Jump to content

Игуман Рафаило (Бољевић) о Мирољубу Петровићу и Алену Азарићу: јефтина демонстрација лажних духова

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 17 минута, Марина Савковић рече

Има ту што-шта да ваља.

I jos jednom, da podvucemo: sve ono sto Miroljub "ima" je ili UKRADENO (ako valja), ili je STETNO (ako je neko licno njegovo naklapanje u pitanju).

Svaki Hriscanin treba da je za toliko svestan svog mesta u zivotu da razume da bilo kakvim koketiranjem sa sektasima samo pomaze njihovu dalju pogibiju i utvrdjuje ih u njihovim zabludama. O ovome prvo i pre svega razmisljajte svi vi koji zaslepljeni drvetom ne vidite sumu.

I jos, sto bi rek`o vl. Nikolaj - sta ima jedan carski sin (ili cerka), pored pune trpeze za kojom non-stop sedi, da ide i pabirci bilo sta kod otpadnika i uljeza?
Uzmite se u pamet narode, da ne bude kasno, "da ne zgrabim, govori Gospod, pa nece da ima ko da izbavi!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 235
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

@obi-wan, мени се обраћаш са том шумом и дрвећем и тим осталим нечим са секташима неким итд?
Хајде смањи на 33, човече. Измакни се мало од форума, пар дана, ваљаће ти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Марина Савковић рече

@obi-wan, мени се обраћаш са том шумом и дрвећем и тим осталим нечим са секташима неким итд?
Хајде смањи на 33, човече. Измакни се мало од форума, пар дана, ваљаће ти.

Neka, dobro mi je ovde biti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, АлександраВ рече

Treba ga zatvoriti. Kratko i jasno.

Najmanje toliko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Марина Савковић 

Da ne bude zabune - ako si ti nesto ovde dozivela bas licno, izvinjavam se najiskrenije. Prica je potpuno opsta, ima vec dosta tema koje se bave MP-om.

Ono sto je stvarno mnogo vazno je da svi razumeju koliko je taj covek u duhovnom pogledu neizmerno opasan i stetan.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoki1988 рече

@TrifkeAjde molim te nađi ako nije problem. Gde je još promašio? Gde možda pogodio? Koliko je o .Rafailo pod uticajem tog Karelinovog promašaja i koliko on promašuje poštujući lik i delo R. Karelina? Ne znam kad ga je zadnji put pomenuo u besedi ili predavanju....Bila su neka predavanja na te teme ali to je bilo dosta ranije. 

Zoki, nemam nameru da se detaljno bavim o Rafailom. Sto se Karelina tice, mozes da ga pitas i recice ti sam. On ne krije da je njegov ucenik. Izmedju ostalog on je jedini koji stampa njegova dela na nasim terenima. Sa njime je u kontaktu i bio je kod njega u Gruziji. Ako si citao Karelina videcees da o Rafailo u mnogim svojim propovedima propoveda slicen ili iste ideje. Mislim da je ovo dovoljno. Kao sto rekoh nebih vise o o Rafailu. Nije tema o njemu. ;) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 23.8.2018. at 6:41, Јанко рече

Од Неђе мага и Мирољуба Јеврејина нејеврејина ипак је гори секташ и сатаниста Марић.

Ова двојица нису свесни да су у заблуди. Марић свесно ради то што ради под девизом "ако не радим ја, радиће други - и зарадиће, а што бих ја то дозволио".

Спрам њега Мирољуб дође мала маца, јер се у својој заблуделости ипак труди да одврати душе од ђавола (онаквог како га он замишља), док овај свесно гура масе у најдубљи разврат...

Ти би можда био у праву да Марић говори о вјери масама. Али не говори, а то значи да је "ван конкуренције", јер како да  ставиш бабе са једне стране ваге, а жабе са друге..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, obi-wan рече

Bila je o tome tema ovde na forumu, ne znam tacno koja - covek, nista manje, nego decidirano tvrdi da spontano pobacena deca neizostavno odlaze u pakao.

Mislim da nema potrebe da se ovako tragicna glupost potanko objasnjava, medjutim, umesno je da se pitamo otkud jednom kaludjeru u godinama, sa poduzim iskustvom, da dodje do ovako neceg? Moje misljenje je da dokle god se covek potpuno i bez ostatka ne oslobodi subotarskog nacina razmisljanja, on se neprestano nalazi u velikoj opasnosti da lako sklizne u "mozgoslovlje", kako bi to rek`o starac Pajsije Svetogorac, tj. u suvo i bezivotno praznomisljenje. A vidimo bas i po ovom primeru da to cesto moze da bude i neizmerno pogresno, i potpuno tudje duhu istinske poboznosti.

Inace, u jednom zitiju (ne secam se da li u Prologu ili u nekoj drugoj knjizi) vl. Nikolaj opisuje zivot neke ruske plemkinje, koja nikako nije mogla da rodi dete, nego je imala negde 6-7 spontanih, jedan za drugim. I zbog toga je naravno bila sva ocajna i utucena, i stalno je plakala - a bila je bas pobozna i blaga. I jednom prilikom u snu joj se javio sv. Jovan Krstitelj, i rekao joj "ne placi i ne budi tuzna, o ovakvoj deci ja licno brinem". Eto koliko je Karelin potpuno i bez ostatka promasio sve po ovom pitanju.

И ја се сећам те његове тврдње. Има он још промашаја и нико му од теолога не одговара. Видели смо текст где помиње аву Јустина а ја сам читао текст где пише о православној мистици па му нико не одговара ни Мајендорф ни Лоски итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Марина Савковић рече

Узећемо од њега пар десетина ствари из медицине и обуке о здрављу, јер су доста добро објашњене.
 

Бог да сачува. Ништа али буквално ништа. Да ћути. Треба да се покаје а не да га ми чешкамо по ушима и говоримо "није баш тако лош". Јесте, баш је тако лош.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Вилер Текс рече

Бог да сачува. Ништа али буквално ништа. Да ћути. Треба да се покаје а не да га ми чешкамо по ушима и говоримо "није баш тако лош". Јесте, баш је тако лош.

Врлински православци нису никада држали предавања у Цркви а њега су звали.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, obi-wan рече

Bila je o tome tema ovde na forumu, ne znam tacno koja - covek, nista manje, nego decidirano tvrdi da spontano pobacena deca neizostavno odlaze u pakao.

Mislim da nema potrebe da se ovako tragicna glupost potanko objasnjava, medjutim, umesno je da se pitamo otkud jednom kaludjeru u godinama, sa poduzim iskustvom, da dodje do ovako neceg? Moje misljenje je da dokle god se covek potpuno i bez ostatka ne oslobodi subotarskog nacina razmisljanja, on se neprestano nalazi u velikoj opasnosti da lako sklizne u "mozgoslovlje", kako bi to rek`o starac Pajsije Svetogorac, tj. u suvo i bezivotno praznomisljenje. A vidimo bas i po ovom primeru da to cesto moze da bude i neizmerno pogresno, i potpuno tudje duhu istinske poboznosti.

Inace, u jednom zitiju (ne secam se da li u Prologu ili u nekoj drugoj knjizi) vl. Nikolaj opisuje zivot neke ruske plemkinje, koja nikako nije mogla da rodi dete, nego je imala negde 6-7 spontanih, jedan za drugim. I zbog toga je naravno bila sva ocajna i utucena, i stalno je plakala - a bila je bas pobozna i blaga. I jednom prilikom u snu joj se javio sv. Jovan Krstitelj, i rekao joj "ne placi i ne budi tuzna, o ovakvoj deci ja licno brinem". Eto koliko je Karelin potpuno i bez ostatka promasio sve po ovom pitanju.

Затекао си ме са овим ! Просто не могу да верујем да је то изрекао с обзиром на остала његова размишљања и ставове. Да неко није извукао из контекста или се поиграо са преводом !? Ако знаш у којој се књизи то налази, био бих ти захвалан да ми кажеш ? 

У сваком случају, за оно остало што пише и што сам прочитао од њега, све могу да потпишем јер ниучему не пориче ставове отаца. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Petar-M рече

Затекао си ме са овим ! Просто не могу да верујем да је то изрекао с обзиром на остала његова размишљања и ставове. Да неко није извукао из контекста или се поиграо са преводом !? Ако знаш у којој се књизи то налази, био бих ти захвалан да ми кажеш ? 

У сваком случају, за оно остало што пише и што сам прочитао од њега, све могу да потпишем јер ниучему не пориче ставове отаца. 

Ne mogu da se setim knjige, ako se setim prenecu negde ovde. I nema sanse da je neko tu ista izvukao iz konteksta, jer je tekst bio poveci kad sam ga citao.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Bokisd рече

Da, bila je i ova tema, ali meni se bas cini da sam negde citao i sam tekst... :scratch_head:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Марина Савковић рече

Узећемо од њега пар десетина ствари из медицине и обуке о здрављу, јер су доста добро објашњене.
 

i jos par desetina obicnih domacinskih, zivotnih stvari

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У препуној цркви манастира Савине молитвено и саборно било је на Четврту недјељу по празнику Педесетнице у недјељу 18. јула 2021. године. Свету литургију служили су игуман ове свете обитељи јеромонах Макарије и свештеници: протојереј Данило Радмиловић из Диселдорфа и протојереј Небојша Стојадинов из Врања.

       
      Поучним словом пастирске поуке, коју преносимо интегрално, вјерном народу обратио се игуман Макарије.
      “У име Оца и Сина и Светога Духа.
      Браћо и сестре, проповед Јеванђеља или благе вести о спасењу рода људског, јесте тајна која се открива само онима који заиста иду за Христом и који свим срцем и целим својим бићем, умом и душом воле истинитог Бога. Дакле та тајна је сакривена од људи и оних који живе у овоме свету на телесни начин.
      Чујемо данас у Светом јеванђељу како су за Христом ишли многи, а прилази му неки капетан из редова служења војске, вероватно из незнабожачких кругова, али је, чувши да Христос може да му помогне дошао да затражи помоћ. И наравно, било му је по вери његовој. Но поред чуда што је учинио, Христос се тада окрете и рече онима који су ишли за Њим: Оволике вере ни у Израиљу не нађох. За Христом су ишли многи, пратећи Га и гледајући шта ради, као што ми данас идемо за Њим, долазећи у Цркву где видимо или не видимо разна чудеса која Бог чини. То мноштво народа који Га је пратио и ишао за Њим, је у ствари и данашња Црква Христова, односно ми који смо овде сабрани. Када се Христу обратио човек који у том тренутку није припадао Цркви, Он се окрену својим следбеницима сабраним у цркви рекавши: ,,Видите ли колико вере има човек који још није у цркви. Исто тако ни апостол Павле није био у Цркви, био је гонитељ хришћана, а затим постао апостол народа. Тако и овај човек, и многи други који тренутно нису у Цркви могу имати много више вере него они који јесу. Зато се Христос и окреће народу у цркви и каже: ,,Видите колико вере има овај човек? Ни у Израиљу, ни међу онима који верују и који су у Цркви често нисам нашао толико вере”.
      Зато ми, који смо у Цркви, треба да се запитамо какву ми то веру имамо и имамо ли уопште веру, и да се запитамо зашто смо ми у Цркви. И ако већ јесмо у Цркви запитајмо се, колико се трудимо да испуњавамо речи Јеванђеља, и поред свег тог труда, колико успевамо да променимо себе у том смислу.
      У овим речима и овом размишљању је тајна нашег спасења. Не значи да ћемо се спасити ако долазимо у цркву. Овај одговор је потребан човеку. Ако човек не буде имао дужну пажњу, посебно у Цркви, он ће, како каже Јеванђеље, бити изгнан напоље. Многи ће са Истока и Запада, из разних крајева овог видљивог света, ући у Царство небеско док ће синови Царства бити изгнани напоље. Зато свако од нас треба да се запита: Да нисам управо ја тај који ће бити изгнан напоље? Ако се то не будемо питали читавога свог живота, може нам се десити да све што смо радили буде узалуд. Да смо промашили читав свој живот испуњавајући све, али само споља, имајући један лажан осећај сладуњаве љубави док Христа никада, у ствари, нисмо ни упознали. Из тог разлога Христос упозорава: Пазите ви који сте у Цркви да можда нисте промашили. Добро пазите! Ви чак треба да пазите много више него они који још нису ушли у Цркву, у коју Христос позива све.
      Ако не будемо имали дужну пажњу, ако не будемо имали дужно покајање као апостол Павле онда нећемо бити са Богом и схватити шта је истински подвиг у Цркви. То је подвиг да останемо у заједници са Христом, а то значи да ћемо стално, у сваком тренутку, имати такозвано покајничко расположење. Онај који иде ка Христу не може себе видети као доброг. Онај који себе види добрим иде кроз живот умом овога света. Овде је таква математика, овосветска. Дух овога света је некакво сабирање и одузимање. Љубав Божија није сабирање и одузимање, и можемо се преварити ако нам се учини да постајемо све бољи. Није тако. Свети оци упоређују приближавање Христу са приближавањем светлости. Што те више светлост буде обасјавала ти ћеш боље видети своје грехе. Ту је одговор. Зато се добро замислимо, да ли ја живим тако? Да ли ја себе видим све горим? Ако видим, то би значило да се приближавам Христу имајући, самим тим, све дубље и дубље покајање. Ми се ужасавамо када треба да учинимо било какав напор ка покајању падајући одмах у очај и депресију, мислећи: Па нисам ја најгрешнији. То је погрешна мисао. Ја јесам најгрешнији. То читамо сваки пут када се причешћујемо у молитвама пред Свето причешће: “Грешнике од којих сам први ја”. Човек заиста то треба тако да види у свом животу. То се може видити благодаћу Духа Светога, а никако телесним умом и очима. Значи тек кад видите себе као највећег од свих грешника, кад схватите да нема других грешника него ја сам, тек онда заиста стојите у истини и у заједници сте са Христом.
      Зашто је то потребно? Зато што би човек пао у очајање кад то не би осећао. То је тај осећај наше бесконачне немоћи да било шта учинимо за своје спасење. Дакле, ми ћемо у том тренутку схватити да је спасење дар Божији, а не наш труд. Иако ми прилажемо том труду видећемо да је то ипак дар Божији и видећемо своју бесконачну немоћ да се сами спасемо. У тој бесконачној немоћи, док се бесконачно смиравамо видећи своју немоћ телесну, душевну или био коју другу коју као људи имамо, отвара се димензија бесконачне свемоћи Божије. То је тај сусрет између човека и Бога. О томе Христос говори и све ово чини да би човек познао управо тај и такав сусрет. И то је почетак нашег духовног живота. И то је улазак у Царство небеско. Ко још није доживео тај сусрет није ни почео да иде истинским путем духовног живота и још увек није осетио шта то значи Царство Божије које је унутра у нама, у нашим срцима, у нашим бићима.
      Зато ми у Цркви управо то треба да постигнемо. Зато се Христос окреће Својим следбеницима, људима у Цркви и каже: Пазите ви који сте у Цркви да не промашите циљ, да не промашите Мене, Христа. На крају, тада је ту поред Христа и био ученик који га је издао. Све је видео, као што видимо и ми који долазимо у цркву, где користимо све тајне Цркве и благодат Божију, али запитајмо се: Да нисам управо ја тај који ће Христа издати? Да нисам ја онај који Те издаје, Христе? То се дешава стално и ми изнова, и изнова морамо да чинимо напоре воље да се предајемо Христу тражећи помоћ од Њега да бисмо се одржали на том путу. Иначе владаћемо се као и људи овога света који живе у свету потпуно га користећи и уживајући у њему. Упитно је како ће Бог такве спасавати и на који ће начин призвати сваког од њих. Није наше да о томе судимо. Наше је да видимо где се ми налазимо и шта ми радимо у свом животу. Како се ми односимо управо према онима који нису у Цркви. Ако се будемо односили лоше према њима, не показујући истинско Јеванђеље у своме срцу, ми смо лицемерни. Никоме не треба то лицемерје и наша маска коју ћемо ставити па бити фини и сладуњави према свима док у ствари ,,прождиремо камилу и, како каже Јеванђеље, оцеђујемо комарца.
      Човек треба да буде постојан у тој истини да буде оно што јесте пред Богом, исповедајући своју немоћ стојећи пред Њим и очекујући помоћ од Њега. Тек ће се тада кроз човека пројавити сила благодати Божије, а ми тек тада постати истински хришћани и истински радосни људи који живе Васкрсењем. Тада ће се Бог пројављивати кроз нас без наше велике приче о томе, јер ће се сила изливати их нашег бића, сила благодати Духа Светога коју добијамо управо у Цркви.
      Потрудимо се зато да не будемо спољашњи хришћани, који само споља испуњавају заповести Божије јер нам то неће донети спасење већ нас још више гурнути у промашај и обману. Само ако се чврсто будемо држали путева Христових ћемо осетити истинску радост и шта то значи истински служити Богу, шта значи волети друге. Тако ћемо стећи силу да можемо да волимо сваког човека, најпре у својој породици.
      Решимо прво оно што имамо око себе, а онда ћемо решавати светска или која већ питања. Ми најпре решавамо светска питања, сву околину и све комшије око нас, док нам се распадају породице, распадају нам се заједнице…То није хришћанство! Очисти прво своју кућу, а онда ћеш видети да помогнеш и неком другом, али истински и у љубави, у Христу. Извади, како каже Јеванђеље, брвно из ока свога па ћеш онда видети да извадиш и трун из ока брата свога. Док најпре себи не помогнеш нећеш знати, умети нити успети да помогнеш било коме а понајмање себи.
      Зато, браћо, имајмо дужну пажњу како живимо и каква су наша јеванђелска дела. Покајмо се за своје грехе, поправљајући себе и не губећи наду да ће нам Христос увек помоћи. Господ ће нам помоћи сваки пут кад год Му затражимо помоћ свим срцем својим, нелицемерно, не са пола срца или неким благим покретом. Бог хоће читаво наше срце како и каже у Светом писму: Сине дај ми срце своје. Дакле, ономе коме дате срце томе ћете и служити. То је одговор. Ономе коме дате своје унутарње биће ту ће бити усмерена ваша душа и ваш читав живот.
      Богу нашем нека је слава у векове векова. Амин.
       
      Приредила: Слободанка Грдинић
    • Од Milan Nikolic,
      Вучић - Донели смо одлуку већ у четвртак на влади, тако да имате сва средства на раполагању, сва средства да све завршите (на изградњи цркве Светог Саве). Али је срамота да нисмо имали цркву у родном месту Светог Саве и сад смо ту срамоту исправили једном занавек.
      Вучићу се обратио игуман манастира Сопоћани:
      Игуман - Господине председниче, ако могу нешто да вам кажем. Ја сам игуман манастира Сопоћани. Сопоћани су ремек дело светског сликарства, али ево већ седамдесет година у нашој порти ми немамо ни један монашки објекат. Немамо трпезарију где можемо да примимо људе...
      Вучић - Колико би то у новцу износило?
      Игуман - То би било око тридесет и нешто милиона дин. То је трпезарија и кухиња, наравно...
      Вучић - То је 250 хиљада евра?
      Игуман - Да. Можда мало јаче али, треба да се уради - већ има и идејни пројекат - главни пројекат.
      Вучић - Добро. Да вам ми обезбедимо 250 хиљада, ви да обезбедите од народа остатак?
      Игуман - Може.
      Вучић - Јел договорено?
      Игуман - Договорено.
      Вучић - То ћемо да решимо у року од месец дана. Је ли вам касно?
      Игуман - Није.
      Вучић - Да бисте могли да искористите и грађевинску сезону, да одмах кренете да радите.
      Игуман - То је стварно велика ствар...
      Вучић - Да не остајем ја више...
       
      https://youtu.be/o5EboIAUP14?t=1334
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић истакао је данас да Српска православна црква и косовски Срби немају поверења да власти у Приштини могу да заштите српске светиње и баштину на Косову и Метохији, и подсетио да се и скрнавњење 150 православних светиња и стотине гробаља догодило током присуства мировних снага у покрајини.

       
      Јањић је у објави на Твитеру оценио да приштинске власти немају моралног и професионалног капацитета да заштите српско наслеђе, и цитирао владику рашко-призренског Теодосија да оне теже да присвоје српско наслеђе и учине Косово етнички чистом албанском територијом.
      Он сматра да би предаја баштине Српске православне цркве на Косову албанским властима пре или касније “резултирала варварским сценама скрнављења које су екстремисти међу косовским Албанцима починили током нереда 2004. године”.
      Јањић је подсетио да је уништавање српских хришћанских православних светиња на Косову и стотина православних гробаља настављено упркос присуству међународних мировних снага.
      – Уништавање 150 српских хришћанских православних светиња на Косову настављено је упркос присуству међународних мировних снага од краја рата 1999. године. Екстремисти међу косовским Албанацима такође су опустошили стотине хришћанских православних гробаља – подсетио је игуман манастира Високи Дечани.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...