Jump to content
Џуманџи

Шта за Вас значи "вера у Бога"?

Rate this topic

Recommended Posts

 

пре 24 минута, CutieBub рече

Није тачна, зато што постоје листови без хлорофила, који су розе, љубичасте или црвене боје, а који су исти на додир и мирис као и зелени листови. Онај који суди о зеленој боји на основу чула додира и мириса, нема појма о чему говори.

Осим фреквенцијског распона који математички дефинише зелену боју, што у принципу ништа не значи у свакодневном доживљавању боја, ни ми је не видимо дефиницијом, нити је доживљавамо дефиницијом, јер не постоји једна зелена боја. Даље, човек не мора да буде слеп, а може да не види зелену боју. Зелена боја постоји, али она није зелена зато што смо је ми тако назвали (дефинисали), она је таква каква је, и са нашом дефиницијом и без ње. Ако је неко ко не види нешто назвао "зеленим" на основу додира, топлоте и мириса, то можда није тачно за нас који видимо ту боју, али је то најтачнија његова ЛИЧНА дефиниција зелене боје.

Онај који суди о туђем доживљају на основу дефиниције, углавном нема појма о чему говори.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вера у Бога, значи неверовање  себи, победу гордости, познање сопствене слабости и ослањање на Бога.  

Не, ја могу, ја знам, ја хоћу....већ  Бог боље зна  шта могу, колико (не)знам и колико могу да хоћу. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, Bokisd рече

Ali, fora sa odnosom Boga i coveka, jeste u tome, sto u coveku postoje delovi koji su slicni po nekim karakteristikama, odlikama samog Boga.

Pa, tako, covek ima u sebi odredjene predispozicije za trazenje Boga.

Recimo, analogija, kao, kada neko poseduje vid i nesrecno izgubi vid, .....i, dok je imao vid upoznao je neke nivoe zelene boje, .....i, onda kada je izgubio vid, kada mu se kaze, kupio sam djemper zelene boje koja ima takvu i takvu nijansu,.....takav covek, moze u glavi da stvori pribliznu sliku boje toga djempera,....iako, dok je video nije upoznao bas sve nijanse zelene boje,....

Tako , nekako ide i sa Bogom, mozemo da upoznamo Boga do 99%, jer je to na pocetku bilo polozeno u nas.

Проблем са познањем Бога је у томе што смо по том питању сви слепи, а многи тврде да виде нешто док заправо не виде ништа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, АлександраВ рече

 

Осим фреквенцијског распона који математички дефинише зелену боју, што у принципу ништа не значи у свакодневном доживљавању боја, ни ми је не видимо дефиницијом, нити је доживљавамо дефиницијом, јер не постоји једна зелена боја. Даље, човек не мора да буде слеп, а може да не види зелену боју. Зелена боја постоји, али она није зелена зато што смо је ми тако назвали (дефинисали), она је таква каква је, и са нашом дефиницијом и без ње. Ако је неко ко не види нешто назвао "зеленим" на основу додира, топлоте и мириса, то можда није тачно за нас који видимо ту боју, али је то најтачнија његова ЛИЧНА дефиниција зелене боје.

Онај који суди о туђем доживљају на основу дефиниције, углавном нема појма о чему говори.

Вероватно си желела да кажеш, да би неко имао што потпунији доживљај тога шта је лист, није довољно да само посматра зелену боју. Ја сам говорила о ономе што си написала, вероватно мислећи на то, а што је нешто сасвим друго, нешто нетачно. Дефиниција је научни термин, а сама реч је латинског порекла, нема везе са тиме како неко нешто доживљава.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, CutieBub рече

Дефиниција је научни термин, а сама реч је латинског порекла, нема везе са тиме како неко нешто доживљава.

Као што ни нема везе убацивање глувих и слепих људи у једну овакву тему на начин како си ти то урадила. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Verujem zbog osecaja koji imam. Zbog svega sto mi se desava u zivotu jer je na moje spasenje. Znam kad me opomene, a isto i kad me nauci da znam sta je za moje dobro. On je svuda prisutan. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, АлександраВ рече

Као што ни нема везе убацивање глувих и слепих људи у једну овакву тему на начин како си ти то урадила. 

Можда нема везе, али ми немој контрирати нечим за шта би у 3. гимназије из Логике добила кеца као кућа док не научиш наизуст шта је дефиниција, шта дефиниенс, шта дефиниендум, шта генус проксимум, а шта диференција специфика. Овај форум читају и средњошколци.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, CutieBub рече

Проблем са познањем Бога је у томе што смо по том питању сви слепи, а многи тврде да виде нешто док заправо не виде ништа.

Pa, dobro, ako smo mi slepi za poznanje Boga, treba da sledimo one koji su priznati u crkvi i koji su mogli da nam ukazu na puteve kojima mozemo da vidimo Boga.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, CutieBub рече

док не научиш наизуст шта је дефиниција, шта дефиниенс, шта дефиниендум, шта генус проксимум, а шта диференција специфика.

Е добро је да ти знаш, баш се радујем због тебе. Нека си ми рекла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Milica Bajic
      Шта је социјална дистанца и зашто нам није потребна?
      BLOG.FILFAK.NI.AC.RS 11. марта 2020. Светска здравствена организација... ВУК ДИНИЋСтудент 4. године социологије Филозофског факултета у Нишу

      11. марта 2020. Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса COVID-19 (https://twitter.com/WHO/status/1237777021742338049?s=20). Пар дана пре тога, први случајеви инфицирања овим вирусом су се јавили у Србији. Цело друштво је у метежу, сви су забринути. Држава проглашава ванредно стање, у медијима је ЦОВИД-19 једина тема. Вести су или о вирусу или су повезане са вирусом попут оних о отказивању спортских дешавања (Олимпијаде, Вимблдона и других). Стручњаци из области епидемиологије дају изјаве шта и како треба да се ради да би се ширење вируса смањило. Главни савет своди се на самоизолацију, и држање социјалне дистанце. Те савете преносе медији и за јако кратко време сви су свесни шта треба да се ради. Ипак, постоји проблем са оваквим саветима.
      Друштвени научници су са појмом социјалне дистанце добро упознати, и за њих тај појам има сасвим друго значење. Социјална дистанца се операционализује као спремност испитаника да прихвати или одбаци одређене социјалне односе с припадницима циљне групе.[1]  Можда на први поглед делује да је по дефиницији социјална дистанца нешто што нам ипак треба (циљна група су у случају пандемије сви други људи), али скренућемо пажњу због чега треба бити јако опрезан када се о њој говори. Да би било занимљивије читаоцима, нећемо се превише бавити методологијом већ ћемо покушати да ствари појаснимо кроз примере.
      Да ли бисте дозволили рецимо Португалцима да посете вашу државу? Да ли бисте им дозволили да дођу у ваш град? Ваш комшилук? Размислите мало. Затим се запитајте да ли бисте те Португалце волели да имате за колегу на послу или факултету, за блиског пријатеља или зашто да не, за љубавног партнера? На што је више питања ваш одговор потврдан, то је ваша социјална дистанца према Португалцима мања. Наравно подразумева се да ако неког желите за љубавног партнера, желите и све остало - од тога да вам буде пријатељ па до тога да немате проблем да дође у вашу државу. Овај пример можете применити на апсолутно било коју етничку, старосну, родну, верску или поткултурну групу. Исто питање се може поставити и за муслимане, старе особе, особе са инвалидитетом, сиромашне, панкере. Као што смо видели из примера, распон скале социјалне дистанце уобичајено се креће од „желим га/је у својој држави“ па до „желим га/је за љубавног партнера“. Друштвени научници за процену социјалне дистанце користе Богардусову скалу а који све параметри ће бити коришћени зависи од тога какво истраживање се спроводи и на ком узорку. Ако се мери социјална дистанца према особама са аутизмом, вероватно се неће поставити питање да ли такву особу желимо у нашој држави.
      Оно што је потребно да би се ширење вируса смањило је физичка дистанца у смислу да ваши свакодневни контакти са другим људима буду на растојању од минимум једног а пожељно два метра. Овакво понашање је неопходно када излазите ван куће али ако је могуће треба га практиковати и када сте унутра са члановима своје породице.
      Да би избегли стварање нових теорија завере, које уопште не фале у овој ситуацији, морамо да рашчистимо неке ствари. Због чега стручњаци из области медицине и медији користе термин социјална дистанца ако он заправо значи нешто сасвим друго? Лудвиг Витгенштајн је рекао да границе нашег језика означавају границе нашег света. И био је управу. Ни медијима ни лекарима није у природи посла да користе Богардусову скалу, да расправљају о томе да ли је социјална дистанца већа према муслиманима или према католицима. Медији се можда тиме баве ретко, тек када то постане актуелно преко вести о неком злочину из мржње или слично. Доктори са тиме немају додира, исто као што ни социолози не знају ништа о структури вируса или како неки лек тачно делује на организам. Можда из чисте радозналости прочитају нешто о томе, али за професију социолога то уопште није битно.
      Да не дужимо превише. Одржавање физичке дистанце у свакодневним контактима са другим људима је неопходно док ова пандемија не прође али социјална дистанца ни према коме никада није добродошла. Пре свега, бићете ускраћени за много нових различитих контаката, искуства и знања, сумњам да то желите.
      [1] Stanimirović, Dragana, Veselinović, Bojana i Dimoski, Sanja (2018). „Socijalna distanca većinske populacije prema slepim osobama pre tri decenije i danas“, Specijalna edukacija i rehabilitacija, Vol. 17, br. 1, str. 81-101.
    • By Логос
      Искушења са којима се данас суочавамо због пандемије коронавируса нису нарочити новитет за људски род. Док се трудимо да призовемо божанску благодат у овој кризној ситуацији, као хришћани смо нарочито позвани да се подсјетимо шта Свето писмо говори о болестима и епидемијама. Одговоре на то у синоћној Интернет литији на Радио Светигори и званичним Инстаграм и Фејсбук страницама Не дамо светиње, новинар Данило Радовић потражио је у разговору са др Ненадом Божовићем, професором Православног богословског факултета у Београду.     Говорећи о Светом писму и заразним болестима, млади српски библиста посебно је скренуо пажњу на књигу Левитска, коју многи неправедно заобилазе током читања Старог завјета због разних прописа и правила жртвоприношења.   “Сви смо свјесни озбиљности ситуацију и као и увијек у тешким временима обраћамо се Светом писму и у њему тражимо утјеху и спас. Наравно, Свето писмо нам говори о бројним заразама и пандемијама које су се догађале у древном свијету и у древном Израиљу и даје нам нека упутства како да се са тим искушењима суочимо. Мојсијева Трећа књига Левитска даје и неке конкретније упуте који се, да будемо искрени, на разликују пуно од онога што ми данас примјењујемо а то је процес карантина.”   Наиме, како је подсјетио професор Божовић, старозавјетни свештеник је тада оне Израиљце који су показивали неке симптоме кожне болести одвајао од остатка заједнице како се зараза не би ширила. Професор је објаснио да би након седмодневног или дужег карантина свештеник изолованог враћао у заједницу уколико симптоми нису показивали развој болести. Он би тада приносио захвалну жртву Богу и бивао примљен назад у заједницу.   На текстове који разлоге за ову пандемију коронавируса виде као казну за грешно човјечанство које је дубоко затровано у својим међуљудским односима и заслијепљено конзумеризмом који уништава Богом даровану творевину, професор Божовић каже да актуелни вирус може бити прилика да се, како Христос каже, јаве дјела Божија у свијету и подсјећа на примјер из Јовановог Јеванђеља.   “Сам Господ пре исцјељења слепога разговара са апостолима о разлозима болести, зашто је тај човјек слеп од рођења. И апостоли су ту, наравно, сасвим уврежени у старозавјетном мишљењем па кажу да неко је његов сагријешио или он сам, те зато сноси ту казну. Међутим, Господ им каже да је разлог његове болести да се јаве дела Божија на њему”, каже професор и појашњава шта то конкретно значи.   Наиме, након чудесног исцјељења слијепиг од рођења почиње да вјерује у Бога и признаје Христа за Месију, за Сина Божијега, што значи да свака болест која се дешава може да се сагледа и из другог угла.   “Дакле не као једна просто плата за гријех и препуштање смрти него као прилика да се на нама јаве дјела Божја, што у овом нашем конкретном случају може да се манифестује као буђење вјере код људи путем овога искушења, као јачање наше породице са којима проводимо много времена у овим карантинским данима. Дакле на јачање те домаће цркве. И коначно, треба рећи да је наш народ у многим претходним периодима претрпио страдање, и у нашој старијој и новијој историји, и имајући у виду и древне Израиљце и Цркву Божију која је кроз све те недаће уколико се држала Светога писма и Светога предања, односно путева Светих отаца, они су у славу Божију преживљавали сваку болест и заразу, пандемију која их је задесила”, поручио је др Ненад Божовић, професор Православног богословског факултета у Београду.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Иванушка987
      Политика Online - А када прође пандемија
      WWW.POLITIKA.RS Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће... Сагледавајући потрекли париод и целокупну фаму око тзв пандемије и броја жртава/оболелих који не поткрепљује званичан статус болести, питамо се шта се крије иза кулиса....? Можда је ипак нешто друго по среди...? 
    • By Логос
      У контексту синоћ објављених мера Владе Уједињеног Краљевства, Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, донео је следећи акт за Архијерејско намесништво британско и ирско:     Богољубивоме свештенству и свој браћи и сестрама епархиотима британско-ирског намесништва   Сведоци смо у ове наше дане да модерни свет проживљава дубоку кризу и трагедију пандемије коронавирус, која није виђена још од светских ратних страхота и разарања. Пандемијом је захваћен у мањој или већој мери цео свет и стручњаци из области медицинске науке нас уверавају да најтежи дани и месеци тек следе. Јасно је да је ово велико искушење припуштено на људе и народе да преиспитамо наше односе према другим људима, према ближњима, природи и уопште свету у коме живимо јер нема никакве сумње да је људска гордост и грамзивост у корену ове до сада невиђене кризе. Ово време захтева и наш трезвен одговор на новонасталу ситуацију, а притом остајући потпуно смирени и без страха, загледани у самог Господа у Тројици, а руковођени љубављу према ближњима и свим људима, према целокупној Божијој творевини.   Наша богомспасавана Епархија британско-скандинавска простире се на простору седам држава западне и северне Европе стављајући нас и у том смислу пред искушење доношења јединствене одлуке за подручја различитих држава и народа, те одлука Влада тих држава и препорука и правила Националних здравствених служби у условима борбе против ширења корона вируса. Сагледавајући саопштења и поступке наше Свете Цркве у отаџбини Србији али и других помесних Православних цркава, доносимо своју Архијерејску одлуку за епархиоте у Великој Британији и која је у складу са најновим одлукама надлежне владе. Одлука ступа на снагу одмах , стављајући ван снаге све одлуке раније донесене по овим питању, и важиће до даљњег:   1. Од уторка 24. марта 2020. године обустављају се богослужења свештеници ће служити Свете Литургије без присуства народа.   2. Свака од парохија, ако то није већ учинила мора отказати све небогослужбене активности тј. недељне школе, фолклорне групе и друштвене услуге.   3. У Вашем молитвеном правилу а посебно свештеници у богослужењима додати посебну молитву Богу да нас избави од од присутне опасности епидемије и пошаље анђела чувара да бди над нама а Господ да исцели оболеле и поврати здравље.   4. Свештеници да не преносе уживо Свету Литургију путем техничких средстава умањујући и профанишући реалну мистику људског партиципирања и небоземног јединства у литургијској Светој чаши, чинећи од овог јединственог догађаја „ствар за гледање“. Само је пожељно да се прикаже на социјалним мрежама Литургија речи, конкретније, читање одељка из Апостолских посланица, Свето јеванђеље, свештеничка проповед и молитва за избаваљење од епидемије али не и канон евхаристије.   5. Свештеници и Управе црквених општина ће предузети и остале неопходне кораке у погледу задовољавања највиших хигијенских норми у Светим храмовима у условима светске пандемије, а у складу са нашим православним предањем.     6. Да се молимо за медицинске раднике који су на првој линији помоћи оболелима, радницима у трговинама и дежурним службама које тешко раде и брину да нормалан живот ипак буде омогућен.   Света Литургија је крајеугаони камен наше вере и бића. У Литургији благодарно приносимо Творцу дарове Његове творевине да би предокушали од небеске стварности и истинске радости. Болна је помисао да се за неко време удаљавамо од Свете тајне али нам овај историјски тренутак намеће другу духовну борбу не заборављајући да притом живимо литургијски и евхаристијски. Повлачење у изолацију, штитећи на тај начин себе и друге, не значи позив на ленчарење већ на духовни подвиг молитве, молитвеног тиховања, читања корисне литературе, обнове запостављених породичних односа... Повлачење од света и бег у тиховање многим је светим оцима значило духовно присаједињење Христу, те и ми овај наш, истина присилни, одлазак у изолацију, прихватимо као црквену заповест и великопосно послушање. Прихватимо у смиреној послушности ову своју неопходну жртву за добро свих и да нам Господ дометне вере и наде да се упркос недаћама радујемо нашем великопосном путовању према Васкрсу, крајњем и истинском смислу нашег живота.   + Д О С И Т Е Ј Епископ британско-скандинавски     Извор: Епархија британско-скандинавска
    • By Логос
      Апел свим духовним чедима, свима који долазе у Манастир Пиносаву и свим људима добре воље. Рече Господ Исус Христос: “Што не желиш себи, не чини другоме”.
       
      Драга браћо и сестре, удубљујући се у цитиране речи истинске љубави и бриге нашег Спаситеља за нас и наше ближње, приближујемо се истинској одговорности и правој љубави Христовој. Само озбиљношћу и одговорношћу према тајни и светињи живота, што и јесте хришћанска љубав на делу, можемо сачувати, колико до нас стоји, животе наших родитеља, и свих старијих људи и суграђана. Али не само њих већ и оних млађих, који такође могу бити угрожени корона вирусом.
      Манастир Пиносава придружује се одговорним апелима нашег Свјатјејшег Патријарха Иринеја, наших преосвећених епископа и целе наше Српске Православне Цркве као и одговорним апелима председника наше државе г. Александра Вучића у вези борбе са опасностима од корона вируса.
      Посебно молимо свакога ко се исповеда и духовно саветује у нашем Светом Манастиру, да за време ванредног стања у држави сви покажемо велику хришћанску и општељудску солидарност и дисциплину, уз стриктно поштовање савета нашег Патријарха, наших епископа, државних органа и здравствених радника о превентиви борбе против корона вируса.
      Нарочито молимо све млађе људе да, осим по потреби и уз потпуне мере заштите и превенције, не посећују своје старије рођаке и суграђане јер млађи ће и ако су заражени вирусом скоро сигурно преживети и проћи без озбиљнијих последица. Старији људи, ако ми млађи озбиљно не схватимо опасност која се надвила над свима, могу бити директно угрожени нашом небригом и непажњом. Најновије статистике око вируса Корона говоре да ће преко 20 процената оболелих који имају преко 70 година бити смртно угрожени и у критичном стању.
      Примери из Италије и Шпаније показали су да недисциплина, лакомисленост и немар могу најдиректније угрозити наше старе родитеље и пријатеље. Да трагедија буде већа, анализе из Италије и Шпаније говоре да су управо млађи, па чак и деца, из лакомислености и незнања преносили вирус својим родитељима и најстаријим рођацима, који су потом брзо завршавали у болницама. Многи од њих се нису вратили дома, међу своје највољеније.
      Зато, не допустимо да наша неопрезност, лакомисленост и неодговорност угрози ичији живот а посебно животе здравствених радника и наших старијих рођака и суграђана.
      Управо из те љубави која значи одговорност, свети апостол Павле вапије Коринћанима и свима нама речима хришћанске љубави: “Нико да не гледа шта је његово, него свако да гледа шта је другог”. (I Kop. 10, 24).
       Јеромонах Петар (Драгојловић)
       
      Извор: Видовдан

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...