Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

Rate this topic

Recommended Posts

пре 3 часа, Аристарх рече

Мсм. да је два пута крштен историјски навод неких истраживача.

То помиње сам Свети Сава, ако ме сећање служи. Могуће је да то помињу и други биографи Светог Симеона Мироточивог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Очигледно да су и митрополит Амфилохије и оглашени проценили да је јеретичко крштење било неправилно и неканонско. те су га из тог разлога у целини поновили, у супротном би било само помазање. Ништа није спорно. Очигледно је митрополитово искуство и познавање теологије знатно више него што неки могу да појме

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, dilic рече

Очигледно да су и митрополит Амфилохије и оглашени проценили да је јеретичко крштење било неправилно и неканонско. те су га из тог разлога у целини поновили, у супротном би било само помазање. Ништа није спорно. Очигледно је митрополитово искуство и познавање теологије знатно више него што неки могу да појме

Не лупетај.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Хаеул рече

То помиње сам Свети Сава, ако ме сећање служи. Могуће је да то помињу и други биографи Светог Симеона Мироточивог.

Писао сам о томе давно. Ево извода из једног текста.

Сада, желим, са позитивне стране, да поставим једно питање које
би било у колизији с тезом да су Немањићи прогонили католике. Узмимо да прочитамо епизоду о крштењу родоначелника свете лозе, великог жупана Стефана Немање. Прво сведочанство налазимо код Стефана
Првовенчаног, у
Живот и дела Светога и блаженог и преподобног оца нашег Симеона, који је био пређе наставник и учитељ, господин и самодржац
отачаства свога, све српске земље и поморске
, гл. 2:
„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске
земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу
његову браћа му завишћу одузели земљу. А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.
И вољом Божијом и Пречисте Његове Матере, роди и ово свето дете, које ће Божијим промислом бити сакупилац пропалих
земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало, у месту по имену Рибница.
А како су у земљи тој и латински јереји, то се по вољи Божијој
удостоји да у храму том прими и латинско крштење.
А кад се вратио отац његов у столно место, опет се удостоји
да прими друго крштење из руку светитеља и архијереја усред
српске земље, у храму светих и свеславних и врховних апостолâ Петра и Павла, идући за владиком својим пастиром Христом, као што Писмо каже:
Сисао си млеко из обеју дојки, тј.
извршилац је Старога и Новога Завета.“
Други извештај је у
Житију Светог Симеона Немање од Светог Саве:
„Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио
свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га
епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио
два благослова – мали образ и велики. А ево и после успенија
његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у
Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен
овамо, и са великом почашћу и красним славословљем овде по
други пут беху положене његове часне мошти у гроб.“

Из оба извештаја се види да је однос између латинског и православног крштења смештен у динамику мање или више савршеног, тј. употпуњавања. Није паралела лоше-добро, него се ово може назвати усавршавањем. Крштење није поновљено, како би неко могао помислити на
основу Првовенчаног, него употпуњено миропомазањем, како се види
из Саве и што је у складу са канонима. Не негира се благодат код Латина
(Стари Завет), него је идеја на
continuatio. Црква се борила против оних
који су негирали СЗ и држала их је јеретицима. Код Саве се наглашава
још јаче идеја пуноће: Немања има малу и после велику схиму, сахрању

је се на Атосу а после у Студеници. Дакле, не може се замислити да Немања ратује са оним што се овде симболизује са Старим Заветом, малом
схимом и Атосом. Да је прогонио католике, о чему немамо историјска
сведочанства, спадао би у групу људи која се са правом презире. Овако
је разумљиво зашто га Православна Црква прославља као светитеља, а
такође се разуме и зашто Сава на сабору у Жичи не именује Латине.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Писао сам о томе давно. Ево извода из једног текста.

Сада, желим, са позитивне стране, да поставим једно питање које
би било у колизији с тезом да су Немањићи прогонили католике. Узмимо да прочитамо епизоду о крштењу родоначелника свете лозе, великог жупана Стефана Немање. Прво сведочанство налазимо код Стефана
Првовенчаног, у
Живот и дела Светога и блаженог и преподобног оца нашег Симеона, који је био пређе наставник и учитељ, господин и самодржац
отачаства свога, све српске земље и поморске
, гл. 2:
„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске
земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу
његову браћа му завишћу одузели земљу. А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.
И вољом Божијом и Пречисте Његове Матере, роди и ово свето дете, које ће Божијим промислом бити сакупилац пропалих
земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало, у месту по имену Рибница.
А како су у земљи тој и латински јереји, то се по вољи Божијој
удостоји да у храму том прими и латинско крштење.
А кад се вратио отац његов у столно место, опет се удостоји
да прими друго крштење из руку светитеља и архијереја усред
српске земље, у храму светих и свеславних и врховних апостолâ Петра и Павла, идући за владиком својим пастиром Христом, као што Писмо каже:
Сисао си млеко из обеју дојки, тј.
извршилац је Старога и Новога Завета.“
Други извештај је у
Житију Светог Симеона Немање од Светог Саве:
„Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио
свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га
епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио
два благослова – мали образ и велики. А ево и после успенија
његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у
Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен
овамо, и са великом почашћу и красним славословљем овде по
други пут беху положене његове часне мошти у гроб.“

Из оба извештаја се види да је однос између латинског и православног крштења смештен у динамику мање или више савршеног, тј. употпуњавања. Није паралела лоше-добро, него се ово може назвати усавршавањем. Крштење није поновљено, како би неко могао помислити на
основу Првовенчаног, него употпуњено миропомазањем, како се види
из Саве и што је у складу са канонима. Не негира се благодат код Латина
(Стари Завет), него је идеја на
continuatio. Црква се борила против оних
који су негирали СЗ и држала их је јеретицима. Код Саве се наглашава
још јаче идеја пуноће: Немања има малу и после велику схиму, сахрању

је се на Атосу а после у Студеници. Дакле, не може се замислити да Немања ратује са оним што се овде симболизује са Старим Заветом, малом
схимом и Атосом. Да је прогонио католике, о чему немамо историјска
сведочанства, спадао би у групу људи која се са правом презире. Овако
је разумљиво зашто га Православна Црква прославља као светитеља, а
такође се разуме и зашто Сава на сабору у Жичи не именује Латине.
 

I katolici ga drže za sveca mislim da je kod Čeha i u kalendaru jer ne nađoše ništa protiv njega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Наравно да Немањићи нису прогонили Латине. У држави Немањића, Латини су уживали пуна права - с тим што им је било забрањено (бар у време цара Душана) да покрштавају православне.

Што се тиче Стефан Немања, нема доказа да он није поново крштен, и зато нема основа тврдњи да то апсолутно није био случај. Не можемо ми, девет векова касније, знати боље од његових синова да ли је он био поново крштен. Можемо извлачити мање или више научно утемељене закључке, али не више од тога. Морамо се помирити с тим да ово питање вероватно никада неће бити решено.

По питању православно-римокатоличких односа у то време, морамо имати на уму да већина хришћана није имала појма шта се десило када је дошло до Великог раскола, па ни у времену након њега. То је био као гром из ведра неба, и све до Четвртог крсташког рата, а затим и покушаја унијаћења, наши међусобни односи нису још увек били ушли у ону најтоксичнију фазу. Све се то одвило доста "цивилизованије" него што је био случај с Реформацијом (добро, крсташи су чинили велика зла против православних, како у Ромејском царству тако и Светој земљи, али шта је то било наспрам oсам милона страдалих у Тридесетогодишњем рату?). То је посебно био случај у рубним пределима попут нашег.

Што се тиче благодати, став Цркве Вам је познат. Наравно да римокатолици нису у истој категорији као аријанци, несторијанци и слични.

Како год, овде је ваљда тема да ли римокатолике треба поново крштавати, или је довољно миропомазање. Канони кажу ово друго. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Хаеул рече

То помиње сам Свети Сава, ако ме сећање служи. Могуће је да то помињу и други биографи Светог Симеона Мироточивог.

Нисам читао, упамтио сам тако од римокатолика једног који је прешао на православну веру. И од наших историчара, мсм. да православље и римокатоличанство имају велике разлике. Неке заблуде су им смешне, типа овог од скоро где је Ватикан установио где се тачно у универзуму налази рај. Мсм. да ће та теорија да потраје неких пар година док овај нови модел телескопа не проради. Али ватикански опсерваторијум је прича за себе.

У народу (цела бивша југославија) се тај термин одомаћио, исто као термин покатоличити некога. Мсм. да то није само од себе дошло у народни речник верника. Код нео-усташа видимо те изразе.

Мала је могућност, али може бити да термин два пута крштен у средњевековним записима, означава прихватања православне вере код човека који је пре припадао Богумилима. Јер су богумили били јеретици чије се крштење није признавало. А Немањићи су Богумилску јерес и друге источњачке преваре, морали да искорене у народу. Римокатолика није било много, тај термин кориштен за Немањића, би био неки пропагандни метод да се богумили лакше определе за повратак у канонску цркву...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Августин рече

У Душановом законику предвиђена је смртна казна спаљивањем на ломачи за оне који проповедају латински јерес.

Не сећам се тачне казне, али свакако је било кажњиво проповедати латинску јерес (православнима).

Вреди поменути и да је наша помесна Црква била једина која је у целини одбила да учествује у Фераро-фирентинском сабору. 

Дакле, иако паписти нису стављани у исти кош са неким екстремнијим јеретицима, постојала је јасна свест о подели и присуству јеретичких елемената у учењу паписта. Та свест се временом све више кристализовала. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 30.8.2018. at 12:36, Zoran Đurović рече

Изгледа да се не разумемо. Једно је католичење православних, а друго покрштавање (обавити наново крштење). За ово друго не знам да су радили у НДХ. Зато вам тражим линк.   

Шта год да су радили, нису радили у име Христово, већ антихристово. Зато, док се не покају понављаће се то зло а благодати тешко да ће имати чинећи то што чине

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Августин рече

У Душановом законику предвиђена је смртна казна спаљивањем на ломачи за оне који проповедају латински јерес.

Не пише то, али стављају се латини у контекст јереси. Притом, тада није Папа био у Ватикану. Време писања душановог законика је време Авињонског папства. После чега је уследио велики раскол унутар римокатоличке цркве. Што је довело до двоје Папа који су ратовали међусобно...

Овај део Душановог Законика је из времена кад Франци Папу протерују из Ватикана у Авињон.

6. О јереси латинској: Хришћани који су се под утицајем латинске јереси* преобратили у азимство**, треба да се врате у хришћанство. Ако то неко од њих пречује и не врати се у хришћанство, казниће се како пише у закону светих отаца***.

* Латинска јерес - римокатолицизам.

** Азимство – јерес која у својој „литургији“ (обреду) користи бесквасни хлеб.

*** Свети оци – изворни (истинити) представници црквеног предања, односно угледни духовници чије деловање карактеришу: православност (правоверност) учења, светост живота, црквено одобрење, или признање (цитирање на неком сабору) и древност (живот у првим вековима хришћанства). Остали, без било којег од ових услова, само су црквени писци.

7. О јереси латинској: Велика црква* треба да постави протопопе** по свим градовима и трговиштима како би хришћане који су прешли у веру латинску повратили из те јереси, те да им дају духовне налоге да се сви они врате у хришћанство.

* Велика црква – Пећка патријаршија, али и цркве (саборне) у седиштима појединих епископа.

** Протопоп – протојереј, или протопрезвитер, први међу свештеницима (презвитерима, старешинама) мирскога реда, почасно звање дато свештенику који се истакао савесном службом.

8. О латинском попу: Ако се нађе поп латински* да је преобратио некога хришћанина у веру латинску**, казниће се по закону светих отаца.

* Латински поп – римокатолички свештеник.

** Латинска вера - римокатоличка јерес (вера). 

9. О полуверцима: Полуверац* који се оженио хришћанком може, ако хоће, да се крсти у хришћанству. Ако не жели да се крсти, жена и деца ће му се узети, њима ће се дати део куће, а он ће се протерати.

* Полуверац – припадник римокатоличке јереси, али несигуран.

10 . О јеретику: Ако се нађе јеретик* да живи међу хришћанима, да се ожеже** усијаним гвожђем по образу и да се протера, а да се ожеже и онај ко га је прикривао.

* Јеретик – кривоверац, отпадник од праве вере.

** Ожећи – опећи усијаним предметом, жигосати (за казну).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Душан је оптуживан да је за мало покатоличио Србе, да је увео жену на Атос...

Мени је чудно да он римокатолике назива јеретицима. Али можда је Душан тада стао на страну Франака. Па је забрањивао утицај Латинских свештеника који су се одвојили од Римокатоличке вере, и нису признавали Франачког Папу. Мсм. самим тим би постали јеретици...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сви православни су паписте звали јеретицима. Нема у томе ничега чудног.

Такође, Западни раскол је био политичке а не теолошке природе. У тој причи није било јеретика нити "одвајања од римокатоличке вере". 

Просто, све се сводило на то да ли је папа особа А, иза које је стоје ти и ти, или особа Б, иза које су стајали неки други, а каткад је постојао и трећи кандидат. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овај Франачки упад у Ватикан и премештање Папе у Француску је довео до револта неких римокатоличких свештеника, касније је био рат између поборника двоје папа.

Као у Душановом законику што се латиснка јерес кажњава, тако је тад исто било и код Франака.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Поруком верницима обратио је Архиепископ кипарски Хризостом у којој је истакао да су данашњи животни услови  трагични за хришћане, „будући да богослужимо у нашим црквама без верника“.     Блажењејши Архиепископ се помолио  Богу „да нам подари да у наредним данима видимо значајне резултате набоље како би нам власти омогућиле да савршавамо своја богослужења у присуству наших верника“.   Такође је нагласио потребу да сви раде заједно и допринесемо окончању пандемије како на Кипра, тако и у другим деловима света. У ствари, истакао је да се морамо борити из три разлога.   Први разлог је да не бисмо олакивали губитак и других живота због ове болести, а други је да имамо могућност да као хришћани обављамо своје верске дужности и учествујемо у богослужењима које је прописала наша Црква.   Трећи разлог, према архиепископу Хризостому, јесте да бисмо спречили велику финансијску кризу која ће, како каже, донети много застоја, губитак посла и банкрот "многе наше браће."   „У таквом случају, ни држава, ни Црква ни било која друга сила неће бити у стању да изађу на крај са овом тешком ситуацијом."   Поводом неучествовања верних у богослужењима Велике и Светле недеље, Блажењејши их позива да буду бодри.   „Чињеница да смо лишени свега тога неподносиво нас узнемирује", рекао је. Међутим, он наглашава да „они који имају  истинску веру у Бога, могу се и молити где год  би били. Могу се молити и кад су затворени у својим кућама, као што смо сада последњих недеља, или  у пећинама, пустињама и горама, попут наших испосника и светаца, који су одржавали заједништво са Христом молитвом и подвигом и уживали у рајској сладости, а да нису били у цркви или учествовали у тајинствима Светог Причешћа.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Манастир Бешка на Скадарском језеру данас је литургијски прославио храмовну славу манастирске цркве Благовијести Пресвете Богородице, задужбине благовјерне књегиње Јелене Балшић, кћерке Великомученика косовског Лазара и жене Ђурђа Страцимировића Балшића.       Свету службу Божију је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је у литургијској бесједи рекао да су ријечи аргангела Гаврила Пресветој Дјеви: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! Благословена си ти међу женама и бласловен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших, ријечи вјечне и једине радости не само за Пресвету Дјеву, која је родила Сина Божијега, него радости свакога људскога бића.   “Та Њена радост и рођење обрадовало је овај свијет јер је Син Њен својим рођењем удахнуо у људску природу живот вјечни, непролазни и бесмртни”, казао је Митрополит Амфилохије.   Објаснио је да је човјек по својој природи биће које се рађа у свијету пролазном, опхрвано пролазношћу, смрћу и ништавилом и додао да то што је Господ обрадовао Пресвету Дјеву је допринијело да се смртни људски живот преобрази у бесмртни, вјечни живот.   “Да квасац вјечнога живота и сила Божја освешта не само утробу Пресвете Дјјеве него и утробу овога свијета, творевине Божије. И да освештава утробу сваке матере која рађа дјецу на овом свијету и да они који су подложни смрти се преобразе и препороде Њиме као вјечним животом који је посвједочен на овај свети дан Благовијести”, бесједио је Митрополит, истичући да је то једина блага вијест у овом горком свијету и блага вијест свакоме људском бићу.   Пречиста Дјева постала је трпеза Хљеба живота којим они који се хране задобијају вјечни и непролазни, бесмртни живот.   “Он је Својом смрћу и Својим васкрсењем претворио гробницу овога свијета у огњиште вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота. Својом смрћу је умртвио смрт и онога који је породио демонску силу смрт која господари овим свијетом. Велики Божији дар, најчудесније нешто што се догодило у историји свијета од његовога настанка. ”   Архиепископ цетињски је казао да је Бог створио свијет да би кроз чудо рођења Христовог свијет и свеукупна творевина Божја добила своју пуноћу, свој прави и непролазни смисао, и сваки онај који вјерује у Њега, како каже сам Господ, неће умрети него ће вјечно жив бити.   “То је оно што је овај дан донио овоме свијету, чиме је обасјао и свијет. И то је тај нови живот коме се ми клањамо – Христу Богу нашем, Њему побједиоцу смрти, пролазности и ништавила”, бесједио је Митрополит Амфилохије.   Истичући да су кроз вјекове подизане дивне светиње Божије за прослављање Његовог имена и васпитавање људи у духу тог вјечног непролазног, бесмртног живота и бесмртног људског достојанства, владика је нагласио да је то оно што је надахнуло и наше претке да овдје, на овим острвима у Скадарском језеру, подигну светиње, не самих светиња ради, већ ради они који ће у њима прослављати име Христово и који ће ту примати тај дар вјечнога живота, примајући у себе Тијело и Крв Господа нашега – Бога љубави, постајући тако бесмртна и непролазна бића.   Подсјетио је владика да су светиње свуда у Црној Гори, па и на овим острвима, кроз вјекове разаране, али да су увијек обнављане и да оне собом обнављају оне који се сабирају око њих:   “Као што сте се и ви сестре сабрале овдје ради духовне обнове, ради причешћа Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, причешћа Њим као вјечном љубављу и тиме задобијање вјечног и непролазног смисла живота. Ове светиње су биле неколико стољећа опустјеле, порушене а онда послије занемарене и претворене у рушевине. А сада неки безумници вас оптужују, који уграђујете свој живот у ове светиње, да девастирете културно благо, како они кажу, Црне Горе. А није била девастација оно што се догађало са овим светињама толико времена”, примјетио је Митрополит присјећајући се стања у којем је приликом првог обиласка затекао овај древни манастир, али и друге манастире на Скадарском језеру.   То обнављање светиња, које су биле рушевине, сада се, како је казао, назива девастирањем црногорске културе. Констатовао је да су њиховим обнављањем обновљене и обнављају се многе душе које се око њих сакупљају а које су радост задобиле управо овим благим ријечима Архангела Гаврила: Радуј се, благодатна јер је то она радост вјечна и непролазна да је Бог побједио смрт.   “И то прослављање побједе живота над смрћу, не само пролазнога него вјечнога живота, сада се то назива девастацијом оних који су уствари девастирани и лишени те вјере у вјечно људско достојанство, који се клањају ономе што је земљско и под културом проглашавају рушевине.”   Нагласио је Митрополит да обнављајући себе, “ми обнављамо у себе ту радост вјечну коју је благовјестио Свети архангел Гаврило Пресветој Дјеви и радујемо се том радошћу вјечнога, непролазнога и бесмртнога живота и ослобађамо се од нихилизма који је завладао овим свијетом”. Та вјера у смртни и пролазни живот и људска дјела, смртнога и пролазнога човјека, који се одриче свога вјечнога и непролазнога достојанства, а који је кроз историју стварао у нади на вјечни и непролазни живот, лишава управо вјечнога живота, те он постаје плијен смрти и вируса, као што је то случај данас.   “Бог је допустио и ове вирусе да загосподаре Европом и свијетом и угрозе и онако угрожен људски живот, да уствари помогне људима да се ослободе вјере у сами пролазни људски живот и дјела да би поново задобили ту вјеру у побједу вјечнога, новога  живота над смрћу”, казао је између осталог, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и на крају поручио:   “Зато радујмо се том радошћу Пресвете Дјеве, радошћу свих Светих Божијих људи кроз вјекове који су на тој радости градили свој живот и градили све што су саградили дивно и часно у свим земаљским народима. Њему Господу нашем који нас је обрадовао Својим рођењем и испунио животом вјечним, Свијим васкрсењем, Њему се клањамо и једино Њему служимо. Оцу и Сину и Духу Светоме Богу нашем нека је слава и хвала у вјекове вјекова амин.”   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је предводио славску литију која је три пута опходила храм а након тога благословио и пререзао славски колач и честитао славу сестринству ове свете обитељи на челу са мати Фотином.   Литругију која је служена без присуства вјерног народа, Острог ТВ студио  је уживо преносио на свом Јутјуб каналу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Из Митрополије црногорско-приморске данас је уплаћен новац за куповину техничке апаратуре која је потребна за рад здравствених установа, како би се Црна Гора што боље и спремније изборила са ситуацијом у којој се нашао цео свет.     Средства су уплаћена за седам монитора и шприц пумпи, од којих је по један намењен за болнице у Цетињу и Никшићу, а остали за Клинички центар у Подгорици. У договору са управама болница у више црногорских градова, ова опрема ће ових дана бити уручена тамо где буде најнеопходније.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Са благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Г. Иринеја, а на предлог протођакона др Дамјана Божића, главног и одговорног уредника "Православље" - новина Српске патријаршије, као и "Теолошких погледа" - верско научног часописа, у уторак, 7. априла 2020. године, преко Министарства одбране Србије, Редакција је упутила донацију лицима која су оболела од вируса корона, а која су смештена у привремене болнице, како би им прописано време карантина протекло и уз културне садржаје у овим условима.     Како је наведено на интернет страници Министарства одбране Републике Србије (http://www.mod.gov.rs/cir/15835/donacije-u-borbi-protiv-covid-19-15835), између осталих компанија, привредних друштава и институција – донатора у борби против корона вируса од увођења ванредног стања, је и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са донацијом већег броја часописâ: "Православље" - новина Српске Патријаршије, и више примерака "Православног мисионара" - званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, донираних привременој болници на Београдском сајму, привременој болници на Новосадском сајму као и привременој болници у хали Чаир у Нишу.     Извор: Православље
    • By Milica Bajic
      Шта је социјална дистанца и зашто нам није потребна?
      BLOG.FILFAK.NI.AC.RS 11. марта 2020. Светска здравствена организација... ВУК ДИНИЋСтудент 4. године социологије Филозофског факултета у Нишу

      11. марта 2020. Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса COVID-19 (https://twitter.com/WHO/status/1237777021742338049?s=20). Пар дана пре тога, први случајеви инфицирања овим вирусом су се јавили у Србији. Цело друштво је у метежу, сви су забринути. Држава проглашава ванредно стање, у медијима је ЦОВИД-19 једина тема. Вести су или о вирусу или су повезане са вирусом попут оних о отказивању спортских дешавања (Олимпијаде, Вимблдона и других). Стручњаци из области епидемиологије дају изјаве шта и како треба да се ради да би се ширење вируса смањило. Главни савет своди се на самоизолацију, и држање социјалне дистанце. Те савете преносе медији и за јако кратко време сви су свесни шта треба да се ради. Ипак, постоји проблем са оваквим саветима.
      Друштвени научници су са појмом социјалне дистанце добро упознати, и за њих тај појам има сасвим друго значење. Социјална дистанца се операционализује као спремност испитаника да прихвати или одбаци одређене социјалне односе с припадницима циљне групе.[1]  Можда на први поглед делује да је по дефиницији социјална дистанца нешто што нам ипак треба (циљна група су у случају пандемије сви други људи), али скренућемо пажњу због чега треба бити јако опрезан када се о њој говори. Да би било занимљивије читаоцима, нећемо се превише бавити методологијом већ ћемо покушати да ствари појаснимо кроз примере.
      Да ли бисте дозволили рецимо Португалцима да посете вашу државу? Да ли бисте им дозволили да дођу у ваш град? Ваш комшилук? Размислите мало. Затим се запитајте да ли бисте те Португалце волели да имате за колегу на послу или факултету, за блиског пријатеља или зашто да не, за љубавног партнера? На што је више питања ваш одговор потврдан, то је ваша социјална дистанца према Португалцима мања. Наравно подразумева се да ако неког желите за љубавног партнера, желите и све остало - од тога да вам буде пријатељ па до тога да немате проблем да дође у вашу државу. Овај пример можете применити на апсолутно било коју етничку, старосну, родну, верску или поткултурну групу. Исто питање се може поставити и за муслимане, старе особе, особе са инвалидитетом, сиромашне, панкере. Као што смо видели из примера, распон скале социјалне дистанце уобичајено се креће од „желим га/је у својој држави“ па до „желим га/је за љубавног партнера“. Друштвени научници за процену социјалне дистанце користе Богардусову скалу а који све параметри ће бити коришћени зависи од тога какво истраживање се спроводи и на ком узорку. Ако се мери социјална дистанца према особама са аутизмом, вероватно се неће поставити питање да ли такву особу желимо у нашој држави.
      Оно што је потребно да би се ширење вируса смањило је физичка дистанца у смислу да ваши свакодневни контакти са другим људима буду на растојању од минимум једног а пожељно два метра. Овакво понашање је неопходно када излазите ван куће али ако је могуће треба га практиковати и када сте унутра са члановима своје породице.
      Да би избегли стварање нових теорија завере, које уопште не фале у овој ситуацији, морамо да рашчистимо неке ствари. Због чега стручњаци из области медицине и медији користе термин социјална дистанца ако он заправо значи нешто сасвим друго? Лудвиг Витгенштајн је рекао да границе нашег језика означавају границе нашег света. И био је управу. Ни медијима ни лекарима није у природи посла да користе Богардусову скалу, да расправљају о томе да ли је социјална дистанца већа према муслиманима или према католицима. Медији се можда тиме баве ретко, тек када то постане актуелно преко вести о неком злочину из мржње или слично. Доктори са тиме немају додира, исто као што ни социолози не знају ништа о структури вируса или како неки лек тачно делује на организам. Можда из чисте радозналости прочитају нешто о томе, али за професију социолога то уопште није битно.
      Да не дужимо превише. Одржавање физичке дистанце у свакодневним контактима са другим људима је неопходно док ова пандемија не прође али социјална дистанца ни према коме никада није добродошла. Пре свега, бићете ускраћени за много нових различитих контаката, искуства и знања, сумњам да то желите.
      [1] Stanimirović, Dragana, Veselinović, Bojana i Dimoski, Sanja (2018). „Socijalna distanca većinske populacije prema slepim osobama pre tri decenije i danas“, Specijalna edukacija i rehabilitacija, Vol. 17, br. 1, str. 81-101.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...