Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:


Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

39182338_2272310176116441_74164348253361

39258943_2272310386116420_11320665349868

39210958_2272310622783063_69855651664903

39126369_2272311046116354_63559200617938

39148067_2272311256116333_43493700962552

39200687_2272348922779233_35446630265168

39149980_2272348729445919_60301533765770

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Зашто ћутимо?

Просто:

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

Дакле, чекамо да се испуни време. До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род... А можда су већ сви отишли, кућа празна, само ТВ ради а на њему... АВ, АВ, АВ... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Јанко рече

До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род..

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

пре 7 минута, Јанко рече

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

пре 9 минута, Јанко рече

 2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

 

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Маријана91 рече

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Прво је сарказам. Али морам изгледа да ти цртам...

 

Излазимо и ја и многи. Ево, редовно гласам за јединог сигурног - Белог. Неки наивно гласају и за оца и идејног творца свих ових превараната (Шешеља), неки за промашаје попут Радуловића и Јанковића (показали се као бескичмењаци и празнословци без енергије кад треба, зашто - само они знају), веселог Обрадовића који је врло недоследан делима у односу на речи, на крају малкице ушао и у коалицију са ђаволом у БГ-у за мрву локалне власти. О осталима нема шта да се прича, "по делима њиховим познаћете их". А "вера без дела је мртва", тако да им свима до једног ич НЕ ВЕРУЈЕМО. Осим Белом, који се добро зеза... ;)

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као што рекох не желим о политици, није вредна помена, од мене за њу ћутање.

пре 29 минута, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

Не бих устанак, баш напротив, управо бих молитву, помен, да се не заборави, да се упише у историју, да се помогну породице страдалих бораца, да се помогну преживели борци. Чујем од људи често Косовари су овакви или онакви, од мене им је слободно дозвољено да буду и лоши људи, оно што су они доживели..... Њима једино сам Бог има право да суди, не ми који смо седели сигурни у својим кућама, не стрепећи дал ће Шиптар да закуца на врата. А о војницима да и не говорим, нашим јунацима, који су остављали породице, ту су деца била, људи... Деца од 18, 19 година еј бре!  За нас се борили, па исто кад чујем узалуд су се борили, како бре узалуд?! За Бога су се борили и пред Богом су сигурно прави јунаци, а пред нама шта? Хоћемо и даље да ћутимо?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист!

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, АлександраВ рече

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:

Your browser does not support the HTML5 audio tag.
 
 
 
 
 

Синоћ сам на Тв, одслушао цео говор у институту. Вучић је почео потпуно да скреће са линије здравог разума у неке имагинације. Човек је у једном моменту почео да плаче за Топлицом. Срећа па му је ово последњи мандат. Иначе мсм. да због њега и његове истомишљеничке екипе, нико данас жив у Србији, не би дочекао боље сутра.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На крај говора у институту у Жаркову, поред киселих (скоро понижених) изгледа војних лица око њега... Вучић је рекао да смо толико смањили незапосленост да морамо да увозимо раднике. А све и да не лаже. Ја мсм. да ће за наше плате само Албанци са Ким или из Албаније да раде. Значи једино Албанце да увозимо у Врање, Ниш, Рашку...

Оно што је добро, то је да плате и пензије расту 10%

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега... 

Написао си и моје мисли.

Share this post


Link to post
Share on other sites

opozicija.JPG.a3df18941d42c2ac876a02c43bfaf7de.JPG

Извињавам се на речнику, али духовито описује ситуацију. Онолики се Грци дигоше због проблема око имена друге државе, а код нас на отворену издају државног врха - мук.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прва вест у дневнику РТС-а:

Gradonačelnici sa KiM predsedniku Vučiću: Da razum prevlada emocije

SREDA, 15. AVG 2018, 12:11 -> 12:20

IZVOR:RTS, TANJUG

 

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji u otvorenom pismu mole predsednika Vučića da ne odustaje od borbe za pravedno, kompromisno i održivo rešenje, koje će, kažu, značiti bolju budućnost ne samo Srba na KiM već i celokupnogsrpskog naroda.

 

Svih deset gradonačelnika opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

 
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)

"Poštovani predsedniče Vučiću, Ovo pismo upućujemo apsolutno svesni da razum mora prevladati emocije, a da su stope naše dece jednako vredne kao stope naših predaka.

Podsećamo Vas da ako sada odustanete od borbe koja za nas znači život na Kosovu i Metohiji, to će biti najveći istorijski poraz našeg naroda u novijoj istoriji Srbije, i ujedno najveća pobeda naših neprijatelja i njihovih domaćih poltrona.

Ovim pismom želimo da Vam poručimo, da smo svesni bremena koje nosite, i da neretko iz nemoguće situacije pokušavate da izvučete najviše, zato Vas uveravamo da ćemo svako rešenje do kojeg dođete, a koje bi značilo više prava za Srbe, bezbednije okruženje za građane i očuvanje naših svetinja i koje bi omogućilo bolji ekonomski položaj našeg naroda, mi svi podržati, pa bilo to razgraničenje, korekcija ili nešto treće", poručuju gradonačelnici u pismu.

Pismo su potpisali gradonačelnici Severne Mitrovice Goran Rakić, Zubinog Potoka Stevan Vulović, Zvečana Vučina Janković, Leposavića Zoran Todić, Gračanice Srđan Popović, Štrpca Bratislav Nikolić, Raniluga Vladica Aritonović, Novog Brda Svetislav Ivanović, Klokota Božidar Dejanović i gradonačelnik Parteša Dragan Petković.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, GeniusAtWork рече

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

"Немам човека..."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Саборни храм у Нишу обележио је храмовну славу - Силазак Светог Духа на апостоле у недељу 16. јуна 2019. године.

      Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, а Преосвећеном Владики су саслуживали свештеници Саборног храма протојереј Ставрофор Бранислав Цинцаревић, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Владица Савић и свештеници из других нишких храмова: протојереј-ставрофор Мирољуб Стојановић, свештеник у пензији, протојереј ставрофор Добривоје Митровић из храма Светог Илије у Нишкој Бањи, протојереј-ставрофор Јован Илић из храма Светог Пантелејмона, јереј Дарко Китановић из храма Светог Луке, војни свештеници јереј Иван Ганић и јереј Ђорђе Димић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић.
      Храм је био испуњен верним народом, а учешће у Светој служби узели су градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, начелница Нишавског округа г-ђа Драгана Сотировски, председник Скупштине града мр Раде Рајковић, представници војске Србије, председници градских општина и других јавних и културних институција града Ниша.
      У својој архипастирској беседи Преосвећени Владика је говорио о сведочанству апостола Луке о данашњем празнику на који је "... Црква Христова конституисана, и Дух Свети непрестано од тога дана пребива у Цркви. Без Духа Светога нема ни Литургије, а нема ни Цркве. Дух Свети је онај који чини могућим и присутним овде и сада Царство Божије и који нам даје могућност вечног живота."
      Благољепију торжествене Литургије допринело је здружено појање хорова Бранко из Ниша и гостију из Пољске - хора "Muzyka Cerkiew", са катедре за дириговање конзерваторијума "Фредерик Шопен" из Варшаве. Овај хор наступа на овогодишњем фестивалу Музички едикт, чиме је Фестивал незванично и отворен, а гости на Светој Литургији били су и хорови из Мексика, Белорусије и САД.

      Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      И ове, седме недеље по празнику Ваксрсења Господњег, вјерни народ је учествујући у Светој Литургији испунио Саборни храм Христовог Васкрсења.
      Звучни запис беседе
      Литургијско славље предводио је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење старешине овог храма протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића као и протојереја Миладина Кнежевића. На свештеничке молитве и прозбе одговарао је хор Светог апостола Марка из Подгорице уз учешће мјешовите пјевнице подгоричког Саборног храма.
      Бесједећи уочи светог причешћа протојереј Мирчета Шљиванчанин објаснио је значај и садржину данашњег празника – отаца Првог васељенског сабора. „Овај празник нас утврђује у истини да је Црква Божија непобједива и да нема силе земаљске која може надвладати силу Божију“ истакао је протојереј Шљиванчанин додавши да нас оци, аутори Символа вјере, надахњују да останемо на путу истине.
      „Онај ко живи истином је непобједив јер истина неће никада престати и нестати“ нагласио је отац Мирчета рекавши да су свједоци те истине су свјетитељи Божији и оци Цркве који постоје и данас. Он је нагласио да ниједно вријеме у историји није лишено таквих свједока и подсјетио да су и данашњи хришћани позвани да ходе путевима отаца.
      Протојереј Шљиванчанин је такође рекао да је пут Бога живога – пут љубави. „Сваки човјек се најприје бори да буде на том, истинитом путу, на Божијем путу и да би остао на том путу треба да живи љубављу.“ рекао је отац Мирчета нарочито нагласивши да је љубав та која је неуништива, а да је таква зато што је Божије својство, зато што је љубав Божанска.
      Отац је истакао да нашу земљаску државу волимо и поштујемо али да је као хришћани не можемо обоготворавати. „Наша истинска дражва је вишњи Јерусалим и за ту се државу ми боримо.“ рекао је отац Мирчета. Он је додао да Црква Божија није ни против кога, да не презире никога, да не одбацује никога. „Црква је за љубав, мир и слогу“ закључио је протојереј Мирчета Шљиванчани позвавши све вјернике на велики тројичиндански Сабор у нашем Саборном храму.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић тумачи Јеванђеље о слијепоме у шесту недјељу по Васрсу.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У недељу, 26.маја, када наша Црква молитвено прославља Свету мученицу Гликерију, верни народ села Раље дочекао је Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Господина Јована. Том приликом, Владика Јован, началствовао је Евхаристијским сабрањем, на ком су Преосвећеном саслуживали: архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски Горан Лукић, ђакон Урош Костић и ђакон Филип Јовановић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Богонадахнуту беседу наш Епископ посветио је Светом Јеванђељу по Јовану, зачало 12, многима познато као прича о жени Самарјанки, којој је и посвећена пета недеља по Васкрсењу Христовом.
      “Васкрс је дан вечнога живота. Зато је Васкрсење Христово срж и садржај вере хришћанске. И уколико се наша вера не простире у вечност, већ је само заснована на томе да верујемо у Бога док смо овде на земљи, онда од те вере немамо никакве користи и онда смо најнесрећнији људи, како каже Свети апостол Павле, јер вера хришћанска, вера православна јесте вера у живот вечни, вера у загробни живот. А да постоји загробни живот показао нам је Господ својим васкрсењем и показао нам да ће Дух Свети васкрснути свакога од нас који умире са вером у васкрсење. Онај који не умире са вером у васкрсење такође ће васкрснути, али не за живот вечни у Царству Божијем, већ ће васкрснути, како каже Свето Јеванђеље, за муку вечну. Зато и није случајно што Црква највише празнује Васкрсење Христово, и то не само од Васкрса до Вазнесења Господњег-Спасовдана, већ га Црква Христова празнује сваке Литургије, сваке недеље, па се зато и каже да је свака недеља у маломе Васкрс.
      Потребно је да дођемо до спознања Бога, а Господ се спознаје животом и вером или боље речено, вером коју претварамо у дела. Јер вером ходимо, а не знањем, како каже Свети апостол Павле. Другим речима, да би спознали Бога треба да се сретнемо са Богом. Али ако Бога не нађемо у своме срцу, нећемо га наћи ни небу, нити на било којем другом месту. Бог се тражи у Цркви својој, јер Црква је Богочовечанско тело, а ниједно тело људско није саткано од једног органа, већ од многих. Сваки човек који који је крштен у Цркви Христовој и живи крштенским животом јесте део Цркве Божије. Само крштење нас неће спасти, али нам је итекако потребно како би постали чланови Цркве, јер се јединоЦрквом и у Цркви спасавамо.
      Нема важнијег момента у животу човековом до сусрета са Богом. И данашње Јеванђеље говори о једном предивном сусрету Господа Христа и жене Самарјанке. Из овог Јеванђелског зачала видимо шта значи сусрет са Богом, односно видимо да тај сусрет мења човека у потпуности, али онога човека који жели да се промени. Такође можемо видети у овом Јеванђељу да Господ Христос није само Бог и није само човек, већ Богочовек. Бог који узима природу нашу на себе у свему осим греха. Бог који даје живу воду, односно, како кажу Свети Оци, даје Духа Светога, јер ми под Духом Светим оживљавамо и живимо. Али Духа Светога можемо и изгубити, у зависности од нашег духовног стања, од наше вере, од нашег хришћанског живота. Стога и апостол Павле опомиње хришћане речима, “Духа Светога не гасите” (1 Сол 5,19).
      Господ нам говори и позива да идемо на извор “Живе воде”, а тај извор јесте сам Христос. Стога се потрудимо да стално осећамо жеђ за Богом, јер докле будемо осећали жеђ за Богом осећаћемо жеђ за свим оним што је добро, за љубављу, вером, надом и милосрђем. Јер сваки човек који пије са извора који ће му Господ дати никада неће ожеднети”, закључио је Епископ Јован.
      Након Свете Литургије, у сали парохијског дома, трудом Оца Славише-старешине овога храма, за све присутне приређена је трпеза љубави.

      Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Create New...