Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 10 минута, Vladan :::. рече

Јако интересантна тема, морадох скоро целу да је прочитам... 

Auu, pa, bilo je bas interesantno. 0512_music ( ja sam i zaboravio na tu' temu )

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нажалост, наш драги о. Зоран не схвата да његово становиште, као и становиште Св. Августина, Картагинског Сабора и још неких Отаца Западне Цркве /сем Амброзија и Папе Григорија/ (и свих осталих Светаца који су ту заблуду прихватили, уопштено), никакве везе нема са предањским Учењем Православне Цркве Истока, нити да прихватање некрштених јеретика значи за оне Свете Саборе, који их примају као такве у Цркву без обреда крштења, да је крштење тих безблагодатних јеретика валидно. Јерес неизгладиве благодати никада није била вера Православне Цркве и супротна је и са самим Христовим речима из Светог Јеванђеља. То што су је неки Свеци и Сабори прихватили (Картагина и Сабор Источних Патријараха из 18. века, који је био под утицајем латинске схоластичке теологије) не значи да је та јерес сагласна са Саборним Учењем Цркве Христове и да има било каквог основа у Предању и Писму!

Наш Владика Буловић је то, такође, врло јасно и једноставно објаснио:

"...Једна од, да кажем, погрешака теолошких блаженог Августина, који је иначе био велики теолог и светитељ, али и велики су понекад, у неким стварима грешили, била је та да је он сматрао да ако је нека света Тајна правилно извршена, како Црква прописује, рецимо крштење - по речима самога Господа Исуса Христа, мора да се врши у име Оца и Сина и Светога Духа – у име Свете Тројице, и то у води – ако је та форма сачувана, онда је блажени Августин сматрао, а то су примили после и други теолози, схоластичари итд, на западу, сматрао је да је она валидна, иако није извршена унутар јединствене заједнице Цркве. Међутим, то није исправно. 
Неко ће рећи - па добро ни ми не понављамо крштење ако је извршено у некој другој црквеној заједници, када неко из те заједнице приступа православној Цркви... – То је тачно! Али то не значи да оно постоји ВАН ЗАЈЕДНИЦЕ ЦРКВЕ, САМО ПО СЕБИ негде, и сад ми просто констатујемо овде има, овде нема. Него чином уласка у заједницу Цркве, свака форма и сваки богослужбени чин који је извршен бива потпуно, да кажемо, испуњен и напуњен божанским садржајем и зато у том смислу, у том духу не мора да се понавља. Али то непонављање не значи аутоматско признавање ван јединства Цркве...“
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Васијан рече

сем Амброзија и Папе Григорија

Објасни ово... 

пре 7 часа, Васијан рече

Наш Владика Буловић је то, такође, врло јасно и једноставно објаснио:

Одакле ти овај цитат? 

Иначе, ово што вели за Августина, није тачно. Прича на основу неких текстова, а не на основу самих Августинових дела. Као противаргумент на основу овог извода, питам: Зашто Црква наређује да се неки јеретици крсте, а имају исту формулу (тако 1., 2., 5-6 Васељенски сабори, Василије Велики; навођене су ове ствари)? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако неки Римокатолик жели да буде крштен јер не осећа или не верује да јесте крштен, треба му изаћи у сусрет.
Јер и то осећање (погрешно али искрено исповеђено) и то не веровање (погрешно али искрено исповеђено)
јесу добар разлог, тј. имају своју "снагу", своју "тежину", и као такви требају бити "умивени" крштењем.

Имамо и у Светом Писму Новог Завета пример човека чије не веровање јесте онемогућило дејство
силе Божије кроз свете Апостоле, али и то неверовање је поклекло пред Богом Сином, Који је 
бесоммученог ослободио.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Toma рече

Ако неки Римокатолик жели да буде крштен јер не осећа или не верује да јесте крштен, треба му изаћи у сусрет.
Јер и то осећање (погрешно али искрено исповеђено) и то не веровање (погрешно али искрено исповеђено)
јесу добар разлог, тј. имају своју "снагу", своју "тежину", и као такви требају бити "умивени" крштењем.

Имамо и у Светом Писму Новог Завета пример човека чије не веровање јесте онемогућило дејство
силе Божије кроз свете Апостоле, али и то неверовање је поклекло пред Богом Сином, Који је 
бесоммученог ослободио.
 

Nevjerni Toma..

Ja se recimo osjećam svaki mjesec za vrijeme PMS-a "NEKRŠTENO" (premda sam krštena kao beba),trebam li se ja onda svaki mjesec dana krstiti a još sam nedaj Bože rimokatolkinja?!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Isusovo magare рече

Nevjerni Toma..

Ja se recimo osjećam svaki mjesec za vrijeme PMS-a "NEKRŠTENO" (premda sam krštena kao beba),trebam li se ja onda svaki mjesec dana krstiti a još sam nedaj Bože rimokatolkinja?!!

 

Немојте ићи у крајност.

Овде је реч о онима који желе из КЦ у ПЦ а тако се осећају (некрштено).

Колико разумем, ви такву жељу немате, па је бесмислено поредити.

И ја понекад осећам као да би требало да изађем на позив "ви који сте оглашени изиђите", ал' останем за певницом...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Toma рече

Ако неки Римокатолик жели да буде крштен јер не осећа или не верује да јесте крштен, треба му изаћи у сусрет.
Јер и то осећање (погрешно али искрено исповеђено) и то не веровање (погрешно али искрено исповеђено)
јесу добар разлог, тј. имају своју "снагу", своју "тежину", и као такви требају бити "умивени" крштењем.

U principu se slazem.

Ali, recimo, problem moze da nastane, kada je neko krsten po akriviji trokratnim pogruzenjem  u vodi ( mozda neko od unijata ) i zeli da predje u pravoslavlje i izrazi zelju da se ponovi krstenje,..... jer se oseca mentalno i duhovno,.... da nije krsten.

U takvoj situaciji, ne postoji potreba za ponovnim krstenjem jer su svi uslovi za pravilno obredno krstenje ispunjeni. Priziv i ispovedanje sv.Trojice u krstenju ( koja je stvar sustinska kod krstenja ) i trokratno pogruzenje. Kada takav covek prilazi pravoslavlju obavlje se 'samo' miropomazanje koje poseduje blagodat i osvecenje koje se daje' u pravoj crkvi.

Ah, imali smo nekoliko tema sa nekoliko stotina strana u kojima smo pricali o ovim stvarima. ( zaboravio sam tacno koje su teme )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Toma рече

Ако неки Римокатолик жели да буде крштен јер не осећа или не верује да јесте крштен, треба му изаћи у сусрет.

Родио сам се као мушко, напунио 30 година, осећам се као жена заробљена у мушком телу. Хоћу да ми га отфикаре, владика даје благослов... Јер, битно је шта осећам...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Zoran Đurović рече

Родио сам се као мушко, напунио 30 година, осећам се као жена заробљена у мушком телу. Хоћу да ми га отфикаре, владика даје благослов... Јер, битно је шта осећам...

Ако размишљаш на овај начин, препоручујем ти да се исповедиш и да "ванредно" постиш.
А ако си циничан или саркастичан - срам те било.
Да сам и ја према теби такав био, реч ти не бих рекао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Toma рече

Ако неки Римокатолик жели да буде крштен јер не осећа или не верује да јесте крштен, треба му изаћи у сусрет.
Јер и то осећање (погрешно али искрено исповеђено) и то не веровање (погрешно али искрено исповеђено)
јесу добар разлог, тј. имају своју "снагу", своју "тежину", и као такви требају бити "умивени" крштењем.

Имамо и у Светом Писму Новог Завета пример човека чије не веровање јесте онемогућило дејство
силе Божије кроз свете Апостоле, али и то неверовање је поклекло пред Богом Сином, Који је 
бесоммученог ослободио.
 

Не може тако. Црква јасно каже да се не крштава поново. Не може све да се ради по осећају.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Жика рече

Не може тако. Црква јасно каже да се не крштава поново. Не може све да се ради по осећају.

Доказ да ти ниси у криву је и у Символу вере, где исповедамо једно крштење, 
а то опет произилази и из самог Светог Писма где стоји "Један Господ, једна вера, једно крштење..".
Али не бити у криву не значи бити у праву.

ПС. Занимљиво је како често говоримо/пишемо да се "не сме радити" оно шта нам осећања нуде...
А опет..... Нису ли и осећања део нашег бића?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Коментаришући Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је јуче утврдила Влада Црне Горе, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије, рекао је за „Вијести“ да су о том законском рјешењу упознати из медија и да никаквог припремног дијалога није било о ономе што је прије четири године препознато као лоше од свих вјерских заједница и Венецијанске комисије.

      – Да ли има смисла да се тога играмо и да Црква доказује да је постала власник нечега послије 1918? Полази се од погрешне претпоставке да је држава прије 1918. држала у власништву црквену имовину што није тачно и не постоји ниједан релевантан доказ. Питам људе из Владе да ли они имају доказ да је и прије 1918. држава била власник? – казао је отац Гојко Перовић.
      Он подсјећа да су два судска процеса, за цркве на Крушевцу и Ћипуру, доказала да објекти грађени у вријеме Краљевине Црне Горе не припадају држави него вјерској заједници.
      – Има ли смисла трошити енергију и полет и државе и цркве да доказујемо да су 2 и 2 – 4. Полазећи од једне такве неозбиљне и површне претпоставке улазимо у један галиматијас који ће нам само одузети вријеме и енергију умјесто да стварамо секуларно друштво у коме се зна шта коме припада  – поручио је отац Гојко Перовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      Несрпска већина против обнове цркве у Гусињу
      Обнову светиње у овој варошици на крајњем северу Црне Горе покушавају да спрече Албанци, који су пре неки дан сломили крст и бацили га у поток

      Подгорица – Они који су пре једног века палили и рушили православну светињу у Гусињу сада поново разним претњама и скрнављењем обновљених темеља покушавају спречити изградњу цркве Светог Василија Острошког Чудотворца.
      Обнову светиње у овој варошици на крајњем северу Црне Горе покушавају спречити Албанци, који су пре неки дан сломили крст и бацили га у поток. Крст се налазио на обновљеним темељима некадашње и будуће богомоље Светог Василија Острошког у месту Мартиновићи.
      Према попису из 2011. године у Гусињу, Црногораца и Срба има око шест одсто, а остало су Албанци, Муслимани и Бошњаци, од око 1.700 становника колико укупно овде живи.
      „Ово је још један атак неправославног становништва у Црној Гори на српске  светиње. Овога пута су у Мартиновићима оскрнавили крст са обновљених темеља. Скинули су га, сломили и бацили у поток у ноћи између понедељка и уторка, када су верници и приметили шта се десило”, саопштио је парох горњополимски и андријевички Бојан Радуновић који је цео случај одмах пријавио полицији.
      Полиција је по пријави изашла на лице места, извршила увиђај и очекује се њено саопштење. За сада нико из полиције не жели на ову тему да комуницира са новинарима, али ни о другим случајевима и бројним ранијим провокацијама на верској и националној основи у овом крају.
      У Митрополији црногорско-приморској су нам рекли да очекује „одлучну реакцију државе, која би морала да се обрачуна са људима који шире верску и националну мржњу без обзира из ког националног ентитета потичу”.

      Православци, којих је у Гусињу сада веома мало, рекли су нам да је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај веома ружним и неприкладним речима вређао православно свештенство, вернике и српске светиње.
      „Позивам на мир и суздржаност наше комшије Албанце, али и наше вернике и све православце којима тешко падају провокације којима смо изложени”, поручује свештеник Радуновић.
      Бољи познаваоци прилика о овом делу Црне Горе где живе већински Албанци, тврде да је на овакво понашање неправославних комшија инспирацију дао некадашњи председник Албаније Саљи Бериша. Он је рекао да „представници Српске православне цркве и екстремистичке групе провоцирају мештане и обнављају цркву” и затражио од државе Црне Горе да то хитно спречи.
      Мештани Албанци су покушали да црквену имовину прогласе сопственом својином, али су надлежни судови правоснажно пресудили да је „стварни власник” црква, то јест да је реч о црквеној земљи.                                                                                    
      Црква срушена 1941. године
      У црквеним књигама записано је да су цркву 1941. године порушили мештани албанске националности, међу којима су били Тахир Балидемај и Рам Монов.
      „Године 1902, митрополит Митрофан Бан својим писмом бр. 550 од 3. априла налаже свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради место за цркву и гробље у Мартиновићима. Године 1928. почела је градња Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима, од камена... Завршена је тек десет година касније”, сведоче хронике.
      Црква је освештана 1938, а две године касније свештеник Ђорђе Шекуларац пише у годишњем извештају архијерејском намесништву андријевичком да у „Мартиновићима живи 73 мушке и 52 женске особе који су православни Срби”.
      „Године 1941, црква је срушена и остало је само метар висине зида у читавој основи. Међу рушитељима је био и Тахир Балидемај и Рам Монов, који се попео на цркву и бацио звоно”, сведоче списи.
      „Након Другог светског рата земљиште на коме је црквиште и гробље користио је или га издавао уз накнаду члан црквеног одбора Рашко Поповић.”
       
      http://www.politika.rs/scc/clanak/429628/Nesrpska-vecina-protiv-obnove-crkve-u-Gusinju
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?
       
      Због велеиздаје; а после ниједан владика да ми изађе на очи и да каже: Нисмо мислили да је ситуација тако озбиљна. Црква има разноразне чланове са различитим даровима од истог Духа, а мени припаде пророчки. Дуги низ година сам говорио унапред шта ће се десити (артемити, Никодим Равноземљаш итд.), а то су многи отписивали на глупост, на немогуће и сл. и са смешком, а често и са ругањем, испратили. На жалост наших протестаната, који веле да се пророштва после записују, ова моја су била сва унапред записана, а постоје и протоколарна писам која сам упутио. Томе је сведок форум Поуке. Свако може да провери, иако мора да марљиво копа.
      Пророк није неко ко само говори о будућем, него на основу садашњег упозорава. Тако имамо Јону који се разочара што Господ не затре Ниниву. Увек сам упозоравао, а са радошћу прихватао оне који су се враћали са кривог пута. Но, у овом конкретном случају, ми немамо покајника.
      Јустин, заточеник и изолован, са којим као да делим судбину, је вапио: Свети Сава распет пред Патријаршијом! Исто је и данас. Зар то, господо владике, у свили и кадифи, не видите? – Наравно да не стављам све владике у исти кош. Лепа јела, удобни кревети, возила, ласкавци су успели да вас ослепе? Није вас срамота да узмете у уста име Саве који је крварио ноге по камењу? Лагао Доментијан? Није. Него немате вере и образа. Тргујете са Савом и користите га за ваше бесмислене и овоземаљске циљеве! Имате човека који је назвао Саву бандитом (неканонски задобио аутокефалију за државу, sic!) и изједначио његов рад са садашњом ситуацијом у Украјини!
      Максим, не само да је похулио на Саву, и на тој хули истрајавао, него је и нашу аутокефалију стављао под знаке навода, како је политика Фанара, тј. њихов правопис тако налаже, јер тиме означавају да су те аутокефалије кобајаги, тобожње, лажне, и да је цариградски патријарх Глава свим недопуњеним патријарсима. Пентархија је већ превазиђен пројекат, али користан да се свим аутокефалним црквама одузме аутокефалија. За сада не могу да негирају статус старих патријаршија, иако немају одговор на питање шта са Римом?, али хоће да све остале цркве подчине себи по моделу Украјине. Ви сте кобајаги аутокефални, а то значи само донекле аутономни, а Патријарху Иринеју (ја сам аутор који је написао сигурно највише апологија у корист српског Патријарха Иринеја) је глава Вартоломеј! Иринеј је незрео. Како је пак „аутокефалија“, на чему инсистира Максим са својим менторима из Фанара, дата држави, а не Цркви, онда та „аутономија“ важи само за границе одређених држава, а све што је у иностранству, тј. у „варварским земљама“, припада Фанару.
      Да ли је Максим узео паре од Ције или Фанара и колико, ја то не могу да кажем. Не бих улазио у то да ли је плаћен или добровољни сарадник, али је несумњиво у тој причи. Интерес Ције је да има једног преговарача, а не 20. То је много лакше да се исконтролише. Још када се зна да је тај један у Истамбулу, где ни Ердоган не зна да ли ће се ујутро пробудити, све постаје једноставније. Ако би им пало на памет да се нешто узјогуне, Американци могу да издају наређење да сви нестану у току ноћи, као што се скоро десило са саудитским новинаром.

      Прича није наивна, јер иако Максима не би следила епархија у одвајању од СПЦ, ипак може да нам направи проблем са преформулисањем статуса у САД, па да плаћамо милионе на адвокате да би се ствар вратила у нормалу. Ако би, у најгорој варијанти, Максим успео да потчини дијаспору Фанару, онда бисмо ми, Срби, најмање за век изумрли. Јер срце Србије је тренутно у дијаспори. Изгубиће се језик, родитељи ће помрети, деца ће пре да иду у Париз него у Доњи Милановац. Живе паре неће пристизати као сада. Не могу да разумем како неко не види да је ово самоубиство?!
      Не бих се задржавао на друге „врлине“ веселог Максима, као што је патолошко лагање, што смо црно на бело већ доказали. Кад неко има ђон уместо образа, онда је све могуће. Ако ви на Сабору затражите од њега да изјави како је Лепа Брена створила свет, он ће то потписати. Такав му је морал. Не разумем Амфилохија који га хвали да није хомосексуалац (као да је то похвала), и каже да је „моралан“. Ако је моралан једнако и бити лажов, онда ок. Потписујем. Али, велим ти, Владико, да као што си много пута погрешио, и то накнадно увидео, а ја ти на време скретао пажњу, тако је и сада. Фанариоти су сада узели да врше притисак на СПЦ око Македоније, и тајминг је промишљен, јер су то лукави бизантинци, па да СПЦ не изда неко јаче саопштење, али сте ви следећи за одстрел. Зато је неморално ваше штићење Максима. Та клановска политика ће нас уништити, али ви као да се над тиме нисте извили. Да не помињем владику Атанасија који се претворио у ћутолога. Као да је кастриран. 
      Ја се ни најмање не руководим оном: Рекох и спасих душу своју! Не. Мене не интересује моја судбина, јер је имам код Господа. Мене интересује опште наше добро, и слободно могу да станем иза своје речи. Сада су неки узели да спинују и кажу како већина владика нису хтели да дође Вучић. А он дође са хартијама. И онда шуш! Неморал вас је убио. Зато немате храбрости да обријете Максима. Срам да вас буде! Скинусте за бесмислице Јована нишког, Георгија канадског, Филарета... Туга ме обузима и плачем над оним што радите и не радите. Јустин Ћелијски је плакао свакодневно иако није знао ни пола овога што ја знам и читам. Угојили сте се, господо, од сала не можете да мислите.       
      Ја сам фанарски клирик. Нама су забранили да било шта на ове теме пишемо или чак причамо. Имам акт. Звали су ме на одговорност већ 3 пута. Максим ме је пријавио 2 пута патријарху Вартоломеју. Ја сам по цену рашчињења узео да заступам позицију СПЦ. Иоле нормална особа зна шта то значи. Зато сада сваког владику понаособ прозивам. Са чиме ћеш Ти пред Саву? У Риму је проплакала икона св. Саве кад сам ја дошао. Забележено у штампи. Да ли од радости или туге?
      Ако се не слажете са промоцијом Источног Папе и стварања једне New Age црквене структуре, склоните Максима. Ако га не пипнете, онда Патријарх Иринеј да прави сваки пут 3 метаније до земље и љуби папучу Вартоломеју! Склањањем Максима послала би се снажна порука Фанару да не могу да се мешају у послове других Цркава и да било каква њихова акција око наших цркава неће бити поздрављена. Такође би се послала јасна порука Руској Цркви да делимо њихов став поводом Украјине, као и да смо дубоко захвални на свим жртвама које је руски народ поднео ради нас током векова. Захвалност на речима не треба никоме, него на делима.
       
      Свештеник Зоран Ђуровић
      Рим, 16. мај 2019

      View full Странице
×
×
  • Create New...