Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

Rate this topic

Recommended Posts

@Аристарх Није. За почетак, не говоримо о Францима, јер је реч о Французима. Франци су тада већ били прошлост.

Да, дошло је до раскола, јер је једна скупина моћника подржавала једног претендента на папски трон, док је друга подржавала другог, али у догматском погледу није било никаквих разлика. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović 

Невезано што Митрополит има право да миропомаже човека који жели да приђе православљу. Миропомаже и касније човека назове крштеним, то је у складу са канонима.

Али, мени је потпуно друго питање дошло, кад је ово Митрополитово крштење у питању!

Да ли је митрополит прихватио римокатоличку политику да крсти друге народе у оквиру Српске православне цркве? Ја сам увек то видео као негативну страну римокатолика. Јер Апостоли су говорили све светске језике и успостављали су Цркве разним народима, на њиховим матерњим језицима. Након тога су одлазили даље, нису остајали у манастире или били свештеници. Тих позива су се искључиво прихватали припадници тих народа...

Јер ваљда Цариград има примат по том питању. Није циљ да правимо србе од америчких индијанаца или неког другог народа. Да су то нама радили, ми би данас били грци, али то нисмо јер смо део Православне цркве. То мене мало збуњује, зашто ти људи тамо немају своју Православну цркву. Него наши иду тамо и проповедају, једноставније је да они сами дођу у Србију, па да уче и после проповедају тамо на свом језику, своме народу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Хаеул рече

@Аристарх Није. За почетак, не говоримо о Францима, јер је реч о Французима. Франци су тада већ били прошлост.

Да, дошло је до раскола, јер је једна скупина моћника подржавала једног претендента на папски трон, док је друга подржавала другог, али у догматском погледу није било никаквих разлика. 

Током тог сукоба двоје Папа, Србија је већ била под Турке. Али кад је писан законик, само један Папа је постојао у Француској. Латински (регион где је Ватикан) свештеници су се поделили тада и нису прихватили Француски утицај и промене. Зато мсм. да је Душанов законик био против латинских свештеника који су били против Француза и папе. Самим тим су били латински јеретици за римокатолике.

Чудно би било да Душан тако радикално напада римокатоличку веру, кад су Немањићи били једни од поштованијих чланова реда витеза змаја. Као и Лазаревић касније.. Што их је обавезивало на братски однос унутар Хришћанства...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Да не схватите погрешно моје предходно питање, разјаснио сам га прво самоме па онда исписао овде. 

Оно што мене збуњује, је то да испада да СПЦ има надлежност да самостално, мимо Цариграда и без других православних Цркви, друге народе мисионарски кроз своју инфраструктуру, на свом језику... доводи у Православље. Са друге стране кукамо како у Скадар или Драч више нико не говори Српски језик или што, су им законом укинули право на традиционална имена или презимена. То што слушају литургију на албанском језику... Или шта ја знам, Александријски патријарх наводи да Јерусалимски патријарх без питања и благослова... одузима непокретну имовину Александријске патријаршије и преотима вернике. Исти проблем је код Руса и Цариграда када је у питању Кореја, где Грци покушавају да преузму Русима цркве и црквену имовину.

Што се наше емиграције у л. америку тиче, они неће вероватно користити те објекте. Али и да српска емиграција тамо користи те објекте, они ипак матерњи језик уче кроз школске програме националних мањина не у Цркву. Тако да, ако се православље прошири у градове тог региона, испада да ми посрбљавамо неки народ кроз њихову леност да сами дођу и науче веру, па је проповедају свом народу ан своме језику. Што ће их сутра довести до одбојности према самој СПЦ. Јер ће праведно-поносан део тог народа рећи да су због фашистичке свести европљана и самим тим Срба, посрбљени кроз примање Православља. И онда ће неки стручњак да каже да су горди ови што су праведно-поносни а не ови што су здрави и прави али су били лени да дођу и науче веру.

Грешим ли ја, да ли је СПЦ пре комунизма имала такву праксу мисионарења???

On 4.5.2019. at 22:29, Zoran Đurović рече

Није крштен 2 пута. Примљен је кроз миропомазање.

Значи да Амфилохије не греши кад користи термин докрстити, што значи урадити нешто уз крштење или до крштења. Самим тим Митрополит признаје прво и једино крштење човека којег намерава да докрсти (миропомаже). И после ако миропомазаном лицу, каже да је крштен, све је исправно и по канону.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Хаеул рече

Што се тиче Стефан Немања, нема доказа да он није поново крштен, и зато нема основа тврдњи да то апсолутно није био случај. Не можемо ми, девет векова касније, знати боље од његових синова да ли је он био поново крштен. Можемо извлачити мање или више научно утемељене закључке, али не више од тога. Морамо се помирити с тим да ово питање вероватно никада неће бити решено.

Ти си срећан што си тврдоглав? 

Имаш у Доментијана, али и Теодосија, да Сава прима католике кроз миропомазање. То твоје писање типа како мали ПерицА замишља рај је смешно. Немој да се брукаш безвезе. Ја сам на путу и зато не могу да вам отписујем. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Аристарх рече

Значи да Амфилохије не греши кад користи термин докрстити, што значи урадити нешто уз крштење или до крштења.

То не постоји. Нема полутрудне жене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Zoran Đurović рече

Ти си срећан што си тврдоглав? 

Имаш у Доментијана, али и Теодосија, да Сава прима католике кроз миропомазање. То твоје писање типа како мали ПерицА замишља рај је смешно. Немој да се брукаш безвезе. Ја сам на путу и зато не могу да вам отписујем. 

 

Sretan put..pozdravite Papu..:sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Аристарх рече

Чудно би било да Душан тако радикално напада римокатоличку веру, кад су Немањићи били једни од поштованијих чланова реда витеза змаја. Као и Лазаревић касније..

   Витешки ред Змаја је основан 12.12.1408. Од Немањића је тад остала само успомена. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Тихон рече

   Витешки ред Змаја је основан 12.12.1408. Од Немањића је тад остала само успомена. 

Помешао сам са Братством Српских витезова које је основао Стефан Немања. Витешки ред Змаја је настао уједињењем различитих редова. Током постојања витешког реда змаја, српско витешко братство је било активно унутар њега преко Лазаревића.

Мсм. да то није доказ никакве сарадње са римокатолицима. али  нису џаба велике колоније Срба и Грка населили Италију, Трст, Венецију... након пада Цариграда и Косова. Вероватно су пошли тамо, уместо у Русију, јер су имали нормалне односе са римокатолицима. Српске православне Цркве из тог доба у Италији и даље постоје као Православне...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Zoran Đurović рече

То не постоји. Нема полутрудне жене.

Није ми јасно где ви видите могућу неправилност? ако два крштења не постоје за једног верника. Ако је два пута крштени Стефан Немања заправо био само једном крштен, али се назвао или називао два пута крштеним јер очигледно он лично није сматрао да је први пут био крштен.

То мени значи само да је крштење завршен чин без миропомазања које практикују римокатолици, јер они само свештенике миропомазују. Да је то једнако крштењу са миропомазањем које постоји код православаца. 

Како сте терминологију до-крстити повезали са полу-трудном женом. Уместо са неким чином који иде до крштења или уз крштење. Јер сама реч признаје крштење, али ви због подсвести у моменту читања текста о миропомазању-докрштењу, ви то схватате другачије.

Рецимо ја сам свештеник и дође неко да приступи православној вери из римокатоличке. Неће тај човек више да му братство Опус деи качи наногице или да му неки бискуп, припадник неког левог "братства" тамо учи децу (српског порекла) о Павелићевим усташама као јунацима..

И ја кажем томе човеку "прекрстио сам те". Заправо ја тада у име власти која ми је пренесена са Апостола говорим човеку током миропомазања, да сам га пре крстио. Не полазећи од себе, већ од Духа који је човека крстио.

Јер ми немамо ритуале чишћења од римокатоличког крштења па да човека накнадно крстимо. Зато мсм. да сте суштинско значење терминологије преузели из литературе која је описивала покатоличење у фашистичком друштву.

Јер заправо не може се православац примити у католичку веру, јер правосалвна вера је прва била и остала католичанска.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 27.8.2018. at 22:10, Isusovo magare рече

Шта има Амфилохије против Степинца?

Мој кратак одговор: Оно што има светлост против таме и оно што има Светост против злобе, што свети Вукашин клепачки и сви новомученици јасеновачки и пребиловачки против Павелића, Будака, Хитлера.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Хаеул рече

Море, носи се и ти ово пасје легло. 

И ја сам остао збуњен ставовима О.Зорана, али онда сам увидео да смо ми заједно са О-Зораном погрешно терминологију до-крштен или два пута крштен, дефинисали.

Разумеш, значи проблем је у схватању етимологије термина самог значења речи. Лоше смо логички представили термин не схватајући да сам термин у оба смисла подразумева да се признаје само једно крштење.

По мени је проблем у овој ситуацији то што се код америчких домородаца мисионари на српском језику и граде им се српске цркве или манастири. Притом мене буни зашто нису заједничи отворили мисионарски центар са осталим православним црквама, па били православно католичански. Јер овако збиља испадамо као латински католици...

Само нам још хвали да неки од астека и маја почну да измишљају порекло од Цара Лазара, притом биолошко потомство не духовно потомство... И онда неће ни Митополиту ни О.Зорану да праве проблеме, него ће нас (овце) прозиват да смо фашисти ако им кажемо да јесу или да нису Срби. Како год се окрене, то је мене на крају асоцирало на Степинца у тези О. Зорана.

Али опет шта знам ја шта све обухвата аутокефалност српске цркве. Само се надам да неће бити сачињена од 80% америчких индијанаца потомака Цара Лазара. Зато и питах О.Зорана шта мисли о овом мисионарењу, да ли је тај начин васељенско-католички ако само СПЦ води програм мисионарења. Јер Србски емигранти тамо језик чувају кроз програме националне мањине у школама. Не кроз мисионарење над становницима Анда. То нема везе са ситуацијом када се припадници десет православних цркви нађу у нпр. Атини и слушају тај дан литургију на грчком јеузику и приме причешће. 

Хрисотс је критиковао Јеврејске свештенике што преводе неке у веру јеврејску, рекавши да праве веће синове пакла него што су они сами. Не желим рећи да је ово таква ситуација, али сигурно је да ова Христова поука има и шире духовно значење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, dilic рече

Мој кратак одговор: Оно што има светлост против таме и оно што има Светост против злобе, што свети Вукашин клепачки и сви новомученици јасеновачки и пребиловачки против Павелића, Будака, Хитлера.

confused1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Доносимо видео записе пастирске беседе протопрезвитера-ставрофора др Милоша Весина који је говорио о савременом искушењу које нас је задесило, те указао да као хришћани не бисмо смели да губимо веру и да себе испуњујемо страхом.     
    • By Поуке.орг инфо
      Наш саговорних на ову тему је протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца  у Нишу.
       
      ОВДЕ ПОСЛУШАЈТЕ
       
      Радио глас
    • By Иванушка987
      Политика Online - А када прође пандемија
      WWW.POLITIKA.RS Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће... Сагледавајући потрекли париод и целокупну фаму око тзв пандемије и броја жртава/оболелих који не поткрепљује званичан статус болести, питамо се шта се крије иза кулиса....? Можда је ипак нешто друго по среди...? 
    • By Hadzi Vladimir Petrovic
      Др Владимир Латиновић, удостојивши српску теолошку сцену, написа текст Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље. Уследила је полемика са о. Слободаном Лукићем, овде и овде. Не знам нешто више о ВЛ јер његов докторат није публикован, мада је 2014 помпезно најављено да ће га Брил штампати 2015, а данас смо 2020, тако да је ВЛ докторант по правилима која важе где сам ја докторирао. ВЛ је изразио жељу: „Редакција, наравно, може да настави да објављује овакве одговоре. Ја на њих убудуће нећу одговарати и нећу се даље „ћерати“ све док не видим одговор који је теолошки промишљен, поткрепљен аргументима из Светога Писма и других релевантних извора и, пре свега, логички утемељен. И уколико ме неко суочи са бољим аргументима и изворима од ових мојих, радо ћу признати да сам погрешио.“ – коју ћу му драге воље услишити, јер сам и сам писао на ову тему: 01, 02, 03, 04.
      Латиновићев текст није безинтересан, што и он сам тврди, тако да иако се слажем да се преко причешћа може пренети зараза или болест, базе за наше тврдње су сасвим другачије, а тотално му је неутемељено да Писма и Предање негирају причешће као телесни лек, јер оно може бити, како мислим, али не и нужно, и телесни лек. Ту је ВЛ од Лукића тражио да му покаже одакле се појавило погрешно учење да је причешће телесни лек, тј. где је прочитао догму о томе да се зараза не може пренети причешћем, иако је сам порадио на томе у кратким цртама. Тако да је чудан његов захтев. Но да видимо Латиновићеву аргументацију.
      1) „У Новом Завету нема ни помена о исцељујућим дејствима причешћа. Христос није користио причешће да би исцељивао болесне“. Ово је бесмислено. Сам он је то причешће, и што би, поред себе живога правио некакво причешће? Друго, тајна евхаристије је установљена кад су га ухапсили, па свакако није било времена да би је он употребљавао.
      „Савле није прогледао и постао Павле под дејством причешћа и није васкрсао мртвог младића који је пао са прозора  причешћем, иако му је оно било одмах ту при руци (Дела 20, 7-12)“. Не даје се причешће некрштеном. Савле је морао бити најпре крштен, како и видимо из Дела. Младић је погинуо, како су неки мислили, а Павле је рекао да је само кататоничан (мада је ово можда по: Није умрла, спава). Било би сулудо гурати некоме хлеб у уста а овај не може да гута. Још у душник да му угураш па да га дотучеш. ВЛ неопрезно наведе управо текст који је против њега, јер читамо у 11-12: „Онда изиђе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. А младића доведоше живог“. Овде имамо идеју чудотворења по причешћу.
      Добро пак вели Латиновић да НЗ сматра оним преко се чега достиже живот вечни, а ту бих скренуо пажњу да је то управо идеја спасења, односно телесног здравља, јер се васкрсло тело доживљава као тело, иако духовно. Пише даље: „Нигде ни речи о телесним дејствима осим у случајевима када злоупотреба причешћа у сврху опијања узрокује болест и слабост… То је, у изузетно натегнутом смислу, уједно и најближи пример исцелитељског дејства причешћа који се може наћи у Новом Завету, јер ако причешће може изазивати (телесну) болест могло би, барем теоретски, да има и супротан ефекат“. То није натегнут смисао, јер предозирање или погрешна употреба лека може довести до болести и смрти.
      Сада долазимо и до недемонстриране тезе ВЛ да се у хришћанству развило погрешно учење о причешћу као леку. Као једини аргумент је употребљавао: То ја тако сматрам, али то није аргумент. Сасвим потписујем пак његову тврдњу: „Не сматрам да сам (и поред доктората на тему евхаристије) најстручнији да пишем о тој теми“, и ваљало је да послуша тај савет разума. Прво што се да запазити је да аутор не види никакву continuatio између СЗ типа пасхалног јагњета и НЗ стварности тог јагњета. Ис Хс је пасхално јагње. А оно се конзумирало у знак спасења од буквалне, телесне смрти. Леп текст о симболу и реалности, односно значењу избављења преко Јагњета имамо у Јована Благојевића. Зато НЗ слика Ис као Спаситеља човека, а тада још нисмо имали идеју подвојености на душу и тело, осим у минорним јеврејским круговима (нпр. у есена, како сведочи Јосиф Флавије), је укорењена у вековном јудејском предању. Знак доласка Царства Небеског су била и исцелења која је Месија вршио (Мт 12, 28). Он је био лекар, иако нигде није назван као таквим, осим у народу. Наиме, индиректно је сам себе назвао лекаром (ἰατρός) у Лк 4, 23: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам“. Лекаром су га сматрали у народу јер је и лечио, али и код противника, тако да не користи случајно овај апелатив. Опет га налазимо у Матеја и Марка, где о себи говори као о лекару (Мт 9, 12; Mк 2, 17; Лк 5, 31), а поготово Лука 5, 43-4 сугерише о њему као правом Лекару: „И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене“.
      Ако је, дакле, Ис био и Лекар, што је несумњиво на основи НЗ текстова, тада Латиновићу не преостаје друго него да докаже да у причешћу није Ис, и да нам објасни како је то наједанпут субапостолским оцима, а затим и апологетима пало на памет да измисле тезу о причешћу као и леку! Плашим се да када бисмо следили његову логику, онда бисмо поништили и све одлуке васионских сабора, јер би оне биле накнадне измишљотине Отаца које немају директног упоришта у Писмима. Међутим то није тако, јер рефлексије и св. Игњатија, као и наведеног Кипријана, не висе у ваздуху. Но, јасно је да је Латиновић и изнад васионских сабора, када се бласфемично изражава на рачун св. Августина и не прихвата осуду пелагијанаца за јерес на Ефеском сабору. Мој магистарски се тицао Августина и пелагијанаца, и ове јефтине бљувотине на његов рачун су сасвим депласиране. Како је ВЛ „просвећен“ научник, скрећем му пажњу да је Јасперс убројао Августина у геније људског рода, док је Јулијан предат забораву, а нема га ни у теологији, за разлику од осуђених Евагрија, Теодора, Оригена итд.
      Да се вратим на тему. Ис се не јавља само у НЗ као лекар. Имамо схватање Хр као „лекара телесног и душевног“ у креду Игњатијевом (Еф 7, 1-2), што је почетак 2. века, али и у хетеродоксним списима као што су Дела Јованова 108, или Дела Томина 156. Та функција Хр се проширила и на његове ученике, тако да су они сада лекари, а Талмуд забрањује по цену смрти да се иде код хришћана на исцелење. Ми смо негде у доба медицине која није одвојена од религије, култа Асклепија, а имамо и чувене лекаре као Галена и Сорана, Хипократа… Ис је постао компетативан. Јустин ће рећи да је Логос постао човек „да би учествујући у нашим немоћима, могао да их излечи“ (Друга Апологија, 23, 4). За Иринеја је Ис добри лекар који покушава да излечи болесни људски род (Против јереси, 3, 5, 2; 4, 22, 7). Слику Бога Лекара има и Тертулијан (Против Маркиона, 1, 22; 3, 17). Ис као Лекар је највише потенциран у александријском озрачју (Климент, Педагог, 1, 83, 2-3). Климент у полемици са гностицима наглашава да Ис лечи тело и душу, лечи парализованог, васкрсава Лазара (Педагог, 1, 6, 1-4; Стромата, 3, 15, 104, 4). Ориген ће наставити да развија идеју Ис Лекара у многим списима, а назива га лекаром тела и душа у Омилија на Луку, 13, 2-3; Омилији на Јеремију, 18, 5. Не бих наводио многобројне друге списе Отаца, који показују бесмисленом Латиновићеву тезу да се изнебуха појавила идеја Ис као лекара, односно причешћа као медикамента. Ако зажели, могу га упутити на друге текстове. Имамо сасвим јасну линију отаца која води „крају петог и до средине шестог века, у време кад је вера у телесну лековитост причешћа била већ чврсто установљена“. И ВЛ мисли да је то случајно, односно накарадно учење које се ваља истранчити из Цркве. Просто је невероватно шарлатанство у коме Латиновић жели да нам представи ране западне оце као помало ретардиране, па да су они унели неку забуну, односно измислили да причешће може да лечи и тело, али не штеди ни источне. Човек је сума Отаца! Још само да му видимо објављени докторат, као и Перишићеву фамозну библиографију у најави од преко 10 година. У науци ова претенциозност није пожељна, дисквалификује те.
      2) Латиновићу не недостаје само вера (то не тврдим, мада је јасно, али би било превише лично па то остављам Вишој инстанци), него научничка акрив(б)ија. Учење Цркве о Ис као Лекару је несумњиво, а не „неопрезно“ или погрешно, како би хтео ВЛ. Само неко ко није стекао употребу разума би пак тврдио да је причешће (Ис Хс) лек по себи. Није, али може да буде. Да је тако, онда нико не би умро од хришћана. Дакле, причешће није лек за телесну бесмртност, јесте за следећу фазу у којој ћемо се наћи, али се не може негирати и да је и телесни лек, само зато што умиремо. Наиме, користимо и друге лекове, они нам помажу, оздрављамо, али не можемо да живимо вечно. То не значи да ови лекови нису лекови. Јесу, али привремени. Тако и причешће може да буде привремени лек за неку болест, али је првенствено лек бесмртности. И то јасно пише у Јеванђељу, што потврђује и Латиновић. Тако се Лекар душа и тела, ваља узети у ширем контексту, и укључити и божански промисао, који би требало да нам даје оно што је на нашу корист, иако тога нисмо свесни, али и не даје нам. Верник, који се нада да је сједињен са Лекаром зато може мислити и да му је телесно здравље од Лекара. Ако је код Старих важила: У здравом телу здрав дух, овде би било: У здравом духу зраво тело, мада не и нужно. Промисао онемогућује нужност као и магијски приступ.
      3) Иако су депласиране Латиновићеве теолошке тврдње око причешћа, добре су ове око могућности заразе. Добре су по себи, јер их и ја делим, али су нажалост интересне, јер се јављају у време када се напада Синод као затуцан и реакционаран, а без да се осврне на друге владике које спроводе једнаку праксу. И још Латиновић, са безбедне дистанце, штити неисповеднике који су у мишијим рупама. Пише: „Али овога пута, на молбу пријатеља и под теретом савести, желео бих да напишем нешто у вези са схватањем причешћа, тј. његовог дејства на оне које га примају. Разлог је горући: епидемија коронавируса који угрожава људске животе, те реакције односно нереакције одређених црквених великодостојника (укључујући и оне највише), које више припадају неком прошлом времену, него овом савременом у коме живимо“.
      Нека ми допусти Латиновић, али ја му у савест ни најмање не верујем, јер му је отрована молбом пријатеља. Да је текст био написан само са гледа епидемиологије, разумео бих га, али је написан у секташком духу, где се Оци представљају некаквим будалама и онима који немају везе са Писмима, а онда и Синод следбеником таквог мрачњаштва, тако да је текст до дна компромитован и нема никакве везе са науком.
      Рим 28.03.2020
      Зоран Ђуровић
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...