Jump to content
Милан Ракић

Архимандрит Сава (Јањић): Команданти америчке морнарице у Европи и снага КФОР у посети манастиру Високи Дечани

Rate this topic

Recommended Posts

У манастиру Високи Дечани данас сам примио команданта удружених снага НАТО савеза америчког адмирала Џејмса Фога, заједно са командантом КФОР-а италијанским генералом Куочијем и њиховим најближим сарадницима.

40313214_2295096407171151_24926786392550

Драго ми је да сам имао прилику да високим представницима НАТО и КФОР-а пренесем забринутост Епископа Теодосија, нашег свештенства, монаштва због у јавности на највишем нивоу изнесених намера о етничком и територијалном разграничењу, што може да изазове несагледиве хуманитарне и безбедносне последице за наш народ, али и за цео регион. 

40178215_2295097020504423_44858764705933

Адмирала Фога и његове колеге такође сам упознао са ставом Св. Архијерејског Сабора СПЦ да је за нашу Цркву неприхватљива не само било која врста територијалне или етничке поделе или разграничења на Косову и Метохији, већ и признање независног Косова од стране Србије, наводећи бројне примере кршења људских права и закона који штите невећинско становништво, што неизбежно може да доведе ка стварању етнички чистог албанског друштва на овом простору. 

40160007_2295097490504376_14608495757355

Посебно сам нагласио да влада Косова и општинске власти у Дечанима не поштују и не спроводе одлуку Уставног суда Косова из 2016.г. којим се признаје имовина манастира Високи Дечани, и изнео нашу забринутост због одлуке владе да гради магистрални међународни пут поред самог манастира, противно Закону о специјалним заштићеним зонама и чврстом ставу свих међународних представника у Приштини да се закон мора поштовати. 

40141398_2295097730504352_70182283627116

Адмиралу и команданту КФОР-а сам изразио искрену захвалност на заштити коју нашим светињама, народу и свим грађанима пружају мировне снаге у складу са Резолуцијом 1244 СБУН, изразивши наду да се присуство КФОР-а неће смањивати јер представља важан гарант мира. Присуство КФОР-а је посебно важно у ситуацији у којој неодговорни политичари или с њима криминалне структуре могу да употребе насиље да би створили још неповољнију етничку слику на терену са тешким последицама.

40227206_2295097933837665_28090971048137

На крају сам нагласио приврженост наше Цркве наставку одговорног и конструктивног дијалога, који треба да обезбеди миран и сигуран живот за све грађане где год они живе без обзира на њихову етничку или верску припадност.

Адмирал Фого је у фебруару ове године посетио Београд и разговарао са министром одбране Републике Србије  

а командант КФОР-а генерал Куочи претходних дана је имао и сусрет са највишим представницима Војске Србије у Нишу.

Архимандрит Сава ЈАЊИЋ, ФБ

Share this post


Link to post
Share on other sites

За о. Сава:

Прво, имате моју (а сигуран сам и огромне већине нашег верујућег народа) безрезервну подршку у оном што чините за наш народ на Косову.

Друго и последње: Искуство Цркве је јасно викало, преточено у каноне, да онога дана када се сада већ бивши владика укључио у координациони одбор кренуо је његов пад.

"Пут до пакла поплочан је добрим намерама". Сигуран сам да је желео добро. Али није нашао меру.

Баш као што је Лутер желео добро. Али није нашао меру.

Не желим да Вас плашим, поучавам (јер ко сам ја спрам једног игумана и то каквог манастира!), нити да Вас спречавам да говорите - јер глас разума заиста треба чути у овом моменту. Само Вас молим једно - да чувате меру...

Нека Вас и цело Ваше братство Господ настави да чува молитвама светог Краља Стефана Дечанског. У нашим сте молитвама...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Девет сестара се у потпуности посветило Христу у манастиру Покрова Пресвете богородице у Красногорск у Черкаској епархији Украјинске православне цркве.     Јуче, 26. марта 2020, Његово Високопреосвештенство митрополит черкаски и канивски Софроније увео је монахиње у велику схиму, највиши степен православног монаштва, извештава Информативно-образовно одељење УПЦ.   Последњих дана се у другим украјинским манастирима догодило сe неколико монашења. У среду 25. марта митрополит Винице Варсануфије замонашио је неколико сестара у манастиру Свете Тројице у манастиру у Браилову.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By PredragVId
      Упокојио се у Господу архимандрит о. Лазар Витовнички. Царство му небеско!
       
      Управо јавио отац Димитрије, игуман манастира Тумане на свом фејсбук профилу.
      <iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fmanastir.tumane.9%2Fposts%2F898917323883925&width=500" width="500" height="172" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowTransparency="true" allow="encrypted-media"></iframe>
    • By Логос
      Недостојно се причешћује пре свега онај који немарно и неискрено прима Тело и Крв Господњу . Говорећи, пак, о достојности и недостојности веома често можемо да западнемо у морализам, а живот у Христу је пре свега питање онтологије тј. саме суштине нашег бића.    Као хришћани ми смо позвани да своје постојање у потпуности саберемо у Христу и тежимо речима Апостола који каже „Ја више не живим, него живи у мени Христос“. Онај који своје биће заснива на биологији, на страстима и злоупотреби слободе недостојан је Тела и Крви Христове осим ако одлучи да промени свој начин живота.   Грехови који су препрека за редовни евхаристијски живот тј. причешћивање јесу пре свега непокајани грехови који нас одвајају од Цркве и заједнице са ближњима. Човек је биће које своју личност остварује само у заједници са другима и када погрешним избором и злоупотребом своје слободе нарушава ту заједницу није достојан да се причешћује Св. Тајнама. Како може да учествује у заједници Тела и Крви Господње ако истовремено руши ту заједницу са својим ближњим и повређује их. Грех је увек у односу на другога и суштински онеспособљава човека за заједницу и вуче га у индивидуализам и вечну самоћу.   Неки деле грехове по тежини, али мора да знамо да сваки грех води у смрт уколико се претвори у страст и постане друга природа човекова. Мржња према другоме је тежак грех јер она она неизбежно води у друге грехове и к већем посрнућу човекове личности. Онај који није у стању да опрости другима, како може да очекује опроштај од Бога? Телесни односи, на пример, нису сами по себи грех јер су део биологије човека. Телесни односи у браку су благословени јер је брак икона љубави Христа и Цркве. Међутим прељуба и блуд удаљују човека од Бога јер прељуба разбија заједницу коју је Бог запечатио и наноси бол и патњу другом супружнику и деци. Блуд деградира достојанство људске личности и скрнави тело које је храм Духа Светога и трује своју душу. Слично је са свим гресима који разбијају заједницу, угрожавају људски живот, наносе бол или патњу. Приступати причешћу а да нисмо променили свој начин живота покајањем (преумљењем) представља лицемерје и зато је такво причешћивање недостојно.   Покајање је процес свеобухватне промене у човековој души када почињемо да схватамо да морамо да променимо наш живот и однос према другима јер у противном идемо у вечну смрт. Зато нас покајање чини поново способним да у потпуности учествујемо у црквеној заједници и самим тим то потврдимо причешћем Светим Тајнама.   Сви смо ми грешни, али не само ако конкретно чинимо овај или онај грех, већ због тога што носимо огреховљену природу. У духовном животу постепено узрастамо у познању пале човекове природе коју носе сви људи и духовно познајемо да сви саучествујемо у њој без обзира да ли ћемо одређене греховне прохтеве конкретно удовољавати или не. Зато су светитељи увек говорили да су грешни, али то није из неког обичаја или зато што су живели у греху, већ зато што су грех сваког човека и пад људске природе дубоко проживљавали у својој сопственој личности. Човек је чудно биће, иако смо појединачне личности једно смо у Адаму и заједничарећи у Христу постајемо једно у Христу, у Адаму сви сагрешисмо, а у Христу сви бивамо оправдани. Својим умом и срцем стално су проживљавали пад људске природе, а истовремено удостојили су се дарова које су видели као незаслужену благодат коју Бог даје човеку. Нису се гордили јер су знали да и када чуда чине то нису њихова чуда већ пројава бескрајне Божије љубави.   Зато је важно да стално созерцавамо ту палу људску природу коју сви носимо и у којој сви учествујемо. Све што човек више духовно напредује у том созерцању све мање ће да осуђује друге, све ће више бити блажи према другима, а строжији према себи. Код гордих и лицемерних све је обрнуто. Они су строги према другима, а угађају својим тајним страстима и сл.   Уколико живимо редовним хришћанским животом, у труду покајања, клонимо се грехова који нарушавају нашу заједницу са Богом и другима, држимо заповести и црквене постове, треба да редовно приступамо Светим Тајнама и није нам потребна посебна припрема у виду додатног поста, и сл. Није добро да одемо на једну Литургију и причестимо се, а онда за пар дана одемо опет на службу и кажемо нећу се причестити јер сам се скоро причестио. Што то треба да значи? Причешће није питање квантитета или личног избора на основу нашег расположења, већ је свака Литургија сусрет са живим Господом па зашто онда у једном случају седамо за трпезу Господњу, а у другом то сопственим избором нећемо да учинимо. Треба имати страха Божијег, али страх Божији није питање емоција и колико се год треба плашити да не увредимо љубав Божију својим грехом, толико се треба плашити да не окренемо леђа његовој доброти и не примимо Господа који нам се сам дарује у Светим Тајнама.   Нека норма редовног евхаристијског живота јесте да учествујемо у недељним и празничним Литургијама и да се на њима причешћујемо, а у Великом посту ако редовно постимо и трудимо се треба да се причешћујемо када смо год у могућности и на Пређеосвећеним Литургијама, јер оне су зато и уведене у црквену праксу како би се интензивирао литургијски живот у време Четрдесетнице.   Архимандрит Сава Јањић Игуман Манастира Високи Дечани     Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...