Jump to content

Voziće nas Pakistanci! Srbiji nedostaje 5.000 šofera, idu u Nemačku za 1.500 evra mesečno

Оцени ову тему


Recommended Posts

BEOGRAD - Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd ima veliki problem sa nedostatkom vozača i pitanje je hoće li 3. septembra uopšte moći da vozi po redovnom redu vožnje.

 

"U doglednoj budućnosti može da se desi da Srbija ostane bez vozača", rekao je za TV Prva predsednik samostalnog sindikata GSP Beograd Zoran Antić. "Imamo potpisano saopštenje sa Skupštinom grada Beograda da će od oktobra kroz kolektivni ugovor posebno za vozače GSP biti značajnih povećanja primanja, jer smo na dnu lestvice po platama", istakao je on.

Kako je rekao, cilj je da se zadrže postojeći vozači da ne odu, jer imaju "čvrst dogovor sa Skupštinom da će se osetiti značajno poboljšanje".

GSP trenutno ima između 2.800 i 3.000 vozača, a Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja tvrdi da celoj Srbiji nedostaje vozača, oko 5.000.

"Postojao je čitav niz aktivnosti da se zadrže i poveća broj vozača. Razmišljalo se da se pomeri starosna granica, da se vozi od 20. i 21. godine, kao što su uradile Hrvatska i Slovenija, tj. sve zemlje koje imaju problem sa vozačima, a sada tamo odlaze i naši zbog novca", rekao je Božović.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Antić kaže da naši vozači mahom odlaze u Nemačku, gde su plate 1.200 i 1.500 evra, a u GSP-u su 400 i 450 evra.

"Bitno je istaći da će to značajno da se promeni od 1. oktobra. Tu ima jako puno stavki koje utiču na platu, bonusi, noćni rad, minuli rad", dodaje on. Božović je podsetio i da su nedavno beogradski prevoznici upozorili nadležne da se ne iznenade ako za nekoliko godine autobuse ne bude imao ko da vozi. "Ovo je period kada moramo da reagujemo jer ćemo izgubiti transport", upozorio je on.

1221163_bus-nebojsa-mandic_ff.jpg?ver=1534917562FOTO: NEBOJŠA MANDIĆ

Antić je podsetio i da je konkurs za vozače stalno otvoren i da sada daju mogućnost da vozači koji imaju C kategoriju konkurišu, da će im GSP platiti D kategoriju uz obavezu da dve godine rade u ovom preduzeću.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1358435_vozac-gsp-autobus-foto-aleksandar-jovanovic-2_ff.jpg?ver=1534917585FOTO: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ

Oni su istakli ozbiljnost problema, konstatujući da će Srbija morati da uvozi vozače iz Pakistana i Indonezije. Antić je izneo podatak da se na konkurs pre tri godine javilo 250 ljudi, a da ih sada uopšte nema iako je konkurs stalno otvoren.

 

https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3107179/gsp-ostaje-bez-vozaca-nema-ko-da-vozi-vozice-nas-pakistanci-srbiji-nedostaje-5000-sofera-idu-u-nemacku-za-1500-evra-mesecno

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Reseno je da nas proteraju... Mi tu ne mozemo nista, mislim, mozemo, kao nekad, baklje, motke i kreni.... Ako smo iz gluposti uspeli da napravimo 5. oktobar, mogli bismo i sada neku revoluciju da startujemo, ali nema ko... Srbija je postala majka, ako smem reci, bagre, a oni, koji su iole normalni (mada ima i medju njima sljama) beze... Normalni koji ostaju, bore se svakodnevno da ne polude... Tesko je... Samo cekam kad ce dzamija da nikne negde kraj Morave... See you next time in BOSNIAN WARS EP. 2...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А шта је тачно проблем? Нико се у Немачкој не буни што долазе Срби, Турци и остали да им возе аутобусе, шта је проблем што ће овде да дођу неки шофери из Пакистана и Индонезије? Ако имају искуство које је потребно, прођу тестирања и шта већ све буде потребно.

То је нормално у било којој земљи, ако немаш радну снагу мораш да је увозиш. Ништа чудно ни ново.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, JESSY рече

gde su plate 1.200 i 1.500 evra, a u GSP-u su 400 i 450 evra

Иако је то заиста важна ставка, није проблем само у плати, не разумем како то не капирају. Посао није само плата, посао су и услови рада, однос према запосленом, средства за рад, итд. Када видим кроз шта и како пролазе возачи градског превоза у Бгд, уопште није ни чудно што неће да возе оне скаламерије по разрованом и ненормалном Београду, возећи људе који су поблесавили.

Баш сам јуче налетела на овај снимак :)

Samo opušteno, nežno,
polako i bez stresa 1f60a.png

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, GeniusAtWork рече

шта је проблем што ће овде да дођу неки шофери из Пакистана и Индонезије?

pa nije problem...hajde da i mi nekom pomognemo....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мој муж је возио тролу неколико година. Честито нису имали ни седишта како треба. Уместо амортизера испод седишта ставили камен. Замислите осам сати труцкати на камену. Има фотке. Десило се да су се, приликом ударца точка у шахт (а сви су потонули и немогуће их је избећи), у вожњи предња врата отворила јер је тамо нешто саставило. Кад је он то на неком састанку изнео и питао ко би био одговоран да се нешто десило путницима, убрзо након тога су га звали на разговор и на фин начин припретили да може да лети из фирме. 

Хвала Богу што је напокон онај возач 77-ИЦЕ ослобођен свих опужби за погибију двоје младих ма Зведари. Доказано је да је возило добило туражу и да није мога да га савлада. И шта њему то сад вреди, он је трајно "оштећен" здравствено, а они су изгубили животе. 

Ако се сећате, пре две године на Зелењаку је бус који је стајао такође добио туражу много њих је повређено. Сви су видели да возач није крив, али пошто је било много повређених, изјавили су да је ипак грешка возача, јер, Боже мој, ко да исплати толике одштете. 

Услови су катастрофални, а плате мизерија за ту одговорност. Зато наши и одлазе. Некада су плате износиле и до 700 евра, а данас је то дупло мање. 

Такође, ниси, могао да се запослиш ако не прођеш тест психомоторике, а данас можеш телефоном да позовеш и одмах ће да те приме. 

Овде једино могу са раде Пакистанци јер је саобраћај веома сличан њиховом-не зна се ко пије, нити ко плаћа. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, JESSY рече

konstatujući da će Srbija morati da uvozi vozače iz Pakistana i Indonezije

Eh, kako oni voze po onim gudurama i krivinama I po onim planinskim vencima sa prepunim autobusima, ...ovo kod nas ce' im dodje ko' odmor,.... :))

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, GeniusAtWork рече

А шта је тачно проблем? Нико се у Немачкој не буни што долазе Срби, Турци и остали да им возе аутобусе, шта је проблем што ће овде да дођу неки шофери из Пакистана и Индонезије? Ако имају искуство које је потребно, прођу тестирања и шта већ све буде потребно.

То је нормално у било којој земљи, ако немаш радну снагу мораш да је увозиш. Ништа чудно ни ново.

Само има једна мала малецна неприметна разлика. Када Срби дођу у Немачку немају баш намеру да на силу "оправославе" Немце што нисам сигуран за муслимане генерално. Некако ми се чини да они где год дођу диктирају своја правила.

Е сад замисли да Пакситанци дођу у овакву ослабљену Србију. Најбоље би било брате да ти први примиш двојицу тројицу у свој стан да пробаш, само немој после да питаш у чему је проблем кад им падне на памет да ти скину иконе са зида и диктирају своја правила.

Мада можда ја све то умушљам јер се то никада никгде није десило. Ислам је религија мира, ко друкчије каже клевеће и лаже :)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Вилер Текс рече

Мада можда ја све то умушљам јер се то никада никгде није десило. Ислам је религија мира, ко друкчије каже клевеће и лаже :)

Pa naravno da umišljaš, jer se to nikad nije nigdje desilo osim u situacijama koje se mogu posmatrati kao izolovan incident. 

No bez brige nece ni pakistanci ni indonezani doci u Srbiju, jer Srbija nije atraktivna niti ima dovoljno visok standard da bi se iole iko od tamo uputio cak sve i da se širom otvore vrata za imigraciju. 

U pogledu radne snage sve više će ljudi odlaziti, manjka će radne snage na sve pozicije, neće imati ko učiti djecu, niti voziti autobuse, a ono najgore je da neće biti dovoljno adekvatnog medicinskog osoblja...jer oni najviše odlaze, i neće prestati odlaziti u Njemačku ni kad Njemačka spusti rampu 2020 za niskokvalifikovanu radnu snagu, jer joj uvijek trebaju zdravstveni radnici i radnici u njegi. Tako šta će biti sa ljudima ovdje Bog samo zna. Možda nekad i zagrije sunce nakon kiše i oluje, ali to ostaje tek da se vidi kada i kako. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Justin Waters рече

Pa naravno da umišljaš, jer se to nikad nije nigdje desilo osim u situacijama koje se mogu posmatrati kao izolovan incident. 

No bez brige nece ni pakistanci ni indonezani doci u Srbiju, jer Srbija nije atraktivna niti ima dovoljno visok standard da bi se iole iko od tamo uputio cak sve i da se širom otvore vrata za imigraciju. 

U pogledu radne snage sve više će ljudi odlaziti, manjka će radne snage na sve pozicije, neće imati ko učiti djecu, niti voziti autobuse, a ono najgore je da neće biti dovoljno adekvatnog medicinskog osoblja...jer oni najviše odlaze, i neće prestati odlaziti u Njemačku ni kad Njemačka spusti rampu 2020 za niskokvalifikovanu radnu snagu, jer joj uvijek trebaju zdravstveni radnici i radnici u njegi. Tako šta će biti sa ljudima ovdje Bog samo zna. Možda nekad i zagrije sunce nakon kiše i oluje, ali to ostaje tek da se vidi kada i kako. 

Нешто су ти изоловани инциденти чести.

Хвала Богу да неће. 

Са овим другим се тотално слажем.

Само да не буде забуне- имам ја блиске људе и крвно и духовно који су различитих нација, боје коже и слично- али ми не пада на памет да причам причу о "толеранцији" и мултиетничком друштву као нечем дивном и красном. Може мултиетничко друштво, али у Христу а не у брислеској или чијој већ администрацији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драшко,
      Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu oglasio se, protiv kandidat, SNS direktorki, Mariji Ćurčić, nastavnik matematike, Branimir Lapčević:
      Драги Блачани, добри људи, хвала вам на свакој лепој речи, молитви или лепој мисли које сте усмерили мени! Више од половине мог живота посвећено је ОШ „Стојан Новаковић“ Блаце, што као ученику, што као раднику ове школе. Установа која нашу децу треба да научи правим вредностима постала је пример правног насиља, шиканирања и злостављања запослених. До данашњег дана, у овој школској години сам 4 пута био у матичној школи, а приступ ми је био забрањен чак и кад сам хтео да предам документацију за избор директора. Установа једнакости је постала установа селективне правде. Свака порука подршке од родитеља јасно указује и на њихово незадовољство стањем у школи.
      Родитељи, ви сте најбитнија карика у нашем систему! Ви бирате услове у којима желите да се ваша деца образују, васпитавају и развијају у добре и поштене људе.
      Колеге, поштовани радници наше школе, немам намеру да убеђујем било кога за кога ће гласати. Урадите оно како мислите да је исправно.
      „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. “
      Делите, нека Блаце чује!
      Izvor
      Nastavnik matematike rekao NE SNS direktorki: ,, Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovjeka" – Otvoreno
      OTVORENOSR.RS Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu...  
    • Од JESSY,
      Foto: Nikola Krstic / Alamy / Alamy / Profimedia Sinoć smo po onoj kiši, baka od 70 i kusur i ja šetale pse po kraju. Kaže mi da joj je penzija 18.000 dinara. Baš toliko je svojevremeno dobio i moj otac kad je zbog bolesti dobio rešenje o invalidskoj.
      Diplomirani mašinski tehničar, radio je kao konj, od jutra do sutra, dok nije dobio rak. I ova baka s iscepanom jaknom i bušnim patikama s kojom šetam je radila. Sad je zaslužila da napokon živi, deca su otišla, još je u dobroj formi, ali, čini mi se, ništa od toga, deluje pregladnelo i noge su joj mokre.
      Stari ljudi u beogradskom naselju u kom živim retko imaju osmeh, umro je kad su treći put došli na kasu u Maksiju i shvatili da im fali 10 dinara za paštetu. Prvi put im je kasirka progledala kroz prste, drugi put su im neki momak ili devojka iz reda dodali, treći put su ostali gladni.
      A ako im je i posle toga ostalo nešto malo dostojanstva, sahranili su ga kad im je posle višesatnog čekanja u Domu zdravlja lekarka kroz zube, besna što su došli, rekla da pregled kod specijaliste ne mogu da zakažu jer su svi termini popunjeni bar naredna dva meseca. Ne plaše se stari bez razloga odlaska u bolnicu.
      Ja sam dedu koji je imao 80, ali se i dalje penjao na drveće, kosio travu, išao u nabavku, kuvao i bio pokretniji i zdraviji od pola mog društva, odvela u Klinički s početkom upale pluća. Davali su mu pogrešnu terapiju, vezivali ga za krevet “da se ne bi povredio kad odlazi u toalet”, ukinuli mu lekove za šećer jer im to nije bilo bitno… Umro je za sedam dana. Nisu mi ni javili, zatekla sam prazan bolnički krevet.
      S druge strane, jedna od stvari koje su me fascinirale na svakom putovanju su bake i deke koje u penziji zaista počnu da žive. Idu na skijanje, izlete, okupljaju se jednom nedeljno u klubovima gde plešu sambu, vode unuke na more i u akva parkove, skupljaju se u poslastičarnicama gde degustiraju nove kolače, frizer, pedikir, manikir svake nedelje, pevaju u nekim horovima.
      Jedna 70-godišnja Francuskinja je na vrhu od 3.200 metara otvorila kafić gde radi zimi, a ostatak godine putuje svetom. Sama, pocrnela i s osmehom koji poklopi svaki moj uzdah. Druga se u 67. preselila iz Norveške na grčko ostrvo i tamo drži azil za mačke. Treća bakuta iz Engleske putuje sa Mladim istraživačima po Evropi i volontira. U pauzama, klincima pravi sendviče i pije pivo.
      Da bi to mogli, treba da budu zdravi, da imaju pristojne penzije, pa elan za životom lako dođe. Da, dosta je do nas kako ćemo oblikovati svoju starost, ali kad krče creva, a noge su mokre, nema tu nikakvog oblika. Samo čekanje bolne i spore smrti. I ko je kriv, razmišljam? Nije teško pronaći krivce, čak i kada starim građanima Srbije poručuju da će im penzije porasti ČAK šest odsto. Juhu! Moja baka iz kraja će biti bogatija za čitavih 1.140 dinara i tad će shvatiti pravo značenje “zlatnog doba”.
       
      https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/zasto-se-plasim-da-ostarim-u-srbiji/
       
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од JESSY,
      Jedan od uzroka zbog koga ljudi ne shvataju hrišćanstvo i udaljuju se od Crkve je taj što su Jevandjelje - u bukvalnom prevodu “blaga vest”- zamenili nekom zlom vešću. Osnova naše vere - Vaskrsli Hristos, vaskršnja radost koju može da oseti svaki čovek - se zamenjuje propovedi o svetskoj masonskoj zaveri, o skorom dolasku antihrista, o zlim duhovima, adu i večnim mukama.
      Pravi religiozni život počinje onda kada čovek zaželi da Bog bude na prvom mestu u njegovom životu. A to nije uvek jednostavno i zahteva napore od čoveka: traženje i trud.
      Najzadivljujuće je to što ljudi idu u Crkvu, jer se u Rusiji posle cele epohe gonjenja, religiozne nekulture i nepismenosti savremeni čovek reklo bi se nije u mogućnosti da pronadje tradicionalnu duhovnu kulturu i veru
      Za mnoge je taj jezik, koji je najbogatiji i najlepši, potpuno nedostupan. Treba se više govoriti o smislu Bogosluženja, i omogućiti ljudima da shvate da se u Crkvi mogu sjedniti sa nebeskim, i postati već na zemlji pričasnici Neba.
      U stvari ljudi ne umeju da u Crkvi pronadju ono najvažnije - opit Neba. Zbog čega? Zbog toga što ponekad traže nešto drugo. I onda to ne nalaze i razočaravaju se. Možda njima i nije potreban taj opit Neba ... Ali sve ostalo je drugorazredno.
      Sveštenik Mihail Vasiljev,
      nastojatelj Patrijaršijskih podvorja pri štabu VDV i RVSM
×
×
  • Креирај ново...