Jump to content
Ведран*

Забрањене Теме и Мисија у Цркви: Питања за размишљање

Оцени ову тему

Recommended Posts

Желим још једном да се осврнем на јучерашњи догађај на сајту када је цела једна тема избрисана, како Уредништво Поуке.орг тврди, грешком. Тема се тицала спорног навода у тексту катихете Бранислава Илића под насловом „Пост у част Пресвете Богородице“. Бранислав Илић („ризница богословља“) је један од уредника Поуке.орг-а.

Сама тема на форуму је такође била постављена од стране Бранислава, јер се сада све вести са главне странице сајта аутоматски појављују као форумске теме.

У поменутом тексту се нашао следећи навод:

«Друго важно сведочанство о Успенском посту налазимо у томосу сједињења из 920. године, који каже да се Они који су ожењени могу причестити само три пута годишње, и то на празнике: Васкрскрсења Господњег, Рождества Господњег и на Успеније Пресвете Богородице.»

Након што су неки чланови форума поставили питање у вези овога цитата о. Зоран Ђуровић је пронашао и превео део Томоса који се наводи као извор. Из Томоса, по преводу оца Зорана, јасно се види да није реч о дозволи ожењенима да се причесте само три пута годишње, него да је реч о вишебрачнима који су под епитимијом, којима се дозвољава причешће на ове празнике.

Сва питања у вези овога текста, примедбе, разговор и сам превод Томоса који је отац Зоран послао, су убрзо били обрисани заједно са читавом темом. И то се, по тврдњи Уредништва, десило «грешком». То је грешком обрисао сам уредник Поуке.орг-а и управо писац тога текста катихета Бранислава Илић, да би одмах затим поставио нову тему у којој би био само његов поменути чланак без коментара о исправци, и без било какве назнаке извињења што је «грешком» обрисао туђе писање, што би у таквој ситуацији било очекивано.

Да је дошло само до исправке спорног дела без овога брисања ствар би се ту вероватно и завршила. Свакоме се дешавају грешке, ако прихватимо касније објашњење Бранислава, да му се грешка промакла (мада уз напомену да је направио ову грешку «држећи се слепо литературе» коју је користио!?). Међутим, будући да је ипак дошло до брисања порука других чланова, без најаве, без неке њихове кривице, једном речју без разлога, ја сам поставио Администрацији Поуке.орг питање искључиво везано за то зашто је та тема обрисана, овде:

Након мало одуговлачења, као што можете да видите, најзад се јавио Бранислав са својом поруком у којој се захваљује што му је указано на грешку и каже да је све исправио на Поукама, на сајту Патријаршије и на своме блогу. Три места на којима је текст објављен. Затим је навео ово изнад, већ поменуто, да је до грешке дошло тако што је се он слепо држао литературе. Дакле, све је то неко већ написао само је он искористио без додатне провере. Легитимно, зар не?  

Будући да се ради о прилично важној тврдњи, о. Зоран је, с правом, од Бранислава затражио да нас упути на ту литературу коју је користио јер би то очигледно требало да се исправи. Никаквог одговора на то није било. У међувремену се на теми јављао неко из Уредништва Поуке.орг бранећи, од непостојећег напада, личност Бранислава речима да је млад, да се труди, да он много ради, што нико није ни негирао ни пре ни после ових обраћања Уредништва. Али поред ове одбране и правдања, следиле су и сасвим неутемељене оптужбе на рачун чланова који су постављали ова питања (укључујући и мене). И то су биле веома тешке и увредљиве речи и оптужбе да черечимо Бранислава, да желимо да га спалимо и сличне несувислости, да се палимо ко хепо коцке, итд. и итс. Да би се након тога све напрасно завршило са брисањем порука одређених чланова (без ваљаног разлога) и закључавањем теме Питајте Администрацију «до даљњег» и бановањем неких чланова (без објаве и објашњења,у тајности).

Док се све ово дешавало по тврдњи особе (особа?) која пише са Поуке.орг, која је очигледно интимно упозната са Браниславовим кретањем, Бранислав није могао да одговори на питање, о изворима које је користио, зато што је отишао на вечерње. Остало је нејасно зашто није одговорио након вечерњег богослужења будући да је тема трајала до касно у ноћ, а нарочито због тога што је у време док је тема била активна Бранислав био на форуму?

Међутим, оно што ме је нагнало да све ово напишем јесте следеће.

Прво, као што сам рекао, Бранислав се захвалио за указану му грешку. Види овде:

Затим је рекао да је текст исправљен:

1. На поукама https://pouke.org/forum/index.php?/index/1346440445/1346440934/пост-у-част-пресвете-богородице-r10238/

2. На званичном сајту СПЦ  http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice_1

3. На његовом блогу http://branislavilic.blogspot.com/2018/08/blog-post_768.html

наводећи ове линкове.

Одмах да кажем да сам, чим је Бранислав послао поруку, погледао његов блог и заиста, по речи његовој, исправио је, боље рећи, обрисао је тај цео спорни део. Међутим, да видимо сада шта се десило након што је, дакле, једна тема на форуму била обрисана, друга на којој су постављана питања у везо овога закључана, неке поруке чланова обрисане, чланови бановани, и затим, без доказа, оптужени да су вређали некога и да је зато тема закључана, да су они криви. Шта се дакле десило после овога.

Кренимо редом:

1. На Поукама, Браниславов текст стоји на насловној страници као издвојени чланак. Први по реду.  И заиста у њему, по речи Браниславовој, нема спорног навода.

2. На званичном сајту СПЦ Бранислав нас наводи на текст који никакве везе нема са текстом о коме говоримо осим што му је наслов исти и што му је Бранислав аутор.

Ево садржаја на тој адреси:

MaxthonSnap20180816192104.png.bd313d6913821bf727c04d7d4892a1bd.png

Наравно прва помисао већини људи, па и мени, јесте да је због истоветног наслова текста дошло до тога да је он једноставно послао погрешан линк. И то је легитимно објашњење, осим што се за мој укус већ сада појављује много неких чудних грешака. Прва чудна грешка је наводно слепо држање литературе (за коју и дање не знамо која је, ко је то навео Бранислава да погреши?), па онда грешка брисања целе теме (све са преводом Томоса у коме му се указује на грешку за коју се са смирењем и љубављу захваљује), па грешка ђутања о томе да је тема грешком обрисана, па сада грешка у навођењу погрешног линка. Али има и она изрека ко много ради тај много и греши. А чули смо по сведочењу особе са Поуке.орг профила да он много ради. ОК.

Али ми идемо још мало дубље. Шта се још налази на сајту СПЦ? Тамо се и сада налази спорни текст Бранислава Илића на следећој адреси http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice

Па да прочитамо...

MaxthonSnap20180816193735.thumb.png.c16a452de108c6bc0c1b7d19f2c4699d.png

 

И гле чуда, у њему се и даље налази (вероватно опет грешком?) наводно обрисани  део текста о томе да се «ожењени могу причестити само три пута годишње». Како сад ово да објаснимо? Размишљао сам и нисам успео да закључим каква је ту грешка у питању?  Прво, ако је Бранислав искрено исправио прави текст (овај на који не указује јер у ономе на који указује није имао шта да исправља јер он говори о другој ствари), без обзира на погрешно копирани линк који води ка другом тексту, у тачном тексту на тачном линку (овоме) био би исправљени текст. Зар не? А као што видимо текст није исправљен. Или је исправљен па враћен на старо? Неко волшебије се десило! А да није Бранислав задужен и за сајт СПЦ па да и тамо исправља и мења текстове лако? Ако јесте, он је могао то да уради, и да исправи и да поново врати на старо. Можда ће неко рећи да сам овде злонамеран, јер он не би поново убацио нешто што је погрешно и што је већ једном исправио и за шта се још и захвалио у духу хришћанског смирења и љубави јер му је указано на грешку. Зар не? Па и ја мислим тако. Да нас није слагао да је исправио, па онда послао погрешан линк да завара траг? Ма не, то је још горе, рећи ће још злонамерније с моје стране. Но како ово да објаснимо? Ако нема приступ сајту СПЦ па да ово сам исправља, онда су га вероватно преварили у Патријаршији па му рекли да су исправили а нису, и он поверовао браћи и рекао нама да је исправљно, а оно није исправљено. И сад он на правди Божијој трпи ова моја питања. Може ли то? Немам појма. Ваљда је мање злонамерно с моје стране да као могућност понудим да у Патријаршији лажу Бранислава него да кажем да Бранислав лаже нас. Али добро. Да онда у братском духу само кажем да је најНЕвероватнија од свих опција та да је он текст исправио, па да је затим вратио на старо. Ту ћемо се сви сложити? То би било тешко за сварити? Зар не?

Добро. Идемо даље.

3. На блогу Бранислава Илића, као што сам већ рекао, проверио сам текст одмах након његове поруке у којој нам је јавио да је текст исправио. И заиста је тако било. Међутим шта се на блогу катихете Бранислава Илића налази сада? Па ево погледајте сами

 https://branislavilic.blogspot.com/2018/08/blog-post_768.html

MaxthonSnap20180816194113.thumb.png.92b70b19615988108ebc968aec9b8d79.png

 

Гле чуда! Како сад то? Да ли је то Бранислав прво избрисао спорни навод (као што смо имали прилику сви да видимо), а затим кад су сви бановани, теме закључане, и ствар завршена, опет вратио спорни навод у свој текст? Немогуће! Па зар управо не рекосмо да је то веома НЕвероватна опција и објашњење за оно се десило на сајту СПЦ? Ја не знам, ви закључите, или нека нам он сам одговори, ако жели и има времена. Или ћемо сматрати да се и то волшебно појавило неком влашком магијом или неком необјашњивом грешком?

Не треба одбацити ни логичку могућност да сам ја лажов. Да сам све ово измислио само да бих оклеветао младог и вредног катихету. За оне којима је то најлакше сварљиво објашњење, и који ће да се смире само ако то прихвате као објашњење, поручујем слободно нека тако верују. Ја волим да су људи срећни. У овом веку не желим да будем одговоран за било чије душевне патње, а у оном, ја не судим. Немојте да вас мучи бес и изједа. То није здраво за бубреге и изнутрице.   

У закључку, нарочито ми је занимљив Браниславов избор ова три сајта (Поуке, СПЦ и његов блог) да нам покаже и докаже како је смирено прихватио добронамерне примедбе у вези његовог текста. Међутим, вероватно опет грешком (?), волшебно, како ли, поткрало му се да помене још једно најмање 10ак места на којима је његов текст објављен. На свима местима са спорним наводом.

Изволите уживајте, ако можете:

https://dodjiividi.blogspot.com/2016/08/blog-post_53.html

https://dodjiividi.blogspot.com/2017/08/blog-post_76.html

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/47495-пост-у-част-пресвете-богородице/

http://spc.rs/sr/post_u_chast_presvete_bogorodice_0

http://www.pravoslavie.cl/sr/post-u-cast-presvete-bogorodice/

http://manastirvavedenje.org/post-u-chast-presvete-bogorodice/

http://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije/_/745.post-u-cast-presvete-bogorodice.html

http://eparhija-timocka.org/post-u-cast-presvete-bogorodice/

http://eparhija-timocka.org/post-u-cast-presvete-bogorodice-2/

http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2017/08/blog-post_35.html

 

Ја мислим да је довољно.

И на самом крају, желим да питам Администрацију, да ли је на форуму Поуке.орг дозовољено постављати питања, разговарати, па и расправљати о тематици која се тиче Цркве, мисије Цркве, и јавном деловању, са браћом и сестрама и о браћи и сестрама? Без цензуре и без напада и клеветања?

Желим вам свим да буде здрави и весели и миломе Богу приступачни.


П.С. Да не испадне да само критикујем. Морам да похвалим Бранислава зато што веома правилно, да не кажем стручно, придржава епископски жезал на богослужењима (с обе руке), што се види на фотографијама са његовог блога, а не као неки који не знају па се са жезлом подштапају. Ето!
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Имам два питања:

1. Ко је банован? Нисам видела никакво админ, црвено обавештење.

2. Зар не постоји нека ревизија текстова који се објављују на званичним сајтовима СПЦ?

Можда некоме то делује небитно, али када лаик оде на сајт епархије или патријаршије и види овако нешто, он ће заиста мислити да сме да се причести само 3 пута годишње. Можда помисли да су ови што се причешћују непрестано некакви новотарци. Интернет је пун секташких сајтова, залута човек врло лако, нарочито ако се на црквеним сајтовима нађу нетачни или конфузни текстови. Нисмо сви теолози.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја од твоја два питања, само на једно имам делимичан одговор, али оставићу онима који имају потпун одговор да ти га дају. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ведран* Поштовани, хвала Вам на овако великом труду, али заиста нема потребе да и након прихватања критике, извињења и исправљања грешке (тамо где је то било могуће), са моје стране, настављате да се бавите овим питањем. Више је него очигледно да ја Вама сметам, али верујте ми да нема потребе. Ако Вам сметам учинићу Вам част и лепо ћу да се повучем у потпуности са ПОУКА јер мени заиста овакве ситуације нису потребне, особито не у благословеним данима Светоуспенског поста у коме се налазимо...На све Ваше нападе и ружне речи ја нисам узвратио мржњом и понижавањем, већ сам само заблагодарио што сте ми указали на грешку и мислим да би у нормалним околностима било нормално да се ту стане и да се са тиме престане јер грешка може свакоме да се деси. 

 На крају, испунићу оно што сам и обећао, навешћу извор који сам користио и из којег се поткрала ова грешка:

614223668_.thumb.jpg.b8ab12b77e7e505661faa84ff0ee30d9.jpg

На једном месту проф. Мирковић пише: ...У КОЈЕ ПОСТОВЕ СЕ ТРИПУТ ОЖЕЊЕНИ ИМАЈУ ПРИЧЕСТИТИ... Е, то је део због кога је настала грешка у мом скромном тексту.  По мом скромном мишљењу, у духу нашег језика, у знаменитом делу проф. Мирковића "ХЕОРТОЛОГИЈА" требало би да пише: ТРЕЋЕБРАЧНИ (ОНИ КОЈИ СУ СТУПИЛИ У ТРЕЋИ БРАК ИЛИ ВИШЕБРАЧНИ),  само у наведене постоје могу да се причесте. А ово у књизи, ако се брзо прелети, може да доведе до погрешног разумевања.

На крају, ја свима још једном благодарим што су ми указали на грешку, молим за опроштај и још једном молим, ако је то могуће, да се престане са прозивањем, понижавањем и исмевањем. Ако Вам мој скормни и малени допринос на ПОУКАМА смета, слободно реците ја ћу лепо да се повучем јер сам човек који не воли расправе, свађе и сличне сцене које Ви упорно већ други дан за редом форсирате. Ваистину, наш императив треба да буде међусобна хришћанска љубав и доброта јер ЈЕДНИ ДРУГИМА НИШТА НЕ ДУГУЈЕМО, ЈЕДИНО СМО ДУЖНИ ДА ВОЛИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ ХРИШЋАНСКОМ ЉУБАВЉУ, ДА ПРАШТАМО, КАО И ДА У СВАКОМ ЧОВЕКУ ВИДИМО ЛИК БОЖЈИ. 

У хришћанској љубави и доброти,

Ваш брат у Христу Бранислав

 

---------------------------------------------------------------------------------

*Будући да не желим да настваљам дијалог ове врсте са Вама, ово је моје последње обраћање Вама по овом питању. Сваки вид нормалне и хришћанском љубављу и добротом испуњене комуникације са моје стране увек долази у обзир. Још једном благодарим и тражим опроштај!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Ведран* рече

3. На блогу Бранислава Илића, као што сам већ рекао, проверио сам текст одмах након његове поруке у којој нам је јавио да је текст исправио. И заиста је тако било. Међутим шта се на блогу катихете Бранислава Илића налази сада? Па ево погледајте сами

Сад сам погледао његов блог. Колико видим, спорни део га нема (опет или не, нисам у току :) ).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kriza, brate, kriza. Kakve sve gluposti pišu doktori teologije, nije čudo da obični teolozi, kao Bane, prave greške koje prave.

Nije on toliko kriv, koliko njegovi učitelji: prepisivači, plagijatori sa titulama i profanskim platama, itd.

Bagra je opasno ispunila Crkvu na svim mestima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Сад сам погледао његов блог. Колико видим, спорни део га нема (опет или не, нисам у току :) ).

Да, знам. Малопре чим се ова тема појавила га је опет обрисао. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@ризница богословља Браниславе, ово је сасвим довољно... Нема потребе да се додатно правдаш... Ако некоме сметаш из ко зна каквих разлога то је само њихов проблем...многима смета и постојање Поука, сметају оснивачи, смета им све...

У конкретном случају мислим да је стцар истерана на чистац, с тим што је битно и то да се каже да многи не читају никакве текстове те да није било пар кометара ни ово не би било примећено. С тим у вези, опуштено...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Да, знам. Малопре чим се ова тема појавила га је опет обрисао. 

Па шта ако га је обрисао? Увидео човек грешку и то је то. И шта ћемо сада? Рекох, вама је циљ да черечите не да се нешто и научи. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Поуке.орг инфо рече

Па шта ако га је обрисао? Увидео човек грешку и то је то. И шта ћемо сада? Рекох, вама је циљ да черечите не да се нешто и научи. 

Па вама то није ништа, зато што и горе ствари радите (избацивање чланова без разлога). 

Ако човек нешто напише погрешно, па му се укаже на грешку, па он прихвати и избрише грешку, а онда заједнички закључате теме у којима се на ту грешку указивало, па онда исти тај човек врати своју грешку у текст, вама то није проблем? ОК. Има људи који другачије мисле.  

Ви можете да мени импутирате шта год желите, и да ми говорите о черечењу и паљењу и слично, и да ме осуђујете да мрзим некога, али ја говорим само о стварима које су чињеничне, за разлику од вас. Не измишљам, него износим јасне аргументе са доказима. Ако аргументи черече нечије туђе аргументе (не личности како злонамерно желите да сведете овај разговор на лични ниво), онда је то проблем тога који има лоше аргументе. 

Уосталом, ако сврха форума није да се суоче аргументи ја не знам шта је. А тим пре што је тема већа и од вас, а нарочито од мене, јер се тиче учења Цркве. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог!
Задовољан сам истраживачким подхватом брата Ведрана. Тако би се требало приступати свим теолошким темама.
Задовољан сам, искрено јесам, одговорм брата Бранислава.
Идемо даље, на славу Бога Јединога!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ведран* Сврха форума јесте да се сучеле аргументи али сврха фирум ЖРУ нује малтретирање, што поједини покушавају, прозивање на личној осниви итд...а после кукакју како су бановани. Наравно да ће бити удаљени са сајта без икаквих додатних појашњења. На то нико нема права, нико.

Ок, изнео си став, закључили смо где је грешка, човек показао у чему је проблем, признао грешку...али ти и даље нестављаш. Наравно, увек ће да ти се придружи још неко и онда игранка траје ли траје и то све углавном на личној основи а човека и не познајете. Да ниси потпуно искрен у намерама говори ми и крај прве поруке. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Toma рече

Помаже Бог!
Задовољан сам истраживачким подхватом брата Ведрана. Тако би се требало приступати свим теолошким темама.
Задовољан сам, искрено јесам, одговорм брата Бранислава.
Идемо даље, на славу Бога Јединога!

Бог ти помогао. Наравно. Човек де труди у Цркви, за разлику од многих критиканата и од 90% поптуно незаинтересованих "теолога" којима је једини циљ да што пре обуку мантију и да пусте мозак на отаву. Бранислав се бар труди, кад направи грешку призна је. Свака част и за труд и за храброст. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Поуке.орг инфо рече

Да ниси потпуно искрен у намерама говори ми и крај прве поруке. 

Немаш ти појма. То је било заиста искрено јер многи то не знају, а он зна. Али у твоме уму изгледа да се роје све неки напади и черечења, без да и једном конкретно кажеш, ко шта и како је напао. Барем на форумима то може да се наведе јер је све црно на бело. Није на нивоу чула рекла казала. 

А о твојим логичким глупостима да не говоримо. Кажеш да га лично нападамо, а и не познајемо га. Твоје речи. Па где је ту памет? Како можеш да мрзиш некога, или да га нападаш на личној осови, а да га и не познајеш? То превазилази моју моћ резоновања. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ведран* ево човек ти написао поруку, што му ниси одговорио, него се прегањамо по теми? Да ли мислиш да је лажно рекао то што је рекао?

Они који су га лично нападали и исмејавали су бановани. Било ко да то чини орема било коме биће банован. Нема ту много приче.

Ниси искрен јер не би убацио уопште ту епизоду у текст, већ би се држао конкретне ствари. То је моје мишљење.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим Апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. Према дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Ова богонадахнута мисао знаменитог старца Порфирија указује да је мисија неодвојива од молитвеног искуства Цркве.   Бројна су светоотачка сведочанства о тиховању и исихастима, те тако у петом веку се спомиње у палестинском манастиру Светога Саве пустињак Јован који проводи живот у „молитвеном тиховању". Посебно сведочанство налазимо у знаменитој „Лествициˮ, надасве познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера Преподобног Јована Лествичника. Овај духоносни подвижник читаво поглавље (27. слово) посвећује „Свештеном тиховању тела и душе" и „разлици и разликовању мировања". Са друге стране, тумачећи Псалме Свети Григорије Ниски подсећа да је Мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању.    Често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, важно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег. Са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ваистину, гласније од говора, јер је оно тишина која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег. Ко задобије такво молитвено тиховање, каже Свети Јован Лествичник, познао је дубину тајни. У истом духу Свети Григорије Богослов каже да  „Бога треба више помињати него дисатиˮ. Дакле, без молитвеног тиховања не можемо се очистити ни познати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо Божију силу и промисао из божанских речи које читамо или појемо.    Из наведених светоотачких сведочанства долазимо до чињенице да најсавршенији начин молитве јесте молитвено тиховање. Молитвено ћутање јер речи уступају место молитвеној тишини срца, због тога преподобни Порфирије саветује: „Молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-вамо. На благ начин треба да поставимо Христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: „Господе Исусе Христе, помилуј меˮ. Не мисли ни на шта осим на речи: „Господе Исусе Христе, помилуј меˮ, ништа друго, ништа; спокојно, отворених очију, како не бисте пали у опасност од фантазија и заблуда. Са пажњом и преданошћу обраћајте се Христуˮ, саветује велики проповедник љубави Божје и учитељ молитве.    У каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање?   Свештено богослужење као живи живот, и као дисање Цркве, али и као њено саборно памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије. Стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер. Имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да мисија Цркве и њен катихетски значај није сагледан само на духовно васпитавање човековог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједнице. Да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју Цркве, на почетку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско) сабрање као темељ и као круна свега. Молитвеним актом Црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ Божји, већ ствара и нову молитвену културу, како у поједницу, тако и у заједници. Узмимо као пример реч „култураˮ. Ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ" - за свештено богослужење и молитвени живот Цркве као богочовечанске заједнице.    На крају, ако је молитва темељ и непрестани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, а црквена мисија кроз то — молитвена мисија, онда је и молитвеношћу прожета мисија, једина истинска црквена мисија која све препорађа и рађа дивне и благословене плодове.   Катихета Бранислав Илић       *Објављено у јулско-августовском 374. броју Православног мисионара (стр. 32-33)    
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предање Цркве нам сведочи да се Господ Исус Христос по Васкрсењу прво јавио својој Мајци, Марији Дјеви, иако то нигде није остало забележено у Јеванђељима. Разлог зашто то није записано је, како нам то древни тумачи објашњавају, да непријатељи хришћанства не би оспорили такво сведочанство Васкрсења као непоуздано, будући да потиче од мајке - (извод из уредничког уводника)     Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уредништво "Православног мисионара" је увек благодарно браћи и сестрама из Црне Горе на сарадњи!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": Пастирска брига Цркве се пројављује и кроз "Православни мисионар" као званично мисионарско гласило!   Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Сваки нови број "Православног мисионара" је нова радост, ново подстицање на духовно узрастање!     Пасхална радост употпуњена је новим 373. Бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе.    Овај трећи број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „На путу за Емаусˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    Хришћански живот подразумева непрестано хођење светотајинским и световрлинским путем који нас води ка вечној радости Царства небеског. Вођени овом истином у својим срцима опитно осетимо да хришћански етос подразумева непрестану Литургију, тј. непрестано налажење на путу за Емаус и препознавање Господа нашег у свим живоним сегментима, а најопитније у Литургији као центру нашег живота, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.    Новопрестављени Епископ ваљевски Г. Милутин, чија се фотографија налази на насловној страни овог броја, остаће нам истински пример хришћанске љубав, непоколебиве вере, поуздане наде, али и пример неуморног и постојаног хођења на путу за Емаус, истакао је катихета Бранислав Илић.     САДРЖАЈ:    *РЕЧ УРЕДНИКА: "Не гораше ли срце наше"   *РЕЧ АРХИЈЕРЕЈА: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г. Сергијем (Карановићем): Литургија је наша спона са вјечношћу!   *РЕЧ ПАСТИРА: Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина у Митрополији црногорско-приморској - Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав!   *ИЗ СВЕТООТАЧКЕ РИЗНИЦЕ: Свети Игнатије Брјанчанинов - Хришћански пастир и уметник хришћанин   *МАТЕРИК: Света мученица Ермиона   *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Пети Васељенски Сабор   *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Свети Владика Николај - Зашто је он генерал?   *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II)   ***ТЕМА БРОЈА:***   *Катихета Владимир Пекић: Пут ка препознавању   *Протонамесник Александар Јевтић: Пут богопознања   *Катихета Бранислав Илић: Евхаристија - непрекидни обед у Емаусу   *Небојша Ћосовић (превод са руског језика): Прогледавање ученика у Емаусу   *Др Ђорђе Вуковић: Српски ходочасници на путу за Емаус   *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Пуача   *СВЕТА ГОРА: Скит Светог Апостола Андреја Првозваног   *СВЕТА ЗЕМЉА: Лавра Светог Саве Освећеног     *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Магарац     Повезан садржај:    Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу   Игуман Макарије: Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав!   Епископ Сергије: Литургија је наша спона са вјечношћу!     Извор: Православни мисионар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред нама је Томина недјеља. Зашто је она битна у циклусу празновања Васкрса, Христовог васкрсења?     – Сви су чули за израз невјерни Тома, којим се карактерише не само један тип човјека, већ и означава једна страна свечовјечанска којој је потребна потврда вјере, данас би рекли увјерења која можемо живјети као изразе сопствене воље само ако их освједочимо. Црква прославља прву недељу послије Васкрса као недељу апостола Томе или потврду Васкрса, који се увјерио у оно што је вјеровао, али и више од тога. Апостол Тома није само искушавао своју вјеру већ и ишчекивао да се његова љубав у Христоса обнови, која је устрептала у данима од Његове смрти до Васкрсења, па кад се увјерио у ране Христове узвикује као заљубљени човјек из цијелога свога бића који је пронашао поново смисао свога живота:“Господ мој и Бог мој „ а заправо оне значе Љубав моја, Христос мој. Невјерни Тома је увијек за мене значио и заљубљени Тома, друга страна свакога човјека да воли без обзира на све и да је човјек биће које зна да воли.   Колико се о питању вјере може причати из свјетовне визуре, па тако и научне – медицинске? Јер, питање причешћа и његовог значаја за вјерујућег, а притом и питања слободне воље, слободне одлуке вјерујућег да се причести, на тај начин се, чини се, измјештају из контекста и вјере и религије као праксе?    – Питања вјере су и медицинска питања јер је у основи живот који требамо да бисмо оздравили а не обољели у сваком смислу, посебно у оном у којем наука нема ни један одговор а то су питања смрти и живота. Овај Васкрс је посебан за нас у Црној Гори, јер је он заправо и потврда наших Литија, једно Томино овјеравање Литија. У Опроштајној вечери Христоса са својим ученицима пред страдање, Он каже њима односно Томи:“ И куда ја идем знате, и пут знате“. На то му апостол Тома одговара питањем: „Господе не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“. Али ако свети Тома није знао тајну која се пред њим одвијала, ми знамо из искуства Цркве да је пут Литија заправо Via Dolorosa (пут суза), односно стаза сваког хришћанина којом мора проћи свако ко се пропутио. И пандемија вируса је прилика да види сваки хришћанин какав би живот био уколико смо дуже и трајније одвојени од Онога кога волимо и Који даје смисао нашем животу. Причешће није само органски чин узимања вина и хљеба и симболике коју му дајемо, већ потврда Томине љубави „Господ мој и Бог мој“. Али то не може разумјети ни медицина, ни наука већ само човјек који воли а он може бити и епидемиолог, и вирусолог и политичар било који човјек који трага.   Када говоримо о слободи, слободном избору који је дат човјеку, колико је ово вријеме пандемије вријеме да човјек уопште, не само вјерујући, избори – докаже могућност постојања слободе – мисли, воље, дјелања… етц? (Да ли смо у „практиковању” вјере заиста слободни данас, или се све своди на демагогију?)   –   Ја мислим, да је прави одговор већ дјелимично садржан у Вашем питању, да слобода није дата већ се она увијек мора освојити и нико Вам је неће поклонити, а то смо видјели из наших Литија. Видимо из искуства ових дана и рада нашег Национално кординационог тима да сваки облик слободе за њих је из њихове идеологизоване визуре непожељан под изговором бриге за добро човјека. Само који је то човјек за кога је то добро и који има право на такву слободу то је право питање и чини ми се да грађевински радник у Црној Гори може бити слободан а вјерник не може. И овдје није у питању тај радник, јер он и нема избора и није слободан већ се бори да прехрани своју породицу, и заслужује свако поштовање већ је идеја једне наметнуте и неслободне заједнице коју промовише политика која има све облике богоборства и братомржње. Ми немамо избора, стављени смо пред мојсијевску дилему изласка кроз Црвено море, само што је овога пута оно идеолошки црвено и црно.   Не тако давно, најавио си да би требало да изађе твоја збирка прича. Докле је стигла та „прича”? О каквим причама је ријеч, које су најчешће теме? Да ли ће се наћи и неки „опис” не тако нам давних литија?    – Читав сам скоро живот записивао оно што сам искушавао, а најчешће су те приче о људима које сам сретао и који су мој пут одређивали на различите начине. Неке сам приче већ објавио као приче о владици Атанасију, митрополиту Амфилохију, оцу Јустину Тасићу, мајци, брату а сада сам додао и Литијске приче, саме су се избориле и наметнуле. Такав ће и наслов књиге бити Литијске приче.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...