Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Sign in to follow this  
Trifke

Jedan zanimljiv fratar

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Naleteo sam na fejsbuk prezentaciju jednog fratra koja mi je bila zanimljiva. Rec je o Fra Boze Radosu. Odgledao sam nekoliko njegovih klipova o nekim stvarima koje se dogadjaju u Rimo -katolickoj crkvi. Intersantno mi je da je vrlo hrabro ustao protiv tih problema. Cuo sam da su zbog toga on i jos dvojica od njegove sabrace ekskomunicirani od strane RK. Sada zive u nekom samostanu u Capljini u Hercegovini. Ovo ne pisem kako bih kazao da su Pravoslavni bolji od rimokatolika vec zato sto mi je bio interesantan njegov nastup i ono sto govori. Evo postavicu par njegovih videa. :

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

U prilog onome sto govori ovaj frata ide i ovaj clanak: https://www.jutarnji.hr/globus/treba-nam-inkvizicija-za-21-stoljece-papa-franjo-mora-bez-milosti-bez-kompromisa-udariti-na-udruzeni-zlocinacki-homo-seksualni-pothvat-u-crkvi/7781163/

Katolička crkva u Irskoj potpuno se raspala u samo nekoliko godina zbog monstruoznih razmjera desetljetnih zataškavanja zločina katoličkih svećenika. Nedavno je papa Franjo posmicao i cijeli čileanski episkopat zbog istoga razloga. U Čileu je kaos, vjernici bjesne, tako da su čak provalili u katedralu svetog Jakova dok je kardinal Ricardo Ezzati služio misu i vikali: “Gonite se, svi biskupi!” U znak protesta papu Franju su tamo dočekale prazne ulice, pogotovo što je najprije stao u obranu nekih svećenika zlostavljača i zataškivača (slučaj Karadime i biskupa Barrosa), a poslije se ispričao zbog pogreške, jer su ga bili krivo informirali. Vjernici su bacali čak i molotovljeve koktele na crkvene institucije. Toliki je bijes, više nego razložan...

A onda, samo par mjeseci poslije, prije par tjedana, izašli su stravični razmjeri zlostavljanja od strane katoličkih svećenika u SAD-u, ponajviše u Pennsylvaniji. Katolička javnost u Americi je ogorčena, pitaju se gdje je kraj, koliko je još kostura u ormaru, bijes na hijerarhiju došao je do usijanja, a isusovački list America žestoko je napao biskupe i njihovu nesposobnost. Dosta je više isprika i žaljenja od strane hijerarhije, kažu, dosta je “mea culpa”, treba konkretno djelovati, žestoko kažnjavati, predavati policiji, a ne tek “unutarcrkvene istrage”, jer ovo je već epidemija zločina duboko utkana u tkivo Crkve.

Dosta je bilo i eufemizama o ovoj grozomornoj pošasti među katoličkim klerom, treba progovoriti izravnim jezikom, ma kako koga zaboljelo.

 

Prvo, ovdje više ne možemo govoriti da se radi o pojedincima, ovo zlostavljanje djece i mladića po cijeloj kugli zemaljskoj sustav je koji ću nazvati nama poznatom sintagmom s drugog područja - ovo je udruženi zločinački pothvat, brižno planiran i sustavno zataškavan od crkvene hijerarhije desetljećima.

Drugo, bez obzira na osjetljivost i ranjivost homoseksualne populacije, točnije je govoriti o homoseksualnim, a ne tek pedofilskim zločinima katoličkih svećenika.

Krenimo od prvog, od sustava, od udruženog zločinačkog pothvata koji možemo, sustav zločina i njegovo funkcioniranje, jasno vidjeti na primjeru Pennsylvanije i njegova glavnog aktera (bivšeg) kardinala, zločinca Theodorea McCarricka.

McCarrick je imao strelovitu crkvenu karijeru. Pripadao je liberalnoj, tzv. progresističkoj struji američkih biskupa, koji je bio oponent Benedikta XVI., “konzervativnog” pape, te ljubimac lijevih medija u Americi. Za McCarricka se desetljećima znalo da je homoseksualac, praktikant, što je potvrdio i bostonski biskup, kardinal O’Malley, kojeg je papa imenovao da u Bostonu, nakon pedofilskih skandala, obnovi financijski, moralno i pastoralno rasturenu mjesnu crkvu. O’Malley je više puta interno upozoravao kako je zločinac Theodore McCarrick, kojeg su sjemeništarci zvali Ujak Teo, odvodio iste u svoju kuću na moru, u New Jerseyu, gdje ih je malčice pipkao ili silovao. Tko ga je štitio, čovjeka koji je isto tolerirao prema djeci i mladićima i svojim svećenicima? Homoseksualni lobi u Crkvi i izvan nje, u medijima. Naime, puno je godina prošlo otkad je novinar New York Times Magazinea kontaktirao Roda Drehera iz American Conservativea i pitao bi li htio dati svoj doprinos temi o McCarrickovim zlima. On je pristao, a imao je svjedočanstva žrtava. No iako je gotovi članak u McCarrickovim perverzijama predan uredništvu, nikada nije izišao. Zaštitio ga je tada urednik NYT-a, i sam homoseksualac.

Jednako kao i u medijima, homoseksualni lobi štitio ga je i u Crkvi. Zapravo štitili su jedan drugoga i jedni druge na svim razinama, pa i najvišima, papi pod nosom, podmećući mu krive informacije, a točne nazivajući “klevetama” ili “uličnim pričama”. Jedan od tih je Kevin Farrell, kojeg je papa Franjo 2016. godine čak imenovao kardinalom i, da ironija bude veća, prefektom dikasterija za laike, obitelj i život. Farrell je učenik zloglasnog utemeljitelja Kristovih legionara, perverznjaka i seksualnog zlostavljača globalnih razmjera zbog kojih je Ratzinger ukinuo “Legionare”, monsinjora Maciela, koji je nakon smrti ostavio i desetke milijardi dolara iza sebe. Kada se skandal s Macielom otkrio, Farrell je tvrdio da ništa nije znao, lagao je da mu nije bio najbliži suradnik, što su svjedoci opovrgnuli. Tko je pritom uzeo Farrella u zaštitu?

A tko drugi nego McCarrick, tada ni manje ni više nego nadbiskup američke prijestolnice, Washingtona, iznimno utjecajan, medijski nedodirljiv. To je taj zločinački sustav. Tako Farrell postaje McCarrickov pomoćni biskup, on ga je osobno zaredio, no nije stanovao u biskupskom dvoru, nego u istom stanu s McCarrickom, na šestom katu orfanotrofija (!?) koji je ovaj luksuzno preuredio. Čim je ojačao, uz pomoć ne samo među američkim biskupima nego i u Vatikanu utjecajnog patrona McCarricka, Farrell je otvorio karte i napisao predgovor za knjigu isusovca Jamesa Martina u kojoj se zalaže za promjenu crkvenog pastoralnog i doktrinarnog stava prema homoseksualcima. Kako je pao McCarrick, a papa mu oduzeo kardinalski grimiz, Farrell, kao i u slučaju bivšeg mentora Maciela, tvrdi da ništa nije znao o McCarrickovu zločinačkom sustavu zlostavljanja. Treba li mu vjerovati opet? Ne, papa Franjo mora “dekapitirati” i Farrella, razbiti taj zločinački sustav, a ne ići od slučaja do slučaja i vjerovati na “majke mi”.

Druga stvar koju treba jasno reći jest da se uglavnom govori o pedofilskim zločinima u Katoličkoj crkvi, ali ne i o homoseksualnim, a ogromna većina je upravo te naravi. Ne govorim napamet. Naime, sukladno svježem izvješću Catholic League for Religious and Civil Rights od 16. kolovoza ove godine, 81 posto žrtava seksualnog uznemiravanja, najčešće se radi o silovanjima, muškog je spola, 78 posto od toga su postadolescentni mladići, dok je 100 posto zlostavljača muškog spola. Dakle, nije tu riječ o pedofilskim zločinima, nego u ogromnoj većini o homoseksualnim zločinima, i te stvari treba tako nazvati. Time ne želim reći da je homoseksualnost u sebi zločin ni da je svaki homoseksualac zločinac, kao ni stigmatizirati cijelu gay populaciju, dapače, želim skrenuti samo pozornost na motivaciju kada se neki homoseksualac odluči za svećeničko ili redovničko zvanje i spava cijeli život i živi s muškarcima. Je li to zbog Boga, Isusa ili je motivirano upražnjavanjem svojih sklonosti? Ovo drugo.

O problemu homoseksualnih lobija koji zlorabe ulazak u klerički stalež u kontekstu vlastite homoseksualnosti dugo se u Crkvi govori, ali se nije reagiralo ili se odmahivalo rukom. Prije gotovo tri desetljeća Donald Cozzens, teolog, i sam rektor sjemeništa, objavio je knjigu pod naslovom “The Changing Face of the Priesthood” u kojoj donosi istraživanje kako mu trećinu sjemeništaraca čine homoseksualci, te je ukazao i na mnoge samostane koji su prava legla homoseksualnih orgija i inicijacija klinaca, i u SAD-u i u Europi. Tada je Ivan Pavao II. neke od tih samostana zatvorio. Drugi autor koji je prije Cozzensa ukazivao na taj problem bio je benediktinac i psiholog Richard Sipe, suočen s epidemijom AIDS-a među klerom. Sipe je već tada tvrdio da više od pola američkog klera čine homoseksualci, svećenici praktikanti. Sipea nitko nije slušao, govorilo se da pretjeruje, a zapravo se već tada zataškavao taj problem, a moćni homoseksualni lobiji u Crkvi već su kontrolirali važna mjesta među episkopatom, pa i u Vatikanu. Dapače, taj trend se tolerirao, momci homoseksualnih sklonosti masovno su hrlili u sjemeništa. Ni Sipe ni Cozzens nemaju ništa protiv homoseksualaca kao takvih, ali imaju protiv zlouporabe svećeničkog zvanja i sakramenata u sasvim ljudske, prizemne seksualne svrhe, pa onda i zločine.

Iako je na početku pontifikata papa Franjo govorio “tko sam ja da sudim (homoseksualcima)” i pobrao simpatije svijeta. Sumnjičav je bio i o postojanju “gay lobija” u Crkvi.

Da, to je točno, svaka osoba je vrijedna poštovanja, ali ako ide u sjemenište i svećenike iz spolne, a ne teološke motivacije, e onda je papa Franjo u listopadu ove godine kriknuo biskupima i poglavarima: “Otvorite oči, ne primajte homoseksualce u sjemeništa!”, jer mogu duboko kompromitirati život u njima. Isto je rekao kardinal Ratzinger još 2005., ali to je bila “homofobija”... Prošli pak tjedan, nakon što su ovi zadnji skandali potresli Ameriku i svijet, američki biskup (Madisona) mons. Robert Morlino jasno je označio u pismu vjernicima kao dubinski uzrok seksualnih skandala i zločina “homoseksualnu subkulturu koja se ukorijenila među svećenicima”, što se ne odnosi samo na SAD nego i na Europu, pa onda i na Hrvatsku.

Papa Franjo više nema vremena. Već se jako kasni. Za početak vrlo je važno stvari nazvati pravim imenom, pedofilsko zlostavljanje pedofilskim, homoseksualno homoseksualnim, koje je najčešće. I udariti u glavu, u zločinački sustav koji se taloži desetljećima, u udruženi zločinački (homo)seksualni pothvat u Katoličkoj crkvi, bez milosti, bez kompromisa.

To je naš dug i obveza prema žrtvama koje treba staviti u prvi plan, kao i prema ogromnoj većini zauzetih i marljivih svećenika. U jednom, potrebna nam je - inkvizicija za 21. stoljeće!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Meni je zanimljivo to sto RK nalazi hrabrosti da se izbori sa ovim zlom unutar nje  i bas me zanima kako ce sve to ici i kako ce sadasnji Papa resiti sve ove stvari.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@kopitar sta ti mislis? Koji bi bio najbolji nacin da se rese ti problemi? Ukidanje celibata? poostravanje kanona i kontrole/ 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Trifke рече

@kopitar sta ti mislis? Koji bi bio najbolji nacin da se rese ti problemi? Ukidanje celibata? poostravanje kanona i kontrole/ 

Mislim da će se morati nešto poduzeti jer je manjak svećenika , moj župnik se odrekao kapelana za potrebe drugih a ima ogromnu župu.

Trebalo bi što prije ukinuti celibat za biskupijski svećenike a tako bi riješili i problem homoseksualizma.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, kopitar рече

Mislim da će se morati nešto poduzeti jer je manjak svećenika , moj župnik se odrekao kapelana za potrebe drugih a ima ogromnu župu.

Trebalo bi što prije ukinuti celibat za biskupijski svećenike a tako bi riješili i problem homoseksualizma.

Znam da i u Hrvatskoj je manjak svestenika. Konventualci su prosle godine zatvorili neki samostan na primorju. Cela Dubrovacka biskupija je imala samo tri bogoslova pre pet godina a cuje da ni sada nije bolje. U Austriji uvoze svestenike iz Indije. 

Zanima me kako misliis da se osim toga resi sadasnja situacija sa Biskupima i svestenicima pedofilima.?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 34 минута, Trifke рече

Zanima me kako misliis da se osim toga resi sadasnja situacija sa Biskupima i svestenicima pedofilima.?

Isključenje i predavanje policiji na daljnje postupanje.

Mislim da je Papa Franjo ovo provodi.

Problem je bio u prošlosti što se to zataškavalo i pokušavalo riješiti unutar crkve što se pokazalo velikom greškom.

Ne znam da o što će biti s ispovjednom tajnom u svezi ovog. ( Trebalo bi im za pokoru narediti da se prijave policiji)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, kopitar рече

Isključenje i predavanje policiji na daljnje postupanje.

Mislim da je Papa Franjo ovo provodi.

Problem je bio u prošlosti što se to zataškavalo i pokušavalo riješiti unutar crkve što se pokazalo velikom greškom.

Ne znam da o što će biti s ispovjednom tajnom u svezi ovog. ( Trebalo bi im za pokoru narediti da se prijave policiji)

A sta mislis o Pai svecu koji je sve to ostavio u nasledje ovom Papi? Jeli to bila greska kada ga je proglasio svecem?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 11 минута, Trifke рече

A sta mislis o Pai svecu koji je sve to ostavio u nasledje ovom Papi? Jeli to bila greska kada ga je proglasio svecem?

Neznam koliko je imao uvida u sve to...čovjek jednostavno ne može povjerovati da je tako nešto moguće.

Mislim da većina vjernika još uvijek misli da je to neka zavjera protiv crkve i pokušava opravdati.

Naravno ne može se baš sve uzeti zdravo za gotovo što priča ovaj malo bolesni fratar.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, kopitar рече

Neznam koliko je imao uvida u sve to...čovjek jednostavno ne može povjerovati da je tako nešto moguće.

Mislim da većina vjernika još uvijek misli da je to neka zavjera protiv crkve i pokušava opravdati.

Naravno ne može se baš sve uzeti zdravo za gotovo što priča ovaj malo bolesni fratar.

Ngde sam citao ili gledao nesto na temu da se Benedikt penzionisao kada je ukapirao koliki posao ima i sta sve treba da uradi. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@kopitar Nemoj misliti da te ovo zlonamerno pitam jer ko zna sta sve kriju nase vladike i kaludjeri. Neato se zna a nesto se stavlja pod tepih. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Trifke рече

@kopitar Nemoj misliti da te ovo zlonamerno pitam jer ko zna sta sve kriju nase vladike i kaludjeri. Neato se zna a nesto se stavlja pod tepih. 

Ne treba se praviti slijep ...tu ima već dosta činjenica .

Imamo veliki problem koji se može i mora riješiti...vjerujem u pomoć božiju i disciplinu i poslušnost koju ima KC da to riješi.

Za mene je crkva jedna tako da je jednako ruše i ovi skandali u zapadnom dijelu kao i na istočnom.

Upravo ti Ava na drugoj temi govori o velikom grijehu prekrštavanja.

Oni koji nemaju svijest da je crkva jedna unatoč podjela ne vide u tome nekakav problem jer budući da oni drugi nisu crkva zašto ih ne bismo pokrstili.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, kopitar рече

Ne treba se praviti slijep ...tu ima već dosta činjenica .

Imamo veliki problem koji se može i mora riješiti...vjerujem u pomoć božiju i disciplinu i poslušnost koju ima KC da to riješi.

Za mene je crkva jedna tako da je jednako ruše i ovi skandali u zapadnom dijelu kao i na istočnom.

Upravo ti Ava na drugoj temi govori o velikom grijehu prekrštavanja.

Oni koji nemaju svijest da je crkva jedna unatoč podjela ne vide u tome nekakav problem jer budući da oni drugi nisu crkva zašto ih ne bismo pokrstili.

 

Uz duzno postovanje ja se ne slazem sa Avom oko toga, no to je druga tema. Nesto nemam volje da se bavim tom  temom. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Nejasno je da li se inicijativa pokojnog Olivera Ivanovića pridružila Srpskoj listi ili je to istup pojedinaca. Iz Beograda pred kosovske izbore poručuju da je samo Srpska lista dovoljno srpska, a ostali kvare jedinstvo.

      Izbori početkom oktobra mogli bi da donesu tektonske promene na kosovskoj političkoj sceni, nove većine i možda prvi odlazak Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija u opoziciju. No za srpsku zajednicu neizvesnost nije takve političke prirode.
      Naime, tri partije i jedna koalicija su Centralnoj izbornoj komisiji predale liste štiklirajući da kandidati na njima predstavljaju srpsku zajednicu. No sudeći prema izjavama beogradskih Naprednjaka, samo su jedni „pravi“, dok su drugi „albanski predstavnici Srba“.
      Taj jedan „jedinstven i monolitan“ predstavnik Srba, kako je nazivan u kampanjama od 2013. naovamo, je po čitanju iz Beograda samo Srpska lista.
      Svi ostali – Samostalna liberalna stranka, Partija kosovskih Srba i koalicija Progresivne demokratske stranke, Nove partije Kosova, dve građanske inicijative i dva nezavisna kandidata pod nazivom „Sloboda“ – „ne žele da budu deo jedinstvenog nacionalnog korpusa i ne žele da rade u koordinaciji sa zvaničnim Beogradom“.
      Hvalospevi o jedinstvu koje održava Srpska lista pred svake izbore bivali su propraćeni i mračnim, kritičkim tonovima koji su ukazivali na pretnje, zastrašivanja kandidata, psihološke pritiske na birače. Ta je stvar kulminirala ubistvima dvojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice – kumova, Dimitrija Janićijevića i Olivera Ivanovića.

       
      U „monolit“ Srpske liste je, prema vestima koje su potresle javnost, stupila i građanska inicijativa ubijenog Ivanovića „Sloboda demokratija pravda“ (SDP). To je prvi put da ta inicijativa učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima i to u redovima onih koji su Ivanovića targetirali kao „izdajnika“ i „albanskog čoveka“. Za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kosovske vlasti tragaju u vezi sa ubistvom Ivanovića.
      „Veliki greh“, „sramota“ samo su neke od reakcija kosovskih Srba na vest da će se potpredsednica SDP Ksenija Božović naći na Srpskoj list. Uzvratili su predsednik Aleksandar Vučić i Marko Đurić opisujući Kseniju Božović kao „ozbiljnu, inteligentnu ženu“ koja se „opredelila da bude u okviru jedinstvene državne politike Srbije“ i kojoj zbog toga „tajkunski mediji i predstavnici opozicije“ žele da „uzmu politički skalp“.
      „Zbijamo redove“
      Ubrzo nakon što je sa zvanične adrese SDP stiglo saopštenje o priključenju Srpskoj listi reagovao je Dušan Milunović, jedan od odbornika SDP u Severnoj Mitrovici. Milunović i Igor Rajčić, koji su uz Božović lokalni odbornici SDP, optužili su Božović da se oglušila o volju većine članova stranke, ali i volje njihovih glasača.
      „Svi smo potreseni odlukom koju je donela lično Ksenija Božović“, kaže Milunović za DW. „Što se tiče ostalih članova SDP, pokušavamo da ih ne provlačimo kroz blato i da ne koristimo ovaj momenat da radimo na bilo kakvoj prevlasti ili bilo čemu. Želimo da svako ima svoj stav, ali moje mišljenje je da je apsolutna većina smatra da nema prostora za ovu vrstu saradnje.“
      Hijerarhija u SDP je konfuzna jer ta inicijativa ni dve godine od ubistva lidera nije odabrala novo rukovodstvo. Tako političko nasleđe Ivanovića sada može postati predmet borbe dve struje – one koja podržava saradnju sa Srpskom listom i one koja se tome oštro protivi.

      Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA
      Da stvari budu još komplikovanije, trenutno nije jasno koja od te dve struje ima nadmoć. S jedne strane, Božović, ali i predsednik Vučić govore o većem broju članova SDP koji su se odlučili za saradnju sa Srpskom listom, ali je Božović jedina koja je iza svoje odluke stala javno. Njoj se na listi Srpske liste pridružio i stranački kolega Svetislav Jokić što je javnost saznala tek nakon što je Srpska lista objavila imena kandidata. Međutim ni Jokić, ni ostali članovi SDP nisu se javno oglašavali o ovom pitanju.
      Ni sam Milunović ne može da potvrdi koliko članova SDP prećutno podržava odluku Božović, a ne negira da je diskusija na tu temu bilo i da Božović nije imala potrebnu većinu za zajedničku odluku.
      „Nezvanično postoji informacija da su još jedan ili dva člana prećutno saglasni sa ovim. Ali, ukoliko to sami žele, mogu javno da izraze svoj stav, bez obzira na to što nisu odbornici. Ne želim da govorim u tuđe ime. Igor (Rajčić) i ja smo se putem saopštenja javno oglasili,“ podseća za DW.
      U pomenutom saopštenju stoji da se Srpskoj listi neće pridružiti zbog ličnog dostojanstva. „Ova naša odluka ni na koji način nije usmerena na razdor jedinstva srpskog naroda, već je doneta radi očuvanja ličnog dostojanstva i dostojanstva ljudi koji su za nas glasali i podržavali.“
      Ipak Milunović ne namerava da odustane od SDP, tvrdi da ova inicijativa postoji dok traju njihovi mandati u skupštini. „Mi smo građanska inicijativa i bavimo se lokalnim temama, imamo nameru da zbijamo redove i zadržimo članstvo koje prati politiku koju nam je Oliver sam ponudio i iza koje smo stali kada smo se kandidovali na lokalnim izborima,“ navodi za DW.
      Ksenija Božović tokom jučerašnjeg dana nije bila dostupna za komentar.
      Demokratska liga favorit
      Izbori 6. oktobra dolaze nakon nešto više od mesec dana političke neizvesnosti koju je u Prištini izazvala ostavka premijera Ramuša Haradinaja zbor poziva da u svojstvu osumnjičenog da iskaz Specijalnom sudu za zločine UČK.
      Vest je mnoge stranke na Kosovu dočekala nespremne, a u prvom redu trenutno najveću parlamentarnu i opozicionu stranku na Kosovu – Demokratsku ligu Kosova (LDK), koja se našla usred procesa unutrašnjih izbora.

      Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ
      Upravo ova partija je viđena kao najpoželjniji partner koji bi gotovo svakoj predizbornoj koaliciji doneo velike šanse za pobedu. Umerena, sa iskustvom u upravljanju institucijama, poštovana u međunarodnoj zajednici i bez istaknutih ratnih komandanata, LDK najbliže odražava i želje međunarodne zajednice.
      Najozbiljnije pregovore o predizbornoj koaliciji LDK je imala sa pokretom Samoopredeljenje, ali su razgovori propali na pitanju ko će biti kandidat za premijera. Da je do dogovora došlo, ta koalicija bi bez sumnje osigurala komotnu većinu i, što je za mnoge aktere u Prištini najbitnije, oformila vladu bez glasova Srba.
      Srpska lista je inače do samog kraja podržavala prošlu Vladu Ramuša Haradinaja.
      Iako do koalicije nije došlo, LDK ostaje favorit i teško je zamisliti buduću vladu bez ove partije. Neizvesnost je ogromna za sve ostale, a ponajviše Demokratsku partiju Kosova (PDK) koja bi po prvi put u dve decenije mogla da ode u opoziciju.
      Ovaj izborni proces mogao bi biti istorijski i za Samoopredeljenje koje je bliže nego ikada da po prvi put postane deo izvršne vlasti. Tada će se videti koliko su Aljbin Kurti i ostali iz ovog pokreta ozbiljno mislili kada su najavljivali borbu protiv korupcije, nepotizma, uzurpiranog sudstva i organizovanog kriminala, što bi do srži moglo da uzburka kosovsku političku senu.
      Za učešće na izborima prijavilo se ukupno dvadeset partija, četiri koalicije i jedan nezavisan kandidat.

    • Од Поуке.орг инфо,
      Završena potraga za župnikom iz Hrastovice kod Petrinje Igorom Barišićem koji je pronađen u rodnom Slavonskom Brodu

      Nestali fratar Igor Barišić, za kojim je prošlih dana tragala cijela Hrvatska, pronađen je u nedjelju navečer u svom rodnom Slavon- skom Brodu. Župnik iz Hrastovice kod Petrinje, koji je u srijedu 21. kolovoza nestao s adrese na kojoj je bio prijavljen u svojoj župi, u nedjelju nešto prije 23 sata već se nalazio u prostorijama brodske policije.
       
      nastavak na linku
       
      Odbjegli fratar Igor Barišić napušta svećeničku službu i prelazi u laički status
      WWW.VECERNJI.HR Vecernji.hr je vodeći hrvatski news portal. Pregledajte najnovije današnje vijesti iz Hrvatske, svijeta, sporta, kulture i Zagreba.

       
    • Од Милан Ракић,
      Prošle nedelje na nemačkom internet sajtu Helionline pojavile su se nove fotografije srpskih vojnih H145M pa tako sada imamo fotografije svih 5 helikoptera namenjenih RV i PVO. U fabričkom krugu Erbasovog pogona u Donevortu 3. aprila primećena su još dva H145M sa privremenim nemačkim registracijama D-HMBB i D-HCBT.

      Na osnovu dostupnih fotografija može se videti da meteo-radar poseduje samo jedan helikopter, primerak sa evidencijskim brojem 14502 (privremena nemačka registracija D-HBTS). Taj helikopter služiće za traganje i spasavanje dok će se, kako Tango Six saznaje, helikopter 14501 (D-HADD) koristiti za borbeno traganje i spasavanje.
      H145M D-HCBT fotografisan 3. aprila ove godine u Erbasovom pogonu u Donavurtu / Foto: Alexander Lutz Drugi helikopter primećen prošle nedelje D-HMBB / Foto: Alexander Lutz Do sada smo imali prilike da vidimo tri vojna H145M, na primopredaji je bio prikazan čelni helikopter ev. broja 14501, fotografiju 14502 Tango Six je objavio krajem novembra 2018. a takođe na sajtu Helionline je 3. februara ove godine objavljena i fotografija helikoptera sa registracijom D-HADZ koji je uočen 31. januara za koji se pretpostavlja da mu je ev. broj 14503.
      Poslednji uslikani srpski policijski H145M, YU-SAR (D-HCBV) / Foto: Alexander Lutz Helikopteri nisu fotografisani samo na fabričkom aerodromu u Donevortu već i u vazduhoplovnoj bazi Ingolstadt Manching gde se obučavaju naši piloti a u kojoj se nalazi sedište kompanije Airbus Defence and Space kao i Vazduhoplovno-tehnički centar nemačke vojske. Na ovom aerodromu ne obučavaju se samo srpski vojni piloti već i piloti Helikopterske jedinice policije.
      Od 4 srpska policijska H145M do sada su na fotografijama uočena tri, maskirni YU-ICE (D-HADR), YU-MED (D-HAD0) i YU-SAR (D-HCBV). Kako saznajemo, četvrti će nositi registraciju YU-MUP.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Поуке.орг инфо,
      Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe
       
      Rušenje predrasuda i borba za jednaka prava i poštovanje svih pokucala je i na vrata dece sa smetnjama u razvoju - ovoga puta na jedan pristupačniji način široj javnosti. 
      Naime, organizacija 'Dečje Srce' koja se već 18 godina bori da deci i mladima sa smetnjama u razvoju, njihovim porodicama i svima koji žele da se uključe u rad sa njima, stvori adekvatne uslove i pruži pomoć, sada je učinila veliki korak napred. 
        Novootvoreni kafić pod imenom 'Zvuci srca' otvoren je na Vračaru, na adresi Čuburska 12 , a u njemu rade isključivo mladi sa posebnim potrebama uz malu pomoć i podršku nadležnih iz organizacije. 
      Lokal "Zvuci Srca"foto: Filip Plavčić Goran Rojević, defektolog po zanimaju i dirketor humanitarne organizacije "Dečje srce" , objasnio je da ova organizacija već 18 godina pokušava da bude most između mladih sa smetnjama u mentalnom razvoju i šire zajednice i da razbije predrasude koje ljudi možda imaju o njima. 
      foto: Filip Plavčić Rojević je objasnio da prostor u kome se nalaze 'Zvuci srca' , dobili su od poslovnog prostora grada Beograda, a Ministarstvo zapošljavanja i socijalna pitanja su pomogli da se prostor opremi. Kroz program delegacije 'EU u Srbiji' i kroz program 'Mi radimo budućnost gradimo' , omogućeno je da 60 osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju prođu obuke za pomoćnika kuvara, štampara i cvećara i da u okviru tih zanimanja i ovog radnog centra stvore uslovi da se što više njih osposobljava za to da stvara neka znanja i stupa u kontakt i komunikaciju sa širom zajednicom. 
      Osobe ometene u razvoju posao obavljaju same uz malu pomoć i podršku nadležnih. Sve što se u lokalu posluži - ne naplaćuje se, već je moguće ostaviti dobrotvoran prilog u skladu sa svojim mogućnostima i željom. 
      Jedan od zaposlenih u lokalu, Nemanja Jović koji ima 25 godina, kaže da je njegovo iskustvo u lokalu pozitivno i da nema zamerki. 
      Nemanja Jovič, jedan od zaposlenih u lokalu.foto: Filip Plavčić Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe.
       
    • Од Милан Ракић,
      Šetnja unazad: privatne iskrice iz dvehiljadeosamnaeste

      Nisam hroničar velikih događaja. U mom malom životu svaki događaj, pa i ne bio veliki, veliki je. Ovih nekoliko su iz moje ovogodišnje beležnice. Ima ih još i svi su mi podjednako važni, ali nije fer da time previše zamaram ljude čiji se životi kreću u drugačijim koordinatama. Zato se nadam da ću sad i ja ponešto iz vaših beležnica pročitati na, jel' te, vašim zidićima...
      ZAIR na Radio Laguni
      Prvih dana marta iskreno sam se zahvalio prijateljima iz stvarnog i sajber života na dobrim željama zbog događaja nevažnog za sudbinu sveta, ali zato meni bitnog: preseljenja ZAIRA na katkad mirne, katkad uzburkane talase Radio Lagune. Nisam selebriti s hordom obožavalaca, tek tipski (mada prilično trajući) radio prezenter koga zanimaju teme bliske maloj, ali važnoj grupi slušalaca. To su oni koji vole dobro upakovan zvuk i pomalo esejistički pristup multidisciplinarnim temama tzv. treće i četvrte industrijske revolucije. Dolazak na Radio Lagunu nije bio moja zasluga.

      Bio je posledica iskazanih simpatija ove male radijske porodice i lakog lobiranja Darka Mitrovića. Bio sam srećan što je ZAIR, posle dvomesečne pauze koliko je proteklo od časa kada sam ga povukao sa Beograda 202, ponovo dobio priliku da se oglašava na FM nebu glavnog grada. Ipak su ka Beogradu uprti pogledi bar polovine Srbije, a nešto od toga i živi u njemu.
      Tango na šesti stepen
      Moj prijatelj Petar i portal Tango Six trebalo bi da su tu negde oko jubilarnog rođendana. Za proteklih deset godina T6 je prošao kroz uzbudljiv morfing - od bloga, preko blog-portala, sve do mega-portala. Posledica svega što je sada mega jeste da je njegov osnivač Petar Vojinović prvo ime na spisku ljudi čiji telefon naše medijske kuće okrenu kad god se dogodi nešto važno ili dramatično u svetu avijacije.

      Pretprošle godine desilo se nešto važno: T6 portal je organizovao prvi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope SEAS (Sout European Aviation Summit), impozantan skup predstavnika avio-kompanija, aerodroma i uopšte avio-privrednika ex-YU regije. Ovog marta održan je i drugi, u beogradskoj Crown Plazi. Ako mene, kao jednog od učesnika ovog drugog Samita pitate, spektakularno je što je naš najreferentniji vazduhoplovni portal Tango Six, nakon onog inauguralnog SEAS-a iz 2016, sazreo do te mere da je svojim autoritetom uspeo da zainteresuje sva bitna imena avio-industrije oko tema bitnih za dalji razvoj civilnog letenja na nebu jugoistočne Evrope i na taj način posadio Beograd u centar mete!

      Proleće je počelo s jednom, a jesen se završila s drugom, do tada još neviđenom Tango Six konferencijom. Bila je to Konferencija o bezbednosti aerodroma ASCE (Airport Security Convention and Exibitio), pod budnim sponzorskim okom Aerodroma Nikola Tesla.

      I ova je trajala dva dana, i ova je okupila 550 domaćih i inostranih delegata. E pa, za tako nešto, čak i posle deset godina, stvarno treba imati... sad bih rekao koje visuljke, ali ću biti fin i reći: petlju.
      Knjiga uoči ponoći
      Za one koji ponekad uživaju u istoriografiji, dogodilo se posthumno izdanje knjige "Tvorci vazduhoplovstva kraljevine Jugoslavije" Čedomira Janića.

      Za neupućene: da njega nije bilo, ne bi bilo ni one staklene pečurke na aerodromu "Nikola Tesla" u kojoj je Muzej avijacije. Nažalost, ne i njegov osnivač, Čeda Janić, nesumnjiva legenda avijacije i čovek koji je opevavao našu vazduhoplovnu istoriju na svim medijima i kroz desetine publikacija - od feljtona i novinskih članaka, pa do bukleta i blistavih monografija.

      Sada mi opevavamo njega, a knjigu o kojoj govorim Čeda je želeo, ali ne i stopostotno uspeo da završi pre no što je otkucala ponoć njegovog života na 14. spratu solitera u Gramšijevoj ulici - uzgred, tačno prekoputa zgrade starog "Ikarusa", zgrade na koju su se nameračili i, takođe ove godine, do temelja srušuli "neimari novog doba"! Tačku na "i" stavio je njegov prijatelj i saradnik Ognjan Petrović.

      Završio je knjigu.
      Osamnaesta beogradska opština Niš
      Bila je ovo BRAKE NEWS iz juna meseca: „Konstantin Veliki“ predat državi na upravljanje. Preneti objekti, zemljište i osnivačka prava. Kraj citata. O, kakav radostan dan, ptice su pevale aleluja. Mi, naivni, mislili da će aerodrom ostati Nišlijama, c-c-c, kakav obrt. Jasno je da aerodrom ostaje usidren u Nišu, nećemo ga valjda seliti u Beograd, govore političke siledžije kao i obično. Gle, a mi mislili da će ga, kao nekada Egipćani Abu Simbel, seliti kamen po kamen, svetiljku po svetiljku i avion po avion na LYBE.

      Hvala na besplatnoj utehi. Uteha bez naknade za aerodrom bez naknade. I, dok Nišlije zapomažu zbog oduzimanja aerodroma protiv njihove volje, preostala dva (nepreuzeta) aerodroma, Kraljevo i Ponikve, na kolenima mole državu da ih preuzme. Uzgred, u Niš avioni sleću. U Kraljevu i Ponikvama nema nijednog. Jedni će reći: dok jednom ne omrkne, drugom ne osvane, drugi - svako se češe tamo gde ga svrbi, a treći: tamo gde svrbi, solidarnosti nema. A što bi je i bilo? - reći će četvrti. Mada ostaje pitanje o kakvoj solidarnosti govorimo? Solidarnosti sa Nišom kome je išlo dobro, ili solidarnost sa Krajevom i Užicem kojima nikada nije ni krenulo? Verujte mi da ni sam nisam više siguran.
      Bugi-vugi za disk-džokeja
      Verujem da će svaki disk-džokej reći da se di-džejem postaje samopregornim slušanjem muzike i učenjem na iskustvu i vlastitim greškama. Za razliku od (mrzim to, ali moram da izgovorim) “mog vremena”, danas je profesija disk-džokeja uveliko u nomenklaturi priznatih zanimanja. Pa kad je već priznata kao zanimanje, zašto ne bi postojala i visoka škola za takvo zanimanje, a ne samo sezonski kursevi po “rok akademijama”? Ako je neko pomislio da ću se i ja pridružiti horu malicioznih komentatora egzotične ideje o osnivanja Fakulteta za disk-džokeje, istih onih koji već godinama, kao fol, zatvaraju prozor automobila dok voze pokraj Megatrenda, e da im neko slučajno ne bi ubacio diplomu kroz prozor (mada žarko priželjkuju da im se dogodi baš to!) - varate se. Hrabrost je ponekad posledica ludosti, ponekad posledica zdravog rasuđivanja, a ponekad srećnih okolnosti. Zato ću radije sačekati prve diplome, umesto da adhoc seciram utiske. Ni profesija disk-džokeja više nije za sprdanje, a danas od svega možete načiniti nauku. Samo ako umete. Pa, da vidimo.
      Animacija kao zanimacija
      Beograd, varošica poznata po novogodišnjim ukrasima s doživotnom garancijom, patriotskim tunelima, trijumfalnim kapijama i lavirintima koji zakrčuju ionako uska šetališta, ume da se bavi i smislenim stvarima: 16. i 17. novembra bio je domaćin druge CGA konferencije u zgodnom ambijentu Muzeja jugoslovenske kinoteke. CGA Belgrade (akronim za Computer Graphics and Arts) je svim kreativcima željnim posla i novih saznanja približio rad na vizuelnim efektima i animaciji s one strane ekrana. Lista govornika je bila jaka, sa globalnim zvezdama Majkom Simorom i Viktorom Perezom na čelu.
      Konferencije poput ove važne su jer postoje zanimanja za koja ljudi ne znaju, a zanimljiva su koliko i zabavna. Kada se kaže 3D, ljudi uglavnom pomisle da je samo reč o animaciji, modelovanju ili digitalnim efektima. Ali digitalni umetnik nije osoba koja klikće mišem i kojoj softver pruža rešenje. Softver je alatka kao bilo koja druga. Bitni su ljudski faktor i kreativnost. Jedan od učesnika konferencije, Josip Modli, kaže:
      "Animacija je animacija na bilo čemu, modeling je modeling. 'Regrutovali' smo dosta vajara, oduševljeni su kada otkriju modelovanje. Storibord artisti su kod nas uvek bili sporedna stvar, dok su u našem poslu, pogotovo animaciji, glavni: oni postavljaju režiju, kadrove... To su u svetu veoma cenjena zanimanja, odmah do reditelja. Mogli bismo da popunimo podeblju knjigu samo sa spiskom zanimanja u našem poslu! Sve što može da se uradi u Holivudu, može i kod nas. Uostalom, baš zbog tih naših ljudi u stranim postprodukcijama mi najčešće ostajemo poslednji u sali i gledamo odjavnu špicu i kad svi odu, do samog kraja... Odgledajte svaki film do kraja, pa će vam biti jasno gde smo, jer sve je više 'vićeva' među postprodukcijskim timovima."
      Prvi i poslednji potez u partiji šaha
      Bila je ovo godina predodređena i za dve godišnjice u životu jednog čoveka: jubileja koji se proslavlja, a to je 50 godina od prve emisije borca za pop na radiju i rok uživo Nikole Karaklajića, "Veče uz radio" - i događaja koji obeležavamo smrknutih lica: 10 godina od definitivnog rastanka sa Nikolom.

      Moram priznati, svih onih prethodnih godina činilo mi se da je besmrtan i da je šah, njegova najveća ljubav, ponajviše zaslužan za to. Nažalost, razuverila me je njegova smrt tačno mesec dana nakon našeg poslednjeg susreta, 16. decembra 2008, kada se srušio pred vratima svog stana u Đurićevoj broj 6. Nikola Karaklajić, za sve nas na čije živote je uticao, čovek za sva vremena.
       
×
×
  • Креирај ново...