Jump to content

Zivot na selu

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kakvo je vase misljenje o zivotu na selu po uzoru na nase pretke? Kolika je trenutna zelja mladih da zapocnu svoj zivot van grada?

 

 

Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Totalno drugaciji. Imas mir, imas da radis, pa sad koliko zaradis to je pitanje mada vidim da svo kupise stanove po gradovima i treraju dobra kola. Ono sto ubija na selu je prodavnica gde se jedino okuplja narod, ogovaranje, podsmevanje, osudjivanje. Nema sportskih aktivnosti a i ako ima podsmevajj se. Ljudi su mnogo zamerljivi itd.

Koliko je lepo toliko i nije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, IVIandek рече

Kakvo je vase misljenje o zivotu na selu po uzoru na nase pretke?

Horor. Ne znam ko bi citav ziveo na selu (bez puteva, interneta, negde i kanalizacije i sl.).

Pogotovu mi je strasan deo "po uzoru na pretke". Ne znam ni kome, ni odakle ideja da bilo koga treba oponasati, pogotovu kada je rec o proslosti.

пре 2 часа, IVIandek рече

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Живот на селу сматрам позитивним из више разлога.Пре свега,само природно окружење,ствара амбијент који није толико стресан за човека.Човек се у граду,поготово великом граду,осећа напето,живот тече по неком механизму,претварамо се у чекаче лифтова,аутобуса итд.Да не говоримо о кризи духа,која је изражена свуда,али у граду посебно долази до изражаја.

Као младој особи,живот на периферији ми изгледа нимало лако,али опет лепо.Додала бих и то ,да већина младих људи са којима сам имала прилику да разменим мишљења,имају негативан став према животу на селу.Сматрајући тај вид живљења застарелим и не видећи будућност у њему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Liga Džentlmena рече

svo kupise stanove po gradovima i treraju dobra kola

Мене само живо занима- ОД ЧЕГА?  Ово је тачно 100%. Али, одакле?  Одакле неком ко живи на селу, новац за све то?  ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

- Mladi se neće vratiti na sela. Pre svega, žene su te koje ne žele da se vrate na selo. Nema interesa, poljoprivreda je devastirana. Mladi neće na selo dok se ne stvore isti uslovi žvota i rada kao u gradovima. To znači da selo mora da ima i auto-mehaničara, i kozmetičara, i kafanu, i igralište, da ima i ostalih delatnosti osim poljoprivrede.

Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je osoba koja bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Neophodna je kompletna reforma Srbije, i socijalna, i agrarna, kao i sve vrste reformi - navodi Gulan.

******

Stanje u selima

- Od 4.709 naselјa-sela, 1.200 njih je u fazi nestajanja

- U 1.034 je manje od po 100 žitelјa

- U 550 ima manje od po 50 stanovnika

- U 86 odsto naselјa opada broj žitelјa

- U Srbiji je oko 50 praznih naselјa, dok još 85 njih ima manje od po deset stanovnika;

- U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi

- Poštu nema blizu 2.000 sela

- U 230 sela nema osnovne škole

- Čak 173 osnovne škole u 2015. imale su po jednog đaka

- U 500 sela nepostoji asfaltni put ni veza sa svetom

- U 400 sela u Srbiji nema prodavnice

- U 2.760 sela nema vrtića

- Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3)

- U dve trećine sela (2.140) nema ambulante;

- U Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina;

 

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/kojici-su-napustili-grad-stalan-posao-i-dobru-platu-i-obnovili-dedino-imanje-i-evo/08vq5jw

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, AnaLaz рече

Мене само живо занима- ОД ЧЕГА?  Ово је тачно 100%. Али, одакле?  Одакле неком ко живи на селу, новац за све то?  ?

Vidi  ti ljudi rade. Imaju krave, ovce, maline, kupine, krompire, mleko, ovce, svasta nesto. Ti sto imaju oni stvarno rade ali i kukaju mnogo kako nemaju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Живот на селу има и те какве предности. Парадајз купљен у продавници или на пијаци се не може поредити са парадајзом убраним у башти. Пре неки дан сам рендао јабуке за питу и када сам их прао под чесму на рукама ми није остајала никаква масноћа која се осећа по рукама када переш куповне јабуке. Јесте да је по нека била црвљива, али, то се да очистити. То је само знак да нема отрова у њима и да црв осећа шта је здраво. За јагоде које смо брали у нашем јагодњаку били смо сигурни да нису прскане са разним средствима. Тако и за шљиве, малине. Млеко које деца попију од козе знамо да је свеже и да није разблажено или шта већ као неко куповно. Тако исто и кајмак, сир.. Ноћи на селу су лепше, свежије, за разлику од ноћи у граду где је и асфалт топао па се и тада осећа оморина. Али добро, свако воли нешто другачије од другога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Плаво Небо рече

Живот на селу има и те какве предности. Парадајз купљен у продавници или на пијаци се не може поредити са парадајзом убраним у башти. Пре неки дан сам рендао јабуке за питу и када сам их прао под чесму на рукама ми није остајала никаква масноћа која се осећа по рукама када переш куповне јабуке. Јесте да је по нека била црвљива, али, то се да очистити. То је само знак да нема отрова у њима и да црв осећа шта је здраво. За јагоде које смо брали у нашем јагодњаку били смо сигурни да нису прскане са разним средствима. Тако и за шљиве, малине. Млеко које деца попију од козе знамо да је свеже и да није разблажено или шта већ као неко куповно. Тако исто и кајмак, сир.. Ноћи на селу су лепше, свежије, за разлику од ноћи у граду где је и асфалт топао па се и тада осећа оморина. Али добро, свако воли нешто другачије од другога.

Па добро бре Плаво Небо.....јеси ли ти жењен  човече, ово горе написано ти је одлична препорука, наравно за оне које воле село и  живот у природи . Еј човече још и рендаш јабуке за пите   ејјјј   :ok:ја не знам, шта чекају ове наше...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mnogo je bolji nego zivot u gradu, I sam zivim u prigradskom kraju u prakticno seoskim uslovima.

Rodjen sam u gradu, prakticno u samom centru, i tamo sam ziveo sve do svoje 24. godine, i nikad se ne bih trajno vratio da zivim u gradu, pa da mi neko pokloni sad odma` 3 stana. Kuca i stan su 2 sasvim neuporedive vasione. Imam svoju bastu i nesto malo sitnih zivuljki i lepo mi je oko toga. A iznad svega - neuporedivi mir u odosu na i najmirnije gradsko naselje.

Takodje, roditelji moje supruge zive u pravom selu, u smislu - podaleko od grada. Tamo itekako ima jos ljudi, a ne malo i mladih, koji sasvim zive od poljoprivrede.

Takodje, prakticno svako selo ima odlican potencijal za razvijanje etno-turizma.

Dakle, problem nije uopste u selu kao takvom - kako vidim da ovde neki zlonamerno pisu - nego u antidrzavi koja sistemski pustosi sve, pa i selo.

Uz malo ulaganja i mnogo bolje zakone - a pameti ima sasvim dovoljno - selo bi bilo ekoloski luksuz i neograniceno pozeljno za zivot.

...

пре 3 часа, Danijela рече

žene su te koje ne žele da se vrate na selo.

Ovaj deo je prilicno tacan - sindrom pokondirene tikve stalno uzima svoj danak.

...

пре 16 минута, Плаво Небо рече

Живот на селу има и те какве предности. Парадајз купљен у продавници или на пијаци се не може поредити са парадајзом убраним у башти. Пре неки дан сам рендао јабуке за питу и када сам их прао под чесму на рукама ми није остајала никаква масноћа која се осећа по рукама када переш куповне јабуке. Јесте да је по нека била црвљива, али, то се да очистити. То је само знак да нема отрова у њима и да црв осећа шта је здраво. За јагоде које смо брали у нашем јагодњаку били смо сигурни да нису прскане са разним средствима. Тако и за шљиве, малине. Млеко које деца попију од козе знамо да је свеже и да није разблажено или шта већ као неко куповно. Тако исто и кајмак, сир.. Ноћи на селу су лепше, свежије, за разлику од ноћи у граду где је и асфалт топао па се и тада осећа оморина. Али добро, свако воли нешто другачије од другога.

Potpisujem svaku rec brate. Ni mi ni zenini ne prskamo bas nista, prinosi su sasvim zadovoljavajuci, a neretko i sjajni, i sve to je samo cisti plod zemlje i sunca.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 46 минута, Рапсоди рече

Па добро бре Плаво Небо.....јеси ли ти жењен  човече, ово горе написано ти је одлична препорука, наравно за оне које воле село и  живот у природи . Еј човече још и рендаш јабуке за пите   ејјјј   :ok:ја не знам, шта чекају ове наше...

Нисам, нити сам се женио, а нисам ја баш толико увек ни вредан, знам да и лендовишем :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Lady Godiva рече

Оби, не лупај.

Nista to ne vredi, ne moze jedna recenica jeda da izbrise visegodisnje odgledano iskustvo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, obi-wan рече

Nista to ne vredi, ne moze jedna recenica jeda da izbrise visegodisnje odgledano iskustvo.

Нема то везе са умишљеношћу. Свако иде где му је боље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Violetta Valery,
      Već sam započela jednu temu koja nije ni malo vedra. Od srca sam zahvalna svima koji su mi odgovorili.
      Illuminated, Fsa, Dragiša, Đorđe, Čunga Lunga, Miloš, Orion, Biljana, Jana (praštajte ako nekog nisam pomenula) sve bih vas zagrlila. Dajem časnu reč da na ovoj neću da mračim.
      Kao za forumsko ime, inspiraciju za naslov teme našla sam u drugom činu moje najdraže opere. Tako bih uobličila mesto gde bih bežala od svakodnevne vreve, ovde virtuelno, a u stvarnom svetu nedaleko od Valjeva (na slici je okolina Pariza).
      Trudiću se da ovde pišem o onome što me inspiriše i pokreće napred.

      izvor za sliku
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      „Ako Vaš Bog postoji, pokažite nam ga! Gde je on? Gde stanuje? Gde je Njegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bolje prekinuti slične brbljarije?“.
      Na ovako izazovno pitanje treba neizostavno dati odgovor – odgovor jednostavan, jasan, naučan i tačan. Dovoljno dugo smo oklevali.
      Gde se nalazi naš Bog?… Ako pod tim „gde“ pretpostavimo određeno mesto u prostoru, onda se On nalazi nigde. Ali, vi, gospodo bezbožnici, morate, tim pre, da priznate postojanje realnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzimaju mesto. To su predmeti bez „gde“, bez rezidencije, bez mesta prebivanja i stanovanja; primeniti na njih mikroskop i teleskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; ali njima se, ne manje, bave čitavi univerziteti. Pokušajte, gospodo, sa vašim „gde“, da se obratite pravnicima (upravo tako: kroz mikroskop valja gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravo na odabir); ili, pokušajte da dobijete savet od matematičara (na primer: „Gde se nalazi mesto diferencijala ili čiste veličine u prostoru?“); obratite se psiholozima i pitajte ih za tačnu težinu duše, namučite logičara pitanjem može li se kroz teleskop videti pojam. Rezultat tog vašeg pokušaja za vas može biti samo postiđe, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje brbljanje o „gde“!
      I spasavajte se, gospodo moja! Promenite što pre svoje neoprezno pitanje. A, tako? Imate bolje pitanje: pitate ne proističe li poznanje Gospoda iz određenog iskustva, i da li je to iskustvo dostupno svima?
      Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom iskustvu, o njemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedostupno svima. Baš kao u nauci i umetnosti, tri, četiri, pet godina zaredom valja slušalac visoke škole da se stara o svojoj veštini i da je razvija kako bi ponešto pravilno primio i razumeo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je naučio prevrtničkome mišljenju, ko vas je naučio da snagom prosuđivanja ovladava svaki čovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se oseća u svakoj oblasti kao kod kuće? Moraju učiti i truditi se jedan limar i jedan čizmar, a vi biste u toj, najdubljoj i najprfinjenijoj, oblasti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!
      Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predsoblje, gde ću vas i naputiti, jer upravo tamo počinju samostalan život i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti širom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati, graditeljski stvarati… Tamo je neophodno starati se o svojoj duši i pročišćavati je.
      To iskustvo otpočinje od ljubavi. Ko njome ne ovlada, ko propoveda jedino mržnju, taj ostaje pred vratima. Međutim, ljubav mora da bude istinska, duševna i iskrena; ovde ne pomaže mlako licemerje. Ta ljubav mora da ima dodira sa karakterom, istinskim, nepodeljenim karakterom, sa usavršavanjem; u svemu – u prirodi, u umetnosti, u odnosima čoveka sa čovekom, u nauci, u socijalnom poretku. Tamo gde se ukrštaju ljubav i karakter, gde ljubav prema savršenstvu postaje plamen, tamo počinje religiozno iskustvo, tamo se čovek nahodi u zračenju Gospodnjem, tamo on sme da pređe iz predsoblja u unutrašnje odaje spokoja. I nija nam dozvoljeno da mu otkrijemo ono što će morati da proživi u njemu.
      Ako to ne želite, gospodo, onda idite svojim putem; ali budite barem toliko korektni da ne sudite o onome čemu niste dorasli. Inaće će vas opet postići stid.
      baštabalkana.com
    • Од ViktorijaV,
      #Mood ♥
      M.FACEBOOK.COM #Mood ♥  
    • Од vetrometina,
      Poštovani,
        Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.   Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti    E, da sad pređem na stvar   Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd.    Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.   Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije.    Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?   Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').   Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.   Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).   Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti.    Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.   Unapred zahvalan.
×
×
  • Креирај ново...