Jump to content

Свечано прослављен Девети Светопетровско-дежевски Сабор у древној Петровој цркви у Расу (Новом Пазару)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Господина Теодосија у недељу, 9. септембра 2018. године, у организацији Епархије Рашко-призренске и Српске православне црквене општине за Рашку област, одржан је у древној Петровој цркви у Расу Девети Немањин Светопетровско-дежевски сабор. Овај, сада већ традиционални сабор, који је 2010. године обновио Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, наставља да одржава дух древних саборовања код овог храма који представља символ вишевековне светосавске и немањићке црквене и државне традиције у нашем народу.

Сабор је започео Светом архијерејском литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин уз салужење Епископа, Будимљанско-никшићког Господина Јоаникија и Рашко-призренског Господина Теодосија, свештеника и свештеномонаха Епархија Рашко-призренске, Жичке и Будимљанско-никшићке. У својој беседи на литургији владика Јустин је говорио о значају литургијског сабрања у најстаријем храму у Србији, као и о празнику Срба светитеља на челу са Св. Симеоном Мироточивим, који се управо у њему определио за православну веру. На крају литургије владика Јоаникије је осветио и преломио славски колач, а у својој беседи је рекао, да верни народ Епархије Будимљанско-никшићке даје пуну подршку Епископу Теодосију у његовој борби да сачува светиње и народа на Косову и Метохији.

После свете литургије и послужења за све присутне, одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет поздравном беседом и благословом Епископа Теодосија.Након тога су у програму учествовали: Црквени хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, Културно-уметничко-друштво Моравац из Адрана и Културно-уметничка друштва Рас и Голија из Новог Пазара.

У свом обраћању Владика Теодосије је  подсетио на утемељиваче српске државе – Стевана Немању и остале наше родоначелнике, и то у храму у којем и јесте утемељена српска држава осам векова раније. Владика је нагласио да су они српском народу показали пут и задали вредности – „не земаљске и пролазне, већ вечне" и да мора да знамо да се због привремених вредносни не смемо лишавати "ове свете земље и светиња које су купљене небом и које су заливене крвљу и сузама наших мученика и светих. Зато смо ми данас овде у храму првоврховног Апостола,“ поручио је Владика Теодосије у Петропавловској цркви у Новом Пазару.

Говорећи о снази и нади да ће српски народ преживети као народ Божији и Светосавски и да ћемо „бити достојни да ће наша деца имати на кога да се угледају“, Владика Теодосије је додао: „Имамо на чему да благодарима, иако често у мало броју сабирани знамо да сила Божја није у мноштву, ни у оном световном, него је сила Божја у нашој вери, нади и љубави да покажемо ко смо и шта ми данас представљамо у свету у којем живимо.“
 
Данашње сабрање Епископа са древних светосавских и немањићких простора  веома је важно уочи великој јубилеја – 800 година аутокефалности Српске православне цркве, закључио је у свом обраћању Владика Теодосије.

 

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
      Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег
       
          ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК:     Патријарх Порфирије у Реснику: Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини   Епископ Атанасије на Васкрсни понедељак: Када ми славимо свето Васкрсење Христово ми себе одевамо у ново рухо   На Васкрсни понедељак Епископ шумадијски Јован богослужио у Станову   Епископ Арсеније на Васкрсни понедељак служио у Лесковцу   Епископ Херувим богослужио у Преображењској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини     ВАСКРС:   Патријарх Порфирије: Опростимо све онима који нас мрзе Васкрсењем Христовим
      Патријарх Порфирије са бескућницима и болесним малишанима
      Митрополит Хризостом на Васкрс: Да нас Васкрсли Христос васкрсне из пандемије болести, страха и неизвјесности
      Пасхално јутрење и Васкршња Литургија у Саборном храму у Новом Саду
      Вечерње љубави у Саборном храму у Новом Саду
      Васкрс у Саборном храму у Краљеву, богослужио Епископ Јустин
      Празник Васкрсења Христовог у Карловцу, богослужио Владика Герасим
      Епископ Јоаникије на Васкрс богослужио у манастиру Ђурђеви Ступови
      Празник над празницима – Христос васкрсе – Диселдорф
      Епископ Фотије на Васкршњој Литургији: Наш народ васкрсава
      Васкршња Литургија у Манастиру Грачаница
      Епископ Сергије предводио Пасхално торжество у Рмњу
      Епископ нишки Арсеније служио Пасхално јутрење и Литургију у нишком Саборном храму
      Васкрс прослављен у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини
      Епископ Методије на Васкрс богослужио у подгоричком Храму Васкрсења
      Пасхални дани у Хиландару
       
      ВЕСТ У ИЗРАДИ...
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 29. априла 2021. године, на Велики четвртак, свету архијерејску Литургију у цркви Ружици на Калемегдану.

       
      Његовој Светости Патријарху су саслуживали главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду јереј др Зоран Ранковић, ђакони др Србољуб Убипариповић и Радомир Врућинић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић, као и чтечеви Андреј Јелић и Павле Јовановић.
      Апостол је читао проф. др Драган Каран, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. 
      У току свете Литургије Његова Светост Патријарх је произвео јереја др Зорана Ранковића у чин протопрезвитера.
      На крају богослужења архијерејски намесник и старешина храма протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић заблагодарио је Његовој Светост Патријарху г. Порфирију на посети калемегданској светињи и на дар и молитвено сећање му уручио крст. 
      Светој Литургији је присуствовала целокупна управа Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког.
      Повезан садржај: 
      Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас)
      Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас)

       
      Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић.
      На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче.
      Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју.
      Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена.
      У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности.
      Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“.
      У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа.
      У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике.
      У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година)  и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Светоуспенској цркви у Новом Саду, у навечерје Суботе акатиста, 16. априла 2021. године, служено је свеноћно бденије и у наставку света Литургија. 

       
      Литургијским сабрањем је началствовао протојереј-ставрофор Стојан Билић, парох при Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење протојерејâ Миодрага Шипке, Петра Тривуновића и Жељка Латиновића, протонамесникâ Велимира Врућинића и Бранислава Ђурагића, презвитера Леа Малешевића, a заједно са ђаконима Александром Билићем, Мирославом Стојановићем, Иваном Васиљевићем и Милованом Крстићем. 
      Празник су, молитвом и појањем Богу Живом и Истинитом и Пресветој Богородици, благоукрасили појци школе појања Свети Јован Дамаскин, заједно са великим бројем верног народа Божјег.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
×
×
  • Креирај ново...