Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 33 минута, Ведран* рече

Очигледно да се ово питање посете циљано надувава да би се изазвали унутрашњи проблеми у МП. 

Као што се код нас свако мало се покреће то питање и разне црквене афере, обично пред Сабор или када је некоме потребно да на Цркву врши притисак.  

Očigledno da vama ne pokazuju ovo: :D 

https://www.facebook.com/groups/115114158832579/permalink/752497401760915/

i ovo:

https://www.fatima.pt/pt/news/o-metropolita-hilarion-alfeyev-responsavel-pelos-assuntos-externos-e-o-dialogo-com-a-igreja-catolica-visitou-o-santuario-de-fatima-2018-09-18

Ima to veze s ovim: 

http://informer.rs/vesti/svet/330410/papa-franja-pominjao-ruse-mestu-fatimskog-cuda-evo-sta-katolickom-prorocanstvu-pise-rusiji

https://www.dnevno.hr/planet-x/misteriji/zasto-se-gospa-u-fatimi-ukazala-upravo-1917-godine-63179/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

On 24.10.2018. at 17:01, Zoran Đurović рече

Моје предвиђање је било да ће се сјединити Москва и Рим једног дана. Непријатан кромпир Цг има у рукама - унијате. Ови би се сјединили са аутоћефалима, јер су се и поунијатили због жеље за независношћу. Ситуација ни најмање није једноставна. Рим би у овом случају стао на страну Руса.  

Ко се поунијатио због жеље за слободом.Шта је ово.Ово ни у НДХ нису писали ни Крунослав Драгановић.Читајте аутобиографију Кирила Цјветковића-Или било коју историју унијаћења.Прочитајте приповетку Пилипенда Симе Матавуља.Унијатили су се јер су их паписти клали и убијали.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Zayron рече

Očigledno da vama ne pokazuju ovo

И шта с тим? 

Олади Зајроне. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Ведран* рече

И шта с тим? 

Олади Зајроне. 

Prestani izigravat baba Vangu i pogadjati moj stav jesam li ja vruć ili hladan i trebam li se oladit ili zagrijat.

Radije pročitaj nešto korisno i pametno:

https://orthodoxia.info/news/constantinople-jerusalem-strengthen-ties-in-response-to-moscow-decision/?fbclid=IwAR2vRY_6o_k64hMEmyrJZWNY_m3csjgmGa7Hem3YWJhM_1iZSObNf5uPi10

https://orthodoxia.info/news/письмо-большого-исторического-значе/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Zayron рече

Radije pročitaj nešto korisno i pametno:

12:smeha:

Немој да ме засмејаваш са оваквим вестима. Чуј то! Јачање веза кроз "одговор Москви" преко захтева за Св Миро! :))

Теби се привиђају ствари. :))

Олади.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево само ради илустрације шта овај пропагандиста са адекватним именом Лударос изјављује на питање Украјинаца о томе да ли је Москва престала да буде канонска Црква (вероватно и они носе слично презиме, кад оваква питања постављају).

Каже Лударос:

I am not a theologian to be able to answer this question with clarity; but, in any case, when someone severs Eucharistic ties with the source of their existence, which is what Constantinople is for the Russian church, I think there is a problem.

Може и он да олади са извором своје егзистенције. Он мисли да ако је извор његове егзистенције ЦП да је и извор егзистенције Христове Цркве исти као и његов. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Америчке телевизије су од прексиноћ нарочито оркестрирано почеле да говоре против Руске цркве.Просто је смешно кад којекакве прангије и лопате са устима од ува до ува као теолошки објашњавају као ударну вест "Да се Москва одвојила од светског православља" То је главна мантра.Онда следи објашњавање да је рум патријархана центар а Вартоломеј "лидер" светског православља.Наравно има оних који знају шта раде а и оних који то не знају а причају што се у политичкој теорији назива "корисне будале".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ведран* рече

(вероватно и они носе слично презиме, кад оваква питања постављају).

Е, да је сценарио писан за ово не би испало овако. 12:smeha:

Наиме особа која је са Лударосом водио интервју, из којег сам цитирао онај глупи део изјаве, зове се Василије Кратки

12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Шоу!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 23.9.2018. at 19:37, Ведран* рече

Наведи ми цитат где се у званичном документу каже "на привремену доб" или престани да блејиш. 

Письмо большого исторического значения: Когда Иерусалимский патриарх обличал Московского «Может быть Вы желаете чтобы мы помыли ваших ног»

Характерно досады Патриарха Досифея, который знал из первых уст стремлении Москвы, это его фраза с которой он обращается патриарху Иоакиму, которого обличает во вторжении чужой епархии, поступок который является позором перед людьми и грехом перед Богом.

«Согласно уставами святых отцов, епархии должны остаться с неизменными границами, и поэтому не какой эпископ не имеет право претендовать на власть в чужой епархии, но Вы хотите вторгаться в чужую епархию. Вы не как не можете оправдать вашего поступка, потому что это позор перед людьми и грехом перед Богом».

Из исторических соображении надо отметить что в 1686 году был подписан указ патриарха Дионисия IV, согласно которому передавалось Москве право рукоположения митрополита Киевского, без передачи его епархии Москве. Со временим передача право на рукоположение трактовалось Москвой как передача всей Украины.

Такова ситуация и церковный режим были то последнего созыва Святейшего Синода Вселенского Патриархата, который аннулировал это письмо, разрывая всех церковных связей между Москвой и Киевом.

Izvor (cijeli text članka):

https://orthodoxia.info/news/письмо-большого-исторического-значе/

U vezi s tim je ovo pojašnjenje Ekumenskog Patrijarhata:

Kanoniczne terytorium metropolii kijowskiej

КОНСТАНТИНОПОЛЬ ЗАЯВИВ, ЩО ТЕРИТОРІЇ БІЛОРУСІЇ, ЧАСТКОВО ПОЛЬЩІ ТА РОСІЇ ВСЕ ЩЕ Є КАНОНІЧНИМИ ТЕРИТОРІЇ КИЇВСЬКОЇ МИТРОПОЛІЇ

I ovo:

https://tinyurl.com/ycvnmcf8

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Zayron рече

Характерно досады Патриарха Досифея, который знал из первых уст стремлении Москвы, это его фраза с которой он обращается патриарху Иоакиму, которого обличает во вторжении чужой епархии, поступок который является позором перед людьми и грехом перед Богом.

Шта је с тобом опет? Био си ок неколико дана. Али одајем ти признање за забаву коју пружаш од овога Лударе, преко Кратког, до овога сада.

Ово ти није званични документ из којег сам тражио да ми наведеш да је управа дата привремено. Чак ни овде се не наводи никаква привременост. 

П. Доситеј је свашта писао између осталог и да Србе ни случајно не постављају на епископске катедре :)) ваљда зато што је имао сукоб са српским монасима у Св Земљи. Сметало му је што су поклоници долазили код Срба монаха и остављали тамо паре. Па му је сметало што је српски архимандрит дошао код њега са игуманским штапом. Али то изгледа да је било зато што га је овај опалио штапом кад му није могао објаснити неке ствари. :)) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, Ведран* рече

Шта је с тобом опет? Био си ок неколико дана. Али одајем ти признање за забаву коју пружаш од овога Лударе, преко Кратког, до овога сада.

Ово ти није званични документ из којег сам тражио да ми наведеш да је управа дата привремено. Чак ни овде се не наводи никаква привременост. 

П. Доситеј је свашта писао између осталог и да Србе ни случајно не постављају на епископске катедре :)) ваљда зато што је имао сукоб са српским монасима у Св Земљи. Сметало му је што су поклоници долазили код Срба монаха и остављали тамо паре. Па му је сметало што је српски архимандрит дошао код њега са игуманским штапом. Али то изгледа да је било зато што га је овај опалио штапом кад му није могао објаснити неке ствари. :))

Privremeno se podrazumijeva jer se pravo na postavljanje mitropolita dodjeljuje sve do opoziva, až do odvolaní ili do kad ne bude riješeno drugačije, dakle privremeno. Nigdje tamo ne piše ni da je to až na věky věku, čim to tako ne piše podrazumijeva se privremeno - dočasno! Jer eparhija nije bila predata nikada! Slično je to sa zemljom. Kuća koju si dao na korišćenje nekome a ostavio zemlju pod njom i oko nje u svom vlasništvu se isto smatra privremeno pronajmljena. Da bi bilo za stalno mora bitzi 1/1 i kuća i plac tj. sa zemljom na kojoj je postavljena. Pogledaj šta se dešava kad to nije 1/1, takvi su pravni principi, u kanonskom pravuu je to slično ili analogno:

https://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Bratunac-Vjerovali-katastru-pa-ostali-bez-kuce/lat/161354.html

Pogotovu o tom svjedočin istorijski kontekst tj. sukob izmedju EP i samozvanog MP, EP je iz čitso mirotvornih i ikonomijskih razloga ustupio tada a najviše zbog toga jer nije bilo načina da u položaju u kojem se tada nalazio osigura pravnu prohoídnost tj. pravnu prinudu za drugačije rješenje (bez vojske i policije to nejde). Prosto rečeno vymahatelnost, provediteljnost prava tj. takve pravne odluke kojom bi odbio ustupiti svoje pravo na hirotoniju bi bila u pitanju da je odlučio ne pristati na taj kompromis jer EP tada u tom istorijskom momentu nije imao vojsku, policiju ili veze kod drugih država koje bi to omogućile. Ali je u pismu jasno objašnjeno o čemu se tu radi i stav EP.

further until further notice → až do odvolání, dokud nebude oznámeno jinak
recall (valid) until recalled → (platí) až do odvolání
odvolání until further notice → až do odvolání
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:)) Зајроне, смешан си. 

Кажеш не пише привремено, али се подразумева привремено. :D

Прилично будаласт аргумент.  

На страну то што кијевска митрополија није Украјина 2018. године. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Ведран* рече

:)) Зајроне, смешан си. 

Кажеш не пише привремено, али се подразумева привремено. :D

Прилично будаласт аргумент.  

На страну то што кијевска митрополија није Украјина 2018. године. 

Ok, ja sam ti predočio fakte a za zabavu se postaraj sam! Da li su ti izneseni argumenti budalasti ili pametni to ne odlučujemo ni ja a ni ti ni niko na forumu. Biće riješeno po pravu a kome se to ne svidja može pjevat borbene! :D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zayron рече

Ok, ja sam ti predočio fakte a za zabavu se postaraj sam, da li su ti argumenti budalasti ili pametni to ne odlučujemo ni ja a ni ti ni niko na forumu. Biće riješeno po pravu a kome se to ne svidja može pjevat borbene! :D 

Ти само лепршаш са мислима тамо-амо, као што кажу да лети мува без главе.

Ја кажем да ти је аргумент будаласт. А причали смо о томе што не можеш да ми, из званичног документа, наведеш да стоји да је митрополија кијевска предата Москви привремено. Твој агрумент је био да то заиста не пише, али да се подразумева. То је тај будаласти аргумент, и то је твој будаласти аргумент а не нечији други. И то није никакав факт. 

Али твоје мисли онда, прилично муви без главе, лете на то да си, у сну ваљда, овде предочио неке факте и да ће се, по тобом предоченим фактима, решавати украјинска криза, Као и то да ти и ја немамо право да оцењујемо да ли су аргументи будаласти. При чему не мислиш на овај горе наведени аргумент него на неке усањане факте. Погубио си се човече. Или нешто пушиш, или нешто пијеш, или патиш од несанице. Нешто јесте. 

Можда ти заиста немаш то право да о будаластости аргумената одлучујеш, самолишио си се тога права када си напустио здраво расуђивање. Да ли искључиво, како сам раније рекао, под утицајем злодуха који те спопада, или додатно и под утицајем неке супстанце, то не знам. Зато не умеш да разграничиш ни о чему ми причамо. А како онда да увидиш да је аргумент, да се подразумева нешто што се не подразумева, будаласт аргумент. 

Будемо причали кад дођеш себи. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, Ведран* рече

:)) Зајроне, смешан си. 

Кажеш не пише привремено, али се подразумева привремено. :D

Прилично будаласт аргумент.  

На страну то што кијевска митрополија није Украјина 2018. године. 

Već sam ti objasnio da su takvi pravni principi, kad ti ja prodam kuću a ne i zemlju pod njom (jer ni nije moja, iz neznanja ili možda i s namjerom da te prevarim), kuća se smatra pronajmljena privremeno a ne prodana a kupoprodajni ugovor izmedju tebe i mene važi dok se ne pojavi pravi vlasnik zemlje na kojoj je kuća izgradjena, u kanonskom pravu je ta "zemlja" označena eparhijskom nadležnom jurisdikcijom a "kuća" tim pravom na hirotoniju. A kad se pravi vlasnik zemlje pojavi ti gubiš kuću a ja možda pare ako me tužiš za nezakonitu prodaju tj. za prevaru.

https://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Bratunac-Vjerovali-katastru-pa-ostali-bez-kuce/lat/161354.html

  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...