Jump to content
Zoki1988

Bivši student teologije pali ikone i bogoslužbene knjige

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ето, Сатани највише смета свети Часослов... Зато је он први завршио у ватри.
Него, јел брине неко у богословије и факултете о психичко здравље ѓака и студената?

Златен свети Науме чувај ни го умот!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj je izgleda sve ukapirao od strane subotara....

Glupo je da kažemo da je teška budala ali eto, nećemo da kažemo...

Ništa ovaj nesrećnik nije ukapirao, ali neko je nepisao da treba da se proverava psihičko zdravlje. Ovaj čovek je bolestan, jasno je to...ujedno vrbovan od strane subotara...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Orthophill рече

Није суботар, него неки пентикосталац.

Isti krivak, drugo pakovanje. U osnovi svih tih sekti i psihopatija je uvek jedno i isto: subotarsko ludilo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Orthophill рече

Није суботар, него неки пентикосталац.
Ево и чинопоследование демонопризивание.

 

Који је ово јад мајко моја...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Ovo nije klasična priča o mladiću, koji trbuhom za kruhom konabariše, zato što nije uspeo da pronađe posao u struci. Naprotiv, ovo je priča o mladiću koji voli život, odrastao je u izobilju, a iz čiste ljubavi, opredelio se za potpuno drugačiji, nesvakidašnji životni put, za mnoge potpuno neshvatljiv.
       Dvadesetosmogodišnji Jovica Vukasović, magistar teologije, dok sprema ispite na doktorskim studijima na Pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, tokom letnje sezone radi kao konobar u plažnom baru u rodnom Morinju. U  otadžbinu se vratio kako bi pomogao mališanima, kako kaže, u ovom turbulentnom periodu u Crnoj Gori, samoinicijalno organizujući besplatne radionice veronauke širom Bokokotorskog zaliva, budući da je to jedini način da se tamošnja deca upoznaju sa pravoslavnom verom, jer veronauka kao predmet, ne postoji u obrazovnom sistemu Crne Gore.

       
       Deca širom zaliva čula su za veroučitelja Jovicu iz Morinja, sa kojim mogu da podele svoje probleme, dobiju savet  i  saznaju sve ono što ih redovna škola ne uči. Novcem koji zaradi tokom leta, Jovica omogućuje kvalitetnije uslove za učenje, organizuje besplatne izlete, pa đaci obilaze pravoslavne crkve i manastire. On kupuje literaturu, bojanke i slatkiše, ne bi li predanja učinio što zanimljivijim polaznicima svih uzrasta.
       
      Ono na čemu na svojim časovima potencira je stanovište da su kod Boga svi jednaki, da ljude ne treba deliti u odnosu na materijalni položaj, stepen obrazovanja ili nacionalnost. Boka Kotorska je multietnička sredina, i samo onaj ko poštuje tuđe, ume na pravi način da voli svoje.
       
      Za svoj letnji konobarski posao, kaže da je častan  i pošten, a da se nijednog posla ne treba stideti ukoliko je takav. Ovaj mladić dobitnik je i prestižne stipendije Grčke pravoslavne crkve Svetog Sinoda u Atini. Tečno govori pet jezika, recituje francuske šansone, a za sebe u šali kaže da je najbolji konobar među teolozima i obratno. Već tri sezone polazi mu za rukom da spoji nespojivo, a koliko mogu da primetim, omiljen je među kolegama iz plažnog bara.

       
      - Gosti kafića se uglavnom začude, kada čuju moj životni put, jer ne mogu da povežu teologiju sa ugostiteljskim poslom ove vrste, ali ja ne gledam to na taj način. Ovde vežbam smirenost i iz više uglova upoznajem i učim da razumem ljude i njihove postupke – otkriva Jovica za portal Krug.
      Posao konobara, naglašava, radi zato što mu prija rad, a ne zato što je materijalno primoran na to, i dodaje:
      - Volim da pričam, da se šalim, družim, putujem i da se osećam korisnim članom društva. Ovde sam okružen dobrim, vrednim ljudima, a sebe smatram običnim mladićem iz naroda, koji se opredelio da proučava veru i da živi u skladu sa crkvenim kanonima. Kada prođe sezona, posvetim se onome za šta sam se školovao i srećan sam što sam, na neki način, uspeo da spojim svoje  dve najveće ljubavi – crkvu i more, jer gde god da sam otišao, osećao sam nostalgiju i želju da se vratim, a baviti se teologijom, u akademskom smislu, u Crnoj Gori, danas, kao što znamo, nije najzahvalnija opcija -- priznaje Vukasović. 
      Kada je, još kao dete počeo da se interesuje za veru i crkvu, sredinom devedesetih godina, veronauka je bila potpuna nepoznanica u Crnoj Gori, možda još veća nego što je sada. Ipak, svake nedelje, zajedno sa dedom, odlazio je u seosku crkvu i na taj način „upijao” znanje o veri. Upravo zbog te neubičajene ljubavi, u maloj sredini kao što je Boka, često je smatran čudakom i bio predmet zluradih komentara vršnjaka. Od njega se, kao i od većine zemljaka, očekivalo da postane pomorac i tako nastavi porodičnu tradiciju. Svoju ljubav prema crkvi, u najranijem periodu odrastanja, priznaje, često je krio.

       
      - Dok su se druga deca igrala pištoljima, mačevima, ja sam zajedno sa dedom stolarom, u kućnoj radionici pravio crkve. To je bilo devedesetih godina, kada ovde ljudi generalno nisu odlazili u crkvu. Kada je dete zainteresovano za nešto što nije svakidašnje, i roditeljima je čudno. Ipak, verovali su da će dolaskom adolescentske faze, ta ljubav utihnuti – priseća se naš sagovornik.
      Baš u tom adolescentskom periodu, zajedno sa porodicom, Jovica se seli  u Novi Sad. Roditelji su se nadali da će veliki grad da ga promeni, da će od njega da napravi buntovnika, mangupa. Međutim, to se nije desilo. U gimnaziji dobija veronauku, koja je samo podstakla njegovu želju da upiše Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, koji je završio u roku, sa prosekom 9.3. Nakon osnovnih studija, završava magistraturu, posle koje upisuje doktorske studije i ubrzo rešava da se vrati u Boku, kako bi mladim naraštajima u svojoj domovini, pružio šansu da se religijski opismene.
      Većinu velikih životnih želja Jovica je sa svojih 28 godina već ostvario. Ipak, priznaje, ostala je ona najveća – želja da pronađe srodnu dušu sa kojom će da osnuje porodicu, deli i dobro i zlo.

       
      Znam da junak ove priče sigurno zna da dobri i hrabri uvek postižu svoje ciljeve zato što se za njih bore istrajno i časno. Mi na njegovom primeru vidimo koliko su gobri ljudi sreća na svetu čija nas dobra strana uči da ke biti dobar – plemenito, ali učiti druge da budu dobri - još je plemenitije.
                                 Jovana Ristić
      link
    • Од jovanav,
      Izložba ikona u kući Đure Jakšića, svečano otvaranje u nedelju 18.08.2019. u 19 časova. Izložba će biti postavljena do 30.08.2019.
      Svi su dobro došli.
      Autorka, ikonopisac Milica Kovačević ikonopisom je počela da se bavi 2006. godine, tokom perioda kada je živela u Beogradu, paralelno sa spoznajom Boga i okretanjem duhovnom životu i nematerijalnim vrednostima. Ikonopis je učila u okviru privatne ikonopisačke radionice, a potom nastavila i samostalno da se razvija u tom pravcu, posećujući manastire po Srbiji i inostranstvu i učeći od onih koji su pozvani da svoj život prožive u potpunoj duhovnosti, van opšteg i sve većeg nemira koji vlada u današnjem svetu.

    • Од Поуке.орг инфо,
      U zgradi Patrijaršije SPC u Beogradu bivši crkvenjak B. L. (42) oteo je dvojicu radnika kojima je pretio pištoljem i tražio da mu se isplati 200.000 evra, saznaje "Blic".
      Kako saznajemo, B. L. ušao je oko podneva u zgradu Patrijaršije SPC, u kancelariju na prvom spratu, izvadio pištolj i od knjigovodje i blagajnika, koji su bili u prostoriji, zatražio 200.000 evra, navodno za odbranu Kosova i Crne Gore. Zatim je ljudima rekao da mu daju novac ili da zovu policiju, a sve vreme držao je pištolj u ruci, preneli su mediji.
      U Patrijaršijski dom ubrzo su stigle dve patrole policije, a napadač je savladan zahvaljujući policajcu iz PS Stari grad, Zoranu Vuloviću, koji je uspeo da mu oduzme pištolj marke "bereta" sa sedam metaka.
      Takođe, radnici su nepovređeni oslobođeni, a proverama je utvrđeno da B. L. nema dozvolu za oružje. Osumnjičeni muškrac do sada nije imao dosije.
      https://www.blic.rs/vesti/hronika/drama-u-patrijarsiji-bivsi-crkvenjak-oteo-dvojicu-radnika-pretio-pistoljem-i-trazio/l5l3yce
    • Од Милан Ракић,
      Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na po 30 godina zatvora bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, dok su druga dvojica optuženih dobili po 20 godina zatvora.

      Sudsko veće je uz presudu donelo i rešenje po kojem se Radonjiću i Romiću produžava mera kućnog pritvora. Oni su, podsetimo, tokom postupka pušteni iz pritvora, a ta mera im je zamenjena kućnim pritvorom. Svo to vreme biće im uračunato u kaznu.
      Operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, dobili su po 20 godina zatvora.
      Obrazlažući presudu, sudija Snežena Jovanović rekla je da je sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju.
      Prema navodima tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.
      Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.
      Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbedjivao veliki broj policajaca.
      Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi.
      Četvoricu optuženih tužilaštvo je teretilo da su „sa umišljajem i iz niskih pobuda ubili Ćuruviju 11. aprila 1999. godine između 16.38 i 16.55 u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici kod broja 35“.
      Prema navodima optužnice oni su funkcionisali kao organizovana kriminalna grupa, gde je svako znao svoju ulogu i zadatak.
      Radomir Marković, načelnik RDB-a je izdao usmene naloge da se Ćuruvija prati bez odluke suda, a potom i ubije po nalogu NN osobe.
      Njegove naloge sproveo je, prema optužnici, Milan Radonjić, koji je upravo iz tog razloga doveden na mesto načelnika Beogradskog centra RDB-a. Ćuruviju je, prema ovoj verziji događaja, ubio Miroslav Kurak, rezervista službe, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, inspektor u Drugom odeljenju RDB-a.
      Trojica optuženih koja su prisustvovala suđenju negirala su svoje učešće u ubistvu Ćuruvije. Radomir Marković, optužen da je po nalogu N.N. lica podstrekao druge optužene na teško ubistvo, rekao je na početku sudskog postupka da se optužnica temelji na insinuacijama. „Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković.
      Milan Radonjić, koji je po optužnici sprovodio Markovićeve naloge, je takođe negirao da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret.
      On je iznoseći odbranu insistirao da su njegovi postupci motivisani isključivo profesionalnim razlozima. Radonjić je kazao da je po dolasku na čelo beogradskog RDB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i da je tada saznao da je Ćuruvija pod merama i da postoji mogućnost da narednih dana izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i ode u Crnu Goru.
      Po sopstvenim rečima, on je izdao nalog da se Ćuruvija prati, kako bi se identifikovao njegov kontakt. Radonjić je naglasio da ne postoji ništa neobično u tome što je tražio da bude konstantno obaveštavan o kretanju objekta i da on to traži u svim slučajevima.
      Bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a je kazao da je obustavio pratnju Ćuruvije kada je identifikovan njegov kontakt negirajući povezanost sa ubicama. Vest o Ćuruvijinom ubistvu sačekala ga je, kako je rekao, na porodičnom ručku.
      Četvrtokrivljeni Ratko Romić, svojevremeno Glavni obaveštajni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a je takođe na početku postupka istakao da tužilaštvo nema slučaj.
      „Ako tužilac pokaže dokaze, ja sam spreman da potpišem sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje nisam učinio“, istakao je Romić. On je kazao da je na dan ubistva bio na svom radnom mestu i da bi njegov odlazak bio primećen.
      Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije nalazi se u bekstvu i njemu je suđeno u odsustvu.
      Presuda Specijalnog suda nije konačna i stranke u postupku imaju pravo žalbe.
      UNS: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe
      Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po dvadeset godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.
      UNS očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu i nalazi se u bekstvu.
      UNS ističe da je današnje izricanje presude značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe.
      UNS podseća da je presuda koja je izrečena 20 godina nakon zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...