Jump to content
arizan

Koје оправдање имамо за убијање животиња ради хране?

Recommended Posts

Да ли је неко од вас ‘својеручно’ заклао неку животињу ради меса? Има ли неког овде ко је узгајао животиње?

Мене раније ово питање није занимало, али сам недавно једно краће време чувао неке ћурке и кад је требало да их дам на клање није ми било пријатно (живим на селу, имам услове и хранио сам је за пријатеље у граду).

Гледам их…жива бића... свако јутро кад их пустим у авлију радују се новом дану… воле што су живе… временом су неке јеле из моје руке… нису ме се плашиле, па сам могао и да их помилујем.. и онда, како да их закољем?

Са сисарима је још горе, они су још дружељубивији..

Кад сам их дао на клање, осећао сам се као издајник. Оне мене гледају очи, радују ми се кад ме виде, имам утисак загрлиле би ме оним крилима-а ја њима нож под грло! (ово је фигуративно, као што рекох, други су клали, али ја сам то одобрио, а то му дође на исто… )

Један мој пријатељ, брат из Цркве каже: ко није у стању да закоље животињу, не би требало да једе месо.

Чувао бих козе, треба ми због млека. Клање се може избећи неко време, али после се број толико умножава да је чување нерентабилно. Могу да их продам другоме, али и тамо би пре или касније ишле под нож, исто им се хвата….

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, arizan рече

па имаш ли идеју како клање да се избегне? :)

Мој деда је увек тог дана када стигну пилићи за клање измишљао неке послове, па само нестане, а онда га баба псује и коље.

Шалу на страну, обоје су били јако тужни тога дана, стварно. Заволиш те животиње, бринеш о њима, што кажеш видиш да ти верују, и онда се измакнеш, претвориш их у храну. Једино што је деда стално говорио, сећам се, јесте да му је лакше када помисли да храни пилиће да би нахранио унучиће. Ето...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, arizan рече

Да ли је неко од вас ‘својеручно’ заклао неку животињу ради меса? Има ли неког овде ко је узгајао животиње?

Мене раније ово питање није занимало, али сам недавно једно краће време чувао неке ћурке и кад је требало да их дам на клање није ми било пријатно (живим на селу, имам услове и хранио сам је за пријатеље у граду).

Гледам их…жива бића... свако јутро кад их пустим у авлију радују се новом дану… воле што су живе… временом су неке јеле из моје руке… нису ме се плашиле, па сам могао и да их помилујем.. и онда, како да их закољем?

Са сисарима је још горе, они су још дружељубивији..

Кад сам их дао на клање, осећао сам се као издајник. Оне мене гледају очи, радују ми се кад ме виде, имам утисак загрлиле би ме оним крилима-а ја њима нож под грло! (ово је фигуративно, као што рекох, други су клали, али ја сам то одобрио, а то му дође на исто… )

 

Иста прича само што смо ја и једна комшика све урадили сами тј. она је држала ћурке у џаку из којег је вирила само глава, а ја сам урадио најгори део старом дедином сатаром коју сам баш за ту прилику рестаурирао...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, АлександраВ рече

Мој деда је увек тог дана када стигну пилићи за клање измишљао неке послове, па само нестане, а онда га баба псује и коље.

Шалу на страну, обоје су били јако тужни тога дана, стварно. Заволиш те животиње, бринеш о њима, што кажеш видиш да ти верују, и онда се измакнеш, претвориш их у храну. Једино што је деда стално говорио, сећам се, јесте да му је лакше када помисли да храни пилиће да би нахранио унучиће. Ето...

Па о овоме причам..

А са сисарима је још горе. Више времена им треба да порасту, па си дуже са њима. Јес да козе или овце нису кућни љубимци, али ја не бих могао а да их не помилујем бар једном дневно. А свака животиња којој покажеш пажњу ти пре или касније укаже поверење, па се залепи за тебе кад те види..

Слажем се са твојим дедом, само што ја без меса могу и онда одатле ова моја недоумица.

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ми који немамо здравствених тегоба бисмо реално могли да живимо и без меса. Ако ти је за утеху и Исус је јео месо. Не постоји више нечиста храна. Ниси по дифолту бољи човек ако живиш на тофуу него ако убијеш ћурку да прехраниш дете. 

Али ако те занима, има нека класификација животиња према степену свести: рибе, па пернате животиње, па говеда, свиње, јагњад и јарад... Пилићи и ћурке нису толико интелигентне, као нпр свиње, које су паметније и од паса, па се вежу за власнике, играју, уче...

Ја нпр рибу и пилетину једем често, свињетину/говедину сам узела свега неколико пута за поседњих пар месеци и планирам да је потпуно избацим из исхране.

Да живим на селу, вероватно бих имала мали рибњак, имала коке, патке или ћурке због јаја и меса, а краву/козу/овцу само због млека/сира.. не бих их клала ни јела.

ПС. Сети се само да су те животиње које си ти одгајао имале колико толико леп живот. Док оне које се "производе" на фармама живе у страховитим условима. Те ћуркице које си чувао су макар виделе сунца и газиле по трави. И то се ваљда рачуна.

Едит: Конфузног ли коментара. :D

Edited by Lady Godiva

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Lady Godiva рече

Ми који немамо здравствених тегоба бисмо реално могли да живимо и без меса. Ако ти је за утеху и Исус је јео месо. Не постоји више нечиста храна. Ниси по дифолту бољи човек ако живиш на тофуу него ако убијеш ћурку да прехраниш дете. 

Али ако те занима, има нека класификација животиња према степену свести: рибе, па пернате животиње, па говеда, свиње, јагњад и јарад... Пилићи и ћурке нису толико интелигентне, као нпр свиње, које су паметније и од паса, па се вежу за власнике, играју, уче...

Ја нпр рибу и пилетину једем често, свињетину/говедину сам узела свега неколико пута за поседњих пар месеци и планирам да је потпуно избацим из исхране.

Да живим на селу, вероватно бих имала мали рибњак, имала коке, патке или ћурке због јаја и меса, а краву/козу/овцу само због млека/сира.. не бих их клала ни јела.

ПС. Сети се само да су те животиње које си ти одгајао имале колико толико леп живот. Док оне које се "производе" на фармама живе у страховитим условима. Те ћуркице које си чувао су макар виделе сунца и газиле по трави. И то се ваљда рачуна.

Едит: Конфузног ли коментара. :D

Немам ни ја никакве недоумице, без меса се може. Ја га не једем неколико година уназад, осим рибе. То нисам поменуо у уводном посту.

Само не знам како да избегнем клање оне стоке која ми даје млеко. Изгледа нећу моћи. А начин на који чувам животиње ми, донекле, јесте утеха, искрено. Када би људи знали како се животиње ''индустријски'' узгајају, а затим кроз шта све пролазе по кланицама... мислим да би већина престала да једе месо.

На који део Светог Писма мислиш кад помињеш да је Господ јео месо?

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, arizan рече

Да ли је неко од вас ‘својеручно’ заклао неку животињу ради меса? Има ли неког овде ко је узгајао животиње?

Мене раније ово питање није занимало, али сам недавно једно краће време чувао неке ћурке и кад је требало да их дам на клање није ми било пријатно (живим на селу, имам услове и хранио сам је за пријатеље у граду).

Гледам их…жива бића... свако јутро кад их пустим у авлију радују се новом дану… воле што су живе… временом су неке јеле из моје руке… нису ме се плашиле, па сам могао и да их помилујем.. и онда, како да их закољем?

Са сисарима је још горе, они су још дружељубивији..

Кад сам их дао на клање, осећао сам се као издајник. Оне мене гледају очи, радују ми се кад ме виде, имам утисак загрлиле би ме оним крилима-а ја њима нож под грло! (ово је фигуративно, као што рекох, други су клали, али ја сам то одобрио, а то му дође на исто… )

Један мој пријатељ, брат из Цркве каже: ко није у стању да закоље животињу, не би требало да једе месо.

Чувао бих козе, треба ми због млека. Клање се може избећи неко време, али после се број толико умножава да је чување нерентабилно. Могу да их продам другоме, али и тамо би пре или касније ишле под нож, исто им се хвата….

 

 

mozes uzeti kozu, dve,da imas za sebe, ako dobiju mlade, prodas ili poklonis..opet, ako si tako saosecajan i osetljiv, i vezes se za svaku zivotinju, onda bolje ne drzi nista do kornjace, koja ce da te nadzivi :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, arizan рече

На који део Светог Писма мислиш кад помињеш да је Господ јео месо?

пре 2 часа, arizan рече

 

 

Па нпр на Пасхалну вечеру.

Не мо'ш учествовати у обредној вечери а да не једеш пасхално јагње. Питај Јевреје може ли то бити. "Пардон, ја сам веган". Бзвз

На другом месту кори народ јер су имали Јована који није јео меса, а он све једе са грешницима па им не ваља ни онако ни овако...

То му дође к'о она "монашка" да се Христос није никад смејао. Ај' замисли мргуда коме сва деца радосно трче. Бива ли?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Никад не бих могао да закољем животињу...они који то раде и којима је то посао скидам капу. Замисли, ујутру треба да устанеш и да идеш у кланицу где те чекају животиње које ћеш тог дана клати...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У недјељу шесту по Пасхи-Недјељу о слијепом када прослављамо спомен на свету браћу Кирила и Методија просвјетитеље и учитеље словенске, 24. (11) маја 2020. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у Саборном Храму светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу.     Владици су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, протопрезвитер Бојан Митрић, протонамјесник Јован Бањац и протођакон Немања Рељић.   Послије прочитаног јеванђелског зачала из Јеванђеља по Јовану Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије произњео је надахнуту бесједу у којој је говорио о Христовом доласку у овај свијет као свјетлост свијету да просвјети свакога човјека. Ми требамо да вјерујемо као овај човјек из јеванђелског примјера, како Христос једноставно приступајући њему и рекавши о Сину Божијем: Ја сам Онај који са тобом говорим. Између осталог прослављајући данас велика свјетила словенских народа кроз писменост и хришћанство на првом мјесту, остајемо вјечно захвални на овоме дарованом Слову Божијем које нас је учинило оним шта данас и јесмо.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • By Поуке.орг - инфо
      Пете недеље по Васкрсу, 17. маја 2020, када наша Света Црква прославља сећање на сусрет Господа Исуса Христа и жене Самарјанке, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију у манастиру Вратна. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Влајко Банковић и архиђакон Илија (Јовановић).     Окупљеном верном народу владика Иларион обратио се беседом у којој је најпре истакао важност тумачења јеванђелских прича која нам помажу да схватимо духовни смисао Светог писма. Данашња јеванђелска перикопа, чије тумачење имамо сачувано у беседи Светог Јустина Ћелијског, показује нам да је Господ својим човекољубљем чинио многа чудеса па тако и од грешне и развратне жене учинио изабрани сасуд.    Владика се потом осврнуо на актуелна дешавања на нашим просторима – Шта насупрот таквом Христовом делању имамо у данашњи дан? Управо у нашој братској Црној Гори имамо обрнуту ситуацију где свете људе чине разбојницима које затварају мимо сваке логике, исправности и правде. То имамо увек када онај који има власт нема Бога и страха Божјег у себи и када се мртво слово на папиру закона ставља изнад вечног Слова које је Господ Исус Христос. Затим је пожелео свима од Господа укрепљење, благослов и подстицај на добра дела.     Извор: Епархија тимочка
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита) у посебном Васкршњем разговору слушаоцима радија "Слово љубве" поручује да се морамо непрестано подсећати смисла Васкрсења Христовог, јер је овај догађај донео највише плодова нама као народу, али плодоносан је и за свакога од нас понаособ, у нашем личном животу.   Звучни запис разговора   У светлу Васкршње посланице СПЦ, питамо Преосвећеног Владику како да ми као Христоносни народ, у светлости Христовог Васкрсења, сагледавамо себе и своју светлу, славну и христоносну историју? Владика Атанасије одговарајући напомиње да "ово питање подразумева и шири контекст, па и овог времена и страдања, јер - као да је Бог све ово дао да бисмо ишли у дубину прослављања овог празника". Преосвећени подсећа на прелазак изабраног народа преко Црвеног мора, који се по заповести Мојсијевој окренуо и видео како је Бог интервенисао и отклонио опасност од свог народа. "Народ је тако видео од каквих непријатеља је заштићен и ослобођен" каже Епископ милешевски и истиче да "Пасха подразумева ношење свести тога сазнања - од чега смо ослобођени и заштићени". Владика додаје да пошто смо очигледно до сада површно празновали Пасху, могуће је да је у Божијем плану да нас подсети да је грех права опасност човеку и животу човечанства. Стога нас Господ за овај Васкрс и подсећа на праве ствари - "од чега је то потребно нас ослобађати и ко је то ко нас може ослободити" рекао је између осталог Епископ Атанасије.   Питамо и зашто је човеку 21. века толико тешко да каже да је свет Божије дело, када наука свакодневно показује величину Божије промисли?Владика наглашава да празновање Васкрса има и спољашњу и унутрашњу страну, па смо ове године позвани да се више бавимо оним унутрашњим аспектом. "То је подвиг и велико делање" напомиње Владика и додаје да је обнова нашег унутрашњег бића "могућа уз Божије деловање - али нашим прихватањем тог подвига". "Ако то успемо – онда смо најдостојније прославили овај Васкрс" истиче Владика Атанасије и закључује да нас „Господ позива да имамо заједништво живота“. Зато Преосвећени позива да наше празновање ове године нарочито укључи ишчитавање књига Новога Завета, јер "слабо познајемо Свето Писмо са којим се по значају ништа не може изједначити".   Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, али многи га дочекују сами и усамљени? "Шта значи бити усамљен?" пита Преосвећени и каже да "ништа није онако као што изгледа". Подсећа да су "наши преци у најтежим тренуцима успевали да буду са најјачим - са Христом". „Нисмо усамљени када смо прикључени Христу! Ми са Њим можемо бити и када смо сами, али то је ствар разумевања срцем", подвлачи Владика Атанасије.   У овим тешким данима, многи тугују због растанка са својим најмилијима, те питамо како њих утешити? "Обуцимо се у свеоружије Божије" подсећа Владика на речи светог Апостола Павла, појашњавајући да је то позив "да се обучемо у јеванђељске врлине". "Потребно је да боље научимо како треба живети у свету у којем смо, очигледно је да смо у нечем грешили" поучава Епископ милешевски.   Замолили смо Преосвећеног Епископа Атанасија да каже коју реч и о јубилеју, 800 година милешевске светиње, која је током векова преживела све болести, ратове и недаће. Зар није чувени Бели анђео, чији приказ је отишао и у свемир и који ће и после нас руком показивати на покров у празном Христоовм гробу, довољан доказ онима који не верују, али и најбољи подсетник хришћанима да страха нема, већ живот вечни, живот у Христу?   Владика Атанасије каже да су околности страдања у којима се свет затекао сада мало одложиле саборну прославу 8 векова Милешеве. "Тај јубилеј дејствује, држи нас и даје нам снагу. И у овим страдањима се подсећамо на Божије присуство међу нама, на оно што су наши преци показали - Васкрсну силу, силу трајања, моћ истрајавања у искушењима и страдањима" истиче Владика и додаје: "Наша вера је таква да даје снагу, неуништивост, а само присуство Христа Васкрслога може објаснити то трајање на овом простору". "Нема јачег мотива у уметности од призора са гроба Христовог", каже између осталог Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита) у овом празничном разговору за Радио "Слово љубве".
    • By Поуке.орг - инфо
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина, доносимо звчни запис беседе коју је почивши владика изговорио у ваљевском Храму Покрова Пресвете Богородице на Сретење Господње ове године. 
        Празник Сретења је празник сусретања, јер сви ћемо се сусретати. Неки у Царству Божјем, неки у паклом вечном. Када се опраштамо са својим ближњим који одлази са овог света, имамо „радосну тугу“. Тугујемо јер је отишао, али се радујемо сусрету, који ће се једног дана догодити. Зато је важно да се Црква моли за све оне који су отишли у живот вечни. Свети оци су говорили да је Црква та која је на земљи све до Страшног суда и, ако се молимо за упокојене, Христос их из пакла изводи, беседио је том приликом Владика Милутин.      Звучни запис: Радио Источник
    • By Иван Ц.
      Драги пријатељи,
      Позивамо вас да у складу са вашим могућностима узмете учешћа у хуманитарној акцији за нашу сестру Раду Симић из Шапца. Рада је једна јако храбра жена, која је нажалост много пропатила. Против ње су се удружиле болест, немаштина и самоћа. Наиме, Рада живи сама са пензијом од 15.000 динара. Преживела је рак, након кога живи са уростомом. Након смрти оца, нема више никог од фамилије. Да ствари буду горе, прошле године, Рада је сломила ногу и била везана за кревет пола године. Од тада, с обзиром да пати и од дискус херније, остеопорозе и почетног окоштавања кука, има јаке болове и тешко се креће. Тешко је и замислити како је издржала цело лето, непокретна, без игде иког.
      Сада, лекари јој препоручују боравак у бањи, што кошта 60.000 (тако су њој рекли у Бањи Ковиљачи). С тим у вези, како бисмо јој барем мало олакшали живот, а у духу Часног и Великог поста који је пред нама, и који од нас не тражи само уздржавање, већ још и више саосећање и давање ближњима у невољи, позивамо вас да узмете учешћа у хуманитарној акцији, према следећим детаљима:
      - потребно нам је макар 15 добровољаца који су у прилици да у овом и следећем месецу издвоје по 2.000 динара за Раду (дакле, укупно, 4.000);

      - на тај начин, скупили бисмо 60.000 потребних за лечење у Бањи;
      - већ имамо 2 особе које су се јавиле, тако да нам је потребно барем још 13 добровољаца;
      - наравно, уколико се јави више од 15 људи, који желе да помогну на било који начин, било једнократно, било вишекратно, у било којим износима, сваки динар ће Ради бити више него добродошао, јер са свега 15.000 динара редовних прихода просто не може да састави крај са крајем, и да једе, и да се лечи, и да узме нешто од крема и лекова који се нажалост не издају на рецепт.
      Новински чланак о Ради можете прочитати на линку: https://www.telegraf.rs/vesti/humano-vesti/2900732-rada-iz-sapca-je-najtuznija-penzionerka-u-zemlji-napali-su-je-bolest-nemastina-i-dug
      Радин број телефона је 064 2686135. На тај број можете писати уколико желите да погледате извештаје лекара са последњих контрола, добијете контакт њеног парохијског свештеника, или су вам потребне било какве додатне информације.

      Молимо да се сви који могу и желе да узму учешћа у акцији јаве у наредних седам дана, до понедељка 9. марта, како бисмо могли да знамо са којим средствима можемо да рачунамо и да ли ће акција успети.

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...