Jump to content

Zivot na selu

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 5 часа, Freedom рече

Odakle si ti brate Obii....ja sam iz Valjeva.

Послато са SM-G361F користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Iz Kragujevca. :)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Justin Waters рече

Srpsko selo je malo nezgodan tip za zivot, obično je raštrkanog tipa jer se tako formiralo od davnina u vrijeme osmanskog perioda da bi ljudi bili sigurniji od turaka. Kao takav teško je bilo izgraditi odgovarajuću infrastrukturu koja bi omogućila lakši život. Za razliku od srpskih zapadoevropska sela su zbijenog tipa jer su se razvijala u drugčijim isorijskim i političkim okolnostima nedaleko od većih gradova, i uz dobru ekonomiju bilo ih je lako opskrbiti odgovarajućom infrastrukturom. Ja nekako smatram da taj srpski tip sela zaista treba izumre, i da se onda iz napučenih gradova polako počne formirati talas ljudi koji će se udaljiti ne previše daleko, ali dovoljno da se živi podalje od gradske vrele sa osjećajem da imaš mir i prirodu oko sebe, ali opet i osjećaj da si blizu grada kada ti se prohtje malo u štenju ili neku kupovinu ili provod. 

Imaju i gradovi i gradski život svoju dušu ako je taj grad odgovarajući sa odgovarajućim ljudima i stilom života. U takvom gradu je najbolje živjeti negdje u prigradskom dijelu gdje imaš osjećaj bliskosti sa prirodom, a opet blizu si samog grada. 

Vidis ovo - ovde u Sumadiji, osim u visokim brdima, sela uopste nisu rastrkana, nego bas naprotiv. Znaci, sa tim nema problema, potrebno je samo prosto ulaganje vremena i ne mnogo sredstava pa da to budu mozda i lepsa sela nego zapadnoevropska, a za koja si odlicno primetio da su sjajno osmisljena. Inace, nemoguci sam ljubitelj engleskih sela, na njih padam iz prve. :)))

A za moj grad sam pretesno vezan, i potrebama i jos mnogo vise uspomenama, i ako Bog da nemam nameru da ga sasvim napustim. Ja zivim na periferiji (do svoje 23. godine sam sasvim ziveo u gradu, posle prodao stan i presao ovde na dedovinu), koja je seoskog tipa (krupna i sitna stoka se cuva, ima njiva i svega), ali je bas blizu grada zbog strukture reljefa i spomen parkova koji se nalaze izmedju njega i grada (sa gradom nas vezuje gradska autobuska linija).

I uopste, mnogo je svuda sela koja nisu previse udaljena od gradova, a danas u vreme kvalitetnog prevoza i interneta sve te daljine i udaljenosti prakticno kao i da ne postoje, ponistavaju se tim savremenim vezama, a ipak covek zivi na mirnom mestu u tesnoj vezi sa prirodom. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, obi-wan рече

Vidis ovo - ovde u Sumadiji, osim u visokim brdima, sela uopste nisu rastrkana, nego bas naprotiv. Znaci, sa tim nema problema, potrebno je samo prosto ulaganje vremena i ne mnogo sredstava pa da to budu mozda i lepsa sela nego zapadnoevropska, a za koja si odlicno primetio da su sjajno osmisljena. Inace, nemoguci sam ljubitelj engleskih sela, na njih padam iz prve. :)))

A za moj grad sam pretesno vezan, i potrebama i jos mnogo vise uspomenama, i ako Bog da nemam nameru da ga sasvim napustim. Ja zivim na periferiji (do svoje 23. godine sam sasvim ziveo u gradu, posle prodao stan i presao ovde na dedovinu), koja je seoskog tipa (krupna i sitna stoka se cuva, ima njiva i svega), ali je bas blizu grada zbog strukture reljefa i spomen parkova koji se nalaze izmedju njega i grada (sa gradom nas vezuje gradska autobuska linija).

I uopste, mnogo je svuda sela koja nisu previse udaljena od gradova, a danas u vreme kvalitetnog prevoza i interneta sve te daljine i udaljenosti prakticno kao i da ne postoje, ponistavaju se tim savremenim vezama, a ipak covek zivi na mirnom mestu u tesnoj vezi sa prirodom. :)

Nije ustanak dzaba potekao u Sumadiji :D.

Da takva sela treba malo srediti i bila bi idealna za zivot.

Ja sam se odlucuo za isti stil. Kupio plac u banjaluckom naselju Drakulic, do koga Jos nike doprla velika urbanizacija, nema zgrada sve individualne kuce, skoro je kao selo no opet pozicoijom pripadaju uzem gradskom podruciju. Jako lijepo naselje, malo na uzvisenju, ima prekrasan pogled na sam centar, mucenicka istorija, mjesto skoro sveto jer ima i spomen kosturnicu. Od centra i svih supermarketa I sopingmolova udaljeno voznjom najvise 15 minute. Gdje god se vucao po svijetu privremeno u buducnosti to mi je baza, gdje cu provesti ako ih docekam, stare dane. Nema prostora za stoku, ali ima dovoljno za bastovanstvo za sta smo i ja  zena zainteresovani.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moje selo je jedno od srpskih sela u vlaskom kraju. Dedovi su dosli sa Kosova. Kuca do kuce. Meni je kuca u centru sela, znaci ima samo 20-ak kvadrata dvorista. Ali imamo.i imanje babino, gde je bila stara blatnjara koja se srusila. Za basticu i neko voce je ok. Bogu hvala crkva je na minut od kuce, skola isto. Selo puno dece, prepuno, posto se mahom uzimaju mladici i devojke iz sela. Nekih 15 km je od grada. 

Htela sam odavno jos sa bivim muzem da odem tamo da zivim, ali potrebno je dosta ulaganja. 

Sad sam na periferiji grada i sve mi je dalje, posta, marketi...

A pisala sam u nekoj temi vec, da sam gradsko dete, a slobodne trenutke provodila na selu. Nikad ne bih menjala selo za grad. 

Zelja mi je bila da zavrsim visu i odem negde u zapadnu Srbiju ,po meni je tamo najlepse.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 21.8.2018. at 18:50, obi-wan рече

Ovaj deo je prilicno tacan - sindrom pokondirene tikve stalno uzima svoj danak.

U pravu si. 

Sto se tice devojaka i zena, pa nece na selo da zaorljaju tek izgelirane nokte. Na selu moras da radis, ne onoliko kao nekada jer je danas tehnika tu. Ali da zivim u kuci a nemam bastu, cvece, zivotinjice... To je smesno. Svet se danas vrti oko izlazaka, kafica, igraonica za decu... Recimo to meni ne oredstavlja nikakav uzitak. 

Mir na selu, osecaj da sam stvoris zdravu hranu za svoju porodicu je neprocenljiv. I basta uspeva i bez pesticida.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Maja Pavlovic рече

U pravu si. 

Sto se tice devojaka i zena, pa nece na selo da zaorljaju tek izgelirane nokte. Na selu moras da radis, ne onoliko kao nekada jer je danas tehnika tu. Ali da zivim u kuci a nemam bastu, cvece, zivotinjice... To je smesno. Svet se danas vrti oko izlazaka, kafica, igraonica za decu... Recimo to meni ne oredstavlja nikakav uzitak. 

Mir na selu, osecaj da sam stvoris zdravu hranu za svoju porodicu je neprocenljiv. I basta uspeva i bez pesticida.

Lakse je ziveti u gradu nego na selu u tome je stvar. U gradu imas kafic, posao ti je blizu. Selo vise nije tako isplativo kao sto je bilo nekada. Ako mi verujes kod nas je jedan hladnjacar otisao u stecaj zbog niske cene malina. I to se sprema vecini jer su prezaduzeni sa kreditima. A cena poljoprivrednih proizvoda je mala pa je to jos jedan od razloga sto se selo napusta. 

Cena dizel goriva je bas velika pa se ne isplati paliti traktor ako cena proizvida dosta jeftinija od trosaka koje imas za obradu. 

Selo sh lepa, naroxito prigradska ali ako imas stalan posao i zaradu u gradu. Onda mozes malo da se posvetis i basti itd.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Danas nije vreme za neke velike poslove na selu, nego da covek napravi sebi omanje samoodrzivo domacinstvo. Ne da prodaje proizvode, nego da radi neki drugi posao zbog zarade, a to sto radi oko zemlje da mu bude sopstvena hrana. Tako nekako mi radimo; uglavnom uspesno, fala Bogu.

Znaci, ja nisam taj koji bi se posvetio poljoprivredi da od nje zivim, ali mogu sam sebi da uzgajam hranu. U tome je kvaka, i tako danas sve vise ljudi razmislja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, obi-wan рече

Znaci, ja nisam taj koji bi se posvetio poljoprivredi da od nje zivim, ali mogu sam sebi da uzgajam hranu. U tome je kvaka, i tako danas sve vise ljudi razmislja

Mi smo od maja, posto smo tad bili podstanari zasadili ljute paprike, neke donijeli Iz Bangladesa bas su ljute...I bilo ih toliko da se jelo maja sve do oktobra samo iz par saksija. Planiramo prosiriti na proljece jer imamo prostora vise sad. Jos ljutih papricica, paradajz, krastavce, salatu, ruzmarin, majcinu dusicu, i Jos koje kakvih mirodjija. Vrlo je prijatno I ispunjava covjeku dusu, jednom kad budemo na svom placu ima da bude sve zeleno okolo. Ima dobrih ideja sa visecim vrtom kako iskorisiti manji prostora maksimalno. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Justin Waters рече

Mi smo od maja, posto smo tad bili podstanari zasadili ljute paprike, neke donijeli Iz Bangladesa bas su ljute...I bilo ih toliko da se jelo maja sve do oktobra samo iz par saksija. Planiramo prosiriti na proljece jer imamo prostora vise sad. Jos ljutih papricica, paradajz, krastavce, salatu, ruzmarin, majcinu dusicu, i Jos koje kakvih mirodjija. Vrlo je prijatno I ispunjava covjeku dusu, jednom kad budemo na svom placu ima da bude sve zeleno okolo. Ima dobrih ideja sa visecim vrtom kako iskorisiti manji prostora maksimalno. 

Ma mi vec godinama radimo celu bastu, komplet. Lukovi razni, paprike (mada ne ljute), krompira, paradajza, pa tikvice, krastavcici, i jos kojesta. Imamo i nesto voca - jabuka i kruski, te malo sljiva i sitnog voca (njega polako sirimo, tipa jagode nekih vrsta, zute maline i ostalo). Ima tu i zacina, te lekovitih biljaka tipa maticnjak, hajducka trava, zalfija.

I bas tako k`o sto kazes - rad sa biljkama je za mene izuzetno odmarajuc, a sa vrlo konkretnim rezultatima. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, obi-wan рече

Ma mi vec godinama radimo celu bastu, komplet. Lukovi razni, paprike (mada ne ljute), krompira, paradajza, pa tikvice, krastavcici, i jos kojesta. Imamo i nesto voca - jabuka i kruski, te malo sljiva i sitnog voca (njega polako sirimo, tipa jagode nekih vrsta, zute maline i ostalo). Ima tu i zacina, te lekovitih biljaka tipa maticnjak, hajducka trava, zalfija.

I bas tako k`o sto kazes - rad sa biljkama je za mene izuzetno odmarajuc, a sa vrlo konkretnim rezultatima. :)

Ja jos planiram od kucnih radinosti baviti se rakijom. Ali male kolicine. Ima litarsko  kazance da se kupi nekih 75 evra. Pa cu isprobavati pored sljive i loze interesuje me bananovaca, ananasovaca, narandzovaca I kivivaca :smeh1:. Citao sam da je jedan sremac pravio bananovacu i ispalo izvrsno. Jeftino dobio prezrele banane na kvantasu I ispekao podosta rakije. Nije dodavao secera uopste u kom jer su prezrele banane jako slatke. 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Justin Waters рече

Ja jos planiram od kucnih radinosti baviti se rakijom. Ali male kolicine. Ima litarsko  kazance da se kupi nekih 75 evra. Pa cu isprobavati pored sljive i loze interesuje me bananovaca, ananasovaca, narandzovaca I kivivaca :smeh1:. Citao sam da je jedan sremac pravio bananovacu i ispalo izvrsno. Jeftino dobio prezrele banane na kvantasu I ispekao podosta rakije. Nije dodavao secera uopste u kom jer su prezrele banane jako slatke.

Moj starac pravi sljivu, uvek bez secera. A vidis, to sa malim kazanom je dobra ideja, mozda i ja probam tako nesto... :ladan:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne volim rakije ali ovi nasi prave oskorosovacu, valjda dobro napisah. Vidim voledu da je piju :D

Znam coveka koji radi na veliko, zitarice, sljive, visnje...kaze isplati se ako ne zezne rod zbog vremena.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

Prednosti zivota na selu:

svoja kuca, dvoriste i zemlja da sadis sta hoces

mir, cist vazduh,priroda, 

Losije strane zivota na selu:

svi sve znaju, i svi sve zele da znaju(o tebi i tvom zivotu), paganski obicaji(tipa valja se, ovo-ono)

Generalno sam za zivot na selu, posle 25 godina u gradu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Sofija_ рече

Losije strane zivota na selu:

svi sve znaju, i svi sve zele da znaju(o tebi i tvom zivotu), paganski obicaji(tipa valja se, ovo-ono)

Ovde ispravka: niko ne zna nista vise od onog koliko ja zelim da se zna, i tu je prosto tacka. I drugo - nikakvi obicaji me ne obavezuju, i ne zanima me kako ih neko drzi.Znaci, sve skupa uzev - ovo moze da te svrbi samo ako ti sama to (izkoznakograzloga) dozvolis, drukcije ne.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Violetta Valery,
      Već sam započela jednu temu koja nije ni malo vedra. Od srca sam zahvalna svima koji su mi odgovorili.
      Illuminated, Fsa, Dragiša, Đorđe, Čunga Lunga, Miloš, Orion, Biljana, Jana (praštajte ako nekog nisam pomenula) sve bih vas zagrlila. Dajem časnu reč da na ovoj neću da mračim.
      Kao za forumsko ime, inspiraciju za naslov teme našla sam u drugom činu moje najdraže opere. Tako bih uobličila mesto gde bih bežala od svakodnevne vreve, ovde virtuelno, a u stvarnom svetu nedaleko od Valjeva (na slici je okolina Pariza).
      Trudiću se da ovde pišem o onome što me inspiriše i pokreće napred.

      izvor za sliku
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      „Ako Vaš Bog postoji, pokažite nam ga! Gde je on? Gde stanuje? Gde je Njegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bolje prekinuti slične brbljarije?“.
      Na ovako izazovno pitanje treba neizostavno dati odgovor – odgovor jednostavan, jasan, naučan i tačan. Dovoljno dugo smo oklevali.
      Gde se nalazi naš Bog?… Ako pod tim „gde“ pretpostavimo određeno mesto u prostoru, onda se On nalazi nigde. Ali, vi, gospodo bezbožnici, morate, tim pre, da priznate postojanje realnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzimaju mesto. To su predmeti bez „gde“, bez rezidencije, bez mesta prebivanja i stanovanja; primeniti na njih mikroskop i teleskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; ali njima se, ne manje, bave čitavi univerziteti. Pokušajte, gospodo, sa vašim „gde“, da se obratite pravnicima (upravo tako: kroz mikroskop valja gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravo na odabir); ili, pokušajte da dobijete savet od matematičara (na primer: „Gde se nalazi mesto diferencijala ili čiste veličine u prostoru?“); obratite se psiholozima i pitajte ih za tačnu težinu duše, namučite logičara pitanjem može li se kroz teleskop videti pojam. Rezultat tog vašeg pokušaja za vas može biti samo postiđe, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje brbljanje o „gde“!
      I spasavajte se, gospodo moja! Promenite što pre svoje neoprezno pitanje. A, tako? Imate bolje pitanje: pitate ne proističe li poznanje Gospoda iz određenog iskustva, i da li je to iskustvo dostupno svima?
      Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom iskustvu, o njemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedostupno svima. Baš kao u nauci i umetnosti, tri, četiri, pet godina zaredom valja slušalac visoke škole da se stara o svojoj veštini i da je razvija kako bi ponešto pravilno primio i razumeo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je naučio prevrtničkome mišljenju, ko vas je naučio da snagom prosuđivanja ovladava svaki čovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se oseća u svakoj oblasti kao kod kuće? Moraju učiti i truditi se jedan limar i jedan čizmar, a vi biste u toj, najdubljoj i najprfinjenijoj, oblasti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!
      Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predsoblje, gde ću vas i naputiti, jer upravo tamo počinju samostalan život i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti širom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati, graditeljski stvarati… Tamo je neophodno starati se o svojoj duši i pročišćavati je.
      To iskustvo otpočinje od ljubavi. Ko njome ne ovlada, ko propoveda jedino mržnju, taj ostaje pred vratima. Međutim, ljubav mora da bude istinska, duševna i iskrena; ovde ne pomaže mlako licemerje. Ta ljubav mora da ima dodira sa karakterom, istinskim, nepodeljenim karakterom, sa usavršavanjem; u svemu – u prirodi, u umetnosti, u odnosima čoveka sa čovekom, u nauci, u socijalnom poretku. Tamo gde se ukrštaju ljubav i karakter, gde ljubav prema savršenstvu postaje plamen, tamo počinje religiozno iskustvo, tamo se čovek nahodi u zračenju Gospodnjem, tamo on sme da pređe iz predsoblja u unutrašnje odaje spokoja. I nija nam dozvoljeno da mu otkrijemo ono što će morati da proživi u njemu.
      Ako to ne želite, gospodo, onda idite svojim putem; ali budite barem toliko korektni da ne sudite o onome čemu niste dorasli. Inaće će vas opet postići stid.
      baštabalkana.com
    • Од ViktorijaV,
      #Mood ♥
      M.FACEBOOK.COM #Mood ♥  
    • Од vetrometina,
      Poštovani,
        Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.   Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti    E, da sad pređem na stvar   Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd.    Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.   Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije.    Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?   Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').   Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.   Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).   Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti.    Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.   Unapred zahvalan.
×
×
  • Креирај ново...