Jump to content
Ведран*

Забрањене Теме и Мисија у Цркви: Питања за размишљање

Оцени ову тему

Recommended Posts

Желим још једном да се осврнем на јучерашњи догађај на сајту када је цела једна тема избрисана, како Уредништво Поуке.орг тврди, грешком. Тема се тицала спорног навода у тексту катихете Бранислава Илића под насловом „Пост у част Пресвете Богородице“. Бранислав Илић („ризница богословља“) је један од уредника Поуке.орг-а.

Сама тема на форуму је такође била постављена од стране Бранислава, јер се сада све вести са главне странице сајта аутоматски појављују као форумске теме.

У поменутом тексту се нашао следећи навод:

«Друго важно сведочанство о Успенском посту налазимо у томосу сједињења из 920. године, који каже да се Они који су ожењени могу причестити само три пута годишње, и то на празнике: Васкрскрсења Господњег, Рождества Господњег и на Успеније Пресвете Богородице.»

Након што су неки чланови форума поставили питање у вези овога цитата о. Зоран Ђуровић је пронашао и превео део Томоса који се наводи као извор. Из Томоса, по преводу оца Зорана, јасно се види да није реч о дозволи ожењенима да се причесте само три пута годишње, него да је реч о вишебрачнима који су под епитимијом, којима се дозвољава причешће на ове празнике.

Сва питања у вези овога текста, примедбе, разговор и сам превод Томоса који је отац Зоран послао, су убрзо били обрисани заједно са читавом темом. И то се, по тврдњи Уредништва, десило «грешком». То је грешком обрисао сам уредник Поуке.орг-а и управо писац тога текста катихета Бранислава Илић, да би одмах затим поставио нову тему у којој би био само његов поменути чланак без коментара о исправци, и без било какве назнаке извињења што је «грешком» обрисао туђе писање, што би у таквој ситуацији било очекивано.

Да је дошло само до исправке спорног дела без овога брисања ствар би се ту вероватно и завршила. Свакоме се дешавају грешке, ако прихватимо касније објашњење Бранислава, да му се грешка промакла (мада уз напомену да је направио ову грешку «држећи се слепо литературе» коју је користио!?). Међутим, будући да је ипак дошло до брисања порука других чланова, без најаве, без неке њихове кривице, једном речју без разлога, ја сам поставио Администрацији Поуке.орг питање искључиво везано за то зашто је та тема обрисана, овде:

Након мало одуговлачења, као што можете да видите, најзад се јавио Бранислав са својом поруком у којој се захваљује што му је указано на грешку и каже да је све исправио на Поукама, на сајту Патријаршије и на своме блогу. Три места на којима је текст објављен. Затим је навео ово изнад, већ поменуто, да је до грешке дошло тако што је се он слепо држао литературе. Дакле, све је то неко већ написао само је он искористио без додатне провере. Легитимно, зар не?  

Будући да се ради о прилично важној тврдњи, о. Зоран је, с правом, од Бранислава затражио да нас упути на ту литературу коју је користио јер би то очигледно требало да се исправи. Никаквог одговора на то није било. У међувремену се на теми јављао неко из Уредништва Поуке.орг бранећи, од непостојећег напада, личност Бранислава речима да је млад, да се труди, да он много ради, што нико није ни негирао ни пре ни после ових обраћања Уредништва. Али поред ове одбране и правдања, следиле су и сасвим неутемељене оптужбе на рачун чланова који су постављали ова питања (укључујући и мене). И то су биле веома тешке и увредљиве речи и оптужбе да черечимо Бранислава, да желимо да га спалимо и сличне несувислости, да се палимо ко хепо коцке, итд. и итс. Да би се након тога све напрасно завршило са брисањем порука одређених чланова (без ваљаног разлога) и закључавањем теме Питајте Администрацију «до даљњег» и бановањем неких чланова (без објаве и објашњења,у тајности).

Док се све ово дешавало по тврдњи особе (особа?) која пише са Поуке.орг, која је очигледно интимно упозната са Браниславовим кретањем, Бранислав није могао да одговори на питање, о изворима које је користио, зато што је отишао на вечерње. Остало је нејасно зашто није одговорио након вечерњег богослужења будући да је тема трајала до касно у ноћ, а нарочито због тога што је у време док је тема била активна Бранислав био на форуму?

Међутим, оно што ме је нагнало да све ово напишем јесте следеће.

Прво, као што сам рекао, Бранислав се захвалио за указану му грешку. Види овде:

Затим је рекао да је текст исправљен:

1. На поукама https://pouke.org/forum/index.php?/index/1346440445/1346440934/пост-у-част-пресвете-богородице-r10238/

2. На званичном сајту СПЦ  http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice_1

3. На његовом блогу http://branislavilic.blogspot.com/2018/08/blog-post_768.html

наводећи ове линкове.

Одмах да кажем да сам, чим је Бранислав послао поруку, погледао његов блог и заиста, по речи његовој, исправио је, боље рећи, обрисао је тај цео спорни део. Међутим, да видимо сада шта се десило након што је, дакле, једна тема на форуму била обрисана, друга на којој су постављана питања у везо овога закључана, неке поруке чланова обрисане, чланови бановани, и затим, без доказа, оптужени да су вређали некога и да је зато тема закључана, да су они криви. Шта се дакле десило после овога.

Кренимо редом:

1. На Поукама, Браниславов текст стоји на насловној страници као издвојени чланак. Први по реду.  И заиста у њему, по речи Браниславовој, нема спорног навода.

2. На званичном сајту СПЦ Бранислав нас наводи на текст који никакве везе нема са текстом о коме говоримо осим што му је наслов исти и што му је Бранислав аутор.

Ево садржаја на тој адреси:

MaxthonSnap20180816192104.png.bd313d6913821bf727c04d7d4892a1bd.png

Наравно прва помисао већини људи, па и мени, јесте да је због истоветног наслова текста дошло до тога да је он једноставно послао погрешан линк. И то је легитимно објашњење, осим што се за мој укус већ сада појављује много неких чудних грешака. Прва чудна грешка је наводно слепо држање литературе (за коју и дање не знамо која је, ко је то навео Бранислава да погреши?), па онда грешка брисања целе теме (све са преводом Томоса у коме му се указује на грешку за коју се са смирењем и љубављу захваљује), па грешка ђутања о томе да је тема грешком обрисана, па сада грешка у навођењу погрешног линка. Али има и она изрека ко много ради тај много и греши. А чули смо по сведочењу особе са Поуке.орг профила да он много ради. ОК.

Али ми идемо још мало дубље. Шта се још налази на сајту СПЦ? Тамо се и сада налази спорни текст Бранислава Илића на следећој адреси http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice

Па да прочитамо...

MaxthonSnap20180816193735.thumb.png.c16a452de108c6bc0c1b7d19f2c4699d.png

 

И гле чуда, у њему се и даље налази (вероватно опет грешком?) наводно обрисани  део текста о томе да се «ожењени могу причестити само три пута годишње». Како сад ово да објаснимо? Размишљао сам и нисам успео да закључим каква је ту грешка у питању?  Прво, ако је Бранислав искрено исправио прави текст (овај на који не указује јер у ономе на који указује није имао шта да исправља јер он говори о другој ствари), без обзира на погрешно копирани линк који води ка другом тексту, у тачном тексту на тачном линку (овоме) био би исправљени текст. Зар не? А као што видимо текст није исправљен. Или је исправљен па враћен на старо? Неко волшебије се десило! А да није Бранислав задужен и за сајт СПЦ па да и тамо исправља и мења текстове лако? Ако јесте, он је могао то да уради, и да исправи и да поново врати на старо. Можда ће неко рећи да сам овде злонамеран, јер он не би поново убацио нешто што је погрешно и што је већ једном исправио и за шта се још и захвалио у духу хришћанског смирења и љубави јер му је указано на грешку. Зар не? Па и ја мислим тако. Да нас није слагао да је исправио, па онда послао погрешан линк да завара траг? Ма не, то је још горе, рећи ће још злонамерније с моје стране. Но како ово да објаснимо? Ако нема приступ сајту СПЦ па да ово сам исправља, онда су га вероватно преварили у Патријаршији па му рекли да су исправили а нису, и он поверовао браћи и рекао нама да је исправљно, а оно није исправљено. И сад он на правди Божијој трпи ова моја питања. Може ли то? Немам појма. Ваљда је мање злонамерно с моје стране да као могућност понудим да у Патријаршији лажу Бранислава него да кажем да Бранислав лаже нас. Али добро. Да онда у братском духу само кажем да је најНЕвероватнија од свих опција та да је он текст исправио, па да је затим вратио на старо. Ту ћемо се сви сложити? То би било тешко за сварити? Зар не?

Добро. Идемо даље.

3. На блогу Бранислава Илића, као што сам већ рекао, проверио сам текст одмах након његове поруке у којој нам је јавио да је текст исправио. И заиста је тако било. Међутим шта се на блогу катихете Бранислава Илића налази сада? Па ево погледајте сами

 https://branislavilic.blogspot.com/2018/08/blog-post_768.html

MaxthonSnap20180816194113.thumb.png.92b70b19615988108ebc968aec9b8d79.png

 

Гле чуда! Како сад то? Да ли је то Бранислав прво избрисао спорни навод (као што смо имали прилику сви да видимо), а затим кад су сви бановани, теме закључане, и ствар завршена, опет вратио спорни навод у свој текст? Немогуће! Па зар управо не рекосмо да је то веома НЕвероватна опција и објашњење за оно се десило на сајту СПЦ? Ја не знам, ви закључите, или нека нам он сам одговори, ако жели и има времена. Или ћемо сматрати да се и то волшебно појавило неком влашком магијом или неком необјашњивом грешком?

Не треба одбацити ни логичку могућност да сам ја лажов. Да сам све ово измислио само да бих оклеветао младог и вредног катихету. За оне којима је то најлакше сварљиво објашњење, и који ће да се смире само ако то прихвате као објашњење, поручујем слободно нека тако верују. Ја волим да су људи срећни. У овом веку не желим да будем одговоран за било чије душевне патње, а у оном, ја не судим. Немојте да вас мучи бес и изједа. То није здраво за бубреге и изнутрице.   

У закључку, нарочито ми је занимљив Браниславов избор ова три сајта (Поуке, СПЦ и његов блог) да нам покаже и докаже како је смирено прихватио добронамерне примедбе у вези његовог текста. Међутим, вероватно опет грешком (?), волшебно, како ли, поткрало му се да помене још једно најмање 10ак места на којима је његов текст објављен. На свима местима са спорним наводом.

Изволите уживајте, ако можете:

https://dodjiividi.blogspot.com/2016/08/blog-post_53.html

https://dodjiividi.blogspot.com/2017/08/blog-post_76.html

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/47495-пост-у-част-пресвете-богородице/

http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice_0

http://www.pravoslavie.cl/sr/post-u-cast-presvete-bogorodice/

http://manastirvavedenje.org/post-u-chast-presvete-bogorodice/

http://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije/_/745.post-u-cast-presvete-bogorodice.html

http://eparhija-timocka.org/post-u-cast-presvete-bogorodice/

http://eparhija-timocka.org/post-u-cast-presvete-bogorodice-2/

http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2017/08/blog-post_35.html

 

Ја мислим да је довољно.

И на самом крају, желим да питам Администрацију, да ли је на форуму Поуке.орг дозовољено постављати питања, разговарати, па и расправљати о тематици која се тиче Цркве, мисије Цркве, и јавном деловању, са браћом и сестрама и о браћи и сестрама? Без цензуре и без напада и клеветања?

Желим вам свим да буде здрави и весели и миломе Богу приступачни.


П.С. Да не испадне да само критикујем. Морам да похвалим Бранислава зато што веома правилно, да не кажем стручно, придржава епископски жезал на богослужењима (с обе руке), што се види на фотографијама са његовог блога, а не као неки који не знају па се са жезлом подштапају. Ето!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам два питања:

1. Ко је банован? Нисам видела никакво админ, црвено обавештење.

2. Зар не постоји нека ревизија текстова који се објављују на званичним сајтовима СПЦ?

Можда некоме то делује небитно, али када лаик оде на сајт епархије или патријаршије и види овако нешто, он ће заиста мислити да сме да се причести само 3 пута годишње. Можда помисли да су ови што се причешћују непрестано некакви новотарци. Интернет је пун секташких сајтова, залута човек врло лако, нарочито ако се на црквеним сајтовима нађу нетачни или конфузни текстови. Нисмо сви теолози.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ведран* Поштовани, хвала Вам на овако великом труду, али заиста нема потребе да и након прихватања критике, извињења и исправљања грешке (тамо где је то било могуће), са моје стране, настављате да се бавите овим питањем. Више је него очигледно да ја Вама сметам, али верујте ми да нема потребе. Ако Вам сметам учинићу Вам част и лепо ћу да се повучем у потпуности са ПОУКА јер мени заиста овакве ситуације нису потребне, особито не у благословеним данима Светоуспенског поста у коме се налазимо...На све Ваше нападе и ружне речи ја нисам узвратио мржњом и понижавањем, већ сам само заблагодарио што сте ми указали на грешку и мислим да би у нормалним околностима било нормално да се ту стане и да се са тиме престане јер грешка може свакоме да се деси. 

 На крају, испунићу оно што сам и обећао, навешћу извор који сам користио и из којег се поткрала ова грешка:

614223668_.thumb.jpg.b8ab12b77e7e505661faa84ff0ee30d9.jpg

На једном месту проф. Мирковић пише: ...У КОЈЕ ПОСТОВЕ СЕ ТРИПУТ ОЖЕЊЕНИ ИМАЈУ ПРИЧЕСТИТИ... Е, то је део због кога је настала грешка у мом скромном тексту.  По мом скромном мишљењу, у духу нашег језика, у знаменитом делу проф. Мирковића "ХЕОРТОЛОГИЈА" требало би да пише: ТРЕЋЕБРАЧНИ (ОНИ КОЈИ СУ СТУПИЛИ У ТРЕЋИ БРАК ИЛИ ВИШЕБРАЧНИ),  само у наведене постоје могу да се причесте. А ово у књизи, ако се брзо прелети, може да доведе до погрешног разумевања.

На крају, ја свима још једном благодарим што су ми указали на грешку, молим за опроштај и још једном молим, ако је то могуће, да се престане са прозивањем, понижавањем и исмевањем. Ако Вам мој скормни и малени допринос на ПОУКАМА смета, слободно реците ја ћу лепо да се повучем јер сам човек који не воли расправе, свађе и сличне сцене које Ви упорно већ други дан за редом форсирате. Ваистину, наш императив треба да буде међусобна хришћанска љубав и доброта јер ЈЕДНИ ДРУГИМА НИШТА НЕ ДУГУЈЕМО, ЈЕДИНО СМО ДУЖНИ ДА ВОЛИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ ХРИШЋАНСКОМ ЉУБАВЉУ, ДА ПРАШТАМО, КАО И ДА У СВАКОМ ЧОВЕКУ ВИДИМО ЛИК БОЖЈИ. 

У хришћанској љубави и доброти,

Ваш брат у Христу Бранислав

 

---------------------------------------------------------------------------------

*Будући да не желим да настваљам дијалог ове врсте са Вама, ово је моје последње обраћање Вама по овом питању. Сваки вид нормалне и хришћанском љубављу и добротом испуњене комуникације са моје стране увек долази у обзир. Још једном благодарим и тражим опроштај!

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ведран* рече

3. На блогу Бранислава Илића, као што сам већ рекао, проверио сам текст одмах након његове поруке у којој нам је јавио да је текст исправио. И заиста је тако било. Међутим шта се на блогу катихете Бранислава Илића налази сада? Па ево погледајте сами

Сад сам погледао његов блог. Колико видим, спорни део га нема (опет или не, нисам у току :) ).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kriza, brate, kriza. Kakve sve gluposti pišu doktori teologije, nije čudo da obični teolozi, kao Bane, prave greške koje prave.

Nije on toliko kriv, koliko njegovi učitelji: prepisivači, plagijatori sa titulama i profanskim platama, itd.

Bagra je opasno ispunila Crkvu na svim mestima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Сад сам погледао његов блог. Колико видим, спорни део га нема (опет или не, нисам у току :) ).

Да, знам. Малопре чим се ова тема појавила га је опет обрисао. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ризница богословља Браниславе, ово је сасвим довољно... Нема потребе да се додатно правдаш... Ако некоме сметаш из ко зна каквих разлога то је само њихов проблем...многима смета и постојање Поука, сметају оснивачи, смета им све...

У конкретном случају мислим да је стцар истерана на чистац, с тим што је битно и то да се каже да многи не читају никакве текстове те да није било пар кометара ни ово не би било примећено. С тим у вези, опуштено...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

Да, знам. Малопре чим се ова тема појавила га је опет обрисао. 

Па шта ако га је обрисао? Увидео човек грешку и то је то. И шта ћемо сада? Рекох, вама је циљ да черечите не да се нешто и научи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Поуке.орг инфо рече

Па шта ако га је обрисао? Увидео човек грешку и то је то. И шта ћемо сада? Рекох, вама је циљ да черечите не да се нешто и научи. 

Па вама то није ништа, зато што и горе ствари радите (избацивање чланова без разлога). 

Ако човек нешто напише погрешно, па му се укаже на грешку, па он прихвати и избрише грешку, а онда заједнички закључате теме у којима се на ту грешку указивало, па онда исти тај човек врати своју грешку у текст, вама то није проблем? ОК. Има људи који другачије мисле.  

Ви можете да мени импутирате шта год желите, и да ми говорите о черечењу и паљењу и слично, и да ме осуђујете да мрзим некога, али ја говорим само о стварима које су чињеничне, за разлику од вас. Не измишљам, него износим јасне аргументе са доказима. Ако аргументи черече нечије туђе аргументе (не личности како злонамерно желите да сведете овај разговор на лични ниво), онда је то проблем тога који има лоше аргументе. 

Уосталом, ако сврха форума није да се суоче аргументи ја не знам шта је. А тим пре што је тема већа и од вас, а нарочито од мене, јер се тиче учења Цркве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог!
Задовољан сам истраживачким подхватом брата Ведрана. Тако би се требало приступати свим теолошким темама.
Задовољан сам, искрено јесам, одговорм брата Бранислава.
Идемо даље, на славу Бога Јединога!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ведран* Сврха форума јесте да се сучеле аргументи али сврха фирум ЖРУ нује малтретирање, што поједини покушавају, прозивање на личној осниви итд...а после кукакју како су бановани. Наравно да ће бити удаљени са сајта без икаквих додатних појашњења. На то нико нема права, нико.

Ок, изнео си став, закључили смо где је грешка, човек показао у чему је проблем, признао грешку...али ти и даље нестављаш. Наравно, увек ће да ти се придружи још неко и онда игранка траје ли траје и то све углавном на личној основи а човека и не познајете. Да ниси потпуно искрен у намерама говори ми и крај прве поруке. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Toma рече

Помаже Бог!
Задовољан сам истраживачким подхватом брата Ведрана. Тако би се требало приступати свим теолошким темама.
Задовољан сам, искрено јесам, одговорм брата Бранислава.
Идемо даље, на славу Бога Јединога!

Бог ти помогао. Наравно. Човек де труди у Цркви, за разлику од многих критиканата и од 90% поптуно незаинтересованих "теолога" којима је једини циљ да што пре обуку мантију и да пусте мозак на отаву. Бранислав се бар труди, кад направи грешку призна је. Свака част и за труд и за храброст. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Поуке.орг инфо рече

Да ниси потпуно искрен у намерама говори ми и крај прве поруке. 

Немаш ти појма. То је било заиста искрено јер многи то не знају, а он зна. Али у твоме уму изгледа да се роје све неки напади и черечења, без да и једном конкретно кажеш, ко шта и како је напао. Барем на форумима то може да се наведе јер је све црно на бело. Није на нивоу чула рекла казала. 

А о твојим логичким глупостима да не говоримо. Кажеш да га лично нападамо, а и не познајемо га. Твоје речи. Па где је ту памет? Како можеш да мрзиш некога, или да га нападаш на личној осови, а да га и не познајеш? То превазилази моју моћ резоновања. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ведран* ево човек ти написао поруку, што му ниси одговорио, него се прегањамо по теми? Да ли мислиш да је лажно рекао то што је рекао?

Они који су га лично нападали и исмејавали су бановани. Било ко да то чини орема било коме биће банован. Нема ту много приче.

Ниси искрен јер не би убацио уопште ту епизоду у текст, већ би се држао конкретне ствари. То је моје мишљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Протојереј Георгије Флоровски, Екуменизам, књига прва: догматске теме, са енглеског превео протођакон Радомир Ракић, Бијељина 2019, 307 страна.      Ове године је у издавачкој кући „Синај“ Епархије зворничко-тузланске објављен I том књиге „Екуменизам“ оца Георгија Флоровског. Премда су неки текстови из ове књиге били познати нашој читалачкој публици, они се сада појављују у новом, неупоредиво стручнијем преводу, читљивијем и у синтаксичко-стилистичком погледу.   Преводилац је доказани прегалац на пољу теолошке филологије, протођакон Радомир Ракић, који је нашој стручној богословској јавности познат и као аутор двотомне „Библијске енциклопедије“. Протођакон Ракић је, када је реч о поновном превођењу оних текстова Георгија Флоровског који су били доступни на српском језику, отклонио многе незанемарљиве грешке које су постојале у преводима ранијих преводилаца. Преводећи са енглеског изворника, преводилац је уложио велики литерарни труд како реченице у српском преводу Флоровскове књиге не би биле само пуки филолошки аналогон реченица из изворника. Како у нашем црквеном издаваштву нема много добрих примера овакве преводилачке праксе, потребно је истицати добре примере. У овом случају, када је посреди преводилачки подухват Радомира Ракића, реч је о тексту који млађим преводиоцима може послужити као узор. Не мање признање треба одати епископу зворничко-тузланском Фотију, који је још у Епархији далматинској осмислио и покренуо, са својим сарадницима, веома запажено издаваштво, и са неумањеним прегалаштвом наставио и као епископ зворничко-тузлански.   Књига Георгија Флоровског представља збирку његових студија, чланака и обраћања поводом разних црквено-теолошких питања. Све теме, пак, обједињује примарно еклисиолошка оптика из које се проматрају и питања екуменизма. Не мање актуелна него у време када је написана, ова збирка и данашње православне теологе и вернике православних Цркава упућује како на велики значај теме екуменизма, тако и на озбиљан богословски приступ овој тематици, који не би требало да има пуки социјални карактер. Писац предговора за српско издање Мирко Сајловић подсећа на то да је Флоровски био учесник многобројних конференција Светског савета цркава, не пледирајући никада за надконфесионални приступ овој важној проблематици. Напротив, писац студија о проблематици екуменизма одбијао је концепт својеврсне „Над-Цркве“ или „Супер-Цркве“.   Књига „Екуменизам I“ састоји се из шест поглавља. Први део посвећен је питању поновног уједињења и тешкоћама с тим у вези. Споменуту тешкоћу о. Георгије Флоровски види и у друштвено-политичким антагонизмима који су владали у минулом веку, а који су добрим делу и данас на снази. Писац то време назива временом напетости и у циљу пластичног представљања свога времена посеже за сликовитом органском метафором Арнолда Тојнбија, који говори о расколу у телу друштва. У овом поглављу Флоровски предузима и имплицитну критику либералних теолошких тенденција у Православној Цркви, критикујући позиције догматског минимализма. Како подела међу хришћанима има првенствено догматски смисао, по Флоровском, отуда се она не може превазићи уљудношћу и братском љубављу.   Штавише, према аутору књиге о екуменизму, настанком екуменског покрета постале су поделе и тешкоће још видљивијима. У том смислу, аутор реферира врло опсежно на чувену конференцију у Единбургу из прве половине прошлога века. Критички се осврћући на неке извештаје са конференције, Флоровски излаже критици и антиисторијски и антибогословски став појединих учесника. Сличну критику је поновио и у свом говору на Првој скупштини Светског савета цркава у Амстердаму 1948. године. Флоровски, наиме, увиђа оно што је и данас на снази: да јединство међу хришћанима врло често постоји у споредним питањима (indubiis), док нејединство влада у оним преко потребним (innecesariis). Одбијајући стратегију секуларног карактера као средство за постизање јединства, аутор пледира за богословски консензус као кључ јединства.   Дотичући се суштинских еклисиолошких питања, Флоровски отвара друго поглавље своје књиге. Он уз опрез приступа максими светога Кипријана Картагинског о томе да су канонске границе Цркве уједно и њене харизматске границе. Иако практичне импликације овог става светог Кипријана Црква, по Флоровском, Црква није прихватила (па тако Православна Црква признаје крштење „расколника“), не следи да је Кипријанов став за одбацивање. На овом месту Флоровски подвргава критици чувену теорију о гранама („Branch Theory“), помоћу које се на раскол у Цркви гледа на оптимистичан начин. По Георгију Флоровском, „не постоје ‘гране’ с једнаким правима. Исправније је рећи: болесне гране не сасуше се сместа“.   У оквиру овог другог поглавља, посвећеног учењем о Цркви, Флоровски разматра тему односа евхаристије и саборности. У споменутој студији, указујући на евхаристију као на откривење пуноће Цркве, аутор наглашава све оне богословске еклисиолошке поставке које су одавно постале општим местима у православном богословљу. То је опширније разрадио у чувеном есеју „Очев дом“, који следи након студије под називом „Евхаристија и саборност“, хришћанство идентификујући са Црквом. Надаље, у текстовима што следе у оквиру поглавља о Цркви, Флоровски ће се бавити темама еклисиолошког карактера црквеног васпитања, затим богословских основа светих тајни и молитвеног свакодневног живота.   Треће поглавље доноси разматрање богословља Реформације и његове фундираности у Новом Завету. Флоровски се, то треба нагласити, не бави разматрањем Лутерових теолошких поставки тако што би анализирао његове текстове. Он реферира на начелне богословске премисе Реформације, и подвргава их критици. Своје разматрање започиње на необичан начин: питањем о библијској утемељености монаштва. Кратком анализом новозаветних етичких поставки Флоровски указује на дубоку библијску утемељеност монаштва, узгредно се полемички осврћући на порицатеље библијског утемељења монашког етоса.   Веома значајан део представља Флоровскијева критика главних поставки књиге „Агапе и ерос“ Андерса Нигрена. Главна интенција Георгија Флоровског када је о Нигреновој књизи реч, састоји се у предочавању учитавања Лутерових поставки у ранохришћанску мисао, коју предузима овај шведски теолог. Дајући појму агапе радикално другачији смисао од појмова који су циркулисали у прехришћанској традицији, Нигрен је, по Флоровском, појму агапе дао моноенергистички карактер, одричући аспект људског подвига и учествовања у обликовању карактера љубави. Управо оваква поставка одлучујућа је и у одбацивању монаштва од стране теолога Реформације. Надаље, Флоровски указује на многе принципијелне разлике између православних богослова и протестантских поводом схватања усавршавања, милостиње, молитве, поста и девствености.   Четврто поглавље отвара тему православног гледишта на екуменизам. Укратко, Георгије Флоровски држи да се Православна Црква с правом саморазумева као истинска Црква. У том саморазумевању, пак, нема гордости нити охолости, по Флоровском. То не значи, међутим, да је овде на Земљи она у стању пуноће, и неопходно је да решава историјске захтеве и проблеме, као и да се бави властитим историјским лутањима и проблемима. Надаље, отац Георгије Флоровски излаже и најпроблематичније тачке спорења у екуменским разговорима: богословски став о свештенству, питања причешћивања и интеркомуније, итд.   У петом поглављу Флоровски излаже допринос Православља екуменском покрету. Укратко, деловање православних требало би да има мисионарски карактер, али не у смислу директне пропаганде или прозелитизма. Флоровски је свој концепт сажео у следећим речима: „Унутарњем убеђењу да је Православље апсолутна истина, требало би додати формално образложење зашто се Православље не може сврстати међу вероисповести, конфесије, па да се, споља гледано, под Православљем не могу подразумевати његови древни почеци и његова верност Предању. Православни богослов се не осећа изгубљеним међу колегама богословима другачијег опредељења или веровања, па и кад су ови у већини; ово управо из разлога што то нису његова лична схватања или теорије, нити је то тек неко богословско мишљење које он излаже пред колегама, него је то непорециво и неизменљиво учење васељенске Цркве“. У наставку поглавља, Флоровски посвећује пажњу путевима православнога богословља на тлу Русије и Америке, неретко заузимајући критички став према разним псевдоморфозама црквеног етоса.   Шесто и потоње поглавље састоји се из рецензија и критика, које је Флоровски писао поводом екуменистичких позиција тројице теолога: Зандера, Хенрија Нелсона Вимана и  Стефана Цанкова. Критички испитујући позиције њихове екуменистичке мисли, Флоровски обликује специфичан, православни приступ проблематици екуменизма. Православни приступ – али не у конфесионалном значењу те речи, већ у оном који је о. Георгију својствен – приступ евхаристијски и примарно догматски.   За православну теологију у нашој помесној Цркви ова књига је од непроцењивог значаја. Иако није реч о уџбенику за екуменску теологију, књига „Екуменизам“ Георгија Флоровског умногоме представља систематизовано представљање многих важних проблема, актуелних и у данашњим међуцрквеним дијалозима. Коначно, она је опомињућа када је реч о пренагљеним, надконфесионалним стремљењима многих православних богослова, будући лишена тзв. вагирног или вагабундног карактера религиозности, да употребимо израз немачких социолога религије. Вагабундна религиозност подразумева етос прилагођавања ефемерним религијским и секуларним трендовима, и води брисању оних граница које Цркву одвајају од света. Иако те границе нису оштро повучене, те нисмо у стању увек да их разазнамо, несумњиво је да оне постоје.     Марко Делић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У Библиотеци Вуковог завичаја у Лозници, у склопу Православне школе родитељства, а у  организацији Црквене општине Тршић, одржана је духовна трибина на којој је протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије Светог Петара Цетињског, говорио о мисији Цркве у 21. веку. Вашој пажњи препоручујемо ово надахнуто предавање.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од александар живаљев,
      Данас је министарство правде Републике Литваније регистровало "Литванску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије".
      У Литванији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Литванска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Литванска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина).
      Све време је постојала, током обновљене независности Литваније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као "Литванска аутономна православна црква" која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи.
      Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха.
      С друге стране, литвански закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Литванска православна црква Московске патријаршије.
      Данас се то променило. У Литванској православној цркви страхује се да би регистрација "аутономаша" могла да доведе до ситуације сличне украјинској.
      Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Литванији.
      Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља.
      По материјалима Савеза православних журналиста, за Поуке.орг приредио: А.Ж.
       

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Данас је министарство правде Републике Литваније регистровало "Литванску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије".
      У Литванији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Литванска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Литванска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина).
      Све време је постојала, током обновљене независности Литваније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као "Литванска аутономна православна црква" која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи.
      Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха.
      С друге стране, литвански закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Литванска православна црква Московске патријаршије.
      Данас се то променило. У Литванској православној цркви страхује се да би регистрација "аутономаша" могла да доведе до ситуације сличне украјинској.
      Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Литванији.
      Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља.
      По материјалима Савеза православних журналиста, за Поуке.орг приредио: А.Ж.
       
    • Од Логос,
      Дана 11. октобра 2019. године јерарх Јеладске Православне Цркве Митрополит керкирски и паксијски Нектарије позвао је епископе Јеладске Цркве да не доносе одлуку о признавању „ПЦУ“. Ово је јуче саопштила грчка агенција за црквене вести „Ромфеја“, преноси Информационо-просветитељска служба УПЦ позивајући се на сајт ОСЦО.     Владика је између осталог рекао: „Не сматрам да је одговарајуће време за доношење одлуке о тако болном питању, јер геополитички услови у овом региону нису мирни, зато ће свака одлука изазвати тешкоће у нашој отаџбини. Мислим да треба одложити доношење ове одлуке.“   Осим тога, митрополит сматра да о овој теми прве треба да се изјасне помесне Цркве које су старије по диптиху. „Сложио бих се да ми као Грчка Црква начинимо покушај да будемо посредници за почетак дијалога између Васељенском патријаршијом и Руском Православном Црквом у овом питању,“ – рекао је у закључку.     Извор: Православие.ру

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...