Jump to content

Поводом канонизације светог старца Амфилохија са Патмоса

Оцени ову тему


Препоручена порука

„Треба да имамо љубави. Ако нам и највеће зло чине, треба све да волимо. Само љубављу улазимо у Рај.“

„Два крила уздижу човека далеко изнад земље: једна је једноставност, а друга – чистота срца. Морате бити једноставни у својим делима и чисти у мислима и осећањима. Чистим срцем тражићете Бога, а уз помоћ једноставности ћете га пронаћи и радовати се. Чисто срце пролази кроз врата Раја са лакоћом.“
 
„Однегуј Исусову Молитву и доћиће тренутак када ће срце твоје поскочити од радости, као када се обрадује када види човека кога највише воли.“
 
Необично плаветнило Егејског мора које као да се стапа са небом грчког Додеканиса, води нас до једног од најлепших острва из ове групе од њих дванаест (Додеканис на грчком значи „дванаест острва“) – чудесно острво Патмос на коме је Св. Јован Богослов писао Откровење и на коме се и данас налази пећина у којој је љубљени апостол Христов боравио и добијао од Господа речи које је записивао.
 
На овом благодатном острву, родио се у породици простих сељака и будући старац Амфилохије Макрис. Своје прве духовне кораке и искушеништво започео је у манастиру Св.Јована Богослова 1906. године, где је исте године и замонашен и добио име Амфилохије. После 7 година удостојио се и велике схиме. Његов духовни отац О. Антонијадис био је духовни син отаца покрета Кољивара који је духовно подмладио Грке, напаћене под турским јармом. Због тога је и млади Амфилохије стекао мисионарску и подвижничку ревност коју је имао целог свог живота.
 
Старац Амфилохије је од почетка сањао да најзад помогне својим сународницима који су духовно ослабили након вековног турског угњетавања и туђинске власти; да открију своје духовне корене и уђу дубље у духовни живот. Већ је као прости монах у манастиру успео да обезбеди плац земље на стеновитом обронку западног Патмоса. Саградио је две келије припојене капели која је већ била тамо и сањао да временом тамо подигне женски манастир.
 
До 1935. године на острвима које су окупирали Италијани била је веома тешка ситуација. Они су успели да изврше утицај на Цркву и тамошње манастире да би њом манипулисали у своју корист. Када се поставило питање о новом игуману манастира 1935. године, Васељенски патријарх је инсистирао да се ова неправилна ситуација исправи. Братство је изабрало старца Амфилохија за игумана, не обраћајући пажњу на власт Италијана који су желели да се изаберу њихове марионете.
 
Убрзо после његовог избора за игумана, отворила су се врата за оно што ће бити семе будућег женског манастира Благовештење, на удаљености од петнаест минута хода од Манастира Светог Јована. У почетку, у тамошњој згради требало је да се смести радионица за плетење и ткање. У ствари, тајни разлог за оснивање радионице је био оснивање илегалне школе у којој су деца са Патмоса могла да науче грчка слова, будући да су Италијани готово забранили деци да уче грчки језик.
 
Старац Амфилохије је одувек имао велику жељу да упозна Светог Нектарија Егинског и та му се жеља касније и испунила и као млад монах је чак имао благослов да борави поред Епископа Нектарија у његовој келији и да буде код њега на послушању, па је и њега по упокојењу о. Антонијадиса сматрао својим духовним оцем и од њега добијао велике благослове за своју каснију службу.
 
Као и он и старац Амфилохије је више пута био прогнан са свог вољеног острва од стране италијанских а касније и немачких валсти, али му је Господ увек давао шансу да му и на тим местима служи и мисионари. Старац је, исцрпљен изгнанством, одлучио да се не враћа на дужност игумана, већ је усредсредио своју снагу на духовно и материјално устројство женског манастира Благовештење. Поред манастира на Патмосу и Калимносу, старац се надао да оснује женске манастире и у другим деловима Грчке. Временом су његове молитве и борба били награђени када је донета одредба за манастире на острвима Егина и Икарија као и за црквени центар и цркву на острву Криту.
 
Старац Амфилохије је реално разумевао људе и њихове потребе, схватајући да је човек саздан и од душе и од тела. Он је сматрао да добро у човековој души треба поставити у средиште сваког дела, и не одвајати га од осталих човекових особина. Године 1947. дата му је прилика да помогне сирочићима са Родоса, који су били у бедној материјалној ситуацији, па је уз помоћ својих духовних чеда, монахиња са Патмоса, основао сиротиште које и данас постоји на овом дивном острву.
 
У есеју „Духовни водич у Православном хришћанству“, епископ Калист (Вер) говори о старцу Амфилохију као савременом примеру традиционалног православног старца. Његове речи су карактеристичне:
 
„Оно што се највише истицало у његовом карактеру је била благост, (смисао за) хумор, топлина љубави, и осећај тихе но ликујуће радости. Његов осмех је био пун љубави, али лишен сваке сентименталности. Живот у Христу, по његовом схватању, није био тежак јарам, бреме које је требало носити са суморном помиреношћу, већ лични однос који је требало искати са срдачном ревношћу.
 
Задивљен личношћу овог светог човека, наш Авва Јустин Поповић одржавао је присну духовну везу са њим и у част његове даровите личности свом духовном чеду, нашем Митрополиту Амфилохију Радовићу дао његово име.
 
„Прими Христа у дом твог срца“, често је говорио свети Старац. Био је заиста човек љубави Божије и због његовог састрадалног срца и дубоке бриге за народ, Бог је слушао његове молитве. Народ га је сматрао светим још за живота, а и по представљењу многобројна чуда на његовом гробу су додатно то сведочила. Његово увођење у диптих светих Васељенске Патријаршије радост је свима верујућима који су и раније поштовали овог дивног Божијег угодника.
 
Љиљана Поповић
 

View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави, празник Светог Василија Острошког прослављен је у острошкој светињи у сриједу 12. маја 2021. љета Господњег.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-

      Светом службом Божијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, са архијерејима преосвећеном господом епископима рашко-призренским Теодосијем и бихаћко-петровачким Сергијем, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.
      После читања Светог јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио владика Сергије који је казао да док славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, васкршњу радост употпуњује прослава Светог Василија Острошког Чудотворца, угодника Божијег који изнова сабира народ са свих страна свијети, доводећи га к себи да би се поклањајући се њему, поклонили Васкрслом Христу.
      – Навршило се 350 година како је Свети Василије прешао из времена у вјечност, са земље на небо, али упркос томе он је и даље са нама, у нама, сабира нас још и више него што је то чинио за живота. То могу само свети људи са којима данас без сумње живимо. Светог Василија није прекрио заборав, нису га скрили минулу вјекови у понор непостојања. Напротив, Свечева земаљска смрт приближила га је покољењима, потомцима, сабраћи са којима је патио и страдао, носећи крст Христов. И ту је парадокс који хришћанство чини посебним у односу на све друге овоземаљске вјере, философске системе и друга учења – казао је владика Сергије и нагласио да хришћани славе дан смрти светитеља као дан када је он угледао лице Божије.
      Замислимо на трен ондашњу Стару Херцеговину, данашњу Црну Гору, сиромашни манастир Острог у којем један изморени тијелом монах, учитељ и епископ Свети Василије напушта овај свијет, рекао је о. Сергије.
      – Неколико година након Светитељевог упокојења, Господ прославља његово тијело, које након неколико виђења у сну, људи ваде из земље нетрулежно, свето и миомирисно. Свети Василије опет собом прославља Бога, враћајући се својим чедима да их тјеши као некад, да их кријепи, благосиља преко својих светих моштију. Од тада до данас прошла су три вијека, кроз која су рођене и умрле генерације наших предака. У тих 350 година збили су се многи ратови, буне, устанци, много се крви пролило и наше и туђинске, а државе су у међувремену и нестале и настале. Све је било и прошло, само је Свети Василије присутан како тада, тако и данас и на земљи и на небу. Због тога му хрлимо, да бисмо заједно са њим завапили васкрслом Господу да и нас грешне избави из смрне трулежи, да нас сачува за вјечност – рекао је Преосвећени Епископ Сергије.
      И народи других вјера, који долазе, знају да је Свети Василије светац Божији коме ниједна тајна није непозната, али и коме ниједна болест није неизлечива, истакао је владика Сергије.
      – Усправимо се из блата гријеха, очистимо се од сопствене духовне прљавштине, умијмо своју душу искреним кајањем и пригрлимо Светитеља као родитеља, затражимо опроштај за сваки гријех, а он ће нас благословити, укријепити, оснажити и подржати на нашем земаљском друму. Мало је таквих духовних уточишта као што је Острог – закључио је владика Сергије и рекао да смо народ Божији, народ Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра Цетињског, као и нашег Митрополита Амфилохија.
      Славски колач који су поводом славе Светог Василија Острошког, а у име Божије припремила острошка братија, благосиљао је и пререзао владика Теодосије.
      Епископи и свештенство благосиљали су и пререзали славске колаче бројних свечара, које су принијели поводом празника Острошког Чудотворца.
      Епископ Јоаникије заблагодарио је владикама, свештенству и вјерном народу који се на 350 година од упокојења Светог Василија, сабрао у његовој светињи.
      – Свети Василије је нови Свети Сава. И није чудо, Бог је тако устројавао да је одмах послије спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Господ послао у овај свијет Светог оца нашег Василија, који ће предводити његов народ, учити га, тјешити и исцјељивати. Свети Сава послије спаљивања његових моштију је остао у свом роду. Није непријатељ иновјерник могао спалити његов спомен, него је баш од тада срспки народ још више пригрлио и у своје срце загрлио свога светитеља и многи су од тада управо почели или да славе Светог Саву као своје крсно име, или да га прислужују. Али, Свети Василије је преузео улогу да окупља народ око свога кивота, као што је Свети Сава раније окупљао српски род око свог кивота у манастиру Милешева – рекао је бладика Јоаникије.
      Он је истакако да Свети Василије не чудотвори само у острошкој светињи, него у цијелом свијету.
      – Свети Василије Острошки излива Божију благодат на свој народ који му приступа и који му се моли. Сви воле да дођу да се поклоне моштима Светитељевим, да га цјеливају, да га додирну и да се нађу баш на том мјесту поред ћивота Светог Василија, али и сви који не могу доћи, који се налазе на било ком мјесту земаљског шара, ако истински призову Светог Василија, он има ту благодат и ту слободу у Господу да свуда стигне и свуда помогне. Он тјеши, храбри, подиже и нарочито исцјељује болеснике – казао је владика Јоаникије.
      Епископ Јоаникије је објаснио како од кад је почела зараза коронавирусом, поред свих мјера народ приступа ћивоту Светог Василија.
      – Наравно, нико није луд, ни од наших власти, нити од свештенства, да брани било коме у ова времена када су иначе доста озбиљне мјере због ове заразе, да приступа ћивоту Острошког видара и исцјелитеља, Чудотворца, јер добро знамо за његова чудеса и чудесну исцјелитељску моћ. Многи су од оних које су љекари били оставили и саопштили да им више не могу помоћи, нашли лијека овдје код ћивота Светог Василија и то посвједочили својим примјером и остала су добра свједочанства. И наравно ми ништа не чинимо, не правимо никакву пропаганду, него Бог пројављује свога Светитеља, а ми благодаримо на Божијем дару и на благодатном заузимању пред престолом Божијим, Светом Василију Острошком – нагласио је владика Јоаникије и додао да је јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија обиљежен скромно и научним скупом на коме је учествовало око 50 научника.
      Владика је казао да вјерује да ће Свети Василије помоћи и одагнати епидемију далеко од нас и протјерати је, да је више нема, само ако се сви поправимо.
      – Ове стеге и ове невоље које су нас сналазиле, помогле су нам на неки начин, да се вратимо једноставности, у којој је љепота и снага. Све наше свечаности смо прослављали, обиљежавали скромније, ништа суштински нисмо изоставили, позивајући народ да поштује мјере, јер је ово опака болест и не треба нико да буде неразуман, људи умиру. Онај ко мисли да ове заразе нема, треба да посјети болеснике на ковид одјељењима и љекаре који тамо раде, да виде којим су мукама подвргнути и болесници и љекари. Срели смо се са једним ужасом у нашем времену, али се нисмо уплашили, јер је наша вјера у Васкрсење и све што нас сналази прихватамо са вјером – закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.
      Светој литургији су присуствовали и представници Владе Србије, министар Ненад Поповић, Јован Палалић, посланик у Народној скупштини Србије и директор Канцеларије за вјере Републике Србије, Владимир Рогановић.
      Сабрани народ је током цијелог дана приступао кивоту са моштима Светог Василија Острошког.
      Сабрање је настављено у манастирској трпезарији у Доњем Острогу за славском трпезом коју је припремила острошка братија.
      Обраћајући се сабранима, владика Теодосије је казао да је велика радост бити у дому Светог Василија на дан када прослављамо њега који је својим животом, подвигом и љубављу прославио Господа.
      – Само да слиједимо његов пут, пут и дјело Митрополита Амфилохија, чије се молитвено присуство осјећа овој светињи. Острог, Дечани, Девич, гдје су светитељи, мјеста су поклоника, мјеста гдје ми потврђујемо свој завјет, да знамо ко смо, ког смо опредјељења и да знамо куда ходимо – казао је Епископ рашко-призренски Теодосије.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије, читао је у поноћ, 12. маја 2021. љета Господњег, Акатист Светом Василију Острошком Чудотворцу, поред његових Светих моштију, у  цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу.

      Читању акатиста присуствовало је бројно свештенство, монаштво и вјерни народ.
      Након узношења похвалних пјесама и молитве Острошком Чудотворцу на дан када се обиљежава 350 година од његовог представљења Господу, Владика Сергије се поздрављајући сабране радосним поздравом Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе, обратио Светом Василију.
      – Богоносни, велики светитељу Божији. Као што смо ти пјевали сад ове похвалне пјесме из уста прљавих и грешних, говорећи најчешће ријеч – Радуј се, ево и ми данас поред свих својих слабости, својих жеља и обавеза којих је више него молитава и покајања, дошли смо да обиљежимо и прославимо твој великии свети дан, којим нам пројављујеш и објављујеш управо ону незалазну свјетлост Христовог васкрсења из гроба Његовога. Овај твој свети гроб и твоје свето тијело, управо сисјају Христовим Васкрсењем. Зато и ми данас поред свих својих немоћи и слабости које овдје приносимо са жељом покајања и нашег усправљања, наше ријечи, ако можемо да је одржимо као завјет – казао је Владика Сергије и нагласио да се код Светитеља долази како бисмо се дотакли извора из кога извире незалазна Свејтлост Христовог Васкрсења, преко његових светих, нетрулежних моштију које су знак нашег васкрсења.
      Ми Свети оче Василије страхујемо од гријеха, који нас је оптеретио, па смо овдје дошли да видамо своје ране, бесједио је Владика Сергије.
      – Дошли смо јер смо слијепи због својих слабости и грјехова овдје да се увјеримо да је Христос васкрсао и да Он овдје с тобом лежи, односно ти у Њему и Он у теби. Да нам видаш ране. Ми смо и тужни због слабости, јер ти не доносимо дарове којима ћеш се обрадовати. Наши даорви су слаби и немоћни, зато их учини да буду моћни, да наше тијело ојача без гријеха, да се наша душа очисти покајањем и молитвом пред тобом, а ти умоли бога за сав род православни и род људски – рекао је Владика Сергије и нагласо да се поред свих слабости у острошку светињу долази са великом радошћу.
      Обраћајући се Светом Василију, Владика Сергије подсјетио је на велики значај блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
      – Овдје када долазимо, не можемо заборавити никад блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је 30 година ишао путем твојим Свети оче Василије, носио бреме које си и ти носио, бреме свога народа и лио зној, а његов зној је његова крв мученичка. Вјерујемо да се и он данас са тобом моли за нас – нагласио је Владика Сергије.
      Вјерници су током цијеле ноћи приступали на поклоњење моштима Острошког Чудотворца.
      Прва празнична литургија служена је у цркви Воздвижења Часног Крста сат након поноћи. Потом је јутрос у 5 сати служена Литургија у цркви Ваведења поред Светитељевих моштију, а два сата касније у параклису Преподобног Исаије Острошког.
      Свечано бденије уочи празника Светог Василија Острошког на платоу испред Горњег манастира, синоћ, 11. маја, служио је Његово преосвештентво Епсикоп рашко-призренски Г. Теодосије са свештенством.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети и богоносни отац наш Василије Чудотворац, исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене, сведочанство су наше вере у Васкрсење.

       
      Свети Василије родио се недуго након спаљивања моштију Светога Саве. Бог је промишљао и подарио нам светог Василија. Како се некад наш народ сабирао крај кивота Светога Саве у Милешеви, данас то чини крај кивота светога Василија. Свети Сава се, као светогорски монах, често повлачио у Карејску испосницу, потом у Студеницу, непрестано тежећи подвигу. Својој пастви враћао се обновљеног духа. Свети Василије одлазио би у тада неприступачне острошке греде ради молитвеног тиховања. Свети Василије имао је пред собом лик преподобног Исаије, а био је у данима искушеништва у манастиру Завали, надахнут исихастичком духовношћу Светогораца, поред чувеног иконописца Георгија.
      Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно, благодаћу Божјом, догађају у острошкој обитељи, која, ваистину, постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона светог Василија Острошког, чије име нам није познато. Према предању, светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране светог Василија Острошког.
      Многа чуда светитеља острошког објављена су у књигама и предочена нама ради укрепљења и сведочанства, али много је важнија истина коју свако од нас носи у своме срцу, да се из острошке светиње сви враћамо исцељени, утешени, укрепљени, препорођени и, светитељевом љубављу, озарени. Светитељ острошки је сведок васкрсења јер је својим животом нама показао да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања, јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14).
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Литургија позната под именом Светог Апостола и еванђелиста Марка, није написана од њега, али је усмено, светопредањски, не без разлога остала под његовим именом и била најважнија Литургија на грчком језику у Александрији и Египту, где је Свети Марко основао прву Цркву. У седамдесет првом издању емисије „Светотајинско богословљеˮ пажњу смо посветили управо овој Литургији, трудећи се да јасно и недвосмислено приближимо њен историјат, последовање и значај.      Из климе Александријске Патријаршије, Цркве Светог апостола Марка, потиче Литургија која носи његово име, која је до XIV века била главна Литургија египатске Цркве. Има све карактеристике које су својствене Египту: помињање патријарха александријског, наглашено поштовање према личности Светог Апостола Марка, помињање реке Нила и пољопривредних култура које од ње зависе...    Литургија Светог Апостола Марка је била уобичајена Литургија Александријске Цркве и Цркве целог Египта од самог почетка па све до 13. века. Поред ње паралелно су се служиле и литургије: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Јерусалимска Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег. На крају су ову древну Маркову Литургију сасвим потисле две византијске литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста. Она се сада у Александрији служи само једном годишње, на дан свештеног спомена на Светог Апостола и еванђелиста Марка, 25. априла / 8. маја.    Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...