Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Dominika

Три хиљаде младих на омладинском фестивалу у Румунији

Оцени ову тему

Recommended Posts

Цитат

 

Више од 3000 младих из целога света присуствовало је у четвртак 6. септембра 2018. међународном фестивалу православне омладине који се одржава у Сибију.

 

Све омладинске делегације су наступиле под својим заставама у присуству Његовог Блаженства патријарха Данила, митрополита трансилванског Лаврентија, више архијереја, свештеника, државних и градских функционера. После параде са заставама епископ Андреј је одслужио чин благодарења.

Патријарх Данило је рекао да је веома значајно што се међународна сабрања православне омладине одржавају у духу вере, молитве и певања, у дијалогу и у заједништву. Он је младима казао да су апостоли и мисионари слободе кад год негују пријатељство и прекогранично дружење.

 

Izvor

 

img_4686_0.jpg?itok=8njO8ciG

 

2018_09_06_0_1_sibiu-capitala-tinerilor-

 

2018_09_06_0_1_sibiu-capitala-tinerilor-

 

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

 

Thousands of Orthodox young people took to the streets of Sibiu Friday evening, Sept. 7, as part of an International Orthodox Youth Meeting to show popular support for Romania’s need for unity of faith and nation.
(...)
‘You have the greatest entitlement not to obey evil. Be careful, therefore, on the way you walk. Understand what your parents tell you and keep your connection with them because you will become parents too,’ Metropolitan Laurentiu said.

‘On your path, you have a strong foundation in the love of God, the love of the Church you in which were born, raised and in which you hope to remain with Christ until the end of your life. Christ is in our midst!,’ the Metropolitan of Transylvania added.

 

Izvor

 

img_6246.jpg?itok=WbIHX0as

img_5453.jpg?itok=C22un8vw

 

img_6261.jpg?itok=-FFtC7QS

 

img_6366_0.jpg?itok=HV_8uDtu

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

 

The Orthodox youth attending the ITO 2018 Meeting in Sibiu were united in prayer with the representatives of the local Orthodox Churches at the Divine Liturgy celebrated Saturday, Sept. 8, at Astra Museum, commemorating the feast of the Nativity of the Theotokos.

The Divine Liturgy was presided over by His Eminence Metropolitan Laurentiu of Transylvania.
(...)
Concelebrants for the Divine Liturgy included: Bishop Qais of Erzurum (Antioch Patriarchate), Metropolitan Naum of Ruse (Bulgarian Patriarchate), Bishop Nektarios of Arsinois (Church of Cyprus), Bishop Atanazy of Lodz and Poznan (Church of Poland), Archbishop Juray of Michalovce and Košice (Czech and Slovak Church).

 

Izvor

 

2018_09_09_1_ito-sibiu-2018-muzeul_72853

2018_09_09_0_1_ito-sibiu-2018-muzeul_271

2018_09_09_0_1_ito-sibiu-2018-muzeul_533

2018_09_09_1_ito-sibiu-2018-muzeul_4771.2018_09_09_0_1_ito-sibiu-2018-muzeul_743

2018_09_09_1_ito-sibiu-2018-muzeul_85631

2018_09_09_1_ito-sibiu-2018-muzeul_98892

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Литургија у саборном храму у Сибију у недељу за крај фестивала. 

 

2018_09_09_0_1_sibiul-intinerit-la-vreme

 

2018_09_09_0_1_sibiul-intinerit-la-vreme

 

2018_09_09_1_sibiul-intinerit-la-vreme_5

 

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Dominika,
      17. маја у Византијском Музеју у престоници Кипра, Никозији, свечано је отворена изложба фотографија ‘Боје Православља. Кипар – Пољска’.
      Организатор изложбе је међународни сервис православних фотографија, који су основали православни Пољаци, orthphoto.net у сарадњи са Кипарским друштвом фотографа и Византијским Музејом.

      Изложба се састоји од 90 табли расподељених између обе држве. На свакој табли налази се неколико слика, укупно 200. Кипарски део престављају фотографије из такмичења 2018. године, на чијој је основи Пољска Православна Митрополија издала албум ’Боје Православља: Кипар’. Пољски део је направљен од материјала скупљаних већ годинама.

      Изложбу су благословили поглавари Кипарске и Пољске православне цркве: архиепископ Хризостом II и митрополит Сава. Њен циљ је представљање аутентичног Православља виђеног очима фотографа; побољшање сарадње двеју помесних цркава;  и сведочење, да Православна црква нема граница и сједињује све људе који желе Спасење.

      На отварању изложбе певао је пољски хор "Каладники" из Војнова и Византијски Хор Архиепископије Кипра.
      Изложба је отворена до 12. јуна.
      Васкршњи тропар на пољском и црквенословенском на отварању изложбе:
      Извор cerkiew.pl; превод pouke.org; слике Jarosław Charkiewicz

    • Од Логос,
      На велики празник у манастиру Острог, хиљаде људи са разних страна света хрлиле да се поклоне светом Василију Острошком Чудотворцу и узму благослов

      Чудесно је било данас у острошкој пустињи према којој данима хрле у дугој молитвеној колони хиљаде верника са разних страна света. Река људи сливала се ка ћивоту Светог Василија Острошког Чудотворца, а међу њима Руси, Украјинци, Румуни, па чак и Кинези! Било је и Хрвата из Загреба, али највише Срба са Космета, Србије и из целог региона. Старо и младо, здраво и болесно, неки и босоноги, корачали су ка пећини и са страхом божјим приступали свецу и од њега узимали благослов. Сви су они тражили спас својих душа од исцелитеља. Племеници Чудотворца су међу првима стигли у светињу – Тврдошани, Требињци, Билећани, Гачани, али и Мостарци. Никшићани су ту даноноћно.
      – Ја сам из Мостара, али сам се придружио пријатељима из Гацка. Нас 29 превалило је стотину километара како бисмо узели благослов од нашег духовног заштитника. У тој дугој колони нашле су се и четири даме које су успеле да издрже и лоше време и дуг пут – прича, за „Новости“, Радован Ћорић, коме је ово шеснаесто ходочашће по реду, а двадесето које су Гачани организовали. – Управо су ови момци и девојке први озваничили ходочашће до острошке светиње. Касније су нам се прикључили други, а надамо се да ће их бити још више.
      И управо тако. Из Сокоца је минулог понедељка после литургије кренула дружина од 27 одважних, међу којима и 13 дама, који су пешице прошли 230 километара! Није било лако, признаје за наш лист Миланко Крстајић, али је, како каже, вредело. Ту је и Драгана Мутабџија, која је први пут део овог друштва.
      – Издржала сам јер нас је окрепљивао Свети Василије. Ишли смо његовим путевима и стигли до светиње која нас је надахнула и озарила. Киша нас је пратила уз пут, спирала са нас грехове како бисмо чисти приступили светитељу – каже Мутабџија.
      Из села Суваја код Варварина пред острошком светињом затекли смо Радосава Радосавовића, који је имао много животних проблема.
      – Вратио сам се у живот захваљујући Светом Василију Острошком. Баш онда када сам помислио да се из понора нећу извући, он ми је пружио руку. Дуго сам имао проблем са несаницом. Нисам могао да нађем лека, родитељи су ме водили код врачара, али ништа није помогло. Међутим, једног дана једна девојка ми каже да ћу проблем решити ако приступим острошком Чудотворцу. Послушао сам је, приступио свецу, казао монасима и свештеницима о чему се ради, и све је решено истог дана. Од тада ми се живот променио и ја сам срећан човек – додаје Радосавовић.
      Први пут да дође у острошке греде, и то у осмој деценији, десило се Јову Јовановићу из Лакташа.
      – Никад није касно. Све оно што сам овде доживео, само сам могао да сањам.
      Прилази нам његова ћерка Недељка Митровић.
      – У овој светињи крстила сам троје своје деце и од тада нам је Свети Василије прислава. Живим у Тиролу и није ми било проблем да преко Лакташа дођем овде и узмем благослов од светитеља – каже Недељка.
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић) подсетио је како је чобанче из Поповог поља постало светитељем православне васељене.
      – Свети Василије Острошки је један од дивних сведока Христовог васкресења и ми треба да идемо његовим путевима, а не онима које нам ствара модерна технологија – мобилни телефони, компјутери, кабловска ТВ, који нам одвлаче пажњу од свега вредног и исконског. У овој пустињи острошкој, Свети Василије је дотакао небеске висине – казао је епископ Кирило.
      Пакрачко-славонски епископ Јован запитао се – како је могуће људском бићу да постане Свети Василије, око кога се окупљају десетине хиљада људи.
      – Он мења небо и земљу, и душе људске.
      ЈАЈЕ
      Митрополит кијевски Онуфрије поклонио је митрополиту црногорско–приморском Амфилохију икону Св. Јова Почајевског, као и васкршње јаје. Дарове је предао епископ Сергије.
      – Чуваћемо чистоћу вере православне, чак и кад нам расколници покушавају отети храмове. Кроз страдања наше цркве и народа схватили смо и ваше страдање кроз које сте пролазили и још увек пролазите. Митрополит Амфилохије је непобедиви војник Христов – рекао је епископ тернопољски.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од александар живаљев,
      Из Подгорице кренула свенародна литија за манастир Острог
      мај 10, 2019 Митрополија Актуелности, Догађаји
      У част Светог Василија Острошког данас је из Подгорице до Горњег манастира Острог, гдје се чувају мошти овог великог угодника Божијег, кренула свечана свенародна литија.
      Са благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, уочи празника Светог Василија Острошког, ходочашће Светом Василију је кренуло у 16 часова из подгоричког насеља Коник, са мјеста гдје ће се градити Храм Светог Василија Острошког. Група вјерника са Коника се прикључила полазницима литије сабраним на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог, одакле су у 17 часова сви заједно кренули у овај крсни ход.
      Протојереј Предраг Шћепановић, парох толошки, који традиционално предводи овај свештени вход благословио је литију и позвао велики број сабраних учесника да буду прави народ Светог Василија.
      „Браћа и сестре са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија седамнаести пут крећемо на једну дугу, али најљепшу дионицу на свијету, ка највећој светињи словенског Југа – манастиру Острог. Ова ријека младих људи сада креће полако са благословом, па вас молим да будемо прави народ Светог Василија.“
      Отац Предраг је казао да у литији сваке године учествује преко 2.000 људи и да су већим дијелом, на општу радост, то дивни млади људи. Он је ову литију назвао величанственом, будући да се не ради само о пукој традицији, већ је посреди жив молитвен однос са Богом и Светим Василијем.
      У литију се креће са молитвом Светом Василију Острошком за здравље, радост и мир, нагласио је отац Предраг.
      Најстарији ходочасник је Лука Бошковић од 83 године из Колашина коме је ово већ дванаесто учешће. Литији се испред храма прикључио и Гојко Бошковић који је јутрос дошао из Бара, а коме је ово 27 ходочашће, као и Словенка госпођа Бернарда Водопивец, која 12 година из Словеније долази у походе светом Василију Острошком Чудотворцу. Учесницима литије ће се у Вранићима прикључити вјерни који су прије два дана кренули из Берана и Бијелог Поља. У ходочашћу учествује и брат Теофило из Колумбије.
      Поред свештеника Предрага Шћепановића, у литији су и игуман Никон Кокотовић, ђакон Иван Црногорчевић и свештеник Блажо Петровић.
      У току литије, вјерни ће од Подгорице до манастира Острог препјешачити око 40 километара.
      Сваке године 12. маја, на дан Светог Василија Острошког, испод Острога и у самом Острогу пред ћивотом великог Божијег угодника слију се ријеке вјерника из свих крајева свијета, али и свих вјероисповијести, који долазе са вјером, надом и љубављу да измоле помоћ и благослов Светог Василија.
      Борис Мусић
      Фото : Борис Мусић
               
    • Од Лазар Нешић,
      Три опела за три мртва теолога
       

      Опело за С.
       
      Лежала си у соби
      Међу женама
      Које се распадају
      Од болести
      Од оне исте
      Смрти
      Која ће те
      Одвући
      И затворити
      Ти очи.
       
      Лежала си на кревету
      У постељи која
      Чува
      Трагове мртвих
      Њихове кости
      Снове
      Целоноћне јауке
      И понављања:
      „Не желим да умрем“.
       
      О чему си мислила?
      Док си упорно
      Окретала молитве
      Прстима
      Да ли је страх
      Гонио ти руке
      И срце?
       
      Долазили смо
      Код тебе
      Ми мртвији од
      Мртвих
      Језиво насмејани
      Послом забринути
      Маском оптимистични
      Ученици школа
      Неосетљивости
      Једва чекајући
      Да побегнемо одатле
      И вратимо се
      Тамо где су нам
      Одсекли
      Утробе
      Мозгове
      Органе
      За тебе
      За њу
      За њега!
       
      Долазио сам
      Разједен
      Из свог
      Глумљеног
      Животарења
      У тај простор
      Гробова људских
      У твоје умирање
      Истинито
      Као крв
      Као рана
      Као дете
      Као цвет
      Као осмех
      Као бол
      Као крик
      Као сузе
      Над твојим одласком.
       
      Након свега
      Излазио одатле
      На ходник
      На прозор
      Онај пут
      Последњи
      И гледао
      Двориште
      Небо
      Године
      Твоје
      Мрзео свет до костију
      Мрзео нас преклане
      Сечивима
      Неузнемиравања
      У месарама
      Масакриране
      Љубави.
       
      Болничке собе
      Бели зидови
      Сиви ходници
      Влажни подови
      Модре вене
      Храна
      Постеље
      Купатила
      Инфузије
      Игле
      Болничка мртвачница
      Крематоријум
      Бели сандук
      Крстача
      Јаукања над раком
      Плакање
      Усамљеност
      Удаљеност
      Стварни су!
       
      И тишина
      Која
      Сећа
      На тебе
      Увек
      Када
      Је
      Никада
      Немам.
       
      Опело за М.
       
      има кревет у коме М спава
      има соба где М плаче
      има рука којом М одмахује
      има тереса пуна лелека
       
      живео си свој стоицизам
      буди неприметан
      међу уницима гледао
      слике пропалог наслеђа
       
      има брдо и твоја кућа
      има астала празног
      има проклисих зидова
      има гроба у лединама
       
      далеки су богови стари и нови
      не маре они за weltschmerz
      дерт и карасевдах твој
      за киптећу јужњачку ти крв
       
      има глас који завија
      има песма која боли
      има пустиње која јечи
      има тишине која значи
       
      сручујеш се слеђен
      од нечега не знам чега
      између две ноћи ломача
      запаљена да одагна ти мисао
       
      има црква у којој се хули
      има крчма у којој се благосиља
      има трулеж која сиса груди
      има жене која гута сузе
       
      срце да поднесе одсуство
      којим речима да пронађеш
      у сумраку свог рода
      у бљештавој тами скривених богова?
       
      Опело за В.
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      дан за даном
      сањам је
      кроз
      прозор
      провирујем
      на оној страни
      дворишта
      где
      храм
      стоји
       
      (... Надолазећи из ноћи
      Уливајући се у ноћ
      Струјао је сан
      Кроз ноћ ...)
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      она ме позива
      она не зна
      колико
      имам година
      весело је
      имати смрт
      пред очима
       
      (... Сан као магновење
      Богословског стварања ...)
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      зашто заваравам
      себе самог
      зашто тек сад
      увиђам оно
      што
      одувек
      сам
      знао?
       
      (... Јер богословско стварање
      Јесте гледајуће чекање
      Склопљених очију
      У примарку сна ...)
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      говорим себи
      од трена
      кад си се
      родио
      уписана
      је
      смрт
      у
      теби
       
      (... Богословко стварање
      Јесте бездан
      Сненог наслућивања
      Нагађања и опипавања
      Ишчекивања на прагу ...)
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      долази ти
      смрт
      чекам
      је
      руку
      раширених
       
      (... Богословско стварање
      Јесте заједница и самоћа
      Умах
      Стрепња и трепет
      Од сједињења и самовања ...)
       
      у клет
      своју
      улазим
      и враћа се
      она –
      мисао
      о
      смрти
       
      јер
      све друго
      је туђе
      само је
      смрт
      моја
       
      (...Богословско стварање
      Јесте
      Чекање
      И
      Полазак
      И
      Растанак
      ...
      И
      Састанак?
      Можда
      ...)
       
      Да помене Господ упокојене слуге своје Сару, Миодрага и Владимира, сада и увек и у векове векова. Амин!
      Београд 17.02.2019.
      Л.Н. 
       
       
       
×
×
  • Create New...