Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

sayjqf_5bcf2f0635a4a6_18755940-tmb-750x4

His Beatitude Metropolitan Onufriy of Kiev and All Ukraine

"Чувајући чистоћу вере, ми задржавамо наду спасења. Свака особа треба да тражи свој сопствени Томос, односно да се труди да се отараси греха.''

"Живимо у времену када неискусни људи покушавају да донесу нешто својој Цркви. Чини им се да ће то бити добро, али знамо да само оно што се слаже са Божјом вољом испада добро. Ако се особа ослања искључиво на своју вољу, никада не може бити добро."

"Што се тиче перспективе пријема Томоса. . . већ имамо независност и све слободе - административне, црквене. Ми чинимо све што сматрамо прикладним. Поред тога, имамо молитвене везе са свим православним заједницама: из Русије, из Америке и из Грчке. А ове везе не би требало сломити".

"Ово је Томос који морамо примитио од Бога. Друге врсте Томоса нас неће спасити. Ово је Томос, који би сви требали тражити и благословен је човек који га је већ нашао: то значи да је слободан од греха и да ужива у правој слободи. Али истовремено такав човек не тражи никакво помодарство. Жели само оно што Бог жели. Зато што је свестан чињенице да је најсавршенија, најмилостивија воља Божија."

Дана 23. октобра 2018. године

https://russian-faith.com/news/head-ukrainian-orthodox-church-says-no-patriarch-bartholomew-autocephaly-n1804

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

@Ivan Marković РИМ ЋЕ ЈЕДАН КУЋА ДА ВАМ БУДЕ!

Руска народна линија: Савез са римским папом против Константинопоља?

Испада да заузимамо тврд став према законској Православној цркви али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, стоји у коментару Руске народне линије

francisko-ilarion.jpg

(Руска народна линија, 22. 10. 2018)

Шеф Одељења за спољне црквене везе (ОВЦС) Московске патријаршије боравио је у Ватикану и најавио припрему за посету папе Москви…

Питање могућности доласка папе римског у Москву решаваће се током међусобних разговора Ватикана и Московске патријаршије; журба око овога није потребна, да не би „уносила саблазан у срца верника“, изјавио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион у интервјуу за италијанско гласило Il Messagero, преносе РИА Новости.

„То је питање које ће се решавати током међусобних разговора Ватикана са Московском патријаршијом“, рекао је митрополит одговарајући на питање о томе да ли је 2019. године или у неко друго скорије време могућ долазак папе римског у Москву.

Он није прецизирао када ће се решавати то питање. Одговарајући на питање, „зашто толико тајанствености“, шеф ОВСЦ је приметио да је то због тога што су се „односи између Православне Цркве и Католичке Цркве развијали током скоро хиљаду година у прилично сложеном контексту“. „Те сложности се постепено превладавају, али нису још сасвим превладане. У православном народу постоје сувише велике предрасуде против католика, и ми ни на који начин не смемо ризиковати јединство наших цркава и мир у нашим црквама. Због тога морамо у нашим међусобним односима напредовати брзином којом је то могуће. Оном брзином која ће бити прихватљива за наш црквени народ“, изјавио је јерарх.

Као пример је навео ситуацију када се 1964. године патријарх константинопољски Атинагора сусрео с папом римским Павлом VI и када је извршено међусобно скидање анатема, и тада су скоро сви светогорски манастири престали да помињу Константинопољског патријарха. „Ме не смемо изазивати сличну ситуацију, треба напредовати постепено и спокојно, да не бисмо уносили саблазан у срца наших верника“, сматра митрополит Иларион.

Сусрет представника ОВЦС МП митрополита волоколамског Илариона с папом римским Франциском одржан је 19. октобра у Апостолској палати у Ватикану, обавештава сајт ОВСЦ МП.

Нарочита пажња током сусрета посвећена је црквеној ситуацији у Украјини. Митрополит Иларион је упознао Франциска с одлукама које је донео Свети Синод Руске Православне Цркве 15. октобра у Минску у вези с неканонским потезима Константинопољске патријаршије. Владика је изложио став Московске патријаршије у вези с тим питањем, и предао је папи текст изјаве прихваћене на заседању Светог Синода у Минску. Председавајући ОВЦС је такође изјавио да је у вези с потезима Константинопољске патријаршије Руска Православна Црква приморана да суспендује учешће у раду Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Ватикана и Православне Цркве. И поред тога, како је нагласио митрополит Иларион, међусобни односи Московске патријаршије и Римокатоличке цркве и даље ће се развијати.

Тешко је замислити бољи начин да се дискредитује свештени врх од разговора и припреме за посету папе римског Москви у јеку кризе и прекида канонског општења с Константинопољем. Испада да заузимамо тврд став према законској Православној Цркви, чији је врх нарушио каноне, али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, која је нарушила не само каноне, већ и изопачила само црквено вероучење, свештене Догмате Цркве. Према цркви коју су многи наши свети оци отворено називали јеретичком.

Нека наша званична црквена лица из редова ОВСЦ активно користе савршено неприхватљиво изједначавање кризе у односима с Константинопољем са „великом шизмом“ 1054. године. Можда се у почетној фази тадашњи раскол Константинопоља с Римом и може упоредити са садашњом канонском кризом у светском Православљу, али не треба се притом правити да није било даљег нарушавања и изопачења догмата Рима, што је одвело Католичку цркву изван граница Цркве, претворило их од православних у инославне.

Могуће је да некоме у нашем црквеном руководству изгледа сасвим умесно да у борби против произвољности Константинопоља покуша да закључи савез с папом римским…

Сматрамо да такав корак може довести само до продубљивања кризе. Не само посета папе Москви, него чак и разговори о њеној могућности довешће до дискредитације нашег свештеног врха не само у очима верног народа, који тако непоколебиво сматра католике јеретицима, већ и у очима верника целог православног света.

Данас је на страни Руске Православне Цркве у борби с нашим заблуделим сабратом – константинопољским патријархом – истина. А истина је увек била главно руско оружје. „Није Бог у сили, већ у истини“ – нека та девиза светог благоверног кнеза Александра Невског послужи нашем свештеном врху као звезда водиља у разрешавању кризе у односима с Константинопољском патријаршијом.

Редакција „Руске народне линије“

https://stanjestvari.com/2018/10/23/savez-sa-papom-protiv-konstantinopolja/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, Zoran Đurović рече

@Ivan Marković РИМ ЋЕ ЈЕДАН КУЋА ДА ВАМ БУДЕ!

Руска народна линија: Савез са римским папом против Константинопоља?

Испада да заузимамо тврд став према законској Православној цркви али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, стоји у коментару Руске народне линије

francisko-ilarion.jpg

(Руска народна линија, 22. 10. 2018)

Шеф Одељења за спољне црквене везе (ОВЦС) Московске патријаршије боравио је у Ватикану и најавио припрему за посету папе Москви…

Питање могућности доласка папе римског у Москву решаваће се током међусобних разговора Ватикана и Московске патријаршије; журба око овога није потребна, да не би „уносила саблазан у срца верника“, изјавио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион у интервјуу за италијанско гласило Il Messagero, преносе РИА Новости.

„То је питање које ће се решавати током међусобних разговора Ватикана са Московском патријаршијом“, рекао је митрополит одговарајући на питање о томе да ли је 2019. године или у неко друго скорије време могућ долазак папе римског у Москву.

Он није прецизирао када ће се решавати то питање. Одговарајући на питање, „зашто толико тајанствености“, шеф ОВСЦ је приметио да је то због тога што су се „односи између Православне Цркве и Католичке Цркве развијали током скоро хиљаду година у прилично сложеном контексту“. „Те сложности се постепено превладавају, али нису још сасвим превладане. У православном народу постоје сувише велике предрасуде против католика, и ми ни на који начин не смемо ризиковати јединство наших цркава и мир у нашим црквама. Због тога морамо у нашим међусобним односима напредовати брзином којом је то могуће. Оном брзином која ће бити прихватљива за наш црквени народ“, изјавио је јерарх.

Као пример је навео ситуацију када се 1964. године патријарх константинопољски Атинагора сусрео с папом римским Павлом VI и када је извршено међусобно скидање анатема, и тада су скоро сви светогорски манастири престали да помињу Константинопољског патријарха. „Ме не смемо изазивати сличну ситуацију, треба напредовати постепено и спокојно, да не бисмо уносили саблазан у срца наших верника“, сматра митрополит Иларион.

Сусрет представника ОВЦС МП митрополита волоколамског Илариона с папом римским Франциском одржан је 19. октобра у Апостолској палати у Ватикану, обавештава сајт ОВСЦ МП.

Нарочита пажња током сусрета посвећена је црквеној ситуацији у Украјини. Митрополит Иларион је упознао Франциска с одлукама које је донео Свети Синод Руске Православне Цркве 15. октобра у Минску у вези с неканонским потезима Константинопољске патријаршије. Владика је изложио став Московске патријаршије у вези с тим питањем, и предао је папи текст изјаве прихваћене на заседању Светог Синода у Минску. Председавајући ОВЦС је такође изјавио да је у вези с потезима Константинопољске патријаршије Руска Православна Црква приморана да суспендује учешће у раду Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Ватикана и Православне Цркве. И поред тога, како је нагласио митрополит Иларион, међусобни односи Московске патријаршије и Римокатоличке цркве и даље ће се развијати.

Тешко је замислити бољи начин да се дискредитује свештени врх од разговора и припреме за посету папе римског Москви у јеку кризе и прекида канонског општења с Константинопољем. Испада да заузимамо тврд став према законској Православној Цркви, чији је врх нарушио каноне, али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, која је нарушила не само каноне, већ и изопачила само црквено вероучење, свештене Догмате Цркве. Према цркви коју су многи наши свети оци отворено називали јеретичком.

Нека наша званична црквена лица из редова ОВСЦ активно користе савршено неприхватљиво изједначавање кризе у односима с Константинопољем са „великом шизмом“ 1054. године. Можда се у почетној фази тадашњи раскол Константинопоља с Римом и може упоредити са садашњом канонском кризом у светском Православљу, али не треба се притом правити да није било даљег нарушавања и изопачења догмата Рима, што је одвело Католичку цркву изван граница Цркве, претворило их од православних у инославне.

Могуће је да некоме у нашем црквеном руководству изгледа сасвим умесно да у борби против произвољности Константинопоља покуша да закључи савез с папом римским…

Сматрамо да такав корак може довести само до продубљивања кризе. Не само посета папе Москви, него чак и разговори о њеној могућности довешће до дискредитације нашег свештеног врха не само у очима верног народа, који тако непоколебиво сматра католике јеретицима, већ и у очима верника целог православног света.

Данас је на страни Руске Православне Цркве у борби с нашим заблуделим сабратом – константинопољским патријархом – истина. А истина је увек била главно руско оружје. „Није Бог у сили, већ у истини“ – нека та девиза светог благоверног кнеза Александра Невског послужи нашем свештеном врху као звезда водиља у разрешавању кризе у односима с Константинопољском патријаршијом.

Редакција „Руске народне линије“

https://stanjestvari.com/2018/10/23/savez-sa-papom-protiv-konstantinopolja/

 

Руси су до сада брчкли ноге у плићаку, а сада запливаше лептир стилом на пучини шизофреног мора.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ole Gunnar Solskjær рече

Руси су до сада брчкли ноге у плићаку, а сада запливаше лептир стилом на пучини шизофреног мора.

Моје предвиђање је било да ће се сјединити Москва и Рим једног дана. Непријатан кромпир Цг има у рукама - унијате. Ови би се сјединили са аутоћефалима, јер су се и поунијатили због жеље за независношћу. Ситуација ни најмање није једноставна. Рим би у овом случају стао на страну Руса.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Milan Nikolic рече

Свака част на фантазијама. :D

Чудне су Авине визије, а све су се до сада оствариле.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Чудне су Авине визије, а све су се до сада оствариле.

Ni jedna se nije ostvarila da ja znam...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Ni jedna se nije ostvarila da ja znam...

Па наравно да не знаш као и било шта друго. :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Ni jedna se nije ostvarila da ja znam...

Играј се са Кићом, биће ти жао кад умре и за тебе тада нестане цео свет...12:smeha: Православни персонализам...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Чудне су Авине визије, а све су се до сада оствариле.

Прво треба видети какав поредак ће бити, да ли ће Рим тражити и даље да има првенство какво тврди да има, да ли исповеда Филиокве који није православан, итд. А ја предвиђам да ће Православна Црква успоставити новог епископа Рима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 41 минута, Zoran Đurović рече

@Ivan Marković РИМ ЋЕ ЈЕДАН КУЋА ДА ВАМ БУДЕ!

Руска народна линија: Савез са римским папом против Константинопоља?

Испада да заузимамо тврд став према законској Православној цркви али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, стоји у коментару Руске народне линије

francisko-ilarion.jpg

(Руска народна линија, 22. 10. 2018)

Шеф Одељења за спољне црквене везе (ОВЦС) Московске патријаршије боравио је у Ватикану и најавио припрему за посету папе Москви…

Питање могућности доласка папе римског у Москву решаваће се током међусобних разговора Ватикана и Московске патријаршије; журба око овога није потребна, да не би „уносила саблазан у срца верника“, изјавио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион у интервјуу за италијанско гласило Il Messagero, преносе РИА Новости.

„То је питање које ће се решавати током међусобних разговора Ватикана са Московском патријаршијом“, рекао је митрополит одговарајући на питање о томе да ли је 2019. године или у неко друго скорије време могућ долазак папе римског у Москву.

Он није прецизирао када ће се решавати то питање. Одговарајући на питање, „зашто толико тајанствености“, шеф ОВСЦ је приметио да је то због тога што су се „односи између Православне Цркве и Католичке Цркве развијали током скоро хиљаду година у прилично сложеном контексту“. „Те сложности се постепено превладавају, али нису још сасвим превладане. У православном народу постоје сувише велике предрасуде против католика, и ми ни на који начин не смемо ризиковати јединство наших цркава и мир у нашим црквама. Због тога морамо у нашим међусобним односима напредовати брзином којом је то могуће. Оном брзином која ће бити прихватљива за наш црквени народ“, изјавио је јерарх.

Као пример је навео ситуацију када се 1964. године патријарх константинопољски Атинагора сусрео с папом римским Павлом VI и када је извршено међусобно скидање анатема, и тада су скоро сви светогорски манастири престали да помињу Константинопољског патријарха. „Ме не смемо изазивати сличну ситуацију, треба напредовати постепено и спокојно, да не бисмо уносили саблазан у срца наших верника“, сматра митрополит Иларион.

Сусрет представника ОВЦС МП митрополита волоколамског Илариона с папом римским Франциском одржан је 19. октобра у Апостолској палати у Ватикану, обавештава сајт ОВСЦ МП.

Нарочита пажња током сусрета посвећена је црквеној ситуацији у Украјини. Митрополит Иларион је упознао Франциска с одлукама које је донео Свети Синод Руске Православне Цркве 15. октобра у Минску у вези с неканонским потезима Константинопољске патријаршије. Владика је изложио став Московске патријаршије у вези с тим питањем, и предао је папи текст изјаве прихваћене на заседању Светог Синода у Минску. Председавајући ОВЦС је такође изјавио да је у вези с потезима Константинопољске патријаршије Руска Православна Црква приморана да суспендује учешће у раду Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Ватикана и Православне Цркве. И поред тога, како је нагласио митрополит Иларион, међусобни односи Московске патријаршије и Римокатоличке цркве и даље ће се развијати.

Тешко је замислити бољи начин да се дискредитује свештени врх од разговора и припреме за посету папе римског Москви у јеку кризе и прекида канонског општења с Константинопољем. Испада да заузимамо тврд став према законској Православној Цркви, чији је врх нарушио каноне, али смо спремни да заузмемо мекши став према Католичкој цркви, која је нарушила не само каноне, већ и изопачила само црквено вероучење, свештене Догмате Цркве. Према цркви коју су многи наши свети оци отворено називали јеретичком.

Нека наша званична црквена лица из редова ОВСЦ активно користе савршено неприхватљиво изједначавање кризе у односима с Константинопољем са „великом шизмом“ 1054. године. Можда се у почетној фази тадашњи раскол Константинопоља с Римом и може упоредити са садашњом канонском кризом у светском Православљу, али не треба се притом правити да није било даљег нарушавања и изопачења догмата Рима, што је одвело Католичку цркву изван граница Цркве, претворило их од православних у инославне.

Могуће је да некоме у нашем црквеном руководству изгледа сасвим умесно да у борби против произвољности Константинопоља покуша да закључи савез с папом римским…

Сматрамо да такав корак може довести само до продубљивања кризе. Не само посета папе Москви, него чак и разговори о њеној могућности довешће до дискредитације нашег свештеног врха не само у очима верног народа, који тако непоколебиво сматра католике јеретицима, већ и у очима верника целог православног света.

Данас је на страни Руске Православне Цркве у борби с нашим заблуделим сабратом – константинопољским патријархом – истина. А истина је увек била главно руско оружје. „Није Бог у сили, већ у истини“ – нека та девиза светог благоверног кнеза Александра Невског послужи нашем свештеном врху као звезда водиља у разрешавању кризе у односима с Константинопољском патријаршијом.

Редакција „Руске народне линије“

https://stanjestvari.com/2018/10/23/savez-sa-papom-protiv-konstantinopolja/

 

Занимљиво је да овакво саопштење нисам нашао на званичном сајту РПЦ већ неке сасвим друге ствари, то јест једно потпуно безлично и неутрално, дипломатско саопштење. Но све и да је тачно, ништа Алфејев не може да одлучи јер није папа...то може само будући 10.васељенски Сабор...ништа мање  него то.

Али занимљиво је да поп више није алергичан на проартемитске сајтове.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Играј се са Кићом, биће ти жао кад умре и за тебе тада нестане цео свет...12:smeha: Православни персонализам...

То је твој учитељ, ја с њим немам много додирних тачака...има ли код тебе имало доследности, да не рачунам папољубље?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Прво треба видети какав поредак ће бити, да ли ће Рим тражити и даље да има првенство какво тврди да има, да ли исповеда Филиокве који није православан, итд. А ја предвиђам да ће Православна Црква успоставити новог епископа Рима.

Зашто би то урадили? Не видим разлога за постављање епископа у Рим у овом тренутку а поредечи садашњи однос са римокатолицима и кроз историју (не улазећи у еклисиологију, ту тек има пробелма и сметњи).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Guest
      Од Guest,
      Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита.
      Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио.
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Guest
      Од Guest,
      У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду.
      По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода.
      Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе.
      Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило.
      Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода.
      РАДИО СВЕТИГОРА
    • Од Walter,
      Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц''
      МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо.
      ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
      ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење.
      ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану.
      А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога.
      ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима.
      ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма.
      ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду?
      МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно.
      ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно?
      МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе.
      Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот?
      Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем.
      Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in
      Превод: Поуке.орг тим
×
×
  • Креирај ново...