Jump to content

VATRENO NEBO SEVERNOG VIJETNAMA: Kako je oboren i zarobljen nedavno preminuli jastreb američke desnice senator Džon Mekejn

Оцени ову тему


Препоручена порука

Republikanski senator iz Arizone i jastreb američke desnice Džon Mekejn, kandidat za predsednika SAD na izborima 2008, umro je u subotu 82. godini, nakon što je prekinuo terapiju za rak mozga.

John-McCain-1038x576.jpg

Dana 26. oktobra 1967. pre tačno 51 godiu raketne jednice Severnog Vijetnama oborile su lovac-jurišnik A-4E Skajhavk mornaričke avijacije za čijim komandama je bio tada mladi pilot Džon Mekejn, kasnije mnogo poznati američki senator, predsednički kandidat na izborima 2016. i jedan od najvećih jastrebova u Senatu SAD.

Povodom njegove smrti oglasio se i komandant vijetnamskog zatvora  pukovnik Tran Trong Dujet u kojem je preminuli američki senator Džon Mekejn bio zatvoren pet godina,  i odao počast svom bivšem zatvoreniku.

“U to vreme svideo mi se lično zbog svoje čvrstine i tvrdog stava”, rekao je Dujet za Vijetnamske vesti koje objavljuje državna Vijetnamska novinska agencija.

Kako je izgledalo obaranje, zarobljenički dani jastreba američke desnice pročitajte u tekstu:

Mekejn je 26. oktobra 1967, poleteo sa nosača aviona u svoju 23 borbenu misiju nad Severnim Vijetnamom, ali nije ni znao da tog dana to neće biti rutinska misija, već zadatak koji će okrenuti njegovu sudbinu.

image.jpg

– Pratili smo njegov avion na osmatračkom radaru. Čula se prigušena detonacija i video se ogroman oblak dima. Pogođena letelica je brzo počela da pada i nestala je sa ekrana, seća se tog obaranja penzionisani pukovnik Ngujen Van Daj tad mladi Vijetnamac koji je oborio nad Hanojem avion američkog pilota Džona Mekejna.

Mekejn se katapultirao, ali je u padu slomio obe ruke i nogu. Pao je u jezero Truk Bah bez svesti, a od davljenja i gnevne mase ljudi spasao ga je Maj Van On koji je umro 2015. godine u 89. godini.

Mladi pilot Mekejn je kao ratni zarobljenik sproveden u zatvor Hoa Lo među Amerikancima poznatiji kao „Hanoj Hilton“.

Mekejn je u zatvor dovezen sa prelomima obe ruke i noge. Vijetnamci su u početku odbijali da ga detaljno leče, ali se to promenilo kada su sazanli da je njegov otac zapravo admiral i da zauzima visoku poziciju u Mornarici SAD. Tad se i odnos prema Mekejnu promenio. Ponuđeno je čak i njegovo puštanje na slobodu, ali je to njegov otac odbio.

Mekejn je u zarobljeništvu proveo pet godina. On se seća mučenja i izolacije. U novinskom članku objavljenom 1973, ispričao je da je granice izdržljivosti dostigao kada su ga čuvari zatvora četiri dana tukli i ponovo mu slomili ruku.

Vijetnam, međutim, negira da su zarobljenici mučeni. , a to je negirao i bivši upravnik „Hanoj Hiltona“ Tran Trong Dujet.

-Mučenje zarobljenika „nije nam nikad ni palo na pamet“, tvrdi on.

Tran Trong Dujet koji danas ima 74 godine, seća se da je Mekejn bio „iskren i veoma duhovit čovek“ i da je imao „jaku ličnost“.

– Razgovarali smo o ženama, o ljubavi. To su bile priče dva muškarca a ne upravnika i zatvorenika. Ponekad je dolazio u moju kancelariju i učio me engleskom izgovoru, američkom akcentu“, ispričao je bivši upravnik zatvora.

1*ZRkMth8pVs7MSTC1ET69zg.jpeg

– Smatrao sam da su njegovi politički stavovi ekstremni, konzervativni. Kada je sa mnom diskutovao o američkom ratu u Vijetnamu, nikada nije hteo da prizna da su SAD pogrešile, kaže Tran Trong Dujet, i dodaje da mučenje o kojem govori Mekejn, je kleveta.

Mekejn je napokon pušten 14. marta 1973. Tom prilikom nastali su snimci koji su mnogo kasnije objavljeni i pokazuju njega i ostale oslobođene zarobljenike kako izlaze iz autobusa i stoje na aerodromu u Hanoju. Snimci koji se nalaze u arhivi Švedske televizije poslednjih 35 godina, objavljeni su kasnije su na DVD- koji je izdan uz knjigu o Vijetnamskom ratu, autora Erika Eriksona.

Autor kaže da je snimku u Hanoju 14. marta 1973. snimio vijetnamski kamerman kog je on angažovao da snimi puštanje američkih zarobljenika.

Nakon povratka u Sjedinjene Američke Države, Mekejn je prošao kroz fizikalnu terapiju, a vojsci se penzionisao 1981, kada je odlučio da se kandiduje za Kongres.

Bio je izabran da zastupa Arizonu na Kongresu 1982. godine, a Senat SAD-a 1987. godine ušao je u predsedničku kampanju protiv Džordža Buša 2000. godine i kandidovao za predsednika 2008. godine kao republikanski kandidat.

Tokom trke sa Mekejnom u 2015. godini, Politico je objavio da je Donald Trump rekao o njemu

-On nije ratni heroj. Bio je ratni heroj jer je zarobljen. Volim ljude koji nisu zarobljeni

Kasnije je to promenio

-Ako je neko zarobljenik, smatram ih ratnim herojom.

Uz napomenu

-Mislim da je John Mekejn je učinio vrlo malo za veterane. Veoma sam razočaran u Džona Mekejna, rekao je Tramp.

https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/08/27/vatreno-nebo-severnog-vijetnama-kako-je-oboren-i-zarobljen-nedavno-preminuli-jastreb-americke-desnice-senator-dzon-mekejn/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Милан Ракић рече

u zatvor Hoa Lo među Amerikancima poznatiji kao „Hanoj Hilton“

Иначе, Мекејн је у том казамату био са нашим Петром Шијаном

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Svi znamo da slonče neće u lonče, grom u koprive, da je Sveti Petar poprilično platio kajganu, a iguman je otišao na putovanje - i ne misli na manastir.
      Ali kako to objasniti nekome ko nije sa ovih prostora?
      Pa, prilično teško.
      Zato je tu Maja Stojanović - na Instagramu poznata i kao Zmaja - koja ilustracijama strancima objašnjava domaće izreke.
      „Izreke na stranu, sećam se da je, dok sam živela u Americi, drugaricama bilo vrlo nezgodno objasniti pojam promaje", kaže Stojanović u intervjuu za BBC na srpskom.
      „Konstantno sam ih u šali opominjala da ne izlaze napolje sa mokrom kosom i da zatvore prozore - jer vuče promaja".
       
    • Од Danijela,
      Piše:Velimir Grgić 26.02.2016. ‘Ladno, standard i samoća – čudna je ta Švedska… Polovinu zemlje čine samci, svaki četvrti čovjek umire potpuno osamljen, a zemlja usto ima i najduže vrijeme prilagodbe za autsajdere – čak je sedam godina potrebno prosječnom imigrantu da pronađe posao i krene se uključivati u život zajednice.
      Ne nužno zato što je zajednica toliko zatvorena, nego dobrim dijelom zato što je zajednica samo privid, izgrađen na strukturalnom umrežavanju hiperindividua, štovanju kulta pojedinca do te mjere da čak i obiteljski odnosi utihnu jednom kad se napuni čarobna brojka punoljetnosti.
      Čudna je ta zemlja blagostanja, ali uopće nije čudno to da je jedna od najpopularnijih društvenih aktivnosti – volontiranje u traganju za nestalim osobama.
      Samoća kao nuspojava modernog življenja i nesretne, izgubljene atomizirane jedinke koje su individualnu slobodu poistovjetile s međuljudskim driftingom predmet su nove fascinacije Erika Gandinija, talijansko-švedske dokumentarne superzvijezde, autora nezaboravne “Videokracije” / “Videocracy” (2009).
      Iako osvjedočeni ljevičar, Gandini svojim novim uratkom “Švedska teorija ljubavi” / “The Swedish Theory of Love” (2015) u neku ruku brani strahove i tradicionalne desnice, koja “preorganiziran, učinkoviti sustav temeljen na radu, socijalnoj pomoći i osobnoj autonomiji” vidi kao opasnost, a dezintegraciju obiteljskih struktura kao posljedicu.
      Kada je švedska lijeva vladajuća politika prije četrdesetak godina oblikovala stil nordijskog življenja, utabala je put slobode i lagodnog življenja, koji su, eto, rezultirali – samoćom i stravičnom dosadom, društvom u kojem možeš dvije godine ležati mrtav prije nego netko primijeti da te nema.
      Gandinijev narativni pristup standardno je sjajan, taman toliko meditativan i stylish da vas uvuče u sliku modernog svijeta, a opet s taman doziranom razinom emotivne krhkosti; atmosferičan i na trenutke spooky.
      I pri tome je svašta-nešta pospajao: neizostavne sirijske izbjeglice na učenju novog mentaliteta tu su zajedno s montažom lica muškaraca u masturbacijskoj poluekstazi; prizori umjetne oplodnje kao izišli iz medicinske video propagande susreću osobne ispovijesti i filozofske analize… Rezultat je dobar, intrigantan koktel doku-kronike, sociološke analize i eseja.
       
       
    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Jestira.,
      Kako biti Hristova ovca, a ne biti ovca koju šišaju...
    • Од JESSY,
      kakav je vaš stav...?
      da li vam to odgovara ili ne...?
      šta radite kada vam to zasmeta...?
×
×
  • Креирај ново...