Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Џуманџи

Зашто И "хаљине његове постадоше беле као светлост"?

Recommended Posts

ЧЛАН

Zato što je haljina ono što pokriva greh,bela i sjajna kao simbol čistote i svetosti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
On 20.8.2018. at 12:24, Џуманџи рече

Ne znam ni ja :D Nesto se msm, jes' da je haljina u direktnom/intimnom odnosu sa telom, ali sluzi za skrivanje istog (od pada na ovamo) od (ociju) drugog/drugih... :citac:

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније, а владари чак раскошније и од њих. Овде се Исус показао у свој својој слави као "Цар над царевима" и у складу са својом поруком да не бринемо о својој одећи, поготово о њеној раскошности, његове обичне хаљине су засјале раскошније и од царских, иако нису биле саткане од земаљских скупоцености. Јудејски цар је можда носио најфинију свилу, римски цар најквалитетнији пурпур, али цар над царевима се оденуо самом светлошћу која се не може купити овоземаљским новцем нити стећи овоземаљском моћи.

То је моје мишљење, али мислим да није ово мени пало на памет тек тако, мислим да сам ово или негде прочитала или слушала у беседи некога много упућенијег од мене.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 23 минута, Џуманџи рече

Mozemo li reci da haljina predstavlja citavu tvorevinu?

Мсм. да не може. Јер видно је човек на неки начин, одређен бојом коже. Док хаљину може да бира и хаљина би могла да буде синоним за веру, као и чистоћа хаљине.

Ако су апостоли подерали хаљине да би јеврејима дали до знања да су равноправни. Вероватно су онда први Хришћани, прихватили грађанство Рима. Исус Христос каже: Цару, Царево-Богу, Божије, апостол Павле у посланицама описује грке, римљане и јевреје као цивилизоване. Док су остали наведени као дивљаци или скити који су поменути као храбри...

У првим Хришћанским цртежима, Христа и апостола. Они носе беле хаљине, ткз. Тоге. Које су се носиле у Римско и Хеленско царство. Што је супротно од гардеробе рабија (и Исус Христос мсм. беше раби).

Мсм. да Исус Христос себе одваја од традиције јевреја, и јасно показује да је он Патријарх јевреја. Као што је пророковано за Исаковог потомка, који ће бити месија...

Не знам колко је ово веродостојно, јер кажу да датира из 4-ог века. Али су хаљине идентичне и Римске. Извор за слику и моја закључак да су то Римске или Хеленске хаљине: http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth212/Early_Christian_art.html

Paul_philosopher.jpgChrist_teacher.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 29 минута, CutieBub рече

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније

У праву си, ја мсм. Исто као данас, кинеска, италијанска, новопазарска, ариљска... гардероба. Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

Притом не би Тавита морала да шије апостолима хаљине

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 59 минута, Аристарх рече

Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

На ово сам мислио, Оса Рафаила смо помињали сад у другој теми, па сам њега узео за пример. Притом, гледао сам сачуване Православне одоре од пре неких 500-600 година са обале јадрана. Све што сам ја видео, су беле боје са неким симболима. 

OTAC-RAFAILO.jpg?height=320&width=211o%20rafailo.jpg?height=271&width=400

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Можда:scratch_head:, али нисам сигуран да може. Излазак 34, говори о Мојсијевом одласку на гору Синај (планина-полуострво), где је разговарао са Богом о повратку у Израел. Тада је Мојсију лице било светло (озарено) након разговора са Богом. Обзиром да се (Друга Мојсијева 34.29) Мојсије потрудио да сакрије светлост на лицу, од ових који су га чекали на подножју планине. Можемо закључит да се ради заправо о поређењу светлог лица са срећним лицем. Јер мојсије није крио чуда, од верника. Али јесте имао тајне али описане, предходнице, које су извиђале терен, чак је слао истраживаче у Израел да му јаве ко живи тамо и колико су јаки ти људи...

Док, по мени, овде у Мт.17:2, имамо неку аналогију која је повезана са одвајањем Хришћана од осталих Јеврејскаих верских покрета, па и првосвештеника јеврејских. Овде се Петру и Јакову, у Мт.17 појављује пророк Илија заједно са Мојсијем. Тада се појављује светлећи облак који је заклонио Исуса Христа од Петра и Јакова. Тај облак-Таворска светлост се опет појављује касније током Вазнесења. За разлику од Мојсија, којем се лице осветлило након доласка Бога у светлећем облаку, овде апостол наводи да је хаљина била светла пре доласка Бога у виду светлећег облака и Илије и Мојсија.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Isus se na gori preobražava i pokazuje svoju slavu a haljina dok je na njemu je dio te slave...zanimljivo je što Mojsije i Ilija nisu imali nikakvog posebnog sjaja...samo ono što je Bilo ili u direktnom dodiru sa Božanskim.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@kopitar Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости, Илије и Мојсија. А морамо приметити да апостоли касније цепају своје хаљине (које су описиване као чисто беле) и иду међу народ да се покажу једнаки осталима. Значи носили су дупле хаљине, нису ишли голи. Исто тако Исус Христос вероватно се преображава (преоблачи). Мсм. апостоли и први хришћани су носили Тоге (бела Римска ношња) нису се облачили као остало становништво блиског истока. Чак Ап. Павле раздваја Римљане, Грке и Хришћане (јевреје јер не-хришћански јевреји су отпадници од вере, по апостолима) као цивилизоване грађане Римског царства. Мсм. одакле Царевима право да траже касније прихватање "Цивилизацијских и канонских" обичаја код Срба и других словена. Ако не отавде, нису богумили били толики проблем, јер су у самом Цариграду за време Немањића постојале секте... мсм. словени су били пре доласка Срба и Хрвата на балкану, такође имамо и Царска сведочења о разлогу зашто долазе Срби и Хрвати... Самим тим Немањићи нису представљали неки дивљачки народ, али јесмо вероватно били другачији од царског устројства...

Посланица Римљанима 1.14: Дужан сам Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима;1.15: За то, од моје стране, готов сам и вама и Риму проповједати јеванђеље;1.16: Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је сила Божија на спасеље свакоме који вјерује, а најприје Чивутину и Грку; 1.17: Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: Праведник ће од вјере жив бити...

Мени је очигледно да се ради о апостолском учењу да су Хришћани подједнако и грађани Рима. Са тиме да је проблематика код првих Хришћана настала онда кад су се неки Римски Цареви проглашавали за Божанства или били пагани. Што је и довело до страдања и прогона раних Хришћана, јер се нису хтели клањат неком Цару-Богу. Исто као у Персији, Египту...

Мсм. да је то није претешко питање. Али је широко... Овде имамо пример Јестире и клањања лажном месији Киру који укида Вавилонски прогон јевреја из Израела и враће Јевреје у домовину. Тј. обнавља јеврејски Израел и Јерусалим... Ту је такође постојала проблематика грађанског статуса јевреја у Царству и клањања владарима који се сматрају за Божанство...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 18 минута, Аристарх рече

 Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, kopitar рече

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Јесте била светлост стално и Исусу Христу и пре његовог телесног рођења, јер је Бог открио тако пророцима. Али та светлост би била видљива и другде, не мислиш ваљда да је Исус Христос као и Мојсије пре њега. Имао тајну светлост на лицу или гардероби, коју је крио од људи. Мсм. светлео би у мраку онда. Ради се о аналогији, коју прати појава Божанске светлости у виду светлећег облака... Чуда Божија се физички, на телу не испољавају тако у Светом Писму. Имамо пример погрбљене старице која дотиче Исуса Христа и добија Дух Свети који је исцељује, притом Дух Свети је и светлосне природе ал га је свеједно, само Исус Христос осетио. Није нико други (да је записано) видео Духа Светога да одлази и лечи старицу.

пре 20 минута, kopitar рече

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

1. Зашто ти мислиш да је Пилат био судија Исусу Христу? 

Колико сам ја упућен, јеврејима суди јеврејски суд сачињен од фарисеја, типа Савла некада. А Римским грађанима, суди Царски судија.

2. Не догађа се у трену, у међувремену имамо разговор Исуса Христа са Пророком Илијом... По мени, ово је баш кључно за социо-културолошко запажање о одећи.

Цео текст о Матеју треба прочитат, да би постало јасно да је хаљина Исуса Христа (након преображења) постала видљиво светла. Да је Бог Отац тек касније дошао у виду светлећег облака исто као код Мојсија... То је толико важан део јеванђеља и суштина подршка Исусу Христу. Апостоли су касније питали Исуса Христа, зар не треба Илија да дође пре њега?

1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

2.  И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

3. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

6. И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

7. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

8. А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

9. И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

10. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?

11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
On Wednesday, October 24, 2018 at 12:48, Џуманџи рече

Шта је онда светлост?

Светлост је нестворена, Божанска светлост. Она као благодатна људима од Бога обожује људе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ili, Bog je sama Svetlost i on se kroz svetlost, tk. kroz netvarnu svetlost otkriva nama i obozuje coveka i mozemo da postanemo bogovi po blagodati i daru svise.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Млади ретко одлазе у цркву и уопште се не баве својим духовним жиотом. Они сматрају да им то није потребно и препуштају се таштини и испразности овоземног живота. На то заиста треба обратити посебну пажњу. То је у ствари плод гордости и духовне незрелости. Они сматрају да је одлазак у цркву ствар простог народа и жена, а притом заборављају да заједно с људима у цркви служе и анђели који сматрају да су изузетно срећни и блажени због тога. Молитва је стални осећај да смо духовно немоћни. Молитва је стални осећај захвалности. О, блажено време молитве!  
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.   – Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.   – Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Празник када се заједно прослављају тројица великих светитеља и учитеља Цркве Божије Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст – Три јерарха, моливено је прослављен у острошком манастиру у сриједу 12. фебруара 2020. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор о. Дарко Ђого, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јереј Милан Станишић сутивански парох из Епархије будимљанско-никшићке.     Бесједећи после прочитаног јеванђеља које говори да је потребно да као хришћани будемо свјетлост свијету, о. Дарко је казао да управо то свједоче животи тројице великих светитеља Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог.   – Њихови животи стоје у потпуној супротности са духом данашњице. Данас све што хоће да се покаже свијетлим и благословеним, углавном настоји да то учини неким спољашњим сјајем. Данас се чини да нигдје ни у свијету, ни у цркви човјек не може постати свјетлост и свијетлити људима уколико сам не води рачуна да људи виде, да људи чују. Опсједнути смо потребом да добацимо до других људи. Нажалост, то је дух данашњице, дух пропаганде, дух рекламе. Треба да рекламирамо Јеванђеље да би оно било близу људи. Ако погледамо животе света три јерарха, видјећемо да они нису имали потребе за рекламом. Они су чак морали понекад да се склоне од људи, не од прогона, него од славе овога свијета – казао је о. Дарко.   Тројица јерарха које данас прослављамо, рекао је о. Дарко, били су велики богослови, оци чија су дјела остала као трајни темељ вјере.   – Свети Василије Велики својим тумачењем шест дана стварања, Свети Григорије Богослов који је допунио брата свога који је написао дјело о стварању човјека и Свети Јован Златоуст чија су дјела небројена по количини и таква да је заиста још за живота заслужио да га људи назову Златоустим – нагласио је о. Дарко и подсјетио да је и међу великим оцима било потребе да се усагласе.   Вјековима након њиховог представљења због њихове богословске славе људи су нашли разлог за раздор и неслагање, што је Бог касније претворио у данашњи празник, празник јединства цркве, јединства божанских дарова тројице светитеља. И данас се, казао је о. Дарко слично дешава.     – И ми смо као Василити, Григорити и Јованити заборавили да најприје припадамо једној Цркви – закључио је о. Дарко и додао да човјек слободан да чини све у славу Божију докле год не шкоди јединству Цркве, које је светиња.     Извор: Манастир Острог
×
×
  • Креирај ново...