Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Џуманџи

Зашто И "хаљине његове постадоше беле као светлост"?

Recommended Posts

ЧЛАН

"И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи." Мк 9:2-3

"И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост." Мт 17:2

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Zanimljiva misao bl. Jeronima: 

"...also His raiment was changed and became white to such a degree, as in the expression of another Evangelist, no fuller on earth can whiten them. But all this is the property of matter, and is the subject of the touch, not of spirit and ethereal, an illusion upon the sight only beheld in phantasm."

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Nekako kao da poenta i jeste u tome da se preobražava ono što Ga se dotiče?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, Paradoksologija рече

Nekako kao da poenta i jeste u tome da se preobražava ono što Ga se dotiče?

Da, a npr. zasto ne trava? Kao "ziva tvar", posto haljina jeste materija, ali nije "ziva"?

Ili zasto ne to mesto na kom je stajao, to "parce" zemlje? Nisam nesto nailazila na neka posebna tumacenja stihova, a interesantno mi. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 23 минута, Џуманџи рече

Da, a npr. zasto ne trava? Kao "ziva tvar", posto haljina jeste materija, ali nije "ziva"?

Ili zasto ne to mesto na kom je stajao, to "parce" zemlje? Nisam nesto nailazila na neka posebna tumacenja stihova, a interesantno mi. :)

Pa, ne mozemo da 'obozavamo' travu i zemlju. :945729:

" Izvodi ih na "goru visoku" kako bi nam pokazao da se ĉovek neće udostojiti takvih bozanskih vidjenja, ako se prethodno ne uzvisi (duhom). Na "goru visoku", kaze, "same", jer je Hristos ĉesto ĉinio najdivnija ĉuda u tajnosti, kako narod, videći Ga kao Boga, ne bi pomislio da se On samo prividno ovaplotio. Kada ĉuješ da se preobrazio, ne-moj misliti da je On tada odbacio telo, jer je ono ostalo u svom ranijem obliku, pošto se spominju Njegovo lice i haljine... "  ( Sv. Teofilakt Ohridski )

I,  kada dodamo, ono gore od sv.Jeronima, u sustini, izgleda da je ( jedna od ) poenta ovih stihova,... da se govori o realnosti Hristovog preobrazenja u  telu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
1 hour ago, Џуманџи рече

Da, a npr. zasto ne trava? Kao "ziva tvar", posto haljina jeste materija, ali nije "ziva"?

Ili zasto ne to mesto na kom je stajao, to "parce" zemlje? Nisam nesto nailazila na neka posebna tumacenja stihova, a interesantno mi. :)

Haljina je u intimnom dodiru s Njegovim telom? I mi tu možemo da stremimo da budemo ta haljina? Evo ne znam :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

E, naišla sam nedavno na neki tekst na engleskom gde se Hristova haljina ('seamless garment' za koju su bacali kocku pri Raspeću) čita kao Nevidljiva Crkva. Sad mi tek palo na pamet.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 17 минута, Paradoksologija рече

Evo ne znam :)

Ne znam ni ja :D Nesto se msm, jes' da je haljina u direktnom/intimnom odnosu sa telom, ali sluzi za skrivanje istog (od pada na ovamo) od (ociju) drugog/drugih... :citac:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Paradoksologija рече

E, naišla sam nedavno na neki tekst na engleskom gde se Hristova haljina ('seamless garment' za koju su bacali kocku pri Raspeću) čita kao Nevidljiva Crkva. Sad mi tek palo na pamet.

Da, Jovan je po tome specifican, on haljinu pominje u jednini i dodaje "da je ne deremo/cepamo". :) 

Medjutim, u ovim delovima kod Mateja i Marka mislim da je haljina upravo i samo to - komad odece. Pogotovu je Marko zivopisan i recit. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? ( Marko. 5 )

 

И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. ( Lk. 8, 46 )

:citac:

Vrlo zanimljivo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 33 минута, Џуманџи рече

Da, Jovan je po tome specifican, on haljinu pominje u jednini i dodaje "da je ne deremo/cepamo". :) 

Medjutim, u ovim delovima kod Mateja i Marka mislim da je haljina upravo i samo to - komad odece. Pogotovu je Marko zivopisan i recit. :)

Pa ne mislim da se takva paralela u tekstu pominje eksplicitno, ali da se može naknadno učitati u tumačenju - može, i zabavno je, jer smo mi onda, nadamo se, haljina.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Paradoksologija рече

Pa ne mislim da se takva paralela u tekstu pominje eksplicitno

Znam, nego kazem samo :) Pogotovu zato sto Telo ipak nije haljina i reci da je odeca postala takva какве не може бјелиља убјелити на земљи mi je skroz fascinantno :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 32 минута, Џуманџи рече

Znam, nego kazem samo :) Pogotovu zato sto Telo ipak nije haljina i reci da je odeca postala takva какве не може бјелиља убјелити на земљи mi je skroz fascinantno :)

Ima, odredjena gradacija,.....zasija se lice njegovo kao sunce ( direktno, bez posredstva haljina ),....pa, onda, ide i,.....haljina postade svetla, sjajna kao sneg,....

Znaci, Telo je,...... ukazanje na Njegovo lice, odakle ( od Tela ) i potice Svetlost ( Bozanska netvarna svetlost i energija ), a, svetle haljine su, kako da kazem, kao neka ikonomija prema nama ljudima, da se pokaze, da je telo Gospodnje koje se Preobrazilo, isto to telo kojim je i hodao i jeo i pio sa ljudima ( nije fikcija ili neko etericno telo )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Баш добро питање, збунио сам се0703_read

Ја се сећам само цитата типа: по хаљинама њиховим, познат ће се. И упамтих негда да су хаљине одраз срамоте или честитости. Али не сећам се који теолог је то говорио. У дела апостолска се помињу хаљине, али да их је Тавита правила, па у 14.14: да апостоли цепају хаљине са себе и силазе у народ да проповедају о једнакости, у смислу да су и апостоли једнаки људима али само позивају људе ка Богу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Млади ретко одлазе у цркву и уопште се не баве својим духовним жиотом. Они сматрају да им то није потребно и препуштају се таштини и испразности овоземног живота. На то заиста треба обратити посебну пажњу. То је у ствари плод гордости и духовне незрелости. Они сматрају да је одлазак у цркву ствар простог народа и жена, а притом заборављају да заједно с људима у цркви служе и анђели који сматрају да су изузетно срећни и блажени због тога. Молитва је стални осећај да смо духовно немоћни. Молитва је стални осећај захвалности. О, блажено време молитве!  
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.   – Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.   – Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Празник када се заједно прослављају тројица великих светитеља и учитеља Цркве Божије Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст – Три јерарха, моливено је прослављен у острошком манастиру у сриједу 12. фебруара 2020. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор о. Дарко Ђого, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јереј Милан Станишић сутивански парох из Епархије будимљанско-никшићке.     Бесједећи после прочитаног јеванђеља које говори да је потребно да као хришћани будемо свјетлост свијету, о. Дарко је казао да управо то свједоче животи тројице великих светитеља Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог.   – Њихови животи стоје у потпуној супротности са духом данашњице. Данас све што хоће да се покаже свијетлим и благословеним, углавном настоји да то учини неким спољашњим сјајем. Данас се чини да нигдје ни у свијету, ни у цркви човјек не може постати свјетлост и свијетлити људима уколико сам не води рачуна да људи виде, да људи чују. Опсједнути смо потребом да добацимо до других људи. Нажалост, то је дух данашњице, дух пропаганде, дух рекламе. Треба да рекламирамо Јеванђеље да би оно било близу људи. Ако погледамо животе света три јерарха, видјећемо да они нису имали потребе за рекламом. Они су чак морали понекад да се склоне од људи, не од прогона, него од славе овога свијета – казао је о. Дарко.   Тројица јерарха које данас прослављамо, рекао је о. Дарко, били су велики богослови, оци чија су дјела остала као трајни темељ вјере.   – Свети Василије Велики својим тумачењем шест дана стварања, Свети Григорије Богослов који је допунио брата свога који је написао дјело о стварању човјека и Свети Јован Златоуст чија су дјела небројена по количини и таква да је заиста још за живота заслужио да га људи назову Златоустим – нагласио је о. Дарко и подсјетио да је и међу великим оцима било потребе да се усагласе.   Вјековима након њиховог представљења због њихове богословске славе људи су нашли разлог за раздор и неслагање, што је Бог касније претворио у данашњи празник, празник јединства цркве, јединства божанских дарова тројице светитеља. И данас се, казао је о. Дарко слично дешава.     – И ми смо као Василити, Григорити и Јованити заборавили да најприје припадамо једној Цркви – закључио је о. Дарко и додао да човјек слободан да чини све у славу Божију докле год не шкоди јединству Цркве, које је светиња.     Извор: Манастир Острог
×
×
  • Креирај ново...