Jump to content

Константинопољ назначио своје егзархе за Украјину

Оцени ову тему


Препоручена порука

Константинопољ назначио своје егзархе за Украјину, коначни циљ давање аутокефалије Украјини.

Саопштење на сајту Константинопољског патријархата: https://www.ec-patr.org/docdisplay.php?lang=gr&id=2563&tla=gr

Руски превод саопштења: 

Било би најбоље да неко директно преведе саопштење са грчког, јер видим да Руси у коментарима дискутују о тачности и овог руског и постојећег енглеског превода.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево превод са руског, са кудикамо званичнијег извора: https://www.pravmir.ru/konstantinopolskiy-patriarh-naznachil-svoih-episkopov-na-ukraine/

А ево и енглески: https://www.ecupatria.org/2018/09/07/ecumenical-patriarchate-sends-legates-to-ukraine/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

The Chief Secretariat of the Holy and Sacred Synod of the Ecumenical Patriarchate announced on 7 September 2018 that within the framework of the preparations for the granting of autocephaly to the Orthodox Church in Ukraine, the Ecumenical Patriarchate has appointed as its Exarchs in Kiev His Excellency Archbishop Daniel of Pamphilon from the United States, and His Grace Bishop Ilarion of Edmonton from Canada, both of whom are serving the Ukrainian Orthodox faithful in their respective countries under the Ecumenical Patriarchate.

:unbelieveble: :unbelieveble: :unbelieveble: :unbelieveble:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

https://babylonrevue.cz/boj-o-autokefalitu-aneb-valka-cirkvi-na-ukrajine/

http://info.dingir.cz/2018/05/ukrajina2/

https://tinyurl.com/y7d93akd

To budu oni? No, danas takve stvari umjesto da se

kazne epitimijom, bivaju nagradjene autokefalijom.

Što si gori sve ti je bolje!

Opilý arcibiskup a kněží na Ukrajině se chopili tanečnic v baru a pak se poprali

Ukrajina řeší lechtivý skandál s vysokými představiteli jedné pravoslavné církve. Ti včetně arcibiskupa Mstyslava tancovali v době půstu s dívkami v baru, opili se a pak se mezi sebou poprali. Bitka je zachycena na bezpečnostní kameře a znesvářenou skupinu musela rozehnat policie vyzbrojená samopaly.

https://tinyurl.com/y8ehlv88

https://youtu.be/j3xKRn-B1WA

https://youtu.be/njCEyGaetDY

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево, овај брат из Чешке, може да нам објасни о чему се радило овде, приликом посете митр. Арсенија бечког епархији суседне аутокефалне цркве.

http://www.ob-eparchie.cz/2018/08/23/navsteva-jeho-vysokopreosvicenosti-arsenia-na-morave/

или овде http://www.ob-eparchie.cz/2018/07/17/navsteva-v-carihrade/

или овде http://www.ob-eparchie.cz/2018/06/11/navsteva-arcibiskupa-joba-z-ekumenickeho-patriarchatu/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, непросвећени рече

Ево, овај брат из Чешке, може да нам објасни о чему се радило овде, приликом посете митр. Арсенија бечког епархији суседне аутокефалне цркве.

http://www.ob-eparchie.cz/2018/08/23/navsteva-jeho-vysokopreosvicenosti-arsenia-na-morave/

или овде http://www.ob-eparchie.cz/2018/07/17/navsteva-v-carihrade/

или овде http://www.ob-eparchie.cz/2018/06/11/navsteva-arcibiskupa-joba-z-ekumenickeho-patriarchatu/

No, to su takve redovne posjete, u prigodi Dnu slovanské kultury koje mi organizujemo i sl. 

https://www.dny-slovanske-kultury.cz/

http://slovane.org/

Ali mnogo toga se rješava iza zatvorenih vrata. Na forumima zasad ničeg posebnog, prevratnog  ni novog nema:

https://www.facebook.com/groups/115114158832579/

https://www.facebook.com/groups/234047490102667/

https://www.facebook.com/groups/264774381611/

https://www.facebook.com/pcczs/

https://tinyurl.com/yavm3lso

No, takodjer je istina da o Češku i Slovačku Autokefalnu Crkvu zapase, bore se za uticaj u njoj Moskva i Carigrad. Moskva se trudi uporno posljednjih nekoliko godina staviti ih pod svoju kontrolu na razne načine a oni se uz pomoć Carigrada tome dosta uspješno odupiru, barem do sada je to tako bilo. Naravno da su sad te tenzije zbog Ukrajine čim dalje tim sve veće, obe strane si traže istomišljenike i crkvenu podršku medju kliricima i žele si obezbijediti što širi krug potporovatelja.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ха, ха, "пригодне посјете" и то без знања виших црквених власти, а камоли њиховог благослова. Зар они нису добили чувени "томос" и од Москве и од Константинопоља ( а још пре тога од СПЦ), ваљда једини случај у историји? И што им је сада и једнима и другима од једном тако важна да би се за њу борили, када је сведена на ниво НВО? Они су, колико видим, већ добили свог егзарха, барем ова дотична епархија. Одлично су се "одупрли".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, непросвећени рече

Ха, ха, "пригодне посјете" и то без знања виших црквених власти, а камоли њиховог благослова. Зар они нису добили чувени "томос" и од Москве и од Константинопоља ( а још пре тога од СПЦ), ваљда једини случај у историји? И што им је сада и једнима и другима од једном тако важна да би се за њу борили, када је сведена на ниво НВО? Они су, колико видим, већ добили свог егзарха, барем ова дотична епархија. Одлично су се "одупрли".

Bez kakvog to znanja "viših crkvenih vlasti i bez njihovog blagoslova":?

Návštěva arcibiskupa Joba z Ekumenického patriarchátu

Moravu ve dnech 30.5. – 3.6. navštívil vladyka Job z Telmessu, arcibiskup Ekumenického patriarchátu a ředitel stálé mise EP při Světové radě církví v Ženevě ve Švýcarsku. Vladyka Job byl čestným předsedou druhé mezinárodní konference o mezislovanském jazyku, kterou požehnal také Jeho Všesvatost patriarcha Bartoloměj. Kromě toho se účastnil pátého mezinárodního ročníku festivalu dny Slovanské kultury a konference o mezislovanském jazyku, která byla zasvěcena 1150. výročí slovanského jazyka jako čtvrtého literárního jazyka Evropy.

To smo organizovali mi Slovanská Unie a ovo znači kterou požehnal také Jeho Všesvatost patriarcha Bartoloměj - koju je blagoslovila Njegova Svesvetost Patrijarha Vartolomej - koji je dakle vladiku Joba/Jova tamo i poslao jer je obećao da će nam poslati nekog pa je onda izabrao i poslao njega. Inače Slovanská Unie ima dugogodišnji i neprekidni kontakt s carigradskom Patrijaršijom. Ista stvar je kod obadva preostala slučaja posjeta koja navodiš, vladika Izaiáš je na Chalki bio na poziv carigradskog Patrijarha a Metropolita austrijski Arsenios je na Moravi bio na poziv arhiepiskopa Simeona (Jakovljevića) - niko nije išao niti gdje došao nepozvan a pogotovu ne bez znanja viših crkvenih vlasti. Češka i Slovačka Pravoslavna Crkva je nekad bila eparhijom pod jurisdikcijom SPC (od 25.9.1921.) potom 14.01.1946. je došlo do promjene jurisdikcije sa srpske na rusku, postala je autonomnim egzarhatom RPC do 1951 g. kad je dobila autokefalnost od RPC a koja joj je bila potvrdjena 27.8.1998. tomosom Konstantinopoljske Patrijaršije.

http://www.pravoslavnacirkev.info/nase-cirkev/tomos/478-patriarsi-a-synodalni-tomos

https://cs.wikipedia.org/wiki/Pravoslavná_církev_v_českých_zemích_a_na_Slovensku

http://news.mkpe.sk/?p=1803

Spisak nije aktualizovan:

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/ 

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/2/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/3/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/4/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/5/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/6/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/7/

http://www.ikonapress.cz/autokefalni-pravoslavne-cirkve-a-jejich-jurisdikce/8/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мени је интересантно и шта Пољаци пишу у коментарима на ову новост, нарочито извесни Mariusz Mac

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Иван Недић рече

Мени је интересантно и шта Пољаци пишу у коментарима на ову новост, нарочито извесни Mariusz Mac

Zavisi od Poljaka, da li je pravoslavac ili katolik, a ako pravoslac  da li je vise proti Rusije ili ne, dosta komplikovano. Mozda da se procita komentare u grupi "Prawosławni" na fejsu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па да, нигде ни речи о Митрополиту Растиславу или барем св. Синоду, без чијег се знања, тј. благослова, како кажемо ми у православљу, овакви контакти не могу одржавати (поготово не са једним Патријархом, па био он овај или онај). Али тамо је изгледа, пуј пике не важи. И сада се две Патријаршије боре око утицаја (или чега већ), а тамо очигледно расуло. Зато ми и није јасно што би се борили, осим ако...  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, непросвећени рече

Па да, нигде ни речи о Митрополиту Растиславу или барем св. Синоду, без чијег се знања, тј. благослова, како кажемо ми у православљу, овакви контакти не могу одржавати (поготово не са једним Патријархом, па био он овај или онај). Али тамо је изгледа, пуј пике не важи. И сада се две Патријаршије боре око утицаја (или чега већ), а тамо очигледно расуло. Зато ми и није јасно што би се борили, осим ако...  

No, to je sve malo komplikovanije i za dužu priču

Ali pojednostavljeno je to ovako:

Validni "locum tenens" Pravoslavne Crkve u Češkoj i u Slovačkoj vladika Simeon olomoucki  vs. uslovno (ikonomijski) a na privremenu dobu priznati do definitivnog rješenja unutarcrkvenog spora i kanonskih nesuglasica ogledno njegovog izbora, inače nekanonski i invalidno izabrani i postavljeni a do danas definitivno ne priznati mitropolita Čeških zemalja i Slovačke koji prema tomosu Konstantinopoljske Patrijaršije nije čak više ni episkopom vladika Rastislav prešovski:

Jak prokazují uvedené zdroje, arcibiskup Rastislav není legálním – kanonickým metropolitou pravoslavné církve, přesto se bez ohledu na názor drtivé většiny pravoslavného světa za takového sám považuje. [6] Arcibiskupa Rastislava podpořil pouze moskevský patriarcha Kyrill. [7] a církve Americká (jenž není uznávaná většinou pravoslavných církví) a církev Antiochijská, která se nachází v Sýrií, jejímž hlavním světovým spojencem a oporou je Rusko. V gratulaci Antiochijského patriarchátu k údajnému zvolení je arcibiskup Rastislav titulován "arcibiskup pražský", což naznačuje, že ve strádající Sýrii se nacházející církev ani tak docela neví, jaké osobě a proč vlastně gratuluje. Je zajímavé, že podle Tomosu Konstantinopolského Patriarchátu arcibiskup Rastislav již není biskupem, jelikož kanonicky propadl. Touto otázkou se zabývá kanonická komise Ekumenického Patriarchátu, které mimo jiné přísluší připravovat podklady pro soudy nad biskupy.

https://cs.wikipedia.org/wiki/Simeon_(arcibiskup)

https://cs.wikipedia.org/wiki/Rastislav_(arcibiskup)

https://gloria.tv/article/yDHhoJ71DBSm4bC7oLiCPZtQj

http://www.listar.cz/2014/stepeni_v_prav_cirkvi_20140422.htm

http://www.listar.cz/2014/vladyka_rastislav_neni_uznan_20140520.htm

http://www.ikonapress.cz/pravdiva-zprava-o-slyseni-pred-kanonickou-komisi/

https://echo24.cz/a/iSndk/cesti-pravoslavni-mezi-sebou-bojuji-o-restitucni-miliony

https://www.parlamentnilisty.cz/rss/zpravy/V-pravoslavne-cirkvi-se-bojuje-o-restitucni-miliardy-A-tak-leta-spina-273029

https://zpravy.idnes.cz/restituce-a-pravoslavna-cirkev-d3g-/domaci.aspx?c=A131013_202709_domaci_ert

https://krizevcirkvi.wordpress.com/2016/01/17/par-slov-k-uznani-vladyky-rastislava/

https://krizevcirkvi.wordpress.com/

http://www.pravoslavnacirkev.info/aktuality?start=99

http://www.ob-eparchie.cz/category/kanonicke-zalezitosti/

http://sul-zeme.cz/ruzne/10-nase-eparchie/127-podil-jachyma-na-krizi

https://lukaslhotan.blog.idnes.cz/blog.aspx?c=362944

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лепо, гомила докумената, које нико не разуме, и то овде на српском форуму (надам се, још увек теолошком). Оставите, молим Вас, своје расуло за себе, а нас овде не више не ботујте. Јавите нам се опет када  фанарска комисија реши све Ваше проблеме, то ће да буде занимљиво. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, непросвећени рече

Лепо, гомила докумената, које нико не разуме, и то овде на српском форуму (надам се, још увек теолошком). Оставите, молим Вас, своје расуло за себе, а нас овде не више не ботујте. Јавите нам се опет када  фанарска комисија реши све Ваше проблеме, то ће да буде занимљиво. 

Ok, ja sam ti rekao da je to komplikovano, sam si napisao: Зато ми и није јасно што би се борили, осим ако...pa sam ti to objasnio. Linkovi su samo potvrda da postoje takvi i onakvi fakti i da ništa ne pišem iz malog prsta a ko razumije, razumije, to nije moj problem. Dalje si optužio ili osumnjičio neopravdano a javno ovdje na forumu nekoliko pravoslavnih vladika za nekanonsko djelovanje (navodne posjete bez blagoslova i znanja viših instanci) i to još u jednom slučaju u direktnoj vezi sa organizacijom čiji sam član, za koju radim i koju ovdje na forumu predstavljam Slovanská Unie - pa sam to bio dužan uvesti na pravu mjeru i objasniti forumskom publikumu da se ništa takvo nije desilo. A pošto su sva ta "rasula" bilo crkvena ili svjetovna naša slovenska i u Češkoj, Slovačkoj, na Ukrajini i na Balkanu zato se njima bavimo jer utiču loše, negativno i na medjuslovenske odnose pojačavajući sve ono protiv čega se kao Slovanská Unie borimo: trvenje, neslogu, razdore i antagonizme medju Slovenima. A ako te nešto ne zanima onda se ni ne raspituj i ne pravi da te zanima! I ako nešto na Fanaru riješe saznaćeš to kao i svi drugi i bez raspitivanja.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Московска патријаршија: Прекинућемо комуникацију са Цариградом

Московска патријаршија ће прекинути пуне односе са Цариградском патријаршијом у случају да подари аутокефалност Украјинској цркви, изјавио је у суботу представник Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион.

„Када се на тако груб и циничан начин мешају у послове помесне православне цркве, не само што доводе ситуацију у ћорсокак него прете и расколом читавог светског православља… Канонска црква ту аутокефалност неће прихватити. Ми у Руској цркви ту аутокефалност не признајемо. Неће нам преостати ништа друго, до да прекинемо општење са Цариградом“, рекао је митрополит Иларион за телевизијски канал „Русија 24“. 

Према његовим речима, Цариградска патријаршија својим последњим дејствима „суштински поставља себе изван онога што се назива ’канонско поље‘ — изван правног поља васељенског православља“.

Московска патријаршија сматра да су исцрпљена сва средства црквене дипломатије у односима са Цариградском патријаршијом.

„По свему судећи, средства црквене дипломатије су данас исцрпљена“, рекао је Иларион, оцењујући да је то што је цариградски патријарх Вартоломеј именовао двојицу својих представника у Украјини „подло и вероломно“. 

У петак, 7. септембра, Цариградска патријаршија је саопштила да је „у оквиру припрема за давање аутокефалности православној цркви у Украјини“, именовала своје представнике у Кијеву — архиепископа памфилијског Данила из САД и епископа едмонтонског Илариона из Канаде.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201809081117113548-Moskovska-patrijarsija-Carigradska-patrijarsija-/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ будиљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г.Јоаникије, служио је са свештеномонаштвом и свештенством Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у уторак 8. децембра 2020. љета Господњег на Оданије Ваведења Пресвете Богородице.
       
      Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Роман, као и јеромонах Павле и јереј Ранко Радоњић.
      На крају богослужења, Владика Јоаникије са саслужитељима је служио четрдесетодневни помен блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
      Бејседећи по одслуженом помену, Преосвећени Владика је казао да је Господ Исус Христос вјечни Архијереј, Онај који невидљиво свршава све службе у Цркви, а да су архијереји на земљи, свештеници, ђакони и сви вјерни Његови саслужитељи.
      – Он је глава Цркве, Он је темељ, основа и глава Цркве, а ми смо тијело Његово. Тога треба посебно да се сјетимо када имамо кризе у нашим животима, када помислимо да ми сами не можемо учинити ништа и то је донекле тачно. Ми сами смо немоћни и не можемо учинити ништа добро ако се не вежемо за Онога који је извор сваког добра. А кад се вежемо за Христа Господа који је извор свакога добра и извор живота, Божије благодати, Божије милости, онда и ми Његовом помоћу и Његовом благодаћу можемо учинити много. Свако од нас. Свако од нас треба да се радује што је призван у ту велику службу, да буде саслужитељ Христов – казао је Владика Јоаникије и додао да је сваки учесник Свете литургије призван да саслужује Христу и саслужује, уколико приступа Светој служби онако како треба.
      То треба нарочито да поменемо у ове дане, када смо у свега десетак дана размака остали и без нашег Митрополита и без нашег Патријарха, нагласио је Владика Јоаникије.
      – Догађају се убрзано неки губици, ево упокијо се и дивни калуђер о. Јован, дивни и велики молитвеник. Чули смо и да је убијен монах Стефан у манастру Глоговац. Страшне ствари, страшни догађаји. Молимо се за покој њихових душа, али не посустајемо. Зашто? Нијесмо сами, зато што је са нама Христос. Када Црква трпи најтежа искушења, тада је највише Бог и Спаситељ наш Исус Христос с њом. Када је Црква на Голготи што често бива, она није сама, она је са Христом на Голготи. И Господ Исус Христос нас на такав начин уводи у тајну Свога распећа, Своје смрти, живоносне смрти која уништава смрт. И уводи нас истовремено у тајну Свога Васкрсења – истакао је Владика Јоаникије и подсјетио на Његошеве стихове ”Васкрсења не бива без смрти”.
      Преосвећени Епископ Јоаникије је бесједећи казао да је наш блаженопочивши Митрополит дубоко сагледао распоне, дубину и хришћанску основу Његошевог дјела и зато је он прославио Његоша као светитеља.
      – Чудно је то да смо се стално позивали на Његоша и да смо говорили да је свака његова света, а да се нијесмо сјетили да славимо Његоша као светитеља. Али нека то потраје још, треба нам времена – рекао је Владика Јоаникије.
      Он је нагласио да посебно треба времена да се приберемо и саберемо после упокојења нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који се не случајно придружио и Његошу и Светом Петру Цетињском, па ћемо три дана прослављати и сјећати се великих јерараха наше Цркве.
      – Наравно, нема потребе ми ништа да журимо. Господ ће пројавити дјело и величину и заслуга и светост нашег Митрополита. У ове дане били смо у великој жалости. Видјели сте како је народ плакао на његовој сахрани, не само жене, дјеца и омладина, него и старији људи, сиједе главе, па су лили сузе на његовој сахрани растајући се са њим. То заправо значи да је Митрополит Амфилохије својом жртвом за Цркву и љубављу према свима ушао у душу нашег народа и да ћеостати са нама иако је од нас отишао на небо. Што кажу, земља тугује, али се небо радује и обогаћује се. Али то богатство са неба силази стално на земљу преко Његових светих, као што је Свети Василије Острошки увијек међу нама. Имамо толико примјера светости, свједочења вјере, да заправо морамо увијек да прекоримо себе када посустанемо. Морамо зато да гледамо на животе светих и да се укријепимо, јер су и они били људи од крви и меса као и ми, ни њима није било лако, као што ни нама није. Али, да видимо како су се они везивали за Господа, за Христа и како су са Христом побјеђивали сва искушења. Имамо примјере из ранијих покољења, али хвала Богу имамо примјер и из нашег покољења. Можемо слободно гледати и на живот нашег Митрополита посебно када је дошао у Црну Гору, а и раније – рекао је Владика Јоаникије и додао да је Митрополит Амфилохије био борац од почетка до краја, без одмора, без узмака који је војевао од кад је дошао у Црну Гору до посљедњег свог издисаја.
      Војевао је против зла, против неправде, против подјела, војевао оружјем истине, правде и љубави Божије, јеванђељским оружјем које увијек побјеђује, казао је Владика Јоаникије и напоменуо да ће се о томе тек много причати.
      – Надамо се и чврсто вјерујемо да ће њега Господ примити у Његово живоносно и вјечно наручје и да ће му дати слободу да се за нас моли и да нас заступа својим светим молитвама – закључио је Преосвећени владика Јоаникије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свему свештенству, монаштву и верном народу Епархије милешевске

       
      Драга браћо и сестре, почело је време Божићног поста. Тим поводом вам се обраћам, и стојећи у молитви и благосиљајући ваш побожни труд, желим да поделим са вама неколико мисли, и то као одговор на питања која многи постављају. Важна су то питања, и зато их сада стављам пред све нас, а то је: зашто се пре слављења Божића, тог радосног, великог празника пости и зашто тако дуго. Кратко бих одговорио.
      Пре Божића се пости да бисмо боље приметили да на Божић славимо велики догађај а то је- улазак у историју Господа нашег Исуса Христа. Сам Бог је дошао да живи са нама у нашим условима живота. И живео је нашим животом од почетка. На Божић славимо Његово рођење. Христос је наш Учитељ и наш Вођа који нам је прокрчио пут кроз сва наша животна  беспућа и теснаце. Са Њиме смо постали јачи од сваке болести, од греха и од смрти… Христос је јасно казао: „ Ја дођох да имају живот, и да га имају у изобиљу“ ( Јн. 10,10). Ове Христове рeчи треба схватити као „програм“ Његовог доласка и Његовог сталног борављења са нама кроз читаву историју. Са Његовим доласком и живљењем међу нама живот је постао незаустављив. Не може га прекинути ни болест ни смрт. Али може да га упропасти грех и отпадништво од Бога. Зато је неопходно да учвршћујемо своју свест о Богу, Његовој блискости, љубави, о Његовој моћи коју је јасно показао и показује даље у стварности нашег живота. Што јаче сећање на Христа, – то и већа наша сигурност у овоме животу и у вечности.
      На жалост, догађа се често да људи славе велике догађаје површно не уносећи се у њихов смисао и значај. Такав однос имају и према Божићу па због тога, не добијају од слављења Божића духовни плод. Да бисмо што више имали „користи“ од Божића, да би догађај постао и увек био део нашег живота, Црква Христова, која мудро руководи нашим животом, и све чини за наше спасење, из тих разлога је одредила да се дуго пости пред Божић. У ово време Божићног поста ми обнављамо и учвршћујемо своје виђење Христа, а то чинимо нарочито молитвом, живим обраћањем Њему, постом и причешћем Њиме у Светој Евхаристији.
      Драга браћо и сестре, у своме промишљању о свима нама Црква је одредила да се баш на почетку Божићног поста слави спомен на Светог апостола Матеја, ученика и апостола Христовог који је као очевидац свега што је Господ говорио и чинио, написао и прву књигу о Њему. То је Свето Јеванђеље од Матеја. И само име Матеј, које на српском значи Божидар, само по себи много говори, а реч Јеванђеље на српском значи добра и радосна вест. Ово јеванђеље као и остала три, која такође описују речи и дела Христова, расположива су нам и на српском језику. Ја позивам себе и Вас, да га, током Божићњег поста интензивније читамо, те да тако обновимо и осигурамо у свом памћењу Лик Христов, па и да испунимо позив Апостола Павла да Христа убличимо у себи. Ово је заиста велики задатак, и поред великог труда он захтева и пуно времена.
      Све ово што рекосмо, уверени смо, добија још више смисла и значаја, и још више постаје нам потребно у ово време пандемије злог вируса короне и других болести и слабости људских, страха и неизвесности пред животом, збуњености, и одметништва од Бога које се јавља код многих у разним облицима, јер знамо да из поремећености људских односа са Богом долази свако зло у људском бићу и животу. Догађај Божића и пост пре њега подсећају нас да је Христос и сада присутан и да је Он Господ наш и Господ историје, који је јачи од болести, од греха и од смрти.
      Главни нам је циљ да у ово време поста постанемо блискији са Христом, који ће нас научити да ценимо живот и здравље као Божије дарове, и да, поред оних људских стручних медицинских мера, којих се држимо, нарочито Њему, Христу Богу, врховном лекару, се обраћамо, да од Њега молимо и Њему захваљујемо, да Он сачува дарове које смо од Њега добили. 
      Драга браћо и сестре, нека је благословен ток Божићног поста и сећање на Христовог Апостола и Јеванђелиста Матеја.
       
       Епископ милешевски
      АТАНАСИЈЕ 
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од JESSY,
      Човек има различит однос према свему у разним периодима свог живота. У почетку не можеш проценити и схватити да те околина не види на исти начин као и ти самог себе. Себе видиш са ореолом, оправдаваш своје поступке. Видиш у себи више лепог, него ружног. Сам себи си херој, у већој или мањој мјери. И наравно, када са стране почну да говоре како си овакав или онакав, тада почињу да се појављују различите мисли и почињеш да сматраш како те нико не разуме, да имаш својеврстан унутрашњи живот који нико не види. С друге стране, то је такође истина. Све зависи од тога како се посматра тај проблем. Ако себе посматраш, онда је реч о томе да је то оно на чему треба да се ради и против чега човек треба да се бори. А ако се посматра ближњи, онда треба гледати са позиције како да му се опрости и при томе се мора имати на уму да се у човеку, дубоко у њему, одвија духовни живот и он се све време креће напред. Ипак, у случају када посматрамо другог, најчешће судимо по спољашњим поступцима.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гледајући блажено уснуће нашег митрополита, јуче сам се заиста увјерио да смрти нема. Да је човјек далеко виши од звијезда и да није створен за пропаст. И да је Господ увијек тако близу нас.

       
      О митрополитовој биографији нећу трошити превише ријечи, јер иако ријетко богата и широка, представља само хладан скуп података који никако не успијева да обухвати све оно што је митрополит заиста био. Гдје недостају најбитнији подаци о свим оним људима на које је утицао, на храмове људских душа које је обновио, изнова изградио или неимарски надзидао. На читаве породице које је крштавао, са којима се кумио и братимио, на дјецу којој се радовао и благосиљао, на све нас које је мученицки трпио и упорно позивао да идемо путем који води ка Христу.
      И не могу да не осјетим страшно жаљење за све оне који нису препознали вријеме у које су похођени. Који су остали глуви, слијепи И нијеми за оно сто је наш митрополит изнова и изнова понављао. Који су га у срцима заувијек осудили, слушајући друге или судећи о митрополиту по некој реценици касапски отргнутој из његове бесједе. Којима сопствена острашћеност није дозволила да виде непоколебљиву вјеру и неизмјерну љубав, понекад скривену и иза оштре ријеци.
      Морам признати да сам се понекад и сам чудио зашто је митрополит толико често и упорно понављао о “брозомори” И “братомржњи”. А затим сам схватио да их је он најбоље осјетио на сопственој кожи и да су то заиста живе и непреболне ране нашег народа. Гдје брат брата изнова убија, не само оружјем, већ подјелом која временом ствара све веће, непремостиве амбисе. Гдје се биће једног народа неповратно и систематски уништава сталним зађевицама, оптужбама и неслогом.
      Ко је имао уши могао је небројено пута да чује да митрополит позива на мир, јединство, разум; да преклиње властодршце да се врате исконској Црној Гори са свим оним вриједностима које баштинимо вјековима, а да не стварају неку нову, по њиховој мјери и аршину.
      Сила је био наш митрополит. И никога није остављао равнодушним.
      Чак и у блаженом уснућу успио је да окупи ријеке народа, које су из љубави према њему, дошле да узму његов свети благослов, још један пут.
      Наравно, било је и оних који су упућивали непримјерене коментаре, али о њима нећемо, јер је то жалостан недостатак елементарног кућног васпитања, који много говори не само о особама које су то писале, већ и о њиховим родитељима.
      Такође, било је тужно слусати докторку која би можда имала кредибилитет да говори, да је истим жаром бранила нека друга, не тако давна окупљања у доба короне. И која је навикла да од сахрана сопствених сродника прави “перформансе” (сиц!), па јој се чини да је тако на свим сахранама.
      Наш се владика мирно преселио у вјечност. И сви који су га вољели осјетили су то као лични, ненадокнадив губитак. Гледао сам људе како јецају, потресени до саме сржи свог бића. Који, у радосној тузи, тешко подносе растанак. Који, како су лијепо рекли момци из “Београдског синдиката”, не плачу за њим, већ за собом без њега. А свакако је најдирљивији моменат када смо сви као један клекнули на последњи долазак нашег владике у Храм.
      Не тако давно, у разговору са својом супругом, изразио сам увјерење да смо срећни сто нам је Бог дао да живимо у времену патријарха Павла и митрополита Амфилохија. И заиста јесмо срећни. Два непоколебљива стуба цркве, другачија у наступу, али иста у суштини. И ни један од њих није умро, нити може умријети. Само су заспали, да се одморе од многих трудова својих. Само су уснули, блажени и свети какви су били.
      Наш митрополит почива у Подгорици, у крипти храма којег је видио срцем и прије него што је био изграђен. Који симболише не само Васкрсење Христово, већ и васкрсење народа. И представља мјесто ходочашћа свих нас који смо вољели нашег митрополита.
      Христос Васкрсе, драги владико. Нека би Бог дао да сједнеш са десне стране Христа, гдје праведници блаженствују!
       
      Немања Вујачић
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Драгана Милошевић,
      Српска православна црква не користи све могућности које јој закони Србије омогућавају, као што су рад на образовном и културном пољу. Српској цркви потребан је озбиљнији образовни систем као би могла да одговори на изазове савременог доба.
      Иако закони омогућавају Српској православној цркви да оснива образовне институције на свим нивоима, од предшколског до универзитетског, црква ово право недовољно практикује, рекао је професор Богословског факултета Богољуб Шијаковић на научном скупу „Српска православна црква данас“ у организацији Института за европске студије.
      Црква мора да развије низ институција
      „Ако изузмемо богословије као средње школе и два богословска факултета, у ширем смислу, наша црква није структурисала и произвела један озбиљнији образовни систем од обданишта до универзитета. Мислим да је испред нас велики посао да црква у будућности развије образовну делатност“, сматра Шијаковић.
      Он напомиње и потребу да црква развије низ институција, од телевизије са националном фреквенцијом до низа научних института.
      „Ми немамо, рецимо, Институт за хришћанску културу. Хвалимо се да припадамо тој култури, прославили смо 800 година аутокефалности СПЦ, али немамо Институт за хришћанску културу. Такође немамо Институт за историју СПЦ. Немамо сређен и уређен архив СПЦ. То су елементарне претпоставке да би се црквени живот и наше саморазумевање и самосвест на један нормалан начин могли развијати“, каже Шијаковић.
      Ослободити се наслеђа комунизма
      Наслеђе комунизма и распада Југославије, проблеми на Косову и Метохији и Црној Гори, као и вирус корона који ће оставити последице на социјално и друштвено стање нације само су неки од изазова са којима се данас суочава Српска православна црква, сматра он.
      Комунистичко наслеђе огледа се у ставу да црква не треба да се меша у политику и да не треба да учествује у јавном животу, те да је вера дубоко интимно стање душе, објашњава Шијаковић.
      При томе се они који заговарају овакав став позивају на наслеђе просветитељства, што, додаје он, не одговара чињеницама, јер просветитељство је било вишеслојно. Нама је представљен француски тип антицрквеног просветитељства, према којем припадамо секуларном друштву, у коме црква не би требало да има значајну улогу.
      Шијаковић разликује секуларну државу, која је дужна да јемчи верска права, од секуларизма као идеологије. Модерна држава не би требало да буде подложна ни једној идеологији, а то што је секуларна, значи да разликује свето и световно, где свето препушта цркви.
      „Хришћанска вера није неко приватно стање душе, већ је произвела читаву једну културу, могли бисмо рећи културу на којој почива традиционална Европа. Култура подразумева нормативност. Норме су нам замисливе тек на темељу одређених вредности, а вредности хришћани утемељују у простору трансценденције. У тим смислу можемо говорити о хришћанским коренима европске културе; можемо говорити о сакралним основама културе. То видимо када говоримо о Косову и Видовдану, видимо како су јаке сакралне основе наше културе“, каже Шијаковић.
      Велика и незамењива улога цркве у јавном животу је да буде коректив политичким, економским и свим другим структурама друштвеног живота јер црква са становишта моралних начела и норми коригује друштво.
      Црква која је у народу и са народом, има итекако значајну улогу у јавном животу, а то је случај у Црној Гори, наводи Шијаковић, за кога су литије, изазване усвајањем Закона о слободи вероисповести, пример како један изворно црквени догађај може да постане инструмент грађанског отпора, закључује Шијаковић.
      Зашто СПЦ не би у Србији имала своје школе, вртиће и институте
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Српска православна црква не користи све могућности које јој закони Србије омогућавају, као што су рад на образовном и културном пољу. Српској цркви потребан је...  
×
×
  • Креирај ново...