Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Novi pravilnik protiv nasilja u školama je savršen - za nasilnike

Recommended Posts

LENktkqTURBXy9jMmNlNGM4MWE1N2IyYzY3YTcwY

Čuli ste za novi pravilnik koji bi oštrije trebalo da sankcioniše nasilje u školama, ali i drugačija problematična ponašanja koja ugrožavaju normalan rad obrazovnih ustanova.

Nove mere kao da je pisao autor slikovnica za decu predškolskog uzrasta. Društveno-koristan, odnosno humanitarni rad zvuči odlično na papiru, ali šta nam je pokazala praksa?

Deca koja biju vršnjake, zlostavljaju ih, drogiraju se, prodaju drogu, lome inventar, upisuju ocene, obično iza sebe imaju armadu koja ih štiti. I nekako uvek uspe da ih zaštiti. Naučili smo da ljudi koji rade u školama i prećutkuju, zataškavaju nasilje - posle svega avanzuju. Naučili smo da za smrt dece na kraju plate roditelji. Dakle - praksa je mnogo crna, crnja ne može biti. Baš zato sam nekoliko stavki novog pravilnika pretvorila u slikovnicu.

Ja sam Marko. Nastavnica je izašla na minut, ispraviću ocenu u dnevniku na brzaka, neće primetiti. Ako i primeti nije strašno - moraću da prikažem istorijski događaj u kom je uništavana značajna dokumentacija, pa šta mi teško?!

 

Ja sam Đorđe. Danas sam rešio da nokautiram Boru. Bora me nervira i zaslužuje batine. Ako me neko odruka, za kaznu će me naterati da pomognem nastavnici muzičkog da napravi one brošure/flajere za priredbu ili će me poslati kod domara Đure da mu pomognem da očistimo lišće. Ipak ću da prebijem Boru, šta me košta?

6ZsktkqTURBXy80ZjNmYzYwYTk2MDk5YWY5ODUwN

Ja sam Pera. Sutra ću da ponesem koplje u školu da ga pokažem drugarima i onda ćemo gađati onog Jovu što stalno sedi na odmoru sam i sluša muziku kao neka budala. Biće jako zabavno. Ako nas neko uhvati, poslaće nas za kaznu u vatrogasnu brigadu/vatrogasni dom i informisaće nas da to više ne smemo da radimo, kao zvaće i ćaleta i kevu. A ćale će me odbraniti kao i uvek. Poneću koplje da gađamo Đuru, jedva čekam vatrogasce.

oqQktkqTURBXy84MTEzM2M0MTVhMWQwNDMxNzc2M
Foto: Profimedia
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Ja sam Maša. Pre pet dana su me Kaja, Anđela i Jovana prvi put pretukle zato što sam na Fejsu napisala da su grozne jer se kao vole, a stalno se međusobno ogovaraju. Od tada me svaki dan biju i snimaju to, postavljaju na Jutjub i super im je jer su prvi dan za kaznu morale da mi nose torbu do kuće, pa su me još malo šutirale. Onda su drugi dan kad su me istukle morale da sede pored mene i pomognu mi da uradim domaći iz matematike, iako one iz matematike imaju kečeve od prvog razreda. Treći dan su me pljuvale i snimale to pa su morale da pomognu tetkici da očisti učionicu. Uzele su joj metlu dok nije gledala, našle su me i tukle me drškom po glavi. Sutra kad dođem u školu, sama ću da legnem na zemlju i čekam, jer im je stigao dan za sadnju cveća.

zkZktkqTURBXy9mMjAyNTRkMWZiNzE2YWFjMzc4N
Foto: Profimedia
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Ja sam Đura. Sutra nosim drogu u školu da je prodam Rajku i Blaži. Spojiću lepo i korisno jer ću dobiti priliku da obrađujem i sređujem ruže oko školske ograde, a ja obožavam cveće.

iMJktkqTURBXy85ZTE5OWYyNmU5ZTMyMDljMTUyY
Foto: Profimedia
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Kraj

Nije kraj. Pitali sam Draganu Janković, mamu Alekse Jankovića koji je 10. maja 2011. zbog trauma od vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život šta misli o novom pravilniku.

- Istinski podržavam i želim da podržim svaku meru ili radnju, pogotovo zakon koji bi doprineo smanjenju nasilja u školama. Ja želim da podržim i ove mere. Nije dobro unapred reći za nešto da neće imati efekte i da nije dobro, ali ovde je toliko očigledno da neće, da meni ne preostaje ništa nego da se "nadam" da će biti bolje dok budem i dalje čitala ili slušala o sve tržem i većem nasilju.

Ja ne znam kako će okopavanje ruža ili pomaganje oko izrade flajera ili priprema tema u vezi nasilja u školi, da nekome pošalje poruku da će snositi odgovornost i posledice ukoliko diluje drogu u školi ili pretuče druga?

Ja ne znam kako će ostala deca razumeti "humanitatni rad" ako ih učimo da to jesto dobro delo, dok sa druge strane maloletne dilere i nasilnike "kažnjavamo" tim istim radom!?

O veličini kazne, ne znam da li ima smisla govoriti jer svi znamo kolike i kakve su posledice vršnjačkog nasilja, da roditelji mesecima leče svoju decu od trauma (nasilnik će svoju kaznu odraditi nakon nekoliko sati).

A "navući" druga na drogu je tek posebna priča i za to krajcovati ruže u dvorištu škole za kaznu, u najmanju ruku je neozbiljno ALI i neodgovorno.

Sve mi se čini da je ovo pisao neko ko ne zna šta je nasilje u školi ili nije svestan dokle je to došlo, ne oseća dečiji strah i ne vidi modrice i krv, već nastavlja sa pesmicama koje slušamo više od 10 godina na seminarima i konferencijama, sa istim efektima.

Fascinanta je briga o nasilnicima ili učenicima-dilerima, koja se sada još više i kroz ovaj zakon, eksponira, gotovo do ironije ali i poruke koju će deca ali i roditelji shvatiti, pa ćemo imati primere da je bolje da uče samoodbranu i prebiju nasilnika jer će za "težu povredu" discipline "pomagati" oko flajera ili dežurnom nastavniku u kontroli discipline.

Draga Ivana da su se iskreno zabrinuli za nasilje u školama od koga očito svi profitiraju (seminari projekti, tribine, prezentacije) ovaj pravilnik bi slavio žrtvu a ne nasilnika - rekla mi je Dragana Janković. E sad je kraj, jer je sve rečeno, a ništa nije rešeno.

https://noizz.rs/kontra/novi-pravilnik-protiv-nasilja-u-skolama-je-savrsen-za-nasilnike/b94z1b7

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“.

      Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike.
      17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora.
      Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
      Danas, FB
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet Autor: Marina Vulićević petak, 29.03.2019. u 20:00 (Фото: Данко Страхинић) Slovenački filozof, pesnik, prevodilac i publicista Gorazd Kocijančič bio je ovih dana gost– predavač Instituta za evropske studije u Beogradu, a ovom prilikom posetio je i Maticu srpsku u Novom Sadu gde je takođe održao predavanje. Reč je o jednom od najistaknutijih hrišćanskih filozofa Evrope, o čoveku koji govori dvanaest jezika, o polihistoru, prevodiocu celokupnih dela Platona, zbog čega je 2005. godine proglašen ličnošću godine u Sloveniji. Takođe, Kocijančič je preveo dela Dionisija Areopagite, Evargija Pontijskog, dela ranoga hrišćanstva, svetih otaca pravoslavne i katoličke crkve, tekstove Solovjova, Rilkea, Ničea, Levinasa, Ranera, i drugih. Kod nas su prevedene njegove knjige „Certamen Spirituale”, „Posredovanja, Uvod u hrišćansku filosofiju”...
      U današnjim evropskim društvima susrećemo se sa poricanjem najrazličitijih vrednosti. Kako tumačite nihilizam u odnosu na hrišćanstvo?
      Predavanje koje sam održao u Matici srpskoj, u Novom Sadu, sažetak je mog eseja pod naslovom „O mračnom ništa” iz knjige „O nekim drugima” koja se upravo prevodi na srpski jezik. Nihilizam je tematizovan mnogo puta, od Ničea i Hajdegera, a sada smo već naviknuti na to ništavilo koje obeležava odsustvo svih vrednosti kao i onaj osećaj da u našim životima, pa ni u vaseljeni, ništa nema smisla. Običan odgovor hrišćanstva na taj izazov jeste afirmacija života, bića i vrednosti protiv negacije. Misao od koje polazim je paradoks, inverzija te jednostavne teze i antiteze. U samom hrišćanstvu, u osnovi, kerigme, objave spasenja, nalazi se jedno paradoksalno prisustvo ništavila, ali i pobede nad njim. Moje ubeđenje je da se u onoj najplemenitijoj hrišćanskoj duhovnoj tradiciji svetaca i mistika krije lek za taj problem nihilizma.
      U poststrukturalizmu osporeno je viđenje sveta iz jedinstvene perspektive, gubi se horizont ontološkog, a prevlast ima subjektivno. Kako ta relativnost formira naš odnos prema svetu, javno mnjenje?
      Ovo pitanje daje mi mogućnost da kažem nešto o drugom predavanju koje sam održao u Beogradu, na Institutu za evropske studije, gde sam govorio o svom konceptu konzervativnog anarhizma. U osnovi te priče nije reč o anarhizmu u istorijskom smislu, već o pomoćnoj kategoriji fundamentalne ontologije socijalnosti. Moje osnovno polazište jeste upravo u toj fragmentiranosti subjekata koji su u agresivnim međuodnosima i koji sve relativizuju. Postavlja se pitanje kako promišljati onu pravu zajednicu iz tog totalnog konflikta. U tekstu pod naslovom „O rođenju etosa” putem fenomenološke metode analizirao sam situaciju u jednoj sobi za mučenje i šta se dešava u fundamentalnim reakcijama ljudskih bića, ja ih zovem ipostasima. Svako od njih je biće svega bivstvujućeg koje u svom temelju izlazi iz apofatičkog ništavila, iz tajne. U toj borbi sa ništavilom čovek doživljava svog bližnjeg kao nekakvu mrlju, iako zna, negde u dubini, da je njegov bližnji isto takav totalitet kao on sam. Kako misliti taj trenutak gde „ja” izlazim iz toga da sam centar svog sveta i otvaram se za drugog koji je totalitet? Samo preko toga se uspostavlja, u određenoj instanci, neka prisna zajednica.
      Savremeni čovek se pre opredeljuje za slobodu u područjima ideologija ili liberalne ekonomije. Na koji način, u sekularnim društvima, uspostaviti perspektivu hrišćanstva kao slobodnog izbora, gde se otvara ta mogućnost prema drugome?
      Danas ima mnogo filozofa koji sami sebe razumeju kao determinisanu mašinu. Ta ideologija odsustva slobode, sve te glupe kvazinaučne priče, prodiru u svakodnevicu. To je vrlo opasno. Ako izgubimo prvobitni uvid u našu slobodu, koja ima ne samo hrišćanske, nego i antičke, stoičke i platonističke korene, mislim da smo posekli onu temeljnu granu na kojoj stojimo. Svaka ozbiljna filozofija trebalo bi da definiše čoveka kao slobodno biće. Hrišćanstvo je jedan od odgovora na pitanje: „Kako ja, kao slobodno biće, mogu suštinski da se oslobodim od onoga što me porobljava?”. Moje iskustvo je takvo da hrišćanstvo, kao praktična moć, ima tu silu da čoveka digne iz te njegove ontološke slobode ka jednoj pravoj, punoj, slobodi, koja vodi u eshaton. Sveti oci kažu da je u nama ta ontološka bogopodobnost neizbrisiva, mada čovek može da zaboravi na nju. Na drugoj strani je etička i duhovna transformacija koja je čovekov zadatak u životu, a za koju su mu potrebne milost i mudrost pređašnjih pokolenja. Hrišćanstvo bi trebalo predstaviti kao efikasnu medicinu.
      Koji motiv danas ateisti imaju da žive etično?
      Dolazim iz Slovenije koja je čak više ateističko društvo nego Srbija. U istoriji su se kroz konflikte različitih ideologija promenila značenja reči. Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet, vaseljena, mi, drugi ljudi, to je lice Božje. To mogu da negiram samo ako sam lud. Iako je Bog sam ona tajna koju nikada nećemo spoznati. Ako čovek u totalitetu svega vidi znamenje, simbol, stupa u taj odnos s počelom svega bivstvujućeg, samo u tom slučaju njegov život stvarno može da ima smisla.
      Kakav je vaš odnos prema filozofiji koja je izgubila metafizičku dimenziju?
      Svoju filozofiju razumem kao kontinuitet Platona, Plotina, Eriugene, nemačke metafizike, tradicije plemenitog hrišćanskog humanizma, ali u drugačijem intelektualnom kontekstu. Nisam sam u tome, u Francuskoj postoji taj teološki zaokret fenomenološke misli koji su dali Levinas ili Žan-Lik Marion. U Engleskoj je to radikalna ortodoksija, gde imamo inteligentnu hrišćansku konfrontaciju sa savremenom kritikom metafizike. U Nemačkoj– oživljavanje metafizike kod Volfganga Jankea ili Ditera Henriha. To je širi pokret u različitim kulturnim kontekstima, ali zajedničko nam je to da zapravo znamo da je u istoriji evropske duhovnosti i metafizike bila zastupljena velika mudrost čoveka i Boga.
      U kom ključu vi tumačite Platonovu državu, kao idealan ili totalitarni „projekat”?
      Bila je uticajna Poperova kritika Platona u knjizi „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, gde je Platon gotovo prikazan kao profašista. Duboko verujem da je to pogrešna interpretacija, jer ako pažljivo čitamo „Državu” to je metafora za ustrojstvo duše. Nikako ne treba da zanemarimo činjenicu da Platon nije pisao traktate, već dijaloge. Pri tom, nemamo prava da poistovećujemo Platonov glas sa drugim glasovima u dijalogu, njegova istina je dijaloške prirode. Zbog toga je Platon neuhvatljiv i uvek nam izmiče.
      http://www.politika.rs/sr/clanak/426144/Hriscanstvo-je-lek-protiv-nihilizma?fbclid=IwAR03Mb7Brz5rcvETFBBqMRhaB53FxZXVwloddYYjhDWl_UH8-YgDHN5TBbc#.XJ-ltqFi7f4.facebook
    • Од Милан Ракић,
      Ispred Medicinske škole “Dva heroja” u Novom Pazaru danas je otkrivena spomen ploča sa porukom da "Ono što činimo za života odjekuje u večnosti", u znak sećanja na zdravstvene radnike iz ovog grada koji su pre četiri godine poginuli u padu helikoptera Vojske Srbije.

      Ploču su otkrili članovi porodica lekara Dževada Ljajića i anesteziologa Miroslava Veselinovića i gradonačelnik Nihat Biševac.
      On je podsetio da su Ljajić i Veselinović tragično stradali pokušavajući da spasu jedan mladi život.
      “Oni su svojom hrabrošću, humanošću primjer budućim generacijama, a grad Novi Pazar nikada neće zaboraviti Dzevada i Miroslava i njihove porodice”, rekao je Biševac.

      Srednja medicinska škola u ovom gradu, na inicijativu Gradskog veća, od septembra prošle godine nosi naziv “Dva heroja” u znak sećanja na Ljajića i Veselinovića.
      Pre četiri godine, u blizini Beograda, srušio se transportni helikopter Vojske Srbije, u kojem je poginulo sedam ljudi, na povratku iz Raške, odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara, a među njima su bili lekar Ljajić i anestetičar Veselinović.
      Osim njih u toj nesreći živote su izgubili i pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Djukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač Ivan Miladinović i beba iz porodice Ademović.

    • Од Милан Ракић,
      Legalizacija prostitucije jedno je od etičkih pitanja o kojem večito postoje različita mišljenja, kako u društvu, tako i Skupštini Srbije, što su, između ostalog, pokazali i odgovori narodnih poslanika na pitanja iz rubrike „Šta kažu o…?“.

      Od 19 narodnih poslanika, koliko ih je odgovorilo na pitanja portala Danas.rs za rubriku „Šta kažu o…?“, a među kojima su ona koja se tiču legalizacije marihuane u medicinske svrhe, legalizacije istopolnih brakova itd, njih osmoro podržalo je ideju legalizacije prostitucije, dok se njih jedanaestoro izjasnilo kao protivnici.
      Ono što je interesantno jeste da je samo jedna poslanica istakla da, kada je reč o prostituciji, podrazumeva i seksualne radnike – muškarce.
      Narodni poslanici koji su podržali mogućnost zakonskog regulisanja ovog posla uglavnom su se pozivali na argument sprečavanja mogućih zloupotreba, poput trgovine ljudima, sigurnosti seksualnih radnica i slično, te da je ovaj posao, kao i svaki drugi, nužno staviti u zakonske okvire.
      Tako je poslanik političke grupe „Slobodni poslanici“ Aleksandar Stevanović istakao da se zalaže za „prestanak prekršajnog kažnjavanja prostitutki“, dok je poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta naglasila je važnost bezbednosti žena, kao i činjenice da je prostituciju nemoguće iskoreniti, te se i ona deklarisala kao neko ko „nije protivnik legalizacije“.
      Među onima koji podržali su i samostalna poslanica Ana Stevanović, poslanik Srpske napredne stranke Ljubiša Stojmirović, poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, poslanik Socijalističke partije Srbije Josip Joška Broz i poslanik LDP-a Žarko Korać.
      „Čuo sam dobre argumente i za i protiv. S jedne strane, jasno je da je to eksploatisanje žene, ali s druge strane legalizacijom sprečavamo još goru eksploataciju“, kazao je Korać.
      Poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić naveo je a bi ovakva praksa bila korisna kako iz zdravstvenih, tako i iz kriminalističkih razloga.
      „Organizovane kriminalne grupe koje prave profit od prostitucije bi izgubile svoje polje delovanja. Mislim da bi se legalizacijom prostitucija lakše kontrolisala, sprečila bi se prisilna kao i maloletna prostitucija“, rekao je Dragišić i dodao da se ovakva praksa u evropskim zemljama pokazala kao efikasna, budući da tamo ima manje zloupotreba u ovoj oblasti.
      Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović izjasnio se kao neko ko nije pristalica ove ideje.
      „Sa etičkog stanovišta prostitucija je društvena anomalija, ali je nažalost prisutna kao civilizacijski fenomen. Nisam pristalica legalizacije prostitucije sve dok postoji mogućnost da se ukloni i nestane, a to se može učiniti jačanjem sistema vrednosti i adekvatnim pravnim mehanizmima“, istakao Jovanović.
      Izričito protiv legalizacije prostitucije bili su i poslanik Dveri Boško Obradović, lider Nove stranke Zoran Živković, poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić, poslanica Nove Srbije Sanda Rašković Ivić, poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski, poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković, poslanica Dveri Marija Janjušević.
      „Nesrećnim ženama, koje zbog različitih životnih okolnosti dođu u situaciju da se na taj način bore za život treba pomoći ne legalizacijom, već obrazovanjem i zapošljavanjem, kako bi sačuvale samopoštovanje, dostojanstvo i ne bi svoj život dovodile u opasnost. Doduše, postoje i muškarci koji se bave ovim poslom, isto mslim i za njih.“, rekla je Janjušević.
      Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić istakao je da, ne samo da se ne zalaže za legalizaciju, nego da se zalaže za još jaču kontrolu nelegalne prostitucije, dok poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić nije optimista kad je u pitanju uvođenje ove prakse u Srbiji.
      „Moj lični stav je da sam protiv legalizacije prostitucije. Iako je u nekim zemljama Evrope prostitucija legalizovana, u postojećem sistemu u Srbiji, to ne bi donelo nikakve pozitivne promene“, istakao je Aleksić.
      Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma odgovorio je da još nije čuo činjenice koje bi ga uverile u valjanost ovog poteza.
      „Mi otvaramo mnogo fabrika i žene mogu pronaći posao u njima, jer ukoliko bi to postalo radno mesto, postoji mogućnost omasovljenja“, istakao je Marković.

    • Од Драгана Милошевић,
      ROBERT BIEDRON, osnivač nove progresivne stranke u Poljskoj, smatra da su veze između države i Katoličke Crkve u jednoj od najpobožniji europskih zemalja "patološke" i da ih treba olabaviti, prenosi Reuters.
      Nakon četverogodišnje vladavine nacionalističke Stranke prava i pravde (PiS), koja je promicala tradicionalne kršćanske vrijednosti u javnom životu, izbori za Europski parlament u svibnju 2019. i nacionalni izbori krajem iste godine će pokazati koliko se Poljaka s tim slaže.
      Neki značajniji rezultat za Biedronovu stranku Proljeće, koja je samo mjesec dana nakon osnivanja došla na 14 posto potpore birača, bio bi pravi pothvat u zemlji u kojoj se Crkva štuje zbog uloge u padu komunističkog režima 1989. i koja i dalje ima veliki utjecaj.
      Nacionalisti gube vlast?
      Iako je PiS dobrano ispred svojih suparnika u anketama javnog mnijenja, ako Proljeće uspije pokrenuti mlade Poljake da izađu na izbore, neki vjeruju da bi to moglo pomoći formiranju većine s ostalim oporbenim strankama nakon izbora te bi nacionalisti mogli izgubiti vlast.
      Čelnik Proljeća, 42-godišnjak koji je 2011. postao prvi zastupnik koji se otvoreno izjasnio kao homoseksualac, optužuje sve vlade od 1989. za stvaranje vrlo čvrstih veza s Crkvom na uštrb birača.
      Govoreći na skupu u Gdanjsku koji je više sličio rock koncertu, Biedron je uvjeren da je Poljska spremna na promjenu.
      Poljsku je usporedio s Irskom, još jednom većinski katoličkom zemljom u EU koja je ublažila restriktivne zakone o abortusu i legalizirala istospolne brakove. Poljski zakon zabranjuje abortus na zahtjev i nema odredbe za istospolna partnerstva.
      "Ljudi u Poljskoj vide da je Europa negdje drugdje. To je prirodna posljedica naše integracije s Europom", kazao je Biedron.
      "Poljaci vide da poseban tretman Crkve više ne bi smio značiti toleriranje pedofilije, davanje javnog novca Crkvi te da crkveni dužnosnici nemaju što tražiti na inauguraciji javnih zahoda ili otvaranja novih McDonald's restorana", poručio je Biedron.
      Traži uvođenje poreza Crkvi
      Od samog početka demokracije u Poljskoj, Katolička Crkva se trsila u zakone ugraditi svoju socijalnu agendu, uvesti vjersko obrazovanje u škole te u javne ustanove postaviti križeve.
      Usprkos stalnom padu, postotak redovitog odlaska u crkvu je i dalje vrlo visok - oko 40 posto. Svećenici često sudjeluju u javnim svečanostima, a država plaća mirovinski doprinos za kler.
      Biedron smatra da se Crkvi trebaju uvesti porezi, a javni novac koristiti za promicanje raznolikijeg i jednakopravnijeg društva.
      Od preuzimanja vlasti 2015., PiS je obustavio državno financiranje oplodnje in-vitro i ponovo uveo obvezno izdavanja recepata za hitnu kontracepciju, no neke lokalne vlasti su preuzele stvar u svoje ruke pa su gradske vlasti u Poznanu otvorile kliniku u kojoj žene lako mogu dobiti kontracepciju.
      "Sve je jača neka vrst alergijske reakcije na Crkvu (...) zbog simbioze između crkve i države", kazao je Aleksander Smolar, liberalni analitičar u zakladi Stefan Batory.
      Smolar ocjenjuje da će Biedronova kampanja biti test u kojoj mjeri Poljaci drže do vjerskih vrijednosti u javnom životu. Pribojava se, međutim, da je stranka možda previše fokusirana na Biedronovu osebujnu osobnost da bi dobila širu potporu.
      "Tu je samo Biedron i nitko drugi", kazao je Smolar.
      izvor
×
×
  • Create New...