Jump to content
АлександраВ

Игуман Рафаило (Бољевић) о Мирољубу Петровићу и Алену Азарићу: јефтина демонстрација лажних духова

Rate this topic

Recommended Posts

пре 21 часа, Ana B. рече

Mislila sam na to vezano za brak u smislu muskarac treba zeni da obezbedi, da da prostora da ona moze da bude dobra supruga i majka, sad ne znam bas to sto prica zeni treba da pomazu oko dece, mislim ako ona ne radi onda je to malo preterano... Nego bih se osvrnula na njegovu pricu zbog onih muskaraca gotovana koji sve ocekuju od zene..

Као што Оби рече, то ме Црква човека учи а не Мирољуб или било који други јеретик.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, obi-wan рече

Sto se tice Karelina, video sam do sad nekoliko izuzetno zestoko nebuloznih tvrdnji kod njega, koje uopste ne pripadaju Crkvi - npr. o spontano pobacenoj deci. I njega uopste ne drzim za neki bitan autoritet,

Можеш ли ми рећи конкретно његов став по питању спонтано побачене деце и шта је још то код њега што не припада цркви ?

Нисам прочитао ни једну његову књигу и ако их имам код куће неколико (и планирам да их читам) али сам читао доста његових чланака и проповеди и све оно што сам до сада прочитао је у духу отаца и на своме месту. Нисам до сада налетео на нешто сумњиво. Доста су му трвде беседе, дубоко улази у срж и не преза да разобличи сваки вид греха којег ми још нисмо спремни да се ослободимо и за нас који смо још у фази очишћења, те ствари су нам тешко прихватљиве јер још не можемо да се носимо са тим (већини може да буде и саблазан). Чак и да наиђемо на неке изузетке које нам личе да не припадају цркви, не може да се порекне све оно остало о чему прича. Нису се ни свети оци увек и у свему слагали али су били истог духа. Мислим да нам је то само идеалан разлог којег смо једва дочекали да би нашли оправдање за наше не прихватање тих његових ставова. Ово говорим полезаћи од себе, па се ограђујем да је то случај и код тебе. Али можда се још неко препозна. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.8.2018. at 0:27, АлександраВ рече

Чувеном оцу Рафаилу дозлогрдио филозоф Мирољуб Петровић и његово, како каже, баљезгање о Цркви и вери, па је одлучио да га прогласи за сатанисту који мора да заћути!

Hvala dragom Bogu da je konačno neko rekao pravu stvar. Svaka čast o.Rafilu što je to javno rekao, konačno da se pokrene da se ovaj čovjek ukloni iz javnosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Petar-M рече

Можеш ли ми рећи конкретно његов став по питању спонтано побачене деце и шта је још то код њега што не припада цркви ?

Нисам прочитао ни једну његову књигу и ако их имам код куће неколико (и планирам да их читам) али сам читао доста његових чланака и проповеди и све оно што сам до сада прочитао је у духу отаца и на своме месту. Нисам до сада налетео на нешто сумњиво. Доста су му трвде беседе, дубоко улази у срж и не преза да разобличи сваки вид греха којег ми још нисмо спремни да се ослободимо и за нас који смо још у фази очишћења, те ствари су нам тешко прихватљиве јер још не можемо да се носимо са тим (већини може да буде и саблазан). Чак и да наиђемо на неке изузетке које нам личе да не припадају цркви, не може да се порекне све оно остало о чему прича. Нису се ни свети оци увек и у свему слагали али су били истог духа. Мислим да нам је то само идеалан разлог којег смо једва дочекали да би нашли оправдање за наше не прихватање тих његових ставова. Ово говорим полезаћи од себе, па се ограђујем да је то случај и код тебе. Али можда се још неко препозна. 

Bila je o tome tema ovde na forumu, ne znam tacno koja - covek, nista manje, nego decidirano tvrdi da spontano pobacena deca neizostavno odlaze u pakao.

Mislim da nema potrebe da se ovako tragicna glupost potanko objasnjava, medjutim, umesno je da se pitamo otkud jednom kaludjeru u godinama, sa poduzim iskustvom, da dodje do ovako neceg? Moje misljenje je da dokle god se covek potpuno i bez ostatka ne oslobodi subotarskog nacina razmisljanja, on se neprestano nalazi u velikoj opasnosti da lako sklizne u "mozgoslovlje", kako bi to rek`o starac Pajsije Svetogorac, tj. u suvo i bezivotno praznomisljenje. A vidimo bas i po ovom primeru da to cesto moze da bude i neizmerno pogresno, i potpuno tudje duhu istinske poboznosti.

Inace, u jednom zitiju (ne secam se da li u Prologu ili u nekoj drugoj knjizi) vl. Nikolaj opisuje zivot neke ruske plemkinje, koja nikako nije mogla da rodi dete, nego je imala negde 6-7 spontanih, jedan za drugim. I zbog toga je naravno bila sva ocajna i utucena, i stalno je plakala - a bila je bas pobozna i blaga. I jednom prilikom u snu joj se javio sv. Jovan Krstitelj, i rekao joj "ne placi i ne budi tuzna, o ovakvoj deci ja licno brinem". Eto koliko je Karelin potpuno i bez ostatka promasio sve po ovom pitanju.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.8.2018. at 13:00, obi-wan рече
On 23.8.2018. at 5:47, Ana B. рече

Uzećemo od Miroljuba par korisnih stvari vezanih za brak...

Od njega necemo da uzmemo apsolutno nista. 

Узећемо од њега пар десетина ствари из медицине и обуке о здрављу, јер су доста добро објашњене.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, obi-wan рече

koliko je Karelin potpuno i bez ostatka promasio sve po ovom pitanju

@TrifkeAjde molim te nađi ako nije problem. Gde je još promašio? Gde možda pogodio? Koliko je o .Rafailo pod uticajem tog Karelinovog promašaja i koliko on promašuje poštujući lik i delo R. Karelina? Ne znam kad ga je zadnji put pomenuo u besedi ili predavanju....Bila su neka predavanja na te teme ali to je bilo dosta ranije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, АлександраВ рече

 

On 5.7.2017. at 0:14, АлександраВ рече

Ako koristite lekove, polako ih izbacujte kako napreduje izlečenje. Tempo izbacivanja lekova morate sami da odredite.

Treba ga zatvoriti. Kratko i jasno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@АлександраВ, не знам шта овде пише, не пратим фб годинама. Слушала сам раније Мирољубова предавања из медицине и тачна су. Добро објашњава ствари, разумљиво за све. Нисам нашла грешку, мада није ни причао о неким терапијама, нити је нешто саветовао. Свидело ми се и његово предавање око здравог живота, начина живота. Има ту што-шта да ваља.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Марина Савковић рече

Има ту што-шта да ваља.

To nije dovoljno i ne umanjuje činjenicu da je prevarant, šarlatan i da se lažno predstavlja kao lekar, da ugrožava zdravlje ljudi, da se bogati na tuđim zdravstvenim problemima, da promoviše izuzetno opasne "tehnike" koje spadaju u domen lažnog lečenja i da je zaista zaslužio najmanje da mu se zabrani da govori o zdravlju. Da je ova država ozbiljna država, odavno bi ga uhapsili.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Марина Савковић рече

Узећемо од њега пар десетина ствари из медицине и обуке о здрављу, јер су доста добро објашњене.
 

Necemo. Sve iz medicine uzecemo od skolovanih lekara i drugog osoblja sa strukom.

Od polovnih i u vise slojeva prefarbanih sektasa jedan trezan i razborit Hriscanin ne uzima ama bas nista.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Zoki1988 рече

@TrifkeAjde molim te nađi ako nije problem. Gde je još promašio? Gde možda pogodio? Koliko je o .Rafailo pod uticajem tog Karelinovog promašaja i koliko on promašuje poštujući lik i delo R. Karelina? Ne znam kad ga je zadnji put pomenuo u besedi ili predavanju....Bila su neka predavanja na te teme ali to je bilo dosta ranije. 

Ne znam `de je ta tema, ne mogu sad da trazim. Ostalo sam manje-vise objasnio, a da li je i koliko nas o. Rafailo pod bilo cijim uticajem ne zanima me, dokle god sve te potencijalne uticaje on uspesno preradjuje blagorazumnim pristupom zrelog Hriscanina, i pred ljude iznosi samo ono sto stvarno umnozava zivot i mir u i medju ljudima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      На целој Светој Гори, у свим манастирима, скитовима и келијама, у петак, 27. марта увече, служена су свеноћна бдења Светом Свештеномученику Харалампију. Иако се бдења служе сваке године на његов спомен 23. фебруара и он се спомиње на отпусту свих свакодневних служби на Светој Гори, Свештена општина је донела одлуку да се сада посебно узнесу молитве Светом Харалампију, да избави свет од искушења и пошасти епидемије вируса са којом се сви суочавамо.      Да нас заштити, као у време заразне болести која је харала Светом Гором пре неколико стотина година, када се указао једном светогорском старцу, са речима да га је Пресвета Богородица послала да заустави смрт. Тада је смртоносна зараза напустила Врт Пресвете Богородице, а Свети Харалампије је био одабран да посведочи љубав Игуманије и Заштитнице Атоса и поштеди монашку државу од страдања.   По светогорском типику и у Хиландару је служено свеноћно бдење које је почело у 19.00 часова а завршено око поноћи (по српском времену). Након тога је служена Света Литургија у 5.30. На јутрењу је игуман Хиландара, Високопреподобни архимандрит Методије произнео посебну молитву која се чита у случајевима велике несреће и заразних болести.   За трпезом након Свете Литургије, игуман Методије је одржао беседу у којој је рекао да је Свештена општина Света Гора донела мудру и побожну одлуку да се служи свеноћно бдење Светом Харалампију. Али пре свега, треба бити благодаран Пресветој Богородици која је омогућила светогорским монасима да одрже богослужења, нарочито у ово време када је многима оно ускраћено. Тиме је одговорност свих Светогораца још већа, да се што усрдније и ревносније моле и служе за целу васељену, и за оне који за то немају могућности, нарочито у ове дане Великог поста.   Света Гора није хтела да затвори своје границе за долазак верног народа и поклоника. На захтев грчке државе, на крају је прихватила ту болну меру али није прекинула молитвено заједништво и духовну бригу за верни народ.   По речима игумана Методија, у ова тешка времена када су велика искушења, Црква не треба да буде искључива. Она треба да буде снисходљива до извесне мере, не да укине богослужења, али треба да води бригу и о својим члановима и о онима који то нису – како би чувала њихову савест. Наводећи примере из живота богонадахнутих људи и житија Светих Отаца, којима је Свето Причешће било извор живота и лек, закључио је да су они снисходили ближњима, смиравали се, и зарад њихове савести слушали савете и пристајали на помоћ лекара. Тако се понашају Христови људи. То је испуњење поуке Преподобног Аве Доротеја, који је наводећи речи једног старца, да ако желимо да задобијемо љубав, то ћемо учинити ако сачувамо савест ближњих.   Дакле, у овим искушењима морамо да сачувамо чврсту веру и богослужење али да, у исто време, имамо расуђивање и снисходимо другима, чувајући и њих и њихову савест.     Извор: Хиландар
    • By Логос
      Беседа Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара у Недељу Православља, прве недеље Часног поста, одржана за манастирском трпезом. „Ови дани су најбоља школа побожности… у њима можемо у потпуности да разумемо тајну људског рода и тајну оваплоћења Сина Божијег, Господа Исуса Христа…“   Звучни запис беседе   Извор: Манастир Хиландар
    • By Логос
      У мартовско-априлском 372. броју „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске православне цркве за младе, објављен је интервју са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом манастира Ћелије код Лајковца у Епархији шумадијској. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве.    Игуман Доситеј: Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу!   *Оче Доситеје, више деценија провели сте на Светој Гори подвизавајући се у светој царској лаври манастиру Хиландару, а по промислу Божјем сада сте игуман свештене обитељи манастира Ћелије код Лајковца у Епархији шумадијској. На почетку, како бисте описали Ваш живот на Светој Гори?   Колико год причали о Светој Гори и животу у њој остаје једна неизрецивост, јер о њој не говоре на исти начин почетник, средњи и савршени. Сâм свети Сава је у хиландарском типику забележио: „Мислим да се са овим местом ниједно место на свету не може упоредити“. Јер то је место усрдног подвизавања, жртвовања, покајања и молитве. Оно је место интензивне борбе против ђавољих искушења, али и место где не недостају ни људска искушења. Света Гора је место где време стаје, а стварност живота много пута дотиче небо. Управо је то оно о чему говори св Сава, тј да се по начину живота на овом светом месту, начину живота који освећује, ниједно место на свету не може упоредити. Не освећује човека место него начин живота. Велико двоумљење сам имао где започети свој монашки живот, где ћу најбоље духовно напредовати? Молио сам се Богу да ме уразуми и да правилно изаберем место за мој монашки подвиг. Током једне молитве прошла ми је мисао из Светог писма кад Бог каже Аврааму: „Иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати“.    Тако сам за себе препознао да је то Света Гора. Туђиновање као удаљеност од својих ближњих и пријатеља изузетно погодује да се постави добар почетак, да се постави добар темељ на којем ће се стројити монашки живот. То је један посебан осећај слободе који се у светској вреви не може осетити, а без које се не може винути ка духовним висинама. Затекао сам Хиландар у том свештеном тиховању у зиму 1998. г. када је веома мало људи посећивало манастир. Тај почетак је незабораван, као кад се дете роди и радознало упознаје свет, тако и то духовно рађање и живот у монашкој цивилизацији. Тешко је у пар реченица описати 20 година живота у тој свештеној обитељи Хиландарској. Много је то дана и ноћи проведених у молитви и рвању са самим собом да се победи тај стари човек у себи који робује варљивим жељама које га маме и варају, и да се човек обуче у Христа. То из дана у дан рвање са собом, да бих као монах постигао да желим, да мислим и да чиним оно што је Богу угодно. Посебно су незаборавни тренуци давања монашких завета и стицања монашке благодати, а такође и посвећења у свештени чин и свештенослужења. Незаборавни су ти тренуци молитве у обитељи хиландарској и тајне радости које она доноси. Имао сам тај благослов да окусим и келиотски тиховатељни живот у келији Патерица, коју је сам свети Сава основао у Кареји и у њој се подвизавао и служио литургију. На местима где је живео неки велики светац и подвизавао се почива велика благодат. На мене су посебно оставили утисак разговори са старцима у тим келијама, који су избегавали да причају било шта што није из живота Свете Горе, ништа што се тиче политике, а и црквеног живота ван Свете Горе, само оно што се тиче молитве, духовног живота. Чак је и шала која би се понекад рекла била светогорска.   *У духу речи светог Јована Лествичника „Светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, лепа је прилика да нас поучите о значају монаштва?   Ми живимо у једном анти-исихастички настројеном свету, стога је и монашки начин живота често веома неразумљив људима. Живимо у свету у којем се човек од малих ногу васпитава на живот у комфору, саможивости, индивидуалности. Поприлично су завладале антихришћанске вредности. Нама су за духовно узрастање веома значајни добри духовни узори, али смо сведоци речи цара Давида као да их је писао за наше време: „Помагај Господе јер неста светих, јер је мало верних на земљи, лаж говоре једни другима, уснама лажљивим из срца дволична“. Стога монашки живот и жртва коју монаси чине Бога ради и ближњих ради је једно сведочанство да је јеванђеље потпуно оствариво и у наше време. Монашки живот је једно охрабрење посрнулим хришћанима да не клону у животним искушењима и не релативизују истине јеванђеља. Достојевски је за монахе говорио да „Лик Христов чувају засад у усамљености, диван и неискварен, у чистоти истине Божје, какав је од најдревнијих отаца, апостола и мученика, и кад затреба, они ће га објавити поколебаној истини у свету“. У свом личном подвигу узрастају у љубави према Богу, а у односу на ближњег говоре: „Ближњи мој то је живот мој“, у таквом доживљају ближњег је најдубљи осећај Цркве.   *Будући да живимо у времену када је видна будност младих људи да крену благословеним путем монашког живота, према Вашем мишљењу, да ли је то знак да смо као народ спознали праве, истинске и вечне вредности?   Далеко смо од тога да се велики број младих људи одлучује да крене путем монашког живота, али пробуђеност за монашки живот је свакако веома значајна. Монаштво у својој историји бележи и своје успоне и своје падове. У овој епохи материјализма и агресивног либерализма достојна је дивљења спремност на такво самоодрицање које подразумева монашки живот. Прави је благослов изобиље духовне литературе у наше време, а на пастирима наше Цркве је велика одговорност да поуче верни народ у спознаји правих, истинских и вечних вредности. Манастир Хиландар из кога долазим је доживео велики препород у сваком погледу. Кад сам 1998. г. отишао у Хиландар затекао сам 19 монаха, од којих је било пола стараца. А сада број монаха у Хиландару греди ка 50. Надам се да ће и Хиландар и други манастири СПЦ изнедрити монахе кадре да буду со земљи и светлост свету.   *Завршна прозба Велике јектеније нас позива да сами себе, једни друге и сав свој живот Христу Богу предамо. У духу наведених речи које можемо поимати као императив васколиког хришћанског живота, замолио бих Вас да нам на основу Вашег монашког етоса кажете како је могуће да у овоме свету, овде и сада, истински сагледамо себе очима вечности?   „Сами себе и једни друге“ значи да се не старамо само за своје спасење него и за спасење наших ближњих, као што и говоре светогорци „ближњи мој то је живот мој“, а на то нас побуђује заповест Божија о љубави према ближњем. Циљ нам је у овоме животу да се уподобимо Богу, али постати сличан Богу не бива само кроз аскетизам, него се уподобљавамо кроз љубав према ближњем, када наша међусобна љубав наликује оној унутартројичној љубави Оца и Сина и Светога Духа. Сила љубави према ближем је велика, она је залог нашег вечног живота. Колико више љубимо ближњег толико више имамо живота у себи.   *Тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој Евхаристији која се јавља центром целокупног црквеног живота. Она је Тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина. Драги оче, како је могуће сачувати литургијску радост и благословени мир, када смо суочени са бројним искушењима?   Радост човека је нешто рајско у човеку, јер радост се не може да задржи за себе, радостан човек увек жели да своју радост подели са другима. Посебно је велика радост вере, јер она потиче од окретања наше душе ка Богу, и у том покрету наше душе ка Богу бива и тајанствено сусретање са Богом, које души даје радост вере. Та литургијска радост и мир Божији губе се само услед човекове непажње, када пролазне и ништавне ствари овога света заокупе пажњу човека. Све док човек чува сећање на Бога, сећање на Његову доброту, имаће и радост и мир душе. Посебно је значајно да се литургијски живи да бисмо сачували своју хришћанску свест.   *Да ли можемо рећи да је један од основних задатака евхаристијског сабрања да укључи човека у саборно јединство Цркве, да би и земаљска и небеска Црква једним устима и једним срцем могли славити и исповедати Бога?   Литургијско сабрање је окупљање народа Божијег око Месије Христа. Евхаристија је начин, она је пут да дођемо до Бога Оца као његови синови. Речи Христове: „Ово чините у мој спомен“ односе се на заједницу, али не на било какву заједницу, него на заједницу словесних бића која благодаре Богу, која славослови и исповеда Бога.   *Драги оче, у Вашој свештеној обитељи редовно се одржавају и духовна сабрања у виду поучних предавања која су органски наставак Литургије. Замолио бих Вас да нас упознате са катихезама и уопште мисионарском делатношћу манастира Ћелије?   Манастир светог великомученика Георгија Ћелије, или краће Ћелије Колубарске недалеко од Лајковца и Лазаревца потиче из XIV века, али је као и наш народ имао тешку историју и своје запустошење. Старањем преосвећеног владике Јована, Епископа шумадијског, започело је враћање старе славе овој светињи. Прва и основна мисија сваког манастира је молитва и јеванђелски живот. Суботом, недељом и празницима долази већи број људи на службу у манастир, и то је прилика да у духовним разговорима са људима им се усмери ум на размишљање о Божанским стварима. Људи одлазе озарених лица и са духовном коришћу, и све је већа заједница људи који долазе у манастир. Манастир је ограничен у мисији малим простором, али ускоро планирамо повећање конака и зидање параклиса (капеле) посвећене Сабору преподобних отаца Хиландарских. Прошлог лета држао сам у порти манастира духовне вечери, укупно шест предавања на разне духовне теме. Повремено одржим и понеко предавање или беседу по позиву и у другим местима. Недавно смо направили и интернет страницу манастира ћелије (www.manastircelije.com) која такође отвара разне могућности па и могућности за мисију Цркве.   *На крају, која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?   У овом смутном времену у којем живимо да не будемо маловерни и испуњени забринутошћу и страховима и да се у свему ослонимо на Бога. Да се чувамо свега онога што гаси љубав према ближњем, да се чувамо оговарања, злих разговора, подела, јер ће нас Христос признати за своје ученике само ако будемо имали међусобну љубав. То је наша хришћанска одговорност, јер ако се у љубави и слози не одржимо онда као хришћани нисмо успели. Ако се одржимо у љубави бићемо непобедиви.     Разговарао:  Катихета Бранислав Илић,     *Објављено у јануарско-фебруарском 372. броју Православног мисионара (стр. 4-8)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      На почетку емисије отац Макарије је тумачио зачало из Светог Јеванђеља на 35. недјељу по празнику Педесетнице када наша Света Црква доноси причу о блудном сину. Наша обавеза коју нам је Бог дао је љубав према ближњима својим. Сусретањем са Богом ми поврђујемо своју личност.   Звучни запис емисије   „Осјећај раја и пасхалне радости гледати лица људи сабраних на литијама“-рекао је између осталог отац Макарије говорећи о свом осјећају литија које ових дана пролазе улицама црногорских градова у одбрану светиња и вјере православне.     Отац Макарије је потом одговарао и на питања наших слушалаца на која ћете одговоре чути ако одслушате ову душекорисну емисију и духовне поуке оца Макарија.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...