Jump to content
Џуманџи

Зашто И "хаљине његове постадоше беле као светлост"?

Recommended Posts

On 20.8.2018. at 12:24, Џуманџи рече

Ne znam ni ja :D Nesto se msm, jes' da je haljina u direktnom/intimnom odnosu sa telom, ali sluzi za skrivanje istog (od pada na ovamo) od (ociju) drugog/drugih... :citac:

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније, а владари чак раскошније и од њих. Овде се Исус показао у свој својој слави као "Цар над царевима" и у складу са својом поруком да не бринемо о својој одећи, поготово о њеној раскошности, његове обичне хаљине су засјале раскошније и од царских, иако нису биле саткане од земаљских скупоцености. Јудејски цар је можда носио најфинију свилу, римски цар најквалитетнији пурпур, али цар над царевима се оденуо самом светлошћу која се не може купити овоземаљским новцем нити стећи овоземаљском моћи.

То је моје мишљење, али мислим да није ово мени пало на памет тек тако, мислим да сам ово или негде прочитала или слушала у беседи некога много упућенијег од мене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Џуманџи рече

Mozemo li reci da haljina predstavlja citavu tvorevinu?

Мсм. да не може. Јер видно је човек на неки начин, одређен бојом коже. Док хаљину може да бира и хаљина би могла да буде синоним за веру, као и чистоћа хаљине.

Ако су апостоли подерали хаљине да би јеврејима дали до знања да су равноправни. Вероватно су онда први Хришћани, прихватили грађанство Рима. Исус Христос каже: Цару, Царево-Богу, Божије, апостол Павле у посланицама описује грке, римљане и јевреје као цивилизоване. Док су остали наведени као дивљаци или скити који су поменути као храбри...

У првим Хришћанским цртежима, Христа и апостола. Они носе беле хаљине, ткз. Тоге. Које су се носиле у Римско и Хеленско царство. Што је супротно од гардеробе рабија (и Исус Христос мсм. беше раби).

Мсм. да Исус Христос себе одваја од традиције јевреја, и јасно показује да је он Патријарх јевреја. Као што је пророковано за Исаковог потомка, који ће бити месија...

Не знам колко је ово веродостојно, јер кажу да датира из 4-ог века. Али су хаљине идентичне и Римске. Извор за слику и моја закључак да су то Римске или Хеленске хаљине: http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth212/Early_Christian_art.html

Paul_philosopher.jpgChrist_teacher.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, CutieBub рече

Хаљине, то јест одело, су биле мерило угледа људи оног доба. Богати су носили најраскошније

У праву си, ја мсм. Исто као данас, кинеска, италијанска, новопазарска, ариљска... гардероба. Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

Притом не би Тавита морала да шије апостолима хаљине

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Аристарх рече

Мсм. неки свештеник-архимандрит типа Рафаила Бољевића, да покрене своју линију манастирске гардеробе. То би било исто ја мсм.:coolio: Свеједно су хаљине од парохије до парохије биле другачије пре 1000 година а не тада у време првих Хришћана.

На ово сам мислио, Оса Рафаила смо помињали сад у другој теми, па сам њега узео за пример. Притом, гледао сам сачуване Православне одоре од пре неких 500-600 година са обале јадрана. Све што сам ја видео, су беле боје са неким симболима. 

OTAC-RAFAILO.jpg?height=320&width=211o%20rafailo.jpg?height=271&width=400

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда:scratch_head:, али нисам сигуран да може. Излазак 34, говори о Мојсијевом одласку на гору Синај (планина-полуострво), где је разговарао са Богом о повратку у Израел. Тада је Мојсију лице било светло (озарено) након разговора са Богом. Обзиром да се (Друга Мојсијева 34.29) Мојсије потрудио да сакрије светлост на лицу, од ових који су га чекали на подножју планине. Можемо закључит да се ради заправо о поређењу светлог лица са срећним лицем. Јер мојсије није крио чуда, од верника. Али јесте имао тајне али описане, предходнице, које су извиђале терен, чак је слао истраживаче у Израел да му јаве ко живи тамо и колико су јаки ти људи...

Док, по мени, овде у Мт.17:2, имамо неку аналогију која је повезана са одвајањем Хришћана од осталих Јеврејскаих верских покрета, па и првосвештеника јеврејских. Овде се Петру и Јакову, у Мт.17 појављује пророк Илија заједно са Мојсијем. Тада се појављује светлећи облак који је заклонио Исуса Христа од Петра и Јакова. Тај облак-Таворска светлост се опет појављује касније током Вазнесења. За разлику од Мојсија, којем се лице осветлило након доласка Бога у светлећем облаку, овде апостол наводи да је хаљина била светла пре доласка Бога у виду светлећег облака и Илије и Мојсија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Isus se na gori preobražava i pokazuje svoju slavu a haljina dok je na njemu je dio te slave...zanimljivo je što Mojsije i Ilija nisu imali nikakvog posebnog sjaja...samo ono što je Bilo ili u direktnom dodiru sa Božanskim.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@kopitar Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости, Илије и Мојсија. А морамо приметити да апостоли касније цепају своје хаљине (које су описиване као чисто беле) и иду међу народ да се покажу једнаки осталима. Значи носили су дупле хаљине, нису ишли голи. Исто тако Исус Христос вероватно се преображава (преоблачи). Мсм. апостоли и први хришћани су носили Тоге (бела Римска ношња) нису се облачили као остало становништво блиског истока. Чак Ап. Павле раздваја Римљане, Грке и Хришћане (јевреје јер не-хришћански јевреји су отпадници од вере, по апостолима) као цивилизоване грађане Римског царства. Мсм. одакле Царевима право да траже касније прихватање "Цивилизацијских и канонских" обичаја код Срба и других словена. Ако не отавде, нису богумили били толики проблем, јер су у самом Цариграду за време Немањића постојале секте... мсм. словени су били пре доласка Срба и Хрвата на балкану, такође имамо и Царска сведочења о разлогу зашто долазе Срби и Хрвати... Самим тим Немањићи нису представљали неки дивљачки народ, али јесмо вероватно били другачији од царског устројства...

Посланица Римљанима 1.14: Дужан сам Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима;1.15: За то, од моје стране, готов сам и вама и Риму проповједати јеванђеље;1.16: Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је сила Божија на спасеље свакоме који вјерује, а најприје Чивутину и Грку; 1.17: Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: Праведник ће од вјере жив бити...

Мени је очигледно да се ради о апостолском учењу да су Хришћани подједнако и грађани Рима. Са тиме да је проблематика код првих Хришћана настала онда кад су се неки Римски Цареви проглашавали за Божанства или били пагани. Што је и довело до страдања и прогона раних Хришћана, јер се нису хтели клањат неком Цару-Богу. Исто као у Персији, Египту...

Мсм. да је то није претешко питање. Али је широко... Овде имамо пример Јестире и клањања лажном месији Киру који укида Вавилонски прогон јевреја из Израела и враће Јевреје у домовину. Тј. обнавља јеврејски Израел и Јерусалим... Ту је такође постојала проблематика грађанског статуса јевреја у Царству и клањања владарима који се сматрају за Божанство...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Аристарх рече

 Да, али хаљина постаје светла пре доласка Божанстке светлости

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, kopitar рече

Svjetlost nije došla od nekud , ona je bila stalno u Isusu.

Јесте била светлост стално и Исусу Христу и пре његовог телесног рођења, јер је Бог открио тако пророцима. Али та светлост би била видљива и другде, не мислиш ваљда да је Исус Христос као и Мојсије пре њега. Имао тајну светлост на лицу или гардероби, коју је крио од људи. Мсм. светлео би у мраку онда. Ради се о аналогији, коју прати појава Божанске светлости у виду светлећег облака... Чуда Божија се физички, на телу не испољавају тако у Светом Писму. Имамо пример погрбљене старице која дотиче Исуса Христа и добија Дух Свети који је исцељује, притом Дух Свети је и светлосне природе ал га је свеједно, само Исус Христос осетио. Није нико други (да је записано) видео Духа Светога да одлази и лечи старицу.

пре 20 минута, kopitar рече

Preobraženje se događa u trenu i sjaj je prožeo i tijelo i haljinu istodobno.

Ova tvoja socio - kulturološka zapažanja o odjeći onoga doba su su od velike koristi ali ne toliko za ovaj događaj.

1. Зашто ти мислиш да је Пилат био судија Исусу Христу? 

Колико сам ја упућен, јеврејима суди јеврејски суд сачињен од фарисеја, типа Савла некада. А Римским грађанима, суди Царски судија.

2. Не догађа се у трену, у међувремену имамо разговор Исуса Христа са Пророком Илијом... По мени, ово је баш кључно за социо-културолошко запажање о одећи.

Цео текст о Матеју треба прочитат, да би постало јасно да је хаљина Исуса Христа (након преображења) постала видљиво светла. Да је Бог Отац тек касније дошао у виду светлећег облака исто као код Мојсија... То је толико важан део јеванђеља и суштина подршка Исусу Христу. Апостоли су касније питали Исуса Христа, зар не треба Илија да дође пре њега?

1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

2.  И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

3. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

6. И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

7. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

8. А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

9. И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

10. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?

11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On Wednesday, October 24, 2018 at 12:48, Џуманџи рече

Шта је онда светлост?

Светлост је нестворена, Божанска светлост. Она као благодатна људима од Бога обожује људе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Поводом доласка моштију Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског у подгорички саборни храм Васкрсења Христовог, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос у овом храму са свештенством Свету архијерејску литургију.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља парох подгорички протојереј Мирчета Шљиванчанин је рекао да ми православни хришћани имамо и Учитеља и учитеље пута у живот вјечни.   “Имамо онога учитеља који је први прошао тај пут и дошао у тај наш дом, а то је наш Господ Исус Христос, чију смо ријеч управо чули и празник тог Његовог пута управо славимо. У празновању смо догађаја Вазнесења Господњег, кад се Господ наш, након 40 дана од свога Васкрсења, вазнио у славу небеску и сјео с десне стране Бога Оца. И вазнио у својој личности нашу човјечанску природу”, рекао је отац Мирчета.   Додао је да су вјером у Христа Богочовјека, у Његово Васкрсење и Вазнесење, кроз историју Цркве живјели многи.   “Ту вјеру у вјечни живот свједочили су многи, а посебно мјесто међу њима припада свакако Светом оцу нашем Сави, који је прва ластавица која је кренула за Христом Господом из нашег народа и повела за собом јато ластавица из нашега рода да лете у ту топлу земљу, на то пријатно мјесто живота, свјетлости, љубави и милости Божје. За Светим Савом полетјели су многи, зато што је он полетио за Христом Господом”, рекао је прота Шљиванчанин.   Казао је да се данашњи сугуби празник, када сабране у храму грију мошти наследника Светога Саве – Светог Арсенија Сремца и када славимо многе свете Божје угоднике мијеша у једну радост и у једну славу.   “Мијеша се у славу Христову, славу Његовога Васкрсења и Његовога Вазнесења, и у славу силаска Светога Духа који очекујемо као и његови ученици у Јерусалиму”, нагласио је он.   Рекао је да би се могло рећи да је данас и Савин празник, зато што су нас обрадовале мошти његовог наследника Светог Арсенија.   Подсјетио је да данас празнујемо и икону Пресвете Богородице Пећке Краснице коју је Свети Сава добио онога дана кад је постао архиепископ српских и поморских земаља и која се чува у Пећкој патријаршији – светињи коју је управо основао Свети Арсеније.   Додао је да такође вршимо и помен Светог Теодора Вршачкога, епископа банатскога, такође једног од наследника Светога Саве, који је такође посвједочио вјеру у Христово Васкрсење и Вазнесење.   “И који се није одрекао пута који нам је показао Господ, него је својом мученичком крвљу посвједочио тај пут управо у вријеме када су спаљене мошти Светог Саве на Врачару 1594. године”, подсјетио је отац Мирчета.   Отац Мирчета је подсјетио да данас спомињемо.и Светога старца Вукашина из Клепаца.   “Опет човјека вјере Христове, вјере Савине и Арсенијеве, и вјере Теодорове, вјере која надахњује човјека да живи слободно и да све остави Христа ради, да би био Христов ученик. Свети Вукашин је пострадао у Јасеновцу кад је усташа затражио да се поклони њиховом поглавнику, као што и данашњи поглавници желе да им се поклонимо. Свети Вукашин, надахнут вјером, имао је храбрости да каже: Само ти дијете ради свој посао”, казао је он и додао да то може само онај који живи вјером у Васкрсење и вјером у небеску отаџбину.   Отац Мирчета је на крају поручио да наша Црква и даље то свједочи у овоме свијету и у овом животу.   “И данас, када смо опхрвани новим искушењима, када хоће да нам отимају храмове, када нам хапсе епископе и свештенике, када вјерни народ прогоне, ми имамо на кога да се угледамо. Иамо од кога снагу да црпимо. Иамо оне који иду пред нама: То је, прије свих, наш Господ, а онда и јато Његових свједока из нашега рода на челу са Светим Савом, и за њим са Светим Арсенијем, који нас данас овдје благосиља, и Светим Вукашином и Светим Теодором и свима светима из рода нашега”, поручио је прота Мирчета Шљиванчанин.   Након светог причешћа Митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Арсеније изузетна личност, онај који је понио крст Христов, на коме су се оствариле Господње ријечи: Ако мене гонише и вас ће гонити.   “И он је гоњен и прогоњен, већ и као архиепископ жички, када је згоњења и страдања Цркве Божије морао да пређе из Жиче у Пећ и да тамо сагради цркву Светих апостола и Светога Вазнесења, на темељима древне цркве из 5 – 6. вијека. То његово дјело је остало живо свједочанство, ево, до наших времена. А и његово страдање”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   И манастир Црнча, у којем се упокојио, и Пећка Патријаршија, рекао је Митрополит рушени су и разарани кроз историју.   “И његов гроб је страдао у Пећкој патријаршији, па је у 18. вијеку морао да буде пренијет и сакривен у ове наше крајеве, у манастир Довољу”, рекао је Владика.   Говорећи о светитељевом страдању кроз вјекове, Митрополит Амфилохије је нагласио да је дошао у Подгорицу да нас благослови и утврди у вјери у живога Бога.   “Да својом љубављу, и до смрти и послије смрти, у нама утврди љубав према живоме Богу и једних према другима – ту вјечну љубав, боголику, христолику љубав, богочовјечну љубав, небеску љубав”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Рекао је да је Свети Арсеније дошао да посвједочи Бога и онима који су у наше вријеме отуђили од Бога и од Цркве, који су у наша времена убијали његове наследнике епископе и свештенике.   “И дај Боже да се опамете они који прогоне Цркву Божју, који су избезумљени, који хоће да отимају светиње Божје. И дај Боже да Господ уразуми и оне који су сада на власти да не отимају светиње, да се и они врате светињи Божјој, Цркви Божјој која овдје постоји вјековима”, поручио је Владика Амфилохије.   Мошти Светог Арсенија биће у поподневним часовима враћене у манастир Ждребаоник.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Мошти Светог Арсенија, другог архиепископа српског јутрос су из манастира Ждребаоник стигле на Убле у Кучима, у цркву Вазнесења Господњег, гдје су у некада боравиле. Свету службу Божију тим поводом и поводом храмовне славе служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да се данашњи празник не зове случајно и Спасовдан.   Звучни запис беседе   “Јер, све оно што је Бог рекао од Адама и8 Еве, преко својих светих пророка кроз вјекове, што је прорицао Свети Јован Крститељ, све што је сам Господ говорио својим светим ученицима и све оно што се догодило са Њим док је ходио овдје међу нама, све је то била припрема јављања Њега као Спаситеља и остварење спасења човјека из свијета”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је Господ постао земни да би онебесио човјека и људску природу.   “Он својом небеском силом божанском непрекидно узноси човјека и призива човјека, свако људско биће на безмјерно достојанство узрастање у мјеру раста висине Његове. Он који је Небески човјек, Он онебесује, обожује човјека и људску природу. Празнујући Спасовдан, ми празнујемо спасење рода људскога у Христу Господу”, казао је Владика.   Владика Амфилохије је рекао да је Свети Арсеније пећки, српски и свеправославни један од оних који су прославили Христа Спаситеља.   “Учитељ и просветитељ кога је Свети Сава приликом свог другог одласка у Свету земљу 1233. године оставио као свога замјеника у Жичи, изабравши га од свих осталих монаха и јеромонаха жичке светиње, јер је примијети његову богољубивост, побожност и честитост, гледајући га како се моли Господу непрекидно. Он је наслиједио дјело Светога саве и наставио његову проповијед, његову благу вијест у нашем народу”, казао је он.   Говорећи о детаљима из светитељевог житија, нагласио је да је Свети Арсеније пренио сједиште Српске цркве из Жиче у Пећ, гдје је саградио храм Светих апостола и храм Вазнесења Христовог.   “Послије њега је ту било сједиште свих архиепископа и патријараха српских, и остало је до наших времена. И наш Патријарх садашњи такође се устоличио у Пећкој патријаршији, као и његови претходници послије обнове јединства Пећке патријаршије уки8нуте 1766. године, а онда обновљене у јединству своме 1919 – 1922. године”, нагласио је Митрополит Амфилохије.   Подсјетио је да су мошти Светог Арсенија из Пећке патријаршије, преко манастира Довоље и Мораче доспјеле у Куче.   “Она велика похара Куча била је уједно и похара моштију Светога Арсенија. Оне су одавде за вријеме књаза Данила пренијете у манастир Ждребаоник, гдје су остале до 1884. године. А онда су пренијете у манастир Косијерево”, подсјетио је Владика.   Подсјетио је да су тамо остале до 1914. године, када су Аустријанци срушили манастир.   “Под пушчаним зрнима тада су спашене и пренијете у Острог. Ту су остале до 1920. Онда су Бјелопавлићи зажељели да их поново врате, па су тражили дозволу од ондашњег епископа захумско-рашког Кирила и вратили их, и не чекајући одговор у манастир Ждребаоник. Ту су остале до данашњега дана”, казао је Владика.   Рекао је да се Свети Арсеније послије 164 године вратио да благослови Куче.   “И није случајно да су данас овдје његове свете мошти поново дошле, у ова нова времена гоњења Цркве Божије и скрнављења светиња Божјих. Кучи су га дочекали, што мене посебно радује, са писмом Кирила и методија, писмом Наума и Климента, писмом Светога Саве и Светога Арсенија, писмом Марка Миљанова и Светога Петра Цетињскога – са ћирилицом. Дај Боже да се од Куча науче сви Црногорци и да се врате светињама Божјим и том светом кирило-методијевском предању”, рекао је он.   Владика Амфилохије је рекао да је Свети Арсеније дошао поново у Куче да зацијели неслогу братоубилаштва која је започела похаром Куча 1856. године.   “Која се наставила као династичка борба и која се сад поново повампирује као идеолошка борба. Повампирује се преко овога духа богоубилачког и братоубилачког који је данас, нажалост, завладао код оних који владају Црном Гором. А Свети Арсеније је онај који доноси дух љубави према Богу и према вјечном људском достојанству, према вјечном братству људском, према светој Цркви Божјој, светој заједници неуништивој и неразоривој и према сваком човјеку”, поручио је господин Митрополит.   Покушаје стварања нове цркве у Црној Гори Митрополит је назвао покушајем стварања сатанске заједнице.   “То је оно, нажалост, на чему овим законима безбожним и безаконим инсистирају они који су на власти – да на томе граде будућност. Да граде будућност Црне Горе на расколима, на похарама, на мржњи, на богоубилаштву и братоубилаштву”, упозорио је Митрополит Амфилохије.   Након причешћа вјерних, храм на Ублима је опходила празнична Литија, а онда је благосиљан славски колач.   Владика Јоаникије је, након скандирања “Не дамо светиње”, “Не дамо Владику” и “До Христове побједе” сабранима честитао празник и рекао да је данашњи празни двострука радост и славље.   “Прва што славима празник Вазнесења Господњег, а друга што је Свети Арсеније дошао да поново благослови племе Куче”, рекао је он.   Додао је да из небеске биографије Светог Арсенија видимо да је велики путник и да је походио многе светиње.   “Као што су мошти Светога кнеза лазара ходиле са својим народом од Раванице до Сент Андреје и до Срема, а касније се вратиле у његову задужбину, ево и мошти Светога Арсенија наѕ ове јужне и западне крајеве су кренуле из Пећке патријаршије давно, негдје оотприлије после друге сеобе Срба. Гдје год је био Свети Арсеније, ту је и Божји благослов долазио”, подсјетио је Владика будимљанско-никшићки.   Додао је да нас светитељ и данас обједињује око наших светиња и око Пећке патријаршије.   “Пећке патријаршије – његове задужбине. Сви смо њој завјетовани и сви смо јој били вјерни кроз вјекове. И тако ћемо и наставити”, поручио је Владика Јоаникије.   Владика је поручио да ћемо уз Божју помоћ прећи све препреке и савладати и побиједити све неправде.   “И учинити да у нашој држави завладају правда, мир, братска слога и љубав молитвама Светог Василија Острошког и Светога Арсенија”, закључио је Владика Јоаникије честитајући празник сабраним народу.   Митрополита Амфилохија, Владику Јоаникија, свештенство, монаштво и вјерни народ поздравио је на крају богослужења предсједник Фонда за развој Куча Радомир Рајо Прелевић.   “Данас је Свети Арсеније поново у Кучима. И ми му се клањамо и славимо његово име, и молимо му се да ојача нашу вјеру и наду, нарочито у постизању достојног и праведног положаја Српске Православне Цркве у Црној Гори. А њен, поготово правни положај је, као што си добро знамо, угрожен скорашњим доношењем неподношљивог и неправедног закона о вјерским слободама за који се надамо да ће бити промијењен. Сваки труд у том правцу је пожељан и благословен је и од самог Марка Миљанова”, поручио је Прелевић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      У шесту недјељу по Васкрсењу – Слијепога, 24. маја 2020. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља словенске учитеље и просветитеље Kирила и Методија, молитвено је било у острошкој светињи.   Звучни запис беседе   Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је намјесник острошки протосинђел Сергије, а саслуживали су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Мирко Вукотић никшићки парох и јереј Ранко Радоњић.   После читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу слијепог, монаштву и вјерном народу ријечима празничне бесједе се обратио о. Мирко Вукотић, који је између осталог казао да ова прича говори о суштини, а да је суштина у питању ко је грешан, слијепи од рођења или родитељи његови.     – Куд ће једноставније и искреније питање? Откуд то да се наша дјеца рађају болесна, откуд то да касније људи болују, пате и страдају? Тај одговор ћемо наћи у Царству Божијем непролазном. Христос каже ”Не сагријеши ни он, ни родитељи његови, него да се испуни воља Божија”. Молећи Бога да тај одговор добијемо у Царству небеском и непролазном, молећи Бога да нам све буде јасно, зашто страдамо, патимо, зашто живимо. Тај одговор су нам дали многи из рода нашега и многи људи на овом свијету – казао је о.Мирко.   Додао да су тај одговор дала и солунска браћа Кирило и Методије који су живјели у 9. вијеку.     – Њих је послао велики Патријарх Фотије да у наше крајеве проповиједају ријеч Божију. Да крсте наше претке, да нас науче, да нас описмене, да знамо рећи ко смо, шта смо и чији смо. На првом мјесту да смо Христови, а онда да смо људи. Такав свједок истине је и наш Свети отац Василије Острошки Чудотворац, који нас овдје сабира, тјеши  и кријепи, који нам показује којим путем да идемо, какву ријеч да проповиједамо, каква дјела да свједочимо и изнесемо пред свијет овај – казао је о. Мирко и нагласио да су такви и Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије и остали свештеници који свједоче ријеч Божију за будућа покољења.   О. Мирко је подсјетио да су Христос, а после Њега светитељи и просветитељи били гоњени и страдали ради истине коју су свједочили.     – И наше вријеме ће показати зашто и ми данас страдамо због истине, зашто истина не одговара онима који се баве политиком. Зато што они желе да њихов сабор буде сабор послушних, а не сабор слободних, како је то у Цркви – закључио је о.Мирко.     Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...