Jump to content
Џуманџи

Зашто И "хаљине његове постадоше беле као светлост"?

Recommended Posts

On 20.8.2018. at 12:24, Џуманџи рече

Ne znam ni ja :D Nesto se msm, jes' da je haljina u direktnom/intimnom odnosu sa telom, ali sluzi za skrivanje istog (od pada na ovamo) od (ociju) drugog/drugih... :citac:

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније, а владари чак раскошније и од њих. Овде се Исус показао у свој својој слави као "Цар над царевима" и у складу са својом поруком да не бринемо о својој одећи, поготово о њеној раскошности, његове обичне хаљине су засјале раскошније и од царских, иако нису биле саткане од земаљских скупоцености. Јудејски цар је можда носио најфинију свилу, римски цар најквалитетнији пурпур, али цар над царевима се оденуо самом светлошћу која се не може купити овоземаљским новцем нити стећи овоземаљском моћи.

То је моје мишљење, али мислим да није ово мени пало на памет тек тако, мислим да сам ово или негде прочитала или слушала у беседи некога много упућенијег од мене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Џуманџи рече

Mozemo li reci da haljina predstavlja citavu tvorevinu?

Мсм. да не може. Јер видно је човек на неки начин, одређен бојом коже. Док хаљину може да бира и хаљина би могла да буде синоним за веру, као и чистоћа хаљине.

Ако су апостоли подерали хаљине да би јеврејима дали до знања да су равноправни. Вероватно су онда први Хришћани, прихватили грађанство Рима. Исус Христос каже: Цару, Царево-Богу, Божије, апостол Павле у посланицама описује грке, римљане и јевреје као цивилизоване. Док су остали наведени као дивљаци или скити који су поменути као храбри...

У првим Хришћанским цртежима, Христа и апостола. Они носе беле хаљине, ткз. Тоге. Које су се носиле у Римско и Хеленско царство. Што је супротно од гардеробе рабија (и Исус Христос мсм. беше раби).

Мсм. да Исус Христос себе одваја од традиције јевреја, и јасно показује да је он Патријарх јевреја. Као што је пророковано за Исаковог потомка, који ће бити месија...

Не знам колко је ово веродостојно, јер кажу да датира из 4-ог века. Али су хаљине идентичне и Римске. Извор за слику и моја закључак да су то Римске или Хеленске хаљине: http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth212/Early_Christian_art.html

Paul_philosopher.jpgChrist_teacher.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, CutieBub рече

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније

У праву си, ја мсм. Исто као данас, кинеска, италијанска, новопазарска, ариљска... гардероба. Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

Притом не би Тавита морала да шије апостолима хаљине

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Аристарх рече

Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

На ово сам мислио, Оса Рафаила смо помињали сад у другој теми, па сам њега узео за пример. Притом, гледао сам сачуване Православне одоре од пре неких 500-600 година са обале јадрана. Све што сам ја видео, су беле боје са неким симболима. 

OTAC-RAFAILO.jpg?height=320&width=211o%20rafailo.jpg?height=271&width=400

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда:scratch_head:, али нисам сигуран да може. Излазак 34, говори о Мојсијевом одласку на гору Синај (планина-полуострво), где је разговарао са Богом о повратку у Израел. Тада је Мојсију лице било светло (озарено) након разговора са Богом. Обзиром да се (Друга Мојсијева 34.29) Мојсије потрудио да сакрије светлост на лицу, од ових који су га чекали на подножју планине. Можемо закључит да се ради заправо о поређењу светлог лица са срећним лицем. Јер мојсије није крио чуда, од верника. Али јесте имао тајне али описане, предходнице, које су извиђале терен, чак је слао истраживаче у Израел да му јаве ко живи тамо и колико су јаки ти људи...

Док, по мени, овде у Мт.17:2, имамо неку аналогију која је повезана са одвајањем Хришћана од осталих Јеврејскаих верских покрета, па и првосвештеника јеврејских. Овде се Петру и Јакову, у Мт.17 појављује пророк Илија заједно са Мојсијем. Тада се појављује светлећи облак који је заклонио Исуса Христа од Петра и Јакова. Тај облак-Таворска светлост се опет појављује касније током Вазнесења. За разлику од Мојсија, којем се лице осветлило након доласка Бога у светлећем облаку, овде апостол наводи да је хаљина била светла пре доласка Бога у виду светлећег облака и Илије и Мојсија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Isus se na gori preobražava i pokazuje svoju slavu a haljina dok je na njemu je dio te slave...zanimljivo je što Mojsije i Ilija nisu imali nikakvog posebnog sjaja...samo ono što je Bilo ili u direktnom dodiru sa Božanskim.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@kopitar Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости, Илије и Мојсија. А морамо приметити да апостоли касније цепају своје хаљине (које су описиване као чисто беле) и иду међу народ да се покажу једнаки осталима. Значи носили су дупле хаљине, нису ишли голи. Исто тако Исус Христос вероватно се преображава (преоблачи). Мсм. апостоли и први хришћани су носили Тоге (бела Римска ношња) нису се облачили као остало становништво блиског истока. Чак Ап. Павле раздваја Римљане, Грке и Хришћане (јевреје јер не-хришћански јевреји су отпадници од вере, по апостолима) као цивилизоване грађане Римског царства. Мсм. одакле Царевима право да траже касније прихватање "Цивилизацијских и канонских" обичаја код Срба и других словена. Ако не отавде, нису богумили били толики проблем, јер су у самом Цариграду за време Немањића постојале секте... мсм. словени су били пре доласка Срба и Хрвата на балкану, такође имамо и Царска сведочења о разлогу зашто долазе Срби и Хрвати... Самим тим Немањићи нису представљали неки дивљачки народ, али јесмо вероватно били другачији од царског устројства...

Посланица Римљанима 1.14: Дужан сам Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима;1.15: За то, од моје стране, готов сам и вама и Риму проповједати јеванђеље;1.16: Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је сила Божија на спасеље свакоме који вјерује, а најприје Чивутину и Грку; 1.17: Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: Праведник ће од вјере жив бити...

Мени је очигледно да се ради о апостолском учењу да су Хришћани подједнако и грађани Рима. Са тиме да је проблематика код првих Хришћана настала онда кад су се неки Римски Цареви проглашавали за Божанства или били пагани. Што је и довело до страдања и прогона раних Хришћана, јер се нису хтели клањат неком Цару-Богу. Исто као у Персији, Египту...

Мсм. да је то није претешко питање. Али је широко... Овде имамо пример Јестире и клањања лажном месији Киру који укида Вавилонски прогон јевреја из Израела и враће Јевреје у домовину. Тј. обнавља јеврејски Израел и Јерусалим... Ту је такође постојала проблематика грађанског статуса јевреја у Царству и клањања владарима који се сматрају за Божанство...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Аристарх рече

 Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, kopitar рече

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Јесте била светлост стално и Исусу Христу и пре његовог телесног рођења, јер је Бог открио тако пророцима. Али та светлост би била видљива и другде, не мислиш ваљда да је Исус Христос као и Мојсије пре њега. Имао тајну светлост на лицу или гардероби, коју је крио од људи. Мсм. светлео би у мраку онда. Ради се о аналогији, коју прати појава Божанске светлости у виду светлећег облака... Чуда Божија се физички, на телу не испољавају тако у Светом Писму. Имамо пример погрбљене старице која дотиче Исуса Христа и добија Дух Свети који је исцељује, притом Дух Свети је и светлосне природе ал га је свеједно, само Исус Христос осетио. Није нико други (да је записано) видео Духа Светога да одлази и лечи старицу.

пре 20 минута, kopitar рече

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

1. Зашто ти мислиш да је Пилат био судија Исусу Христу? 

Колико сам ја упућен, јеврејима суди јеврејски суд сачињен од фарисеја, типа Савла некада. А Римским грађанима, суди Царски судија.

2. Не догађа се у трену, у међувремену имамо разговор Исуса Христа са Пророком Илијом... По мени, ово је баш кључно за социо-културолошко запажање о одећи.

Цео текст о Матеју треба прочитат, да би постало јасно да је хаљина Исуса Христа (након преображења) постала видљиво светла. Да је Бог Отац тек касније дошао у виду светлећег облака исто као код Мојсија... То је толико важан део јеванђеља и суштина подршка Исусу Христу. Апостоли су касније питали Исуса Христа, зар не треба Илија да дође пре њега?

1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

2.  И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

3. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

6. И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

7. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

8. А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

9. И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

10. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?

11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On Wednesday, October 24, 2018 at 12:48, Џуманџи рече

Шта је онда светлост?

Светлост је нестворена, Божанска светлост. Она као благодатна људима од Бога обожује људе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Саучешће Његове светости патријарха руског Кирила поводом упокојења епископа ваљевског Милутина, Москва, 3. априла 2020.     Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил изразио је саучешће Његовој светости патријарху српском Иренеју поводом упокојења владике ваљевског Милутина.   Његовој светости Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском   Ваша Светости, драги у Господу, сабрате и саслужитељу!   У име цијеле Руске православне цркве, изражавам своје најдубље саучешће Вама и Светом синоду Српске православне цркве у вези с упокојењем преосвећеног Милутина, епископа ваљевског.   Тешки за народ час искушења, почивши архипастир је дочекао заједно са својом паством, помажући онима у невољи, молећи се и служећи Тајну божанске евхаристије. Он је пао као жртва погубне епидемије до краја испунивши своју дужност.   Нека свемилостиви Господ упокоји душу Свог новопрестављеног вјерног слуге у насељима праведним и учини му вјечан спомен.   Са братском љубављу у Господу   + КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ   Превод: Марија Живковић     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      У разговору са протојерејем Николом Пејовићем, главним и одговорним уредником радија Светигора, причали смо о све учесталијим нападима на Српску православну цркву и Митрополита Амфилохија, који су ескалирали усљед одржавања литија, али и у посљедње вријеме – када је Света Тајна Причешћа доведена у питање од стране богоборачких режимских кругова.     *Имате ли утисак да неки медији користе борбу против епидемије корона-вируса за борбу против Цркве? Највеће светиње Православне Цркве називају се ”глибавим”, хришћани се називају ”лизачима кашика”, а свештеници, међу првима – митрополит, изложени малтене псовкама и највулгарнијем вријеђању.   У праву сте. Постоји скуп медија који има јединствену уређивачку политику, а која је на жалост вулгарно антиправославна, па и шире од тога, врло неморална, непристојна и антицивилизацијска. Који је стварни разлог за овакву, примитивну кампању против Цркве? Све је, у нашем црквеном животу, саображено мјерама које је држава увела, па чак и оно што нијесмо сматрали неопходним. Просто, учинили смо све што је било у нашој моћи, у циљу постизања друштвеног консензуса и одбране друштва од епидемије и њених посљедица. Обуставили смо сва црквена окупљања – и то у тренутку кад је то држава прописала (ни прије ни послије тога ), чак смо и молитве у храмовима (за које сматрамо да су баш сада потребне) свели на онај облик који укључује само свештенике. Активно смо се укључили у помагање најугроженијима, што смо, уосталом, и до сада радили, јер је то у природи црквеног живота. И поред великог броја литургијских богослужења широм Црне Горе, која су се збила и у првим ”блажим” фазама државних мјера већ проглашене епидемије – немамо ни један једини случај сумње да се на тим народним сабрањима ико заразио, од свих евидентираних обољелих у Црној Гори!   Епидемија се сад користи као ”маска” да то раде због наводне забринутости за здравље грађана, не хајући о менталном, културолошком и прије свега моралном загађењу друштва којег они производе.   Невезано од вјерских осјећања, ваљда је природно и патриотски познавати оно што је изложено у црногорским музејима, а то су управо путир, кашичица, антиминс као свједоци историје, традиције и културе овог народа:   Зато јe несхватљиво да неки који се заклињу овој држави, њеној историји и култури , не чине тo како приличи пa показују несхватљиво незнање и непознавање културе и традиције сопствене државе.   *Па који су онда разлози овог напада на Цркву, ако је све тако како Ви кажете?   Најкраће – на сцени је патолошка, неразумљива и неконтролисана мржња појединих чинилаца друштвеног живота, од политичара до представника медија према Цркви, православљу у цјелини, нарочито када је у питању православна Црква и њени вјерници у Црној Гори. Не постоји разумно објашњење за појавне облике и ниво мржње са којим смо суочени од стране одређених, врло гласних појединаца. А кад не постоје видљиви и разуму схватљиви разлози, ми у Цркви одавно знамо стварно име и суштину такве појаве, али ћу овдје остати у сфери ”секуларног” исказа.   Јасно је да су величанствене литије, непревазиђене и неупоредиве по духу и броју са било чим што се десило у последње вријеме на овим просторима изазвале много фрустрација и ”унутрашњег сагоријевања” код појединаца, па су једва дочекали ванредне мјере Владе како би се макар накратко ослободили за њих неподношљивог притиска слика и атмосфере тог, заправо најљепшег лица Црне Горе.   Колико је све то изобличено и далеко од црногорског традиционалног морала, говоре нам тонови којима се пренијела вијест о болести и смрти блаженог спомена епископа ваљевског г. Милутина! Прије свега – ни једна црквена вијест се није у тој мјери приказала, колико та да је ето – и свештеник заражен! А да не говоримо о сатанистичком ликовању у неким текстовима.   *Је ли у питању неко идеолошко настојање да се Црква ”криминализује” пред враћање у редовно стање, пред ново окретање питању односа Цркве и државе?   Ето, у тим и таквим околностима, про-режимски медији су једва дочекали да на Цркву свале све могуће (измишљене) кривице. У том смислу се слажем са Вама, да ово јесте обављање прљавих послова, пред повратак у редовно стање.   Oвако непросвећена и анти-демократска средина (која НИКАДА на демократским изборима није промијенила власт) има неку очараност ванредним стањима, и као да јој погодује једнопартизам са елементима насиља према неистомишљеницима.   Овдје не говорим о потребама ванредних мјера у вријеме пандемије, што нико разуман не доводи у питање, него о једној несвакидашњој здушности и одсусутву сваког критичког мишљења у околностима које наликују диктатури. Тако лако се налазе ”мете” и ”дежурни кривци” који ”раде против државе”. Заиста чуди да црногорска Влада, која непрекидно позива грађане на повјерење и послушност није учинила оно што су њихове колеге у свим државама у којима је православна вјера доминантна, а то је договор са представницима Цркве. Не мислим да Црква треба да прописује мјере заштите, али се тиме показује поштовање најстарије институције у Црној Гори која сабира стотине хиљада вјерника и којој грађани највише вјерују. Влада је, међутим, показала да ни у овом важном и драматичном тренутку нема простора за било какав разговор и договор.   Е ту видим нешто што наликује оној пропаганди из времена литија. Ни тада се није могло доћи до ријечи о фалинкама закона, колико су нас поједини медији засипали констатацијама да је свака критика закона, уствари – атак на државу. И на јутрошњој прес конферецији ИЈЗ било је новинарско питање којим се додатно врши притисак на здравствене раднике да како знају и умију пронађу везу заражених са богослужењима у Цркви, што ме не би чудило да се у одређеним медијима и појави наредних дана.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Са великом тугом у срцу примили смо вест о упокојењу драгог нам Преосвећеног Епископа Ваљевског Г. Милутина, који је јуче предао своју племениту душу Господу, након краће болести изазване компликацијама епидемије корона-вируса.      Од своје 14. године блаженопочивши Владика Милутин кренуо је путем монашког позива и служења Цркви којој је посветио цео живот. Верници који су га познавали још као игумана манастира Каоне, а потом и као епископа Аустралијско-новозеландског и Ваљевског, упамтиће га као човека смиреног срца, мудрог и достојанственог, који је водио своје стадо као пастир добри, упућујући верни народ увек на љубав Христову и милосрђе.    Недостајаће нам лично као истински брат у Христу и саслужитељ, али и свима нама на Косову и Метохији, које је посебно волео, и живео свим својим срцем за очување Косовског светолазаревског завета у верном народу. Очински је бринуо о сиротињи помажући наше Народне кухиње, помагао је Богосповију Св. Кирила и Методија у Призрену, бринуо о сиромашној деци у Ораховцу, Призрену. У својој посети нашој Епархији, прошле године, са Владиком Силуаном Аустралијско-новозеландским, донео нам је благослов Ваљевске епархије, Светога Владике Николаја и Светог Аве Јустина.   Тада је посетио наше манастире, Ораховац, Призрен, храбрећи народ да остану и опстану на својим вековним огњиштима, да остану верни Косовском завету који нас уздиже ка Христу. Посебно нам је жао што га лично са својим монасима и свештеницима нисмо у могућности да испратимо на пут ка Вечном животу, али молитвено остајемо дубоко везани за Владику Милутина, који ће нам свима овде на Косову и Метохији остати у сећању, као искрени пријатељ и добротвор.   Срећан ти пут у обиталишта светих и праведних, драги наш Владико. Да се радујеш довека славећи Онога коме си цео свој овоземаљски живот тежио, целом својом душом.   Вечни ти спомен! Царство ти небеско!                                                                                                             Епископ рашко-призренски   ТЕОДОСИЈЕ     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • By .............
      КОРОНА И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА!!!
      Многи повезују пандемију са описаним догађајима у Светом Писму, те предвиђају устоличење Антихриста, жигосање знаком звери  и скори Други долазак Господа Исуса Христа.
      Говорећи о последњим временима, Христос је рекао: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам!” (Мт.24,36)
      Сваки онај који сматра да су последња времена управо сад пред нама, нека прочита ову реченицу колико год пута је потребно да би најзад схватио: ти то не знаш и ти то не можеш знати. Теби то није откривено.  О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац. Тек кад Христос други пут дође знаћемо да смо живели у последњем времену света којег познајемо. Тек онда ћемо заиста знати да почиње Преображен Свет.  До тад, језик за зубе и смирење у срце.
      Уместо да се радујемо Богу, ближњима и животу, многи улазе у разна теоретисања, страхују од предстојећих ужасних временâ, и уместо да свуда виде прилику да се пројаве као људи, они свуда виде нељуде и Сатанине сужње.
      Скоро две хиљаде година, колико хришћанство постоји, многи би наслућивали последња времена кад год би се дешавала нека радикална промена у свету. Већ је прва генерација хришћана сматрала да је њихов први прогонитељ, Нерон, управо тај Антихрист. Па би титулу „пребацивали“ наредним прогонитељима. Године 999. западни хришћани су, тумачећи буквално неке библијске цитате, сматрали да ће баш 1000. године Христос  доћи други пут, те су многи занемарили пољопривредне и друге послове (зашто би радили кад им ускоро неће бити потребна ни храна, ни новац?). И тако је 1000. година упамћена по великој глади. Током индустријске револуције многи конзервативни хришћани су у променама видели знаке последњих времена, неки Руси су након Октобарске револуције сматрали како се Антихрист устоличио, а светски ратови су донели сличне слутње. Скоро свака већа историјска промена је доносила ново тумачење Светог Писма и ново предвиђање краја. То је секташки, а не православни начин тумачења Христових речи. Главни начин манипулисања је страх и то секте одлично знају.  Секте упру прстом у „непријатеље“ и убеде нас да смо „само с њима безбедни“, јер код њих је спас. Црква то не  ради. Ако и критички тумачи знаке времена (што је њена одговорност да чини!), она никога не демонизује, не прети страхом од Антихриста или глобалних завера. Црква не призива страхом, него љубављу.
      Хришћанин, на крају крајева, нема потребе да се плаши. Ако смо узели свој Крст, изнећемо га до краја, ма какво време дошло. Ако дође Антихрист, он није и не може бити већи од Христа. Ако дође велика туга, ми смо со свету, сведоци и служитељи Радости Неисказане, Живота над Животима. Чему фрка? Бићемо људи какви смо одувек призвани да будемо и ништа и нико то не може променити. Нарочито у овим временима, кад свуда владају паника и немир, последње што хришћани треба да раде јесте да „доливају уље на ватру“, да причају о томе како сад следе и остали јахачи апокалипсе, итд.
      Ми смо и као хришћани призвани да критички и трезвено тумачимо стварност. Не морамо сви имати идентичне  идеје, ни схватања (уколико се то не тиче суштине наше вере). Али у савременим искушењима многи, у жељи да разбуде успаване, буду сувише гласни и сувише панични, преувеличавајући опасност или је сасвим измишљајући. И уместо да неког покрену на делање у љубави, још више га удаље од људи и света. 
      Замислите да је Христос дошао међу болесне телом и  болесне душом, и да им је говорио како ће свет патити у агонији, и како морају да се причувају, да не би отишли у пакао. Али он је болесне лечио, прилазио  им, помагао, тешио, опраштао, подизао с постеље и подизао са дна живота у греху. Волео их је. Да, некад  је у тој љубави и указивао на опасности, јер смо сви одговорне личности.
      То је све што и ми треба да чинимо. Да друге волимо, у љубави им помажемо, доносимо им Радост, а опомене изричемо опрезно, ретко и веома пажљиво, само да бисмо разбудили успаване. Никад да бисмо их гурали у панику.
      Не паничимо. Христос је међу нама.
      (Марко Радаковић)

    • By Логос
      У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић.   Звучни запис емисије   Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом.     Извор: РТС

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...