Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Милан Ракић

Na promociji najmlađih oficira RV i PVO učestvuje sa čak 12 vazduhoplova

Оцени ову тему

Recommended Posts

Svečana promocija nove generacije oficira Vojske Srbije održaće se u subotu 8. septembra ispred Doma Narodne skupštine Srbije sa početkom u 10 časova. Ove godine Vojnu akademiju završiće 102 kadeta 139. klase među kojima i dva kadeta iz oružanih snaga BiH kao i jedan iz MUP-a Republike Srpske. U 4. klasi Medicinskog fakulteta svoje prve oficirske činove dobiće 29 kadeta.

39760796_10156421975233672_5992183013822

U programu svečanosti učestvovaće Umetnički ansambl Ministarstva odbrane ‘’Stanislav Binički’’ i Reprezantativni orkestar Garde a neizostavan deo ovog događaja su i uvek atraktivni naleti vazduhoplova RV i PVO Vojske Srbije.Generalna proba održaće se danas u 19 časova na platou ispred Doma Narodne skupštine a tokom jučerašnjeg i današnjeg dana svoje prelete uvežbavali su i piloti vojnih aviona i helikoptera.

Juče su u okviru priprema za promociju iznad Beograda dva kruga napravila po jedan lovac MiG-29, jurišnik Orao, školsko-borbeni avion G-4 (u varijanti tegljača meta N-62T) i laki višenamenski helikopter Gazela. Kako smo saznali u njima su bili piloti koji će biti vođe formacija od ukupno 9 aviona i tri helikoptera.

Upravo su danas iznad centralnih ulica grada viđena po tri MiG-a 29, Orla, G-4 i Gazele. Osim toga pilot jednog MiG-a 29 će tradicionalno napraviti još jedan prelet i pozdraviti prisutne kojom prilikom će kadetima čestitati prvi oficirski čin.

tango-six.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Evropski konzorcijum MBDA bavi se proizvodnjom raketa i raketnih sistema i kad je Srbija u pitanju uporno se trude već nekoliko godina. Pokušavali su da nam prodaju PVO rakete kratkog i srednjeg dometa i sve do sada su bili neuspešni.

      Kako Tango Six saznaje, MBDA je na ovom Buržeu najbliža prodaji najnovije generacije svog raketnog sistema Mistral Srbiji. Zvanične potvrde za moguću prodaju sistema kao ni ugovora i dalje nema ali polako dolazi do poklapanja više kockica što je za naš portal i potvrđeno iz same kompanije na ovogodišnjem sajmu.
      Kako saznajemo, Srbija može biti blizu nabavke Mistrala ali ne kao zasebnog sistema već kao nadogradnje našeg domaće razvijenog PASARS-a 16 nazvanog Terminator.
      Predsednik Srbije bio je prvi koji je obnarodovao želju da naša zemlja kupi Mistral novembra prošle godine. Kako smo takođe već analizirali, Srbija se trenutno nalazi u potrošačkom modu i ko od inostranih kompanija ne uspe nešto da nam proda ove i možda još sledeće godine treba pod hitno da menja svoje prodavce.
      Po svemu sudeći (navodni) planovi za nabavku sistema dugog dometa S-300 zvanično više ne dolaze u obzir (izjava predsednika na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji) i RV i PVO uspeva, prema dosadašnjim izjavama u medijima, da sebi osigura ruski sistem malog dometa Pancir.
      Jedan od dva prototipa artiljerijsko-raketnog sistema PASARS-16 koji smo mogli da vidimo na vežbi „Vek Pobednika“ / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Budući da je lovačka avijacija dobila avione, VOJIN dva osmatračka radara, helikopteraši dobijaju više nego što ih ima, vreme je da artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva konačno zanove tehniku. Jedan od projekata (namenjen za segment trupne PVO) je domaći koncept, artiljerijsko-raketni hibrid PASARS-16 nazvan Terminator. Radi se o FAP-ovoj šasiji sa topom L70 Bofors kalibra 40 milimetara sa dve rakete zemlja-vazduh RLN-IC na bazi sovjetske rakete vazduh-vazduh R-13M. Dakle sredstvo za blisku zaštitu kopnenih snaga od pretnji iz vazduha i mogućnost sekundarne uloge za njegov top za dejstva po ciljevima na kopnu.
      Mistral rakete kao sistem ATLAS / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Da li je razvoj rakete RLN-IC zastao ili se svejedno rešilo da je Mistral bolje rešenje? Kako bilo, ljubaznošću predstavnika kompanije MBDA Didije Filipa (Didier Philippe) dobili smo precizniju sliku kako bi mogla da izgleda integracija Mistrala:
      – Nudimo Mistral 3+ sa bitno poboljšanim performansama. Kao što znate, Mistral može biti upotrebljen sa nekoliko lansera. Kao MANPADS, sa ATLAS lansera sa dve rakete i raznih drugih opcija, danju i noću. Sada nudimo i LICORN C2 sistem koji može objediniti različite lansere i njihovom kombinacijom možemo stvoriti veoma efikasnu „pasivnu zasedu“ budući da je osnovna filosofija Mistrala to da je u pitanju pasivan sistem. Dakle, imamo nekoliko mogućnosti kada su platforme, odnosno lanseri u pitanju i jednu od tih mogućnosti predstavlja i vaše vozilo PASARS, u saradnji sa Vojnotehničkim institutom i vašom industrijom.
      Ukoliko dođe do posla, VTI bi radio integraciju, mi bi obezbedili module sistema. U takvoj koncepciji mi bi dali „elektronske kutije“, električne i druge instalacije za prenos signala i podataka. VTI bi razvio interfejs za lansiranje Mistral raketa iz PASARS vozila. Radilo bi se o dve rakete, naravno našoj IC kameri i sistemu svoj-tuđ. Integracija svega bi bila na vašem VTI-u.
      Ono što takođe možemo ponuditi je i sistem LICORNE. C2 infrastrukuturu koja se može nalaziti u šatoru ili oklopnom vozilu za veću mobilnost. Novost koju prikazujemo prvi put na ovogodišnjem Buržeu je sposobnost LICORNE sistema da otkriva dronove i ometa njihov GPS ili radio vezu. Ono što nikako ne želite je da lansirate skupu raketu na jeftini ali potencijalno opasni dron. LICORNE može da integriše sve tipove Mistral lansera, MANPADS, ATLAS, pa i vaš PASARS, sve dok ste u dometu kontrolne stanice. On je kao i sve pomenuto totalno pasivan sistem.
      Senzori sistema LICORNE namenjeni skeniranju frekvencija za upravljanje dronovima / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Crna kutija pored raketa je aktivni ometač signala koje služe za kontrolu dronova / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kontrolna stanica sistema LICORNE / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Takođe je novo to da je poslednja generacija Mistrala opremljena većim IC senzorom, tragačem. Za razliku od ranijih generacija Mistrala, Stingera ili Igle, sada možemo da vidimo i obradimo mnogo više vizuelnih informacija o cilju na način da posebnim sposobnostima i algoritmima vizuelno možemo prepoznati aktivne protivmere kao što su na primer IC mamci i da ih jednostavno ignorišemo. Ova sposobnost je jedinstvena za raketu ove kategorije i mislimo da nemamo konkurenciju u toj oblasti. Drugo poboljšanje su dometi po daljini i visini, koji su sada veći. Ne možemo reći koliko tačno iznose te vrednosti ali mogu reći da su, na primer, veće od 7 kilometara u daljinu i 6 kilometara u visinu. Ako ste čuli za NATO vežbu „Tobruk Legacy“ možete pitati vaše komšije Mađare kako su ispalili četiri Mistrala 2 i dva Mistrala 3 i kako su oborili svih 6 meta. Takođe ih možete pitati i kako je na ovoj vežbi prošla naša konkurencija. – Rekao je Filip za Tango Six.
      Opcija modularne integracije Mistrala na PASARS-16 nastastavila bi sličan trend nabavki koje kao glavnu odliku imaju širu industrijsku saradnju i dobijanje određenih sposobnosti ili tehnologija. Stoga je, iako još zvanično nepotvrđena, veoma izgledna. Dodatno, poseta francuskog predsednika Makrona Beogradu 15. i 16. jula može biti idealna prilika da se neka verzija ugovora i potpiše.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane Srbije, oko 130 pripadnika našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, Komande za obuku, Generalštaba i MO, učestvuje zajedno sa pripadnicima bugarske vojske na zajedničkom gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru koje se u periodu od 4. do 14. juna izvodi na poligonu Šabla u Republici Bugarskoj.
      Komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva brigadni general Tiosav Janković koji je na ovom gađanju pomoćnik rukovodioca gađanje za raketne jedinice za PVD, istakao je da je reč o petom zajedničkom gađanju na tom poligonu na kome učestvuje i Vojska Srbije.
      Stanica za vođenje raketa StVR-125M / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije – Ove godine, osim raketnih jedinica naoružanih sistemima Neva i Kub, učestvuju i pripadnici 101. lovačke avijacijske eskadrile iz sastava 204. vazduhoplovne brigade koji će izvesti raketiranje ciljeva u vazdušnom prostoru a po prvi put učestvuju i pripadnici artiljerijsko-raketnog diviziona PVO koji će izvršiti gađanje lakim prenosivim raketnim sistemom Strela-2M – naglasio je general Jankovič.
      On je stakao da je svako bojno gađanje kruna obuke pojedinca i posada i posluga tih jedinica.
      – Kao takvo gađanje ima za cilj da podigne nivo osposobljenosti, da pripremi jedinice i posluge za najteže i najsloženije zadatke, ali i da se proveri i potvrdi osposobljenost i obučenost utvrđene na trenažnim i kontrolno trenažnim gađanjima – objasnio je komandant 250. rbr za PVD.
      Podizanje zastave Republike Srbije na poligonu Šabla / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Govoreći o značaju petog zajedničkog gađanja, general Janković istakao je da je taj kontinuitet važan jer se sastav u jedinicama podmađuje, dolaze mlađi odiciri, podoficiri i vojnici i veoma je važno da svako od njih bude u prilici da makar jednom izvrđi bojevo gađanje.
      Poligon Šabla nalazi se na obali Crnog mora a deo pripadnika RV i PVO će tokom gađanja biti baziran na aerodromima Graf Ignjatijevo i Balčik. Prethodna gađanja pripadnici RV i PVO Vojske Srbije izvodili su na tom poligonu 2010, 2011, 2013 i 2017. godine.
       
      Svaki put bojeva gađanja raketnim sistemima Neva i Kub imala je 250. raketna brigada za PVD ali je lovačka avijacija to učinila samo jednom i to 2011. godine. Tada su raketiranje ciljeva u vazduhu izvela samo dva pilota  koji su u dva MiG-a 29 izvršili bojevo dejstvo sa po jednom raketom vazduh-vazduh R-60MK.
      Kako Tango Six saznaje, ovoga puta u Bugarsku će odleteti nešto više aviona, biće utrošena i mnogo veća količina raketa vazduh-vazduh nego 2011. a prvi put će nakon mnogo godina biti upotrebljene rakete R-73E.
      Pored Bugarske i Srbije, na gađanju učestvuje i armija SAD.
      Brigadni general Tiosav Jankovič na poligonu Šabla:
      Živojin BANKOVIĆ, T6
    • Од Милан Ракић,
      I pored velikih političkih i ekonomskih problema u kome se nalazi Venecuela, spoljnih i unutrašnjih pritisaka koje trpi i koji dodatno komplikuju situaciju, ova država izvela je u periodu od 10. do 15. februara najveću vežbu oružanih snaga u svojoj istoriji.
      U vežbi pod nazivom ‘’Angostura-200’’ koja je održana povodom 200-godišnjice Kongresa Angostura na kome je 1819. godine u gradu Angostura proglašena nezavisnost Venecuele, učestvovali su svi vidovi i rodovi vojske, policija kao i tzv. Bolivarska odnosno narodna milicija koja broji oko 1,6 miliona ljudi.
      Predsednik Venecuele Nikolas Maduro na sastanku sa vojnim vrhom pre izvođenja vežbe. Završne pripreme za vežbu započele su još krajem januara, predsednik Venecuele Nikolas Maduro održao je 22. januara sastanak sa predstavnicima komande oružanih snaga a tom prilikom je, osim što je najavio vežbu, rekao da će prilikom izvođenja vežbe biti uzeta u obzir iskustva iz prethodnih operacija i da će se proceniti scenariji mogućih pretnji zemlji. On je dodao i da tokom svog predsedničkog mandata planira da se uključi u jačanje vojne moći Venecuele.
      Osim toga Maduro je pre vežbe posetio i izvršio smotru svih najznačajnijih i najvećih vojnih jedinica koje su mesecima unazad imale pojačanu obuku i uvežbavanja za izvršenje svojih zadataka. ‘’Angostura-200’’ je počela u venecuelanskoj državi Miranda a glavni zadatak vežbe bio je razrađivanje mehanizma komandovanja i vođenja borbenih operacija u 8 strateških područija zemlje, 24 operativne zone odbrane i 4 zone mornaričke odbrane.
      Školski avioni Tukano i raketni sistemi Buk-M2E korišćeni su na vežbi “Angostura-200“. Nama posebno zanimljive bile su aktivnosti pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i ovom prilikom ćemo se usredsrediti na borbene mogućnosti ovog vida oružanih snaga Venecuele i pokušati da što približnije rekonstruišemo njegov inventar kao i formacijski sastav. Većina iznetih brojki je relativna a nema pouzdanih podataka o operativnosti i spremnosti jedinica.
      Udarne pesnica RV Venecuele, ruski višenamenski borbeni avioni Su-30MK2V “Flanker-G“. Počećemo svakako sa onim što je najzanimljivije a to su borbeni avioni kao i raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu. U inventaru se danas nalaze samo dva tipa borbenih aviona, ruski Su-30 i američki F-16. Venecuela je 2006. godine sa Rusijom potpisala ugovor vredan oko 1,6 milijardi dolara za isporuku 24višenamenska Su-30MK2V (verzija Su-30MK2 za Venecuelu). Osim aviona u paket je ušla obuka, rezervni delovi, logistika i naoružanje. Prva dva aviona isporučena su 29. novembra 2006, do kraja godine još dva, tokom 2007. godine 12 a još 8 je stiglo do jula meseca 2008.
      Prema dostupnim podacima nabavljeno je 150 raketa vazduh-vazduh R-73E malog dometa, 100 raketa vazduh-vazduh R-27R1 i ER1 srednjeg dometa kao i rakete vazduh-vazduh R-77AE takođe srednjeg dometa. Osim toga nabavljeno je 50raketa vazduh-zemlja H-29T, 50 protivbrodskih raketa H-31A i protivradarskih H-31P, 50 raketa vazduh-zemlja H-59ME ‘’Ovod’’, 200 vođenih bombi KAB-500Kr(tu su i školske KAB-500Kr-U) i veća količina nevođenih raketnih zrna i različitih vrsta nevođenih bombi. Pored naoružanja kupljeni su i sistemi za protivelektronska dejstva L005 “Sorbcija-S’‘.
      Na vežbi “Angostura-200“ posade aviona Su-30MK2V imale su bojevo gađanje protivbrodskim raketama H-31A. Na vežbi ‘’Angostura-200’’ posebno je bilo interesantno bojevo gađanje posada Su-30MK2V protivbrodskim raketama H-31A maksimalnog dometa do 70 km. Takođe na jednom od snimaka priprema za vežbu vidi se kako je sa jednog aviona odbačeno čak oko 7 tona bombi odnosno 28 fugasnih bombi FAB-250. 2015. u udesu je izgubljen jedan Su-30 tako da se danas koriste 23 aviona i to u sastavu 13. lovačke vazduhoplovne grupe “Libertador Simón Bolívar Leones“ koju čine 4 eskadrile i to 131. eskadrila “Cayaurima“, 132. eskadrila “Pumas/Yavire“, 133. eskadrila “Urimare“ i 137. eskadrila “Guaicaipuro“ koja nema aviona i osnovni zadatak joj je održavanje. Ova lovačka grupa nalazi se u vazduhoplovnoj bazi Luis del Valle Garcia u Barseloni.
      Druga jedinica koja leti na Su-30MK2V jeste 11. lovačka vazduhoplovna grupa “Diablos“ sa 33. eskadrilom “Halcones“ i 34. eskadrilom “Caciques“ u vazduhoplovnoj bazi “Capitan Manuel Rios Guarico“ u El Sombreru. RV Venecuele ima mogućnost dopune gorivom u vazduhu aviona Su-30, to je zadatak leteće cisterne Boeing 707-384C.
      Venecuelanski par aviona F-16 u letu iznad osmatračkog radara sistema S-300VM i pomoćnih vozila ruskih i kineskih osmatračkih radara. Američki F-16 se već dugo nalazi u naoružanju RV Venecuele. Ugovor za nabavku 24 aviona potpisan je još maja 1982. godine a za 500 miliona dolara je, u programu ‘’Peace Delta’’ nabavljeno 18 jednoseda F-16A Block 15 i 6 dvoseda F-16B takođe Block 15. Prvobitni planovi za nabavku čak 72 aviona nisu se ostvarili znog nedostatka finansijskih sredstava. Prvi avioni stigli su septembra 1983. a isporuke su završene 1984. Od naoružanja su tada kupljene rakete vazduh-vazduh ‘’Sidewinder’’’ malog dometa i to 75 AIM-9J i P-4 kao i 75 AIM-9L, klasične avio-bombe Mk 82, Mk 83 i Mk-84, bombe Mk 82 Snake Eye, kasetne bombe CBU-99 i 100, vežbovne bombe BDU-33, sedmocevne lansere LAU-131 nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
      Za svoje F-16 Venecuela je 2003. godine od Izraela za 7,5 miliona dolara kupila i 54rakete vazduh-vazduh Python 4 koje su isporučene 2004. Prethodno su takođe od Izraela 1997. godine kupljena 4 nišansko-navigacijska kontejnera Litening II. Kasnije su nabavljeni izraelski setovi Elbit Lizard koji se postavljaju na obične avionske bombe Mk 82 i Mk 84 kako bi one postale laserski vođene. Iz Izraela su stigle i sovetljavajuće bombe Natak. Do danas su se srušila tri venecuelanska F-16 od kojih jedan dvosed.
      Zbog američkog embarga smatra se da je od 21 aviona danas aktivno svega oko 10. Nalaze se u vazduhoplovnoj bazi El Libertador kod grada Maracay – Palo Negro u sastavu 16. lovačke vazduhoplovne grupe “Dragones“ koju čine 161. eskadrila “Caribes“ i 162. eskadrila “Gavilanes“. Interesantno je da su venecuelanski F-16 borbeno upotrebljeni u neuspelom puču 1992. godne kada su dva pilota topovima oborila tri aviona pučista i to dva laka jurišnika OV-10 i jedan školski EMB-312 “Tucano“.
      Avioni K-8W na jednoj od vežbi sletanja, baziranja i poletanja sa auto-puteva. U slučaju nekog ratnog sukoba kao laki jurišni avioni mogu poslužiti kineski mlazni školsko-borbeni avioni Hongdu K-8W “Karakorum“ koji su u RV Venecuele zamenili jurišnike OV-10 i lovce F-5. 2008. godine sklopljen je ugovor za 18 aviona, prvih 6 je stiglo marta 2010 a preostali avgusta iste godine.
      Postojali su planovi za nabavku još 22 aviona ali je potom 2014. naručeno samo još 9 primeraka koji su stigli 2016. U udesima su izgubljena tri aviona, jedan 21.7.2010, drugi 27.11.2012. godine i treći 26. jula 2013. Preostala 24 aviona danas leti u 12. lovačkoj vazduhoplovnoj grupi “Grifos“ koja ima dve eskadrile, 35. eskadrila “Panteras“ i 36. eskadrila “Jaguares“ u bazi LT Vicente Landaeta Gil, Barquisimeto.
      Još jedna jedinica koja leti na K-8W jeste 152. eskadrila “Avispones“ iz sastava 15. vazduhoplovne grupe za specijalne operacije u bazi Rafael Urdaneta, Maracaibo. Venecuelanski K-8W su osim kontejnera sa jednocevnim topom Norinco 23-2K Type 2K kalibra 23 mm koji se postavlja na podtrupni nosač, naoružani sa infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh PL-5E, 12-cevnim saćastim lanserima HF-20 nevođenih raketnih zrna Norinco Type 57-1kalibra 57 mm, bombama mase 100 kg i bombama LDPG-250-3 mase 250 kg.
      Školsko-borbeni avioni AT-27 Tukano. Za neposrednu podršku trupama na zemlji kao i protivpobunjeničku borbi (COIN) mogu se koristiti i brazilski školski avioni Embraer EMB-312 (T-27) “Tucano“. Prva 4 aviona isporučena su 15. jula 1986. i ukupno su nabavljena 32 aviona od toga 20školskih T-27 i 12 školsko-borbenih AT-27. Danas se koristi samo 19 Tukana i to u sastavu 14. vazduhoplovne grupe za obuku odnosno njene dve eskadrile, 142. eskadrili za osnovnu obuku i 143. eskadrili za taktičku obuku. Avioni se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Mariscal Sucre, Boca del Rio.
      Avioni AT-27 mogu biti naoružani kontejnerima FN HMP sa mitraljezom kalibra 12,7 mm sa 250 zrna, sedmocevnim saćastim lanserima nevođenh raketnih zrna LAU-68 ili SBAT-70 kalibra 70 mm i sedmocevnim saćastim lanserima nevođenih raketa SBAT-127 kalibra 127 mm, osvetljavajućim bombama Natak, školskim bombama BDU-33 i klasičnim avio-bombama Mk 81 i Mk 82.
      Venecuelanski Mi-35M2 su nakon remonta 2016/2017. dobili novu, maskirnu šemu farbanja. Borbeno najmoćniji vazduhoplov venecuelanske Armijske avijacije jeste ruski desantno-jurišni helikopter Mi-35M. Venecuela je bila prvi naručioc nove generacije čuvenog Mi-24, 2005. potpisan je ugovor za isporuku 8 a 2006. za još dva helikoptera sa oznakom Mi-35M2 koji je u Venecueli nazvan ‘’Caribe’’. Isporuke su trajale tokom 2006. i 2007. godine a ovi helikopteri opremljeni su motorima VK-2500 dok je oprema za komunikaciju zapadne i južnoafričke proizvodnje. Tako se u njima nalaze HF radio uređaji Bendix-King KHF-950-10 ili KHF-1050, dva VHF radija KTR-908 i digitalni višefrekventni UHF/VHF radio Reutech ACR500.
      Mi-35M2 danas lete u sastavu 716. bataljona višenamenskih helikoptera ‘’Coronel Mauricio Encinoso’’, Armijske vazduhoplovne Komande u bazi Barinas kao i u 711. helikopterskom bataljonu u bazi ‘’Subteniente Nestor Arias’’, San Felipe. Helikopteri iz 711. bataljona su povremeno stacionirani u bazi  ‘’Generalisimo Francisco de Miranda’’ na aerodromu Karakas – La Kalota.
      Nakon isteka resursa helikopteri su tokom 2016. prebačeni u Rusiju na remont a prva tri završena primerka koja su ujedno i modernizovana predata su 25. janaura 2017. Jedan helikopter izgubljen je u udesu koji se dogodio 4. februara ove godine. Venecuelanski helikopteri naoružani su kontejnerima UPK-23-250 sa dvocevnitm topom GŠ-23L 23 mm sa 250 granata, 20-cevnim saćastim lanserima B-8V-20nevođenih raketnih zrna S-8 80 mm i protivoklopnim raketama 9M120 ‘’Ataka-V’’. Kontejneri UPK-230 i lanseri B-8V-20 su deo naoružanja i transportnih helikoptera Mi-17V-5.
      Možna PVO Venecuele raspolaže sistemima srednjeg dometa S-125-2M Pečora-2M i Buk-M2E kao i sistemom velikog dometa S-300VM. Sve do 2008. godine artiljerijske i raketne jedinice za protivvazduhoplovnu borbu raspolagale su sa tehnikom veoma skromnih mogućnosti, uglavnom su to bili protivavionski topovi i raketni PVO sistemi malog dometa. U periodu od 2008. do juna 2014. godine iz Rusije su nabavljeni raketni sistemi koji su PVO Venecuele učinile najmoćnijom u Južnoj Americi. Tako je nabavljeno do 300 dvocevnih topova ZU-23/30M1-4 kalibra 23 mm, prema zvaničnim podacima čak oko 5000raketa lakog prenosivog raketnog sistema Igla-S, bar 11 baterija sistema S-125-2M“Pečora-2M“ srednjeg dometa sa 550 raketa V-601DE, tri diviziona sistema Buk-M2E sa 250 raketa 9M317E i tri baterije raketnog sistema velikog dometa S-300VM Antej-2500 sa 40 raketa 9M82M i 150 raketa 9M83M.
      PVO Venecuele je dobro umrežena i interisana, na fotografiji je jedan od komandno-informacionih sistema / Foto: CODAI Reforma organizacione strukture Objedinjene komande vazdušno kosmičke odbrane CODAI (Comando de Defensa Aeroespacial Integral) započela je juna 2014. i završena je 2016. godine stvaranjem pet brigada protivvazduhoplovne odbrane. U reonu grada Marakaibo nalazi se 19. brigada, u mestu El Sombrero 29. brigada, Karakasu 39. brigada, Barseloni 49. brigada, u Bolivaru 59. brigada a tu je i jedna brigada materijalno-tehničkog obezbeđenja. Svaka brigada u svom sastavu ima sredstva za radarsko otkrivanje i navođenje, protivavionsku artiljeriju i raketne sisteme.
      Pre kupovine navedenih PVO sistema u Rusiji venecuelanska vojska koristila je zapadne i izraelske protivavionske topove i raketne sisteme malog dometa. Od protivavavionske artiljerije tu su švajcarski jednocevni topobi Oerlikon GAM-B01 20/L90 kalibra 20 mm, izraelski dvocevni topovi TCM-20 Mk 5 20 mm, italijansko-švedski dvocevni Breda/Bofors 40/L70 kalibra 40 mm (36 topova isporučenih 1982-1983 kao deo odbrambenog sistema Guardian), francuski raketni sistemi Mistral-ATLAS (2001-2002. godine isporučeno 100 raketa), švedski raketni sistemi RBS-70 (1990-1991. godine stiglo 200 raketa verzije Mk I a 2000-2001. još 200raketa verzije Mk II), izraelski raketni sistemi Rafael ADAMS Barak III (2005-2006. tri sistema sa 40 raketa kao deo sistema PVO Defender), francuski laki mobilni raketni sistemi  Roland 2 (6 sistema stiglo 1985-1986 sa 125 raketa) koji je međutim povučen iz upotrebe početkom 2000-tih.
      Zajedno sa PA topovima Breda/Bofors 40/L70 iz Holandije je 1981-1983. isporučeno i 18 radara za navođenje Flycatcher Mk I dok je 2005-2006. stiglo 3radara Flycatcher Mk II koji se koirste uz sistem Barak III. Od radara za otkrivanje niskoletećih ciljeva tu su još izraelski Elisra 2100H i holandski radari Reporterkoji zajedno sa elektrooptičkim senzorima Mirador idu uz raketne sisteme Mistral-ATLAS. Od Švedske su za podršku raketnih sistema RBS-70 2000-2001. nabavljena 4 radara Giraffe 75. Pre par godina kupljeni su kineski radari za otrkivanje niskoletećih ciljeva JZ/QF-612 koji su raspoređeni u jedinice koje koriste lake prenosive raketne sisteme Igla-S.
      Detalj sa vežbe “Angostura-200“, ljudstvo okupljeno oko osmatračkog radara JLY-11 kineske proizvodnje. Od osmatračkih radara su tokom 80-tih godina 20. veka nabavljeni jedan američki AN/TPS-43 1985. i dva AN/TPS-63 1982. godine. Potom su kupljeni ruski P-18-2da bi najnoviji radari stigli iz NR Kine i to 2006-2007. tri JYL-1 potom 2008-2009. još 7 a zatim 2010-2011. i tri radara tipa JY-11B. Venecuelanska vojska može koristiti i snimke sa satelita VRSS-2 nazvan ‘’Sucre’’ koji je lansiran iz Kine 9. oktobra 2017. godine.
      Video snimak bojevog gađanja posada aviona Su-30MK2V protivbrodskim raketama H-31A:
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Da će Vojska Srbije pored H145M uskoro dobiti još jedan tip helikoptera, zvanično je prvi put potvrđeno početkom aprila ove godine kada je visoka delegacija Ministarstva odbrane Srbije započela pregovore sa Moskvom o nabavci ruskih borbenih helikoptera Mi-35. Tada je ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon sastanka sa ministrom odbrane Ruske Federacije Sergejom Šojguom izjavio da je između ostalog razgovarano o mogućoj kupovini 4 Mi-35 kao i dodatna 4 transportna helikoptera Mi-17.

      Jedan od novijih korisnika Mi-35M postala je Nigerija koja je svoje helikoptere već upotrebila protiv terorističke organizacije Boko Haram. Oko mesec i po dana pre ovog sastanka, krajem februara pojedini mediji objavili su da će Srbija pregovarati sa Rusijom ali i Belorusijom oko nabavke šest helikoptera Mi-35. Večernje ‘’Novosti’’ prenele su tada da je moguće da bi se od Belorusije kupila modernizovana verzija helikoptera Mi-24 koja nosi oznaku Mi-35 a da je na spisku želja našeg RV i verzija Mi-35M koja se nalazi u naoružanju ruske armije.
      Zajednički let ruskih Mi-24VM (u prvom planu) i Mi-24P iznad Sirije. Na Mi-24VM vidi se sistem za samozaštitu L370 “Vitebsk“. Novosti su zatim nakon velike vojne parade u Moskvi 9. maja kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, citirajući neimenovane izvore, preneli da bi do kraja godine helikoptere Mi-35 mogli videti u Srbiji tj. da bi oni mogli biti viđeni na vojnoj paradi koja je bila planirana da se održi povodom proslave pobede u Prvom svetskom ratu. Predsednik Vučić je nešto kasnije izjavio da će se, kako je rekao, založiti kod predsednika Rusije Vladimira Putina da za paradu pošalje makar dva Mi-35.
      O tome da će se za našu vojnu avijaciju nabaviti ovi helikopteri pisali su u proteklih nekoliko godina i drugi dnevni listovi koji su u svojim tekstovima obično spominjali 4 Mi-24 a često su, usled nepoznavanja materije, unošene i zabune oko oznake helikoptera. Najpre se mora razjasniti da Mi-35 i Mi-35M nisu iste verzije dobro poznatog desantno-jurišnog Mi-24.
      Helikopter Mi-35 predstavlja izvoznu verziju Mi-24V (NATO oznaka ‘’Hind-E’’) dok je Mi-35M izvozna varijanta najnovijeg Mi-24VM koji se još uvek proizvodi. Kako Tango Six saznaje ove godine Srbija je potpisala ugovor za kupovinu novih Mi-35M a u tom paketu se nalaze i dodatni helikopteri Mi-17V-5 kao i artiljerijsko-raketni sistemi PVO Pancir. Takođe smo došli do informacija da bi prvi Mi-35M trebalo da stignu sredinom 2019. godine.
      Mi-35M je za sada doživeo solidan izvozni supeh. Na fotografiji helikopteri vazduhoplovnih snaga Brazila koji je nabavio 12 primeraka. Razvoj nove generacije Mi-24 započet je u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka kada je odlučeno da se ovaj tip helikoptera mora drastično modernizovati kako bi mogao da odgovori zahtevima savremenog ratovanja. Trebalo je značajno unaprediti avioniku kao i naoružanje, iskorišćena su mnoga rešenja sa novog ruskog borbenog helikoptera Mi-28 čiji je razvoj takođe bio u toku. Nova verzija Mi-24 morala je biti sposobna za dejstvo u svim vremenskim uslovima, danju i noći i morala je dobiti bolja ubojna sredstva.
      Tokom 90-tih u Rusiji ali i u inostranstvu pojavili su se mnogobrojni programi produžetka životnog veka, raznih dorada i osavremenjavanja. Jedan od njih je bio i ruski Mi-35M jer je, usled ekonomskem krize, nemogućnosti nabavke i serijske proizvodnje novih borbenih helikoptera Mi-28, Ka-50 i Ka-52, shvaćeno da se postojeći helikopteri Mi-24, kako u ruskoj armiji tako i u inostranstvu moraju modernizovati. Po svaku cenu želelo se da se Mi-24 koji je već bio zastareo, zbog svoje jedinstvene konstrukcije koja mu omoguće istovremeno borbeno dejstvo i prevoz vojnika, po svaku cenu zadrži u naoružanju.
      Presek helikoptera Mi-35M. Prvobitno je bilo predviđena modernizacija helikoptera i to u 5 etapa od kojih je Faza 1 podrazumevala samo produženje životnog veka sa 20 na 30 godina ili 4000 sati naleta. Druga etapa je podrazumevala  ugradnju nosećeg rotora sa helikoptera Mi-28 zajedno sa kompozitnim (fiberglas) lopaticama kao i sasvim novog repnog četvorokrakog tzv “X“ rotora što je rezultiralo smanjenjem mase od 300 kg, povećanju brzine penjanja, povećanju vrhunca lebdenja za 600 m i pojednostavljenjem održavanja. Uz nove materijale na lopaticama je primenjen i elektrotermalni sistem protiv zaleđivanja.
      U Fazi tri helikopter je dobio fiksni stajni trap, poboljšano naoružanje i sistem za komuniikaciju. Uvođenjem fiksnog stajnog trapa takođe je smanjena masa za do 90kg ali je to povećalo otpor prilikom letenja što ipak nije drastično uticalo na performanse helikoptera u borbi. Ovakvo rešenje omogućava lakše i bezbednije sletanje usled vanrednog događaja a uz to je i pojednostavljena konstrukcija i proizvodnja. U ovoj fazi helikopter je dobio i nove nosače za po 8 protivoklopnih raketa 9M114 Kokon (kasnije i Ataka).
      Mogućnost ovakvog kompaktnog nošenja naoružanja dozvolilo je smanjenje razmaha krila tj. uklanjanja dve krajnje podvesne tačke što je isto tako smanjilo masu kao i otpor vazduha a umesto 6 tu su 4 podvesne tačke spoljašnjeg tereta.
      Zadnja kabina venecuelanskog Mi-35M (M2). Faza 4 je obuhvatala novi sistem upravljanja vatrom, ispitivač sistema svoj-tuđ, novo naoružanje i to protivoklopne rakete 9M120 Ataka, zatim rakete vazduh-vazduh 9M39 Igla-V, nosnu turelu sa dvocevnim topom 23 mm koje predstavlja rešenje sa verzije Mi-24VP. U poslednjoj petoj fazi kabina je prilagođena za letenje u noćnim uslovima uz primenu specijalnih naočara (NVG – Night Vision Googles), tu je zatim dnevno-noćni optoelektronski sistem sa televizijskom kamerom za rad u uslovima niskog nivoa osvetljenja (LLTV), termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom a kabine posade dovile su višenamenske kolor prikazivače. Na taj način je primenom svih 5 faza ukupna borbena moć Mi-24VM uveličana za 1,4-1,6 puta u odnosu na ranije varijante Mi-24.
      Prototip Mi-24VM sa evidenicjksim brojem 51 nastao doradom helikoptera Mi-24VP. Interesantno helikopter je imao oznake akro-grupe “Berkuti“. Demonstrator Mi-35M prikazan je 1995. godine a iste godine juna meseca imao je i prvo međunarodno učešće na Le Buržeu u Francuskoj. Prvi let verzije namenjene ruskoj vojsci sa oznakom Mi-24VM izvršen 4. marta 1999. a bio je to dorađeni helikopter varijante Mi-24VP. I pored predloženih izmena u 5 faza skoro niko u svetu osim same Rusije nije izvršio osavremenjavanje Mi-24 koje je predložio ruski Opitno-konstrukcioni biro ‘’Milj’’ a i to je u Rusiji urađeno samo delimično. Fiksni stajni trap, krilo manjeg razmaha dobili su modernizovani ruski Mi-24PN(osavremenjeni Mi-24P) pored toga smo još Mi-35P (negde označeni i kao Mi-35PM) koji su bili namenjeni Kipru. Osim toga Mi-24PN je dobio i novi optoelektronski sistem koji je bio jedno od prelaznih rešenja u odnosu na današnju opremu.
      Opitni primerak Mi-24VM za rusku vojsku, primerak sa evidencijskim brojem 50 takođe nastao doradom starijeg helikoptera Mi-24VP. Umesto osavremenjavanja, Rusija je 2005. godine tržištu ponudila nove helikoptere Mi-24VM i Mi-35M čija je proizvodnja započela u fabrici ’’Rosvertol’’ u Rostovu na Donu. U ponudi su različite podvarijante Mi-35M sa oznakama M1, M2 i M3 (spominje se i M4) a međusobno se razlikuju po motorima, elektronskoj opremi, naoružanju. Prvi ugovor za rusku vojsku potpisan je 2010. a prvi helikopteri isporučeni su 2011. Armijska avijacija je do sada primila preko 60 Mi-24VM (odgovara nivou Mi-35M3) dok se za Federalnu službu bezbednosti (FSB) zna da je dobila 5 helikoptera.
      Borbeno dejstvo iračkog Mi-35M na položaje tzv. Islamske države. Svoju borbenu premijeru ova najnovija varijanta Mi-24 je imala u Siriji dok je pre toga izvozni Mi-35M iračke armijske avijacije upotrebljen protiv takozvane Islamske države. Prvi strani korisnik bila je Venecuela koji je svoje helikoptere naručila 2005. i 2006. a isporuke su trajale od 2006. do 2008.
      Trenutno u svetu Mi-24 koristi čak 58 zemalja i to je borbeni helikopter koji je najrasprostranjeniji u istoriji avijacije, koji je izrađen u najvećem broju primeraka i učestvovao u najviše ratnih sukoba. Izvozne Mi-35M su do sada nabavili Azerbejdžan (24 helikoptera za svoju Graničnu gardu), Brazil (12 Mi-35M3, brazilska vojna oznaka AH-2 Sabre), Irak (28 isporučenih), Kazahstan (4 isporučena od 12 naručenih), Mali (naručena 4, isporučena dva), Nigerija(nabavila 12, isporučeno 4), Pakistan (dobio za sada 4 primerka, navodno planira 20), Venecuela (10 isporučenih Mi-35M2 nazvani ’’Caribe’’), Uzbekistan (10 naručenih). Za Mi-35M ima još zainteresovanih država a to su pre svega one koje već koriste starije verzije ‘’dvadesetčetvorke’’.
      Mali je za svoje vazduhoplovne snage nabavio 4 (po nekim podacima tri) Mi-35M. Potpuno nova elektronska oprema koja obuhvata i osmatračko-nišanski sistem OPS-24N koga čini žirostabilisani optoelektronski sistem GOES-324 koji ima termovizijski i televizijski kanal, laserski daljinomer i pelengator. Kabine posade su opremljene modernim višenamenskim kolor prikazivačima (prednja jedan, zadnja dva) i prilagođene upotrebi naočara za letenje u noćnim uslovima (NVG) ONV-2. Kokpit pilota dobio je i gornji elektrooptički prikazivač (HUD). Od navigacije treba istaći sistem satelitske navigacije A-737.
      Nudi  se i ugradnja opreme zapadne proizvodnje a to se pre svega odnosi na sisteme za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju. Od opreme za samozaštitu Mi-35M može posedovati signalizator radarskog ozračenja L006LM (SPO Berjoza) ili najnoviji L150 “Pastelj“,  stanicu za optoelektronska protivdejstva MAK-UFM, sistem za protivelektronska dejstva L370 ‘’Vitebsk’’ ili stariji L166V-11E “Lipa“, dispenzeri mamaca UV-26M ili starije ASO-2V. Da bi se sprečio pad helikoptera u slučaju pogibije ili ranjavanja pilota, komande su udvojene. Tu su zatim novi jači motori Klimov VK-2500-II maksimalne snage po 2700 KS a umesto njih mogu se dobiti TV3-117VMA.
      U pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 nalazi se dvocevni top GŠ-23L kalibra 23 mm. Levo od njega na fotografiji je optoelektronski sistem GOES-324 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Standardno fiksno naoružanje Mi-35M je dvocevni top GŠ-23L ili V kalibra 23 mm s borbenim kompletom od 450 granata koji je smešten u pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 preuzet je sa ranije varijante Mi-24VP koja može da se pokreće pod uglom od +10 i -40 stepeni po elevaciji i +/-60 stepeni po azimutu.
      Sva ubojna sredstva koje su nosile starije verzije Mi-24 ostala su manje više ista, može nositi do 4 20-cevna saćasta lansera B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8(obično S-8KO ili KOM) kalibra 80 mm, do 4 petocevna lansera B-13L nevođenih raketa S-13 kalibra 122 mm, do dva kontejnera UPK-23-250 s dvocevnim topom GŠ-23L 23 mm sa borbenim kompletom od 250 granata, kontejneri GUV-1 sa četvorocevnim rotirsajućim mitraljezom JaKb-12,7 kalibra 12,7 mm sa 750 metaka i dva četvorocevna rotirajuća mitraljeza GŠG-7,62 7,62 mm sa po 1800 metaka, kontejneri GUV-8700 sa automatskim bacačem granata AG-17A ‘’Plamja-A’’ kalibra 30 mm sa 300 granata.
      Ono što je novo to su infracrveno samonavođene rakete 9M39 Igla-V za dejstvo po sporoletećim i niskoletećim vazduhoplovima dometa od 800 do 5200 m po daljini na visinama od 20 do 3500 m. Na dva nosača  APU-8-4U može nositi do 16 (po 8 na svakom krilu) poluaktivno radio-komandno vođenih protivoklopnih rakete 9M114 Kokon sistema 9K113 Šturm-V dometa 5 km, probojnosti 650 mm homogenog čeličnog oklopa,  ili do 16 protivoklopnih raketa 9M120 Ataka (dalji razvoj 9M114) dometa 6 km verovatnoće pogotka tenka 0,65 do 0,9 na daljini 4 km, probojnosti 800 mm homogenog čeličnog oklopa.
      Postoji mogućnost dobijanja i najmodernijih protivoklopnih raketa 9K121M Vihr-M dometa do 10 km probojnosti 1000-1200 mm homogenog čeličnog oklopa. Takođe tu su i različite vrste bombi, 8 od po 100 kg, 4 od po 250 kg ili 4 od po 500 kilograma. Nosivost u unutrašnjoj kabini je 1500 kg, 8 vojnika ili 4 vojnika na nosilima. Nosivost spoljašnjeg tereta je 2400 kg a nosi do 4 spoljašnja rezervoara za gorivo kapaciteta po 500 litara.
      Emisija ruske televizije Zvezda o helikopteru Mi-35M:
      Živojin BANKOVIĆ  
×
×
  • Креирај ново...