Jump to content
Sign in to follow this  
Bernard

Vesti iz Slovenije

Оцени ову тему

Recommended Posts

Prvi obrok na Luni je bilo sveto obhajilo. Zaradi ateističnega aktivizma se o tem ni poročalo.

obhajilo-luna-1-696x390.jpg

Kelih in vrečka za hostijo, ki ju je na luno nesel Buzz Aldrin Vir: David Frohman, President of Peachstate Historical Consulting, Inc.

 

 

Potem ko je pred natančno petdesetimi leti lunarni modul uspešno pristal na Luni, sta morala Neil Armstrong in Buzz Aldrin čakati, da je bilo vse pripravljeno za njun sprehod po luninem površju. 

Med tem čakanjem je Buzz Aldrin, kot kristjan, želel prejeti sveto obhajilo. Česar pri NASI niso ravno odobravali in so o njem molčali. Niso pa mu obreda prepovedali izvesti. Aldrin je tako pred sprehodom po površju Lune prejel sveto obhajilo.

https://www.domovina.je/prvi-obrok-na-luni-je-bilo-sveto-obhajilo-zaradi-ateisticnega-aktivizma-se-o-tem-ni-porocalo/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vest je stara, ali još uvek vrlo aktuelna

Blaženi Stepinac odpovedal v ključnem trenutku

Bog mi bo oprostil, ali pa tudi ne, toda od srca sem se nasmejal - res, iskreno povedano, nisem se mogel vzdržati, in kaj naj zdaj. Naj se cvrem v peklu, naj me v ta moja poganska usta ta trenutek zadene strela z jasnega, toda ne spomnim se, kdaj sem se nazadnje tako nasmejal, kot ko sem prebral novico, da je umrl osiješki duhovnik, prečastiti Ivan M.

Vse je bilo nared za veliki dogodek: premier Sanader je povabil papeža Benedikta XVI. na Hrvaško, kjer bi moral sveti oče končno razglasiti kardinala Alojzija Stepinca za svetnika. Kanonizacija je dolg in zapleten postopek, pri katerem strogi vatikanski Codex iuris canonici zahteva najmanj dve dokumentirani čudežni ozdravitvi ali katera druga nadnaravna pojava, za katerima stoji svetniški kandidat.

Zagrebška causa za kanonizacijo kardinala Stepinca je zbrala vse potrebne papirje in medicinsko dokumentacijo o dveh takšnih primerih - vse je bilo, kot sem že rekel, nared za slavje, v tiskarni so že naročili tiskanje vabil ob papeževem obisku in katoliškega koledarja s praznikom svetega Alojzija, ko je iz Osijeka prišla novica, da je prečastiti Ivan M. - katerega čudežna ozdravitev od levkemije na priprošnjo k blaženemu Stepincu je bila eden od dveh potrebnih kanonskih čudežev - nenadoma umrl.

Na Kaptolu se je sprožil alarm: pisarna zagrebškega nadškofa Josipa Bozanića je javno, preko medijev, obvestila vernike, da je "potreben še en čudež na priprošnjo k Stepincu, da bi ga lahko papež Benedikt XVI. razglasil za svetnika", in urgentno pozvala vse, ki "pričajo o milosti, ki jim je bila dana na priprošnjo k blaženemu Stepincu" - v prevodu vse, ki verjamejo, da so z molitvijo k blaženemu Hrvatu čudežno premagali zahrbtno bolezen, Aiaxa v gosteh, zmagali na parlamentarnih volitvah, karkoli - da se naslednji dan ob 18. uri osebno zglasijo v zagrebški nadškofiji.

Jasno, ni bilo smešno to, da je človek umrl: ves dan sem se smejal paniki, ki je nastala v vrhovih državnih in cerkvenih oblasti, ker je v zadnjem trenutku, ko je bilo že vse nared za obisk Benedikta XVI. in razglasitev svetega Alojzija Stepinca, povsem nepričakovano in mimo protokola izpustil dušo eden izmed dveh, ki naj bi ju bodoči svetnik čudežno ozdravil.

Po moji brezbožni glavi zdaj roji kopica vprašanj. Če sta za kanonizacijo potrebna najmanj dva čudeža, kateri je drugi? In ali je vsaj ta pod nadzorom? Najpomembnejše vprašanje pa je: kaj se je pravzaprav zgodilo? Kako je mogoče, da je blaženi Alojzij Stepinac tako katastrofalno odpovedal v za mlado hrvaško državo in hrvaško Cerkev tako pomembnem trenutku?

Morda - razmišljam na glas - morda pa Alojzij Stepinac preprosto ni dorasel svetništvu? Lepo vas prosim: odkar ga je pred skoraj desetimi leti papež Janez Pavel II. povzdignil na oltar in razglasil za blaženega, je Alojzij Stepinac čudežno ozdravil samo dva (s številko: 2) človeka. In še od teh mu je, by the way, polovica čudežno umrla. Pa saj je v enem letu še selektor nogometne reprezentance Slaven Bilić naredil več čudežev kot kardinal v vseh teh desetih letih!

Kakemu Nemcu, svetemu Albertu na primer, se taka neučinkovitost ne bi nikoli pripetila. Pri našem Lojzeku pa je smrtnost petdesetodstotna in ob taki statistiki imate veliko več možnosti, če se namesto za Stepinčev grob v zagrebški katedrali raje odločite, kaj jaz vem, za bolnišnico.

Ugledni zagrebški onkolog Mislav Grgić, ki je mene in še tisoč drugih čudežno ozdravil raka, že davno, na primer, izpolnjuje vse pogoje, da ga razglasijo za svetnika, toda zagrebški Kaptol še kar naprej trmasto vsiljuje Alojzija Stepinca. Če bi dr. Grgić v desetih letih ozdravil samo enega človeka, se z njim, bogme, ne bi ukvarjala kaptolska causa, ampak inšpektorji ministrstva za zdravstvo.

Pa spet, če malo bolje razmislim, kaj več od Alojzija Stepinca niti ni bilo pričakovati. Nekako tako, kot je v času Pavelićeve Banana države Hrvaške reševal Jude in Srbe, šestdeset let kasneje rešuje Hrvate. En dan gre pozdravit vzpostavitev arijske NDH, naslednji dan hoče pomilostitev za judovske spreobrnjence, danes blagoslavlja ustaške klavce, jutri skriva zagrebške Jude, en dan pozdravlja Pavelića, že naslednji dan se mu pritožuje zaradi nehigienskih razmer v vlakih za deportacijo Srbov, danes človeka ozdravi levkemije, jutri se pritožuje Bogu zaradi razmer v osiješki bolnišnici.

Prav zaradi tega najbrž papeži že tradicionalno neradi angažirajo Hrvate v poslih, ko gre za delovanje s čudeži. Med 2146 beatificiranimi blaženimi je vsega skupaj deset Hrvatov, med 778 svetniki pa so Hrvatje samo - trije. Trinajst Hrvatov med skoraj tri tisoč blaženimi in svetniki - za turbokatoliški narod, kot so Hrvati, je to porazen podatek. Celo Janez Pavel II., ki je beatificiral in kanoniziral več kot 1800 ljudi, več kot vseh 263 predhodnih papežev skupaj, in ki je svetnike razglašal namesto jutranjih sklec - v enem samem dnevu je posvetil 120 Kitajcev! -, je za blažene razglasil samo tri Hrvate, za svetnike pa natanko, trenutek, da preverim... nobenega.

Ni čudno torej, da Kaptol po smrti prečastitega Ivana M. obupano, javno išče novega prostovoljca: časopisi resda niso zapisali, koliko vernikov se je naslednji dan priglasilo v nadškofiji, da bi pričali o čudežnih ozdravitvah na priprošnjo k blaženemu Stepincu, slutim pa, da so klinični centri, bolnišnice in zasebne ordinacije zabeležili rekordno število pacientov.

Včasih namreč lahko več dosežete s steklenico viskija kot s tisoč molitvami. Sveti Johnnie Walker je rešil več Hrvatov kot 778 nebeških svetnikov. Blaženi Stepinac bi bil tako mnogo uspešnejši, če bi se, za začetek, namesto na katoliškem koledarju njegova podoba in ime znašla na bonbonieri za medicinske sestre.

https://www.dnevnik.si/287398 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Bernard рече

Vest je stara, ali još uvek vrlo aktuelna

Blaženi Stepinac odpovedal v ključnem trenutku

Bog mi bo oprostil, ali pa tudi ne, toda od srca sem se nasmejal - res, iskreno povedano, nisem se mogel vzdržati, in kaj naj zdaj. Naj se cvrem v peklu, naj me v ta moja poganska usta ta trenutek zadene strela z jasnega, toda ne spomnim se, kdaj sem se nazadnje tako nasmejal, kot ko sem prebral novico, da je umrl osiješki duhovnik, prečastiti Ivan M.

Vse je bilo nared za veliki dogodek: premier Sanader je povabil papeža Benedikta XVI. na Hrvaško, kjer bi moral sveti oče končno razglasiti kardinala Alojzija Stepinca za svetnika. Kanonizacija je dolg in zapleten postopek, pri katerem strogi vatikanski Codex iuris canonici zahteva najmanj dve dokumentirani čudežni ozdravitvi ali katera druga nadnaravna pojava, za katerima stoji svetniški kandidat.

Zagrebška causa za kanonizacijo kardinala Stepinca je zbrala vse potrebne papirje in medicinsko dokumentacijo o dveh takšnih primerih - vse je bilo, kot sem že rekel, nared za slavje, v tiskarni so že naročili tiskanje vabil ob papeževem obisku in katoliškega koledarja s praznikom svetega Alojzija, ko je iz Osijeka prišla novica, da je prečastiti Ivan M. - katerega čudežna ozdravitev od levkemije na priprošnjo k blaženemu Stepincu je bila eden od dveh potrebnih kanonskih čudežev - nenadoma umrl.

Na Kaptolu se je sprožil alarm: pisarna zagrebškega nadškofa Josipa Bozanića je javno, preko medijev, obvestila vernike, da je "potreben še en čudež na priprošnjo k Stepincu, da bi ga lahko papež Benedikt XVI. razglasil za svetnika", in urgentno pozvala vse, ki "pričajo o milosti, ki jim je bila dana na priprošnjo k blaženemu Stepincu" - v prevodu vse, ki verjamejo, da so z molitvijo k blaženemu Hrvatu čudežno premagali zahrbtno bolezen, Aiaxa v gosteh, zmagali na parlamentarnih volitvah, karkoli - da se naslednji dan ob 18. uri osebno zglasijo v zagrebški nadškofiji.

Jasno, ni bilo smešno to, da je človek umrl: ves dan sem se smejal paniki, ki je nastala v vrhovih državnih in cerkvenih oblasti, ker je v zadnjem trenutku, ko je bilo že vse nared za obisk Benedikta XVI. in razglasitev svetega Alojzija Stepinca, povsem nepričakovano in mimo protokola izpustil dušo eden izmed dveh, ki naj bi ju bodoči svetnik čudežno ozdravil.

Po moji brezbožni glavi zdaj roji kopica vprašanj. Če sta za kanonizacijo potrebna najmanj dva čudeža, kateri je drugi? In ali je vsaj ta pod nadzorom? Najpomembnejše vprašanje pa je: kaj se je pravzaprav zgodilo? Kako je mogoče, da je blaženi Alojzij Stepinac tako katastrofalno odpovedal v za mlado hrvaško državo in hrvaško Cerkev tako pomembnem trenutku?

Morda - razmišljam na glas - morda pa Alojzij Stepinac preprosto ni dorasel svetništvu? Lepo vas prosim: odkar ga je pred skoraj desetimi leti papež Janez Pavel II. povzdignil na oltar in razglasil za blaženega, je Alojzij Stepinac čudežno ozdravil samo dva (s številko: 2) človeka. In še od teh mu je, by the way, polovica čudežno umrla. Pa saj je v enem letu še selektor nogometne reprezentance Slaven Bilić naredil več čudežev kot kardinal v vseh teh desetih letih!

Kakemu Nemcu, svetemu Albertu na primer, se taka neučinkovitost ne bi nikoli pripetila. Pri našem Lojzeku pa je smrtnost petdesetodstotna in ob taki statistiki imate veliko več možnosti, če se namesto za Stepinčev grob v zagrebški katedrali raje odločite, kaj jaz vem, za bolnišnico.

Ugledni zagrebški onkolog Mislav Grgić, ki je mene in še tisoč drugih čudežno ozdravil raka, že davno, na primer, izpolnjuje vse pogoje, da ga razglasijo za svetnika, toda zagrebški Kaptol še kar naprej trmasto vsiljuje Alojzija Stepinca. Če bi dr. Grgić v desetih letih ozdravil samo enega človeka, se z njim, bogme, ne bi ukvarjala kaptolska causa, ampak inšpektorji ministrstva za zdravstvo.

Pa spet, če malo bolje razmislim, kaj več od Alojzija Stepinca niti ni bilo pričakovati. Nekako tako, kot je v času Pavelićeve Banana države Hrvaške reševal Jude in Srbe, šestdeset let kasneje rešuje Hrvate. En dan gre pozdravit vzpostavitev arijske NDH, naslednji dan hoče pomilostitev za judovske spreobrnjence, danes blagoslavlja ustaške klavce, jutri skriva zagrebške Jude, en dan pozdravlja Pavelića, že naslednji dan se mu pritožuje zaradi nehigienskih razmer v vlakih za deportacijo Srbov, danes človeka ozdravi levkemije, jutri se pritožuje Bogu zaradi razmer v osiješki bolnišnici.

Prav zaradi tega najbrž papeži že tradicionalno neradi angažirajo Hrvate v poslih, ko gre za delovanje s čudeži. Med 2146 beatificiranimi blaženimi je vsega skupaj deset Hrvatov, med 778 svetniki pa so Hrvatje samo - trije. Trinajst Hrvatov med skoraj tri tisoč blaženimi in svetniki - za turbokatoliški narod, kot so Hrvati, je to porazen podatek. Celo Janez Pavel II., ki je beatificiral in kanoniziral več kot 1800 ljudi, več kot vseh 263 predhodnih papežev skupaj, in ki je svetnike razglašal namesto jutranjih sklec - v enem samem dnevu je posvetil 120 Kitajcev! -, je za blažene razglasil samo tri Hrvate, za svetnike pa natanko, trenutek, da preverim... nobenega.

Ni čudno torej, da Kaptol po smrti prečastitega Ivana M. obupano, javno išče novega prostovoljca: časopisi resda niso zapisali, koliko vernikov se je naslednji dan priglasilo v nadškofiji, da bi pričali o čudežnih ozdravitvah na priprošnjo k blaženemu Stepincu, slutim pa, da so klinični centri, bolnišnice in zasebne ordinacije zabeležili rekordno število pacientov.

Včasih namreč lahko več dosežete s steklenico viskija kot s tisoč molitvami. Sveti Johnnie Walker je rešil več Hrvatov kot 778 nebeških svetnikov. Blaženi Stepinac bi bil tako mnogo uspešnejši, če bi se, za začetek, namesto na katoliškem koledarju njegova podoba in ime znašla na bonbonieri za medicinske sestre.

https://www.dnevnik.si/287398 

Ovo je mišljenje nekog slobodnog umjetnika, što misle vjernici u Sloveniji o Stepincu ili što ti misliš?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jože Dežman: Načrtna politika zakrivanja zločinov in zločincev

To, da nismo vedeli, katera morišča in grobišča so v Kočevskem rogu (oz. vsaj Ušive jame še vedno iščemo) in kdo je bil v katerem umorjen in zagreben, ni posledica kakega naravnega pojava. Je posledica načrtne politike zakrivanja zločinov in zločincev. Ta politika ima ime: sistem ohranjanja in razvijanja revolucionarnih izročil. Vanjo sodijo tudi tabuji, falzifikati, mitomanski konstrukti titoizma.

Moč demokracije v samostojni in suvereni Republiki Sloveniji merimo tudi po tem, koliko ji uspe odkrivati preteklost, ki ji je titoizem preprečeval vstop v zgodovino. In prispeval tudi k obredom in spomenikom, ki bolj skrivajo kot odkrivajo resnico. Verjamem, da bomo tudi temu pojavu lahko dali podobno ime kot titoizem, namreč kučanizem.

https://www.casnik.si/joze-dezman-od-krena-do-macesnove-gorice/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijak na Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše.
       
      Ako nijednu od čudnih, neverovatnih ili makar neuobičajenih vesti objavljivanih prethodnih dana (dobro, nedelja, možda i decenija) niste proveravali, bar na internetu, ili na relevantnim medijima koji se do sada nisu bavili teorijama iz filmova „12 majmuna“ i „Houston, We Have a Problem“ već su prenosili reči pravih – ali pravih – stručnjaka, onda ste se našli u zamućenoj vodi zvanoj „lažne“ ili „fake“ vesti, i u „mythbustersima“ ili mitologiji sigurno izgubili.
      Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijakna Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je to problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše, i počne da se pita šta je laž a šta istina.
      Šta je laž a šta istina danas, ako čak i američki predsednik izađe i kaže da ga je baš briga za istinu (ili je i ova informacija neproverena)? Da li je problem što je ponekad istina teško izbijala na površinu redovnim putem, pa je prva potreba da se poveruje u alternativu, ma kako sumanuta bila?
    • Од obi-wan,
      Na Novom Zelandu prekjuce vrlo jak zemljotres, sa pratecim cunami talasima.
      ...
      http://mondo.rs/a956407/Info/Svet/Novi-Zeland-zemljotres-evakuacija.html
      ...
      Spasilačke službe Novog Zelanda i vojno osoblje evakuisalo je danas stotine turista i lokalnih stanovnika iz malog grada Kaikoura na Južnom ostrvu.

      Oni su bili blokirani u području pogođenom zemljotresom jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, u kojem su dve osobe poginule i pričinjena velika šteta.
      Pošto su naknadni potresi nastavili da potresaju region, spasilačke službe su zabranile prilaz u nekoliko ulica u novozelandskoj prestonici Velingtonu i evakuisali ljude iz nekoliko zgrada za koje se strahuje da bi mogle da se uruše.
      Brod novozelandske mornarice isplovio je iz Oklenda i stigao u Kaikouru, region Južnog ostrva, kako bi evakuisao 500 turista, prenosi Hina.
      Jaki odroni koje je izazvao potres presekli su putne pravce i pruge do grada Kaikoura, gde su se sklonile stotine unesrećenih. Tu se zateklo između 600 i 1000 turista, uglavnom stranaca koji su došli da posmatraju kitove.
      U evakuacijama učestvuje i četiri vojna helikoptera, avion "Herkules C-103" koji će iz vazduha ispuštati pomoć gradu, kao i pedesetak civilnih helikoptera.
    • Guest
      Од Guest,
      Рибари – У недељу, 25. новембра, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије служио је свету архијерејску Литургију у Рибарима, уз саслужење архијерјеског намесника Мирка Вилотић, архијерејског намесника мачванско-поцерског Мирослава Јаковљевић, старешине рибарске цркве Небојше Богдановића, старешине бадовиначке цркве Драгише Миловановића, старешине лешничке цркве Радована Лукића, оца Нифонта из манастира Радовашнице, оца Зорана Петровић из Лознице и оца Бранка Василић из Шапца. Овом приликом вероучитељ из Рибара Петар Цвејић рукоположен је у чин ђакона. На крају богослужења Епископ је поздравио присутни верни народ, захвалио је старешини рибарске цркве на досадашњем пастирском раду и одликовао га чином протојереја-ставрофора. После свете Литургије Владика се упознао са радовима на изградњи нове цркве у Прњавору.
      Извор:Епархија шабачка
      СПЦ




    • Guest
      Од Guest,
      Хоће ли овог децембра у Хелсинкију коначно бити одржана дуго најављивана Регионална конференција о претварању Блиског Истока у зону без нуклеарног оружја. После управо завршене Генералне конференције Међународне атомске агенције са седиштем у Бечу, изгледи за скуп у Финској све су несигурнији: што је термин ближи, успех је све даљи.







      Учесницима петодневног састанка у Бечу понуђене су две резолуције које су се бавиле нуклеарном тематиком на Блиском истоку, руска и египатска. Руси су своју на крају повукли, док је египатска усвојена већином гласова, али као и да није, с обзиром да њена вредност остаје церемонијалног карактера.



      Документ руске делегације био је кратак и уопштен, са свега три тачке - подршка доласку, чак не ни директан позив, свих држава из региона у Хелсинки, апел учесницима да се међусобно третирају с поштовањем, без политизације тако озбиљне теме и, на крају, похвала финским домаћинима за досадашње организационе напоре.



      Како ни такав дипломатски "испеглани" документ није могао да рачуна на усвајање консензусом - поред Израела, успротивиле су се још и САД, Канада, а од Европљана Велика Британија и Француска - Руси су га повукли.



      Египатски предлог резолуције био је већ конкретнији и садржавао формулацију која се овдашним дипломатским језиком назива "упирање прстом": реч је о позиву „свим државама блискоисточног региона" да постану чланице НПТ-ја, темељног документа Међународне атомске агенције којим се забрањује производња нуклеарног оружја.



      Како на Блиском Истоку постоји само једна држава која није потписница НПТ-ја, Израел, јасно је на кога се мисли, па је свађа по дужности, која почиње после таквих захтева програмирана. Израелска делегација назива ту врсту резолуције, коју иначе Египћани традиционално подносе на Генералној конференцији Атомске агенције, "малим годишњим ритуалом".



      Иран је у пленарној дискусији навео да је "израелски режим одговоран је за хиљаде побијених палестинских цивила, за сајбер-тероризам, за убиства туђих нуклеарних физичара", а све то може радити "зато што зна да увек може рачунати на војну помоћ оних земаља које с Израелом имају јаку емотивну везу", мислећи пре свега на САД и ЕУ.







      Делегација Јордана је са друге стране саопштила да је за безусловне преговоре с Израелом који се тичу нуклеарне безбедности Региона, али и "да не признаје израелске границе онакве какве су успостављене после јунског рата 1967. године".



      У име Арапске групе земаља при Атомској агенцији огласио се Тунис, чији су представници оптужили Израел да поседује огромни арсенал нуклеарног оружја, који је "је непоуздан, а његово стављање у употребу имало би катастрофалне последице."



      Представници Израела су са друге стране нагласили да им је жао што се скреће пажња са Сирије и Ирана и њиховог угрожавања нуклеарне безбедности.



      "Иран је тај који представља највећу опасност по мир у региону, не Израел. Али, ситуација је јасна. Ионако се сви уједине у локалној игри лупања по Израелу" рекао је шеф израелске мисије при Уједињеним нацијама у Бечу.



      Сиријци су одбацили тврдње да они и Иран поседују нуклеарно оружје и израелске оптужбе назвали јефтином политичком пропагандом.



      Решавање квадратуре круга



      Изјаве глобалних актера блискоисточне драме такође показују да се дипломатија налази пред проблемом решавања квадратуре круга.



      Америчка делегација није подржала египатску резолуцију (гласала је са „неодлучан") зато што сматра да се састанци Атомске агенције не могу користити као изговор за прибијање Израела на стуб срама. Улазак Израела у НПТ сам по себи не решава блискоисточни мировни процес.



      Руси су одлучили да дискусију о Блискоисточној конференцији виде с позитивне стране: арапске земље су прво најавиле посебну резолуцију у којој се директно говори о нуклеарним капацитетима Израела, али су је онда повукле у последњем часу као гест добре воље према Израелу. То су као "потез за сваку похвалу" похвалили из руске делегације.



      Кина је у дискусији о Конференцији у Хелсинкију драматично ћутала - ни речи о Блиском Истоку од њеног представника.



      Многи се питају чему је водила расправа на Блискоисточној конференцији, када две кључне земље, Иран и Израел не долазе у Хелсинки.



      Египатски представници тврде да регионалне консултације нису прекинуте ни у најтежим тренуцима и да Хелсинки још може бити успех, јер ни Иран ни Израел нису рекли не. Нису рекли ни да, али то у дипломатији не значи превише.



      Аргументи Израела су да је НПТ креиран за мирољубива времена и мирољубиве суседе, те да тај уговор не узима у обзир "мрачну реалност" Блиског Истока. Осим тога, чак су четири регионалне потписнице тог уговора - Сирија, Иран, Ирак и Либија - ухваћене у његовом кршењу. Према томе, прво треба уловити оне који су "унутра" а варају, него се бавити онима који, будуци да су "напољу" не могу ни да варају.



      Група арапских земаља покушава, до сада безуспесно, да прогура резолуцију под насловом "Израелски нуклеарни капацитети" већ четврту годину за редом.



      Генерална конференција је највисе политичко тело Међународне атомске агенције и састаје се једном годишње, обично у септембру. Чине је све земље чланице потписнице НПТ-а, тренутно 155, плус и оне које то нису, као што Пакистан, Индија и Израел, што значи - практично све земље света осим Северне Кореје.



      Извор:
      РТС

×
×
  • Create New...