnogi drugi VP u 20. veku, onda deluje da je takva problematicna crkvena politika Carigrada u nasoj Pravoslavnoj crkvi bila dugo primenjivana.

Nekako je sad kulminirala i donela je bas gorke plodove,.... kako se kaze, oci jedose kiselo grozdje, sada nama trnu zubi.... brrr

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Ведран* рече

Душо, пречитаваш значај палчића.

Има живота и мимо палчића.  Били они окреути горе, било доле. 

Можда је упоредио са палчићима римских императора када су пресуђивали палом гладијатору:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...