Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

Вјерници Чикага због ПЦУ не могу заједно да обиљеже Недјељу православља

ÐÑеÑниÑи Чикага због ÐЦУ не Ð¼Ð¾Ð³Ñ Ð·Ð°Ñедно да обиÑеже ÐедÑеÑÑ Ð¿ÑавоÑлавÑа

У вези с украјинском црквеном кризом, Српска православна црква и Руска православна загранична црква у Чикагу донијеле су одлуку да се Недјеља православља празнује одвојено од Цркава које су под јурисдикцијом Фанара.

Канонска инвазија Константинопоља на територију УПЦ утицала је и, између осталог, и на православну дијаспору у САД, гдје вјерници различитих јурисдикција ове године неће моћи заједно славити Недјељу православља, као што су то чинили сваке године, пише  orthochristian.com.

Због прекида евхаристијског општења између РПЦ и Константинопољске патријаршије, свештеномонаштво и вјерници Московске патријаршије, РПЦЗ и епархије Српске цркве у Америци више не могу учествовати у Тајнама парохија Грчке православне  архиепископије Америке, америчке Карпаторуске православне епархије САД и Украјинске православне цркве Сједињених Држава, које су у надлежности Фанара.

Према писању листа, 17. марта, Недјељу православља Српска црква и РПЦЗ у Чикагу ће прославити одвојено од Грчке православне архиепископије.

Како се саопштава, без обзира на то што Српска црква није прекинула општење с Константинопољем, она је заједно с Пољском православном црквом, међу осталим Помјесним православним црквама, заузела најкатегоричнији став у подршци канонске УПЦ.

Према традицији, на прослави Недјеље православља  у Чикагу присутне су све парохије САД. Године 2010. прослава је одржана у српском храму у Чикагу уз учешће  јерараха грчке, румунске, украјинске епархије и РПЦЗ. Прошле године свечаности су одржане у грчкој цркви Св. Константина и Јелене у предграђу Чикага.

Свештеник Никола Костур, лични секретар владике новограчаничког и средњезападноамеричког Лонгина, навео је у интервјуу да су владика Лонгин и цијела епархија «били шокирани неканонским радњама Васељенске патријаршије у Украјини у посљедњих неколико месеци, које су кулминирале незаконитим давањем Томоса о аутокефалности расколницима и служењем заједно с њима 6. јануара 2019. у Истанбулу».

Он је наставио: «Пошто ово директно утиче на наше православно јединство у овој земљи, одлучено је да се не одржи свеправославна вечерња служба Недјеље православља у нашем саборном храму, него умјесто тога да се одслужи литургија за два наша српска православна деканата у Чикагу и околини, који се састоји од 19 парохија и три манастира. Нисмо жељели да се суочимо с избором да служимо или да не служимо заједно, па смо сматрали да је најбоље да се повучемо.»

Ову информацију потврдио је протојереј Григорије Џојс, секретар Чикашке и Средњеамеричке епархије РПЦЗ, изјављујући да ће им се придружити РПЦЗ: «Могу да потврдим да ће Срби и Руси на Недјељу православља служити одвојено од Грка у Чикагу. Други се такође могу придружити».

https://mitropolija.com/2019/02/06/zbog-pcu-vjernici-cikaga-ne-mogu-zajedno-da-obiljeze-nedjelju-pravoslavlja/?fbclid=IwAR2M6wVp6I7Q1HdLzG0vx71ql1gNwQ9_umZnJKipusk25ynaLcTX_Na-75Y

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 11.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Чудно је ово са цивилизованошћу и црквено-политичком коректношћу у вези Барта и термина јазбина...   1) Проблематичан је термин јазбина за канцеларију човека који је "томосом" подржао "цивилизо

Овом приликом бих поручио и онима из Цркве који подржавају разне медије који омаловажавају нашег Патријарха и Синод, као и остале Епископе СПЦ који нису по њиховом чапу, да добро знам ко су. То да одм

Поштовани, велике су страсти, веће него што може да сајт свари. Нема цензуре, овде ће увек бити оних којима ће нешто одговарати, као и оних којима неће. Годинама се нисам мешао у рад сајта,

Постоване слике

THE CHURCH WILL REMAIN UNITED WITH METROPOLITAN ONUPHRY, SAYS BULGARIAN HIERARCH

311626.p.jpg?mtime=1549456664

His Eminence Metropolitan Cyprian of Stara Zagora of the Bulgarian Orthodox Church expressed hope that the Ukrainian crisis would be resolved in a canonical way and his conviction that the Church will remain united with His Beatitude Metropolitan Onuphry of Kiev and All Ukraine as its primate, in comments recently made to Vesti while he was in Moscow for the celebration of the 10th anniversary of the enthronement of His Holiness Patriarch Kirill as primate of the Russian Church.

Met. Cyprian, who chairs the Bulgarian Synod’s commission for investigating the Ukrainian issue, as spoke about whether the Bulgarian Church is ready to recognize the Ukrainian nationalist church.

“The Holy Synod of the Bulgarian Orthodox Church appointed a commission to deal with the ‘Ukrainian issue.’ With God’s help, the dispute will be resolved in a canonical way,” the metropolitan said.

The commission was created when the Bulgarian Synod met on October 4. At that time, three metropolitans urged the Synod to call for a pan-Orthodox council to deal with the issue, though the Synod did not favor this proposal overall. Their statement, outlining the many problems with Constantinople’s actions in Ukraine, was later posted on the Bulgarian Patriarchate’s website.

The Bulgarian Holy Synod last met on January 26, after which Ukrainian media reported that the bishops had resolved to support the schismatic Ukrainian Church, though Met. Cyprian denied such reports, emphasizing that no decision had yet been made.

“I am happy to recall how I was in Ukraine, at the Kiev Caves Lavra, for the 1,000th anniversary of the Baptism of Rus’. I was chosen as a delegate by decision of our Holy Synod. I saw a cross procession—people showing support for the canonical Orthodox Church. I really hope this issue will be resolved in a canonical way,” Met. Cyprian recalled.

And turning to the personal example of Met. Onuphry, he recalled: “I was very impressed by the words and prayer of His Beatitude Metropolitan Onuphry—he is a man deeply immersed in prayer and spiritual questions. I am certain that with such a primate, the Church will be one, apostolic, and catholic.”

Vladyka Cyprian also noted that “Bulgaria has always been a country that loves Orthodoxy and is friendly to Orthodox people. We’re ready to extend a hand to those in need. Love between people, especially Orthodox people, will strengthen our faith. And we believe that the UOC will remain while by God’s mercy and allowance.”

http://orthochristian.com/119178.html?fbclid=IwAR3k4G4ZueggN7JQhzIbQmdP9pilKj4xbtY5k6kM3vraXG6gprBLQF7Q0eg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Милан Ракић рече

Могуће, ал` у овом случају мсм да не.

Небојшу би ваљало каштигати по правилима Отаца...:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Zoran Đurović рече

Небојшу би ваљало каштигати по правилима Отаца...:))

Ma ok.

Nebojšin utisak, njegova stvar. Možda zaista i jeste tako, što će dobro doći svakako, kao i svaka kritika da se trudim i ispravljam.

Ali u konkretnom slučaju, mislim da nije, jer zaista, s obzirom na neke druge radove Manojlove, prvenstveno glede etnološkog nasleđa Srba u Hrvatskoj, pokušao sam na neki način bez obzira na, da kažem, disonancu u nastupu na temi, gde istina i mi negde pereterujemo, naročito u nekim komentarima glede još uvek kanonskih arhijereja; dakle, Manojlo je uleteo kao nekada Bajro Župić bajo moj. Sa obe noge u noge-ne na loptu.

Iz razloga gore pomenutog, pošto je, (naizgled) bio proskribovan-pokušao sam na neki način da ga "zaštitim", usput apelujući da ipak malo razmisli i spusti loptu. Ipak, ono što sam mislio da je naizgled, bilo je opravdano jer je pokazao, mislim barem tako, visok nedostatak spremnosti za razložnim dijalogom i nažalost, po njega-ukoliko mu je stalo, privremeno je udaljen. 

Msm, zašto da se tema pretvvori u spam

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Милан Ракић рече

Није баш тако, ајд и ти не прегони

Баш је онако како сам рекао. Немој да ме надобудно исправљаш. Ја иза својих речи стојим и имам потврду за оно што прчам. Ако сам негде погрешио исправићу се, али не причам напамет, тек да бих причао. 

Према томе staniiiiiii

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ведран* рече

Баш је онако како сам рекао. Немој да ме надобудно исправљаш. Ја иза својих речи стојим и имам потврду за оно што прчам. Ако сам негде погрешио исправићу се, али не причам напамет, тек да бих причао. 

Према томе staniiiiiii

nije uopšte blo nadobudno, nego drugraski, te i u ovom kontekstu-ne pregoni

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Милан Ракић рече

Msm, zašto da se tema pretvvori u spam

било је тога доста и раније на теми али је имало и условно речено позитивну страну да се види каквим идејама и аргументима и начинима располажу и користе се присталице фанариотског деловања у украјини и по целом свету...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Милан Ракић рече

nije uopšte blo nadobudno, nego drugraski, te i u ovom kontekstu-ne pregoni

Добро, како год да си рекао, ниси у праву. 

Будти знано. 

Ај, сад, слободан си. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Vladan :::. рече

било је тога доста и раније на теми али је имало и условно речено позитивну страну да се види каквим идејама и аргументима располажу и користе се присталице фанариотског деловања у украјини и по целом свету...

Možda nisam tada pratio/ispratio, a i takve "slučajeve" su učesnici na temi vrv propmtno argumentacijom "udaljili" sa iste. Ovo mi danas privuklo pažnju, te eto...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Добро, како год да си рекао, ниси у праву. 

Будти знано. 

Ај, сад, слободан си. :D

:dobro:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, farisejski.bukvojed рече

1. B***

2. Z***

И само још да ти рекнем 'уважена Администрацијо' @Милан Ракић гледе титулације и ословљавања.

На форуму је канонски дозвољено тепање Владикама. 

Даклем, Барт и Зизи су по канонима свих васељенских форумских сабора, дозволети. Тако да ако може мој патријарх да је Деда, сас велико Д, може и њијов да је Барт сас велико Б. 

Да је Б мало то би можебити био канонски прекршај и кажњиво сас три дана бана. 

Даклем, Буквоједу је неканонски наметнута епитимија. 

Гледе искариота, јесте га прећерао, ту је винован, према томе, може и исподнети наложене му звездице. Но, имајући у виду љуцка права и слободе, и демокрацију, он може и то касти а да не исподноси ваше звездице. Вами пише у заглављу да су свачја писанија њијово думање, а не вашо. 

Пој!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Ведран* рече

И само још да ти рекнем 'уважена Администрацијо' @Милан Ракић гледе титулације и ословљавања.

На форуму је канонски дозвољено тепање Владикама. 

Даклем, Барт и Зизи су по канонима свих васељенских форумских сабора, дозволети. Тако да ако може мој патријарх да је Деда, сас велико Д, може и њијов да је Барт сас велико Б. 

Да је Б мало то би можебити био канонски прекршај и кажњиво сас три дана бана. 

Даклем, Буквоједу је неканонски наметнута епитимија. 

Гледе искариота, јесте га прећерао, ту је винован, према томе, може и исподнети наложене му звездице. Но, имајући у виду љуцка права и слободе, и демокрацију, он може и то касти а да не исподноси ваше звездице. Вами пише у заглављу да су свачја писанија њијово думање, а не вашо. 

Пој!

U pravu si, izvinjivam se.

"Ponelo" me zbog Maksima :))).

Izvinjajem se još jedared, al se ne sećam istina, sem zapadnoameričanskog i pergamskog, kako su glasili ostali pokriveni zvezdicama - sličnim onim koje obilažaše ono crveno auto prekriveno štrasom iz sna one sestre što arhimandrija Nekodim podeli sa nami

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, farisejski.bukvojed рече

Neka udje u zapisnik da sam doticnom pod 3 napisao prezime koje si ozvedicio. Covek se preziva Gedza.

Дижем два прста у подржку. Што јес, јес. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Ведран* рече

Да је Б мало то би можебити био канонски прекршај и кажњиво сас три дана бана. 

ал мени је 'дминистрација укинула вел'ка слова, ја имам разрешење да ги не пишем ич, а ко то зна схватиће на кога мислим и када кажем да је барт испао брт оним расколицима... ;) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Ромејац рече

Вјерници Чикага због ПЦУ не могу заједно да обиљеже Недјељу православља

ÐÑеÑниÑи Чикага због ÐЦУ не Ð¼Ð¾Ð³Ñ Ð·Ð°Ñедно да обиÑеже ÐедÑеÑÑ Ð¿ÑавоÑлавÑа

 

У вези с украјинском црквеном кризом, Српска православна црква и Руска православна загранична црква у Чикагу донијеле су одлуку да се Недјеља православља празнује одвојено од Цркава које су под јурисдикцијом Фанара.

...

Због прекида евхаристијског општења између РПЦ и Константинопољске патријаршије, свештеномонаштво и вјерници Московске патријаршије, РПЦЗ и епархије Српске цркве у Америци више не могу учествовати у Тајнама парохија Грчке православне  архиепископије Америке, америчке Карпаторуске православне епархије САД и Украјинске православне цркве Сједињених Држава, које су у надлежности Фанара.

...

Он је наставио: «Пошто ово директно утиче на наше православно јединство у овој земљи, одлучено је да се не одржи свеправославна вечерња служба Недјеље православља у нашем саборном храму, него умјесто тога да се одслужи литургија за два наша српска православна деканата у Чикагу и околини, који се састоји од 19 парохија и три манастира. Нисмо жељели да се суочимо с избором да служимо или да не служимо заједно, па смо сматрали да је најбоље да се повучемо.»

 

 

 

Боже Господе, какве су ово изјаве: донели су одлуку, одлучили су, па онда нису хтели да се суоче са избором да одлуче, него се повукли?!? confused1

 

И како се дошло до тога да епархије и епархиоти СПЦ у Америци више не могу учествовати у Тајнама горенаведених јуриздикција? Одлуком (живим у Америци и ово сада пo први пут читам и сазнајем) или су се једноставно повукли из учешћа у светотајинском животу архиепископија и епархија које су у надлежности ЦП? :krstix:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   1 члан

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим

×
×
  • Креирај ново...