Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:


Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

39182338_2272310176116441_74164348253361

39258943_2272310386116420_11320665349868

39210958_2272310622783063_69855651664903

39126369_2272311046116354_63559200617938

39148067_2272311256116333_43493700962552

39200687_2272348922779233_35446630265168

39149980_2272348729445919_60301533765770

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Зашто ћутимо?

Просто:

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

Дакле, чекамо да се испуни време. До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род... А можда су већ сви отишли, кућа празна, само ТВ ради а на њему... АВ, АВ, АВ... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Јанко рече

До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род..

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

пре 7 минута, Јанко рече

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

пре 9 минута, Јанко рече

 2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

 

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Маријана91 рече

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Прво је сарказам. Али морам изгледа да ти цртам...

 

Излазимо и ја и многи. Ево, редовно гласам за јединог сигурног - Белог. Неки наивно гласају и за оца и идејног творца свих ових превараната (Шешеља), неки за промашаје попут Радуловића и Јанковића (показали се као бескичмењаци и празнословци без енергије кад треба, зашто - само они знају), веселог Обрадовића који је врло недоследан делима у односу на речи, на крају малкице ушао и у коалицију са ђаволом у БГ-у за мрву локалне власти. О осталима нема шта да се прича, "по делима њиховим познаћете их". А "вера без дела је мртва", тако да им свима до једног ич НЕ ВЕРУЈЕМО. Осим Белом, који се добро зеза... ;)

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као што рекох не желим о политици, није вредна помена, од мене за њу ћутање.

пре 29 минута, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

Не бих устанак, баш напротив, управо бих молитву, помен, да се не заборави, да се упише у историју, да се помогну породице страдалих бораца, да се помогну преживели борци. Чујем од људи често Косовари су овакви или онакви, од мене им је слободно дозвољено да буду и лоши људи, оно што су они доживели..... Њима једино сам Бог има право да суди, не ми који смо седели сигурни у својим кућама, не стрепећи дал ће Шиптар да закуца на врата. А о војницима да и не говорим, нашим јунацима, који су остављали породице, ту су деца била, људи... Деца од 18, 19 година еј бре!  За нас се борили, па исто кад чујем узалуд су се борили, како бре узалуд?! За Бога су се борили и пред Богом су сигурно прави јунаци, а пред нама шта? Хоћемо и даље да ћутимо?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист!

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, АлександраВ рече

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:

Your browser does not support the HTML5 audio tag.
 
 
 
 
 

Синоћ сам на Тв, одслушао цео говор у институту. Вучић је почео потпуно да скреће са линије здравог разума у неке имагинације. Човек је у једном моменту почео да плаче за Топлицом. Срећа па му је ово последњи мандат. Иначе мсм. да због њега и његове истомишљеничке екипе, нико данас жив у Србији, не би дочекао боље сутра.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На крај говора у институту у Жаркову, поред киселих (скоро понижених) изгледа војних лица око њега... Вучић је рекао да смо толико смањили незапосленост да морамо да увозимо раднике. А све и да не лаже. Ја мсм. да ће за наше плате само Албанци са Ким или из Албаније да раде. Значи једино Албанце да увозимо у Врање, Ниш, Рашку...

Оно што је добро, то је да плате и пензије расту 10%

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега... 

Написао си и моје мисли.

Share this post


Link to post
Share on other sites

opozicija.JPG.a3df18941d42c2ac876a02c43bfaf7de.JPG

Извињавам се на речнику, али духовито описује ситуацију. Онолики се Грци дигоше због проблема око имена друге државе, а код нас на отворену издају државног врха - мук.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прва вест у дневнику РТС-а:

Gradonačelnici sa KiM predsedniku Vučiću: Da razum prevlada emocije

SREDA, 15. AVG 2018, 12:11 -> 12:20

IZVOR:RTS, TANJUG

 

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji u otvorenom pismu mole predsednika Vučića da ne odustaje od borbe za pravedno, kompromisno i održivo rešenje, koje će, kažu, značiti bolju budućnost ne samo Srba na KiM već i celokupnogsrpskog naroda.

 

Svih deset gradonačelnika opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

 
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)

"Poštovani predsedniče Vučiću, Ovo pismo upućujemo apsolutno svesni da razum mora prevladati emocije, a da su stope naše dece jednako vredne kao stope naših predaka.

Podsećamo Vas da ako sada odustanete od borbe koja za nas znači život na Kosovu i Metohiji, to će biti najveći istorijski poraz našeg naroda u novijoj istoriji Srbije, i ujedno najveća pobeda naših neprijatelja i njihovih domaćih poltrona.

Ovim pismom želimo da Vam poručimo, da smo svesni bremena koje nosite, i da neretko iz nemoguće situacije pokušavate da izvučete najviše, zato Vas uveravamo da ćemo svako rešenje do kojeg dođete, a koje bi značilo više prava za Srbe, bezbednije okruženje za građane i očuvanje naših svetinja i koje bi omogućilo bolji ekonomski položaj našeg naroda, mi svi podržati, pa bilo to razgraničenje, korekcija ili nešto treće", poručuju gradonačelnici u pismu.

Pismo su potpisali gradonačelnici Severne Mitrovice Goran Rakić, Zubinog Potoka Stevan Vulović, Zvečana Vučina Janković, Leposavića Zoran Todić, Gračanice Srđan Popović, Štrpca Bratislav Nikolić, Raniluga Vladica Aritonović, Novog Brda Svetislav Ivanović, Klokota Božidar Dejanović i gradonačelnik Parteša Dragan Petković.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, GeniusAtWork рече

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

"Немам човека..."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Владика Лука: На Сабору СПЦ нема сукоба, само живе размене аргумената
      Горан Чворовић | 12. мај 2019. 21:02  Епископ западноевропски, Владика Лука у разговору за "Новости": Пећка патријаршија је историјско и канонско име наше помесне цркве
          Епископ западноевропски, Владика Лука
       
      ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"
       
      СВЕТИ архијерејски сабор је у више наврата, а посебно на заседању у мају 2018. године, упутио поруку поводом стања на Косову и Метохији, која садржи и заједнички став свих наших епископа о очувању целовите покрајине у саставу Републике Србије. Убеђен сам да се ништа битно није променило од прошле године.
        То, за "Новости", истиче Његово преосвештенство епископ западноевропски господин Лука, који учествује на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве.
      * Постоји ли у Светом архијерејском сабору јединство када је реч о судбини Косова и Метохије?
      - Постоји апсолутно јединство. Наравно, реч је о сложеним и специфичним темема, и сваки од епископа слободно и нијансирано на сваку од тема износи и лично мишљење које доприноси изградњи заједничког става.
        * Какву одлуку очекујете на Сабору око цркве у Украјини и одлуке Цариградске патријаршије у том смислу?
      - Наш Сабор је већ на јесењем заседању у новембру 2018, изнео свој став. Лично нисам био присутан на заседању због проблема са кретањем, али у потпуности подржавам став и одлуку Сабора. Наша помесна црква има значајну улогу у решавању овог болног проблема. Кроз читаву нашу историју ми смо у директном и живом општењу са Цариградском патријаршијом, а са друге стране у непрекидној смо органској вези са руском и словенским црквама. Нама улога и одговорност посредника неминовно припадају. Осим тога, због изузетног угледа који наши архијереји уживају у богословском свету, на нама је и да богословски понудимо најправилније решење за настали проблем. Наши епископи су тога свесни и томе активно приступају, о чему сведоче њихови наступи и писања, у којима неки медији неретко желе да виде сукобе, док је, по мом мишљењу, реч о уобичајено живој и неопходној размени аргумената.
       
      ИЗБОР ПАТРИЈАРХА* КАКВИ су изгледи да се надаље патријарх српски бира двотрећинском већином уместо досадашњим апостолским жребом, и какав је ваш став о томе? - Велики број примедаба и запажања дат је на члан о избору патријарха, и о томе ће се још разговаати. Двотрећинска већина несумњиво је израз једнодушности која је дар Светог духа, са друге стране, због начина на који је изабран патријарх Павле, везани смо и за избор жребом између три кандидата. * Хоће ли, по вама, доћи до промене имена Српске православне цркве у Српска православна црква - Пећка патријаршија? Ако процењујете да хоће, због чега је то важно?
      - Пећка патријаршија је историјско и канонско име наше помесне цркве и данас и током претходних векова. Тридесетих година двадесетог века у Краљевини Југославији донет је данашњи Устав СПЦ. Иако није посебно истакнуто име Пећка патријаршија, сам Устав у уводним члановима јасно каже да се Црква руководи Светим писмом, предањем, одлукама Сабора и светих отаца, и тек на четвртом месту одредбама Устава, те се назив Пећка патријаршија подразумева. Устоличење српских патријарха обавља се у Пећи, чиме се на делу самим чином показује где је црквено седиште наше цркве.
      У ова времена изразите геополитичке нестабилности, истицањем имена Пећка патријаршија указује се на територије које историјски покрива наша помесна црква, а ту су, на пример, и Мађарска и све бивше југословенске републике, штите се наше светиње на Косову од најављиване албанизације, и указује на наш историјски и канонски континуитет и права која из њега проистичу, а то је, видимо и у случају цркве у Украјини, веома важно.
        УСТАВ ЦРКВЕ
      * Хоће ли се мењати Устав Цркве, и ако је тако - које велике промене у том смислу још очекујете?
      - Црква се руководи, као што и у самом Уставу пише, Светим писмом, предањем, саборима, учењем отаца... Њен програм је јеванђеље, како је патријарх Павле својевремено говорио. Одредбе Устава би требало да прилагођено друштвеној ситуацији исказују те непромењиве истине
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Велику суботу са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано осамнаест нових хришћана. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да на свијету постоје двије врсте људи.
      Звучни запис беседе

      „Имају они који вјерују да је човјек вјечно и непролазно биће у Хисту Богу и који се у Његово име крштавају и миропомазују. Има и оних који су вјерници смрти, пролазности и ништавила“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да је смрт ушла у људску природу онда кад се човјек одрекао да испуњује Божју заповијест да вјерује Божјој ријечи.
      „Тако је гријех ушао у људску природу и човјек је од бесмртнога постао смртно и пролазно биће. Зато је и дошао Господ да врати човјеку бесмртност и вјечни живот. Зато се ми у Цркви крштавамо, зато прослављамо Христа Господа распетога и васкрслога из мртвих. И само њему служимо“, поручио је Владика Амфилохије.
      Говорећи о новокрштеним члановима Цркве Божије Владика је рекао да од њиховог крштења данас нема значајнијег догађаја.
      „Да од смртних душа постану бесмртне, од пролазних непролазне, испуњене вјечном љубављу Оца и Сина и Духа Светога и да буду као свједоци Бога љубави, и у Бару и на сваком мјесту гдје их Бог буде упутио да живе“, казао је Митрополит Амфилохије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је на велики празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, 21.априла 2019. љета Господњег, Свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и барски парох јереј Никола Радовић, јерођакон Јаков из Цетињског манастира и свештенођакон Саво Лазић из Шабачке епархије. Евхаристијском сабрању на велики хришћански празник присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ.

      На крају богослужења сабранима је бесједио Владика Методије, коме је ово први пут да служи у острошкој светињи од кад је рукопоризведен у чин викарног епископа Митрополије црногорско-приморске. Добродошлицу у острошку светињу му је упутио о. Сергије, економ острошке обитељи.
      Владика Методије је између осталог казао да су се сва људска и земаљска природа и логика и сав народ поклонили чуду које је Господ урадио када је васкрсао четвородневног Лазара. Али, том догађају једино се нису поклониле људска пакост, злоба и завист.
      – То видимо из данашњег догађаја када је сав народ изашао и рекао ”Осана на висинама Цару Израиљевом” , а Господ је смирено ушао у Јерусалим на магарету, да покаже да није Он Цар од овога свијета, пролазног, материјалног и славе земаљске, него од пролазног и бесмртног – казао је Владика Методије.
      Господ нам је тиме показао да сви ми требамо да узмемо крст свој кренемо у ову недјељу страдања која је пред нама, казао је Владика Методије, да нам ваља проћи кроз пустињу са нашим народом до обећане земље, као што је то показао преко Пророка Мојсија.
      – Христос није морао проћи кроз страдање, али је морао проћи због нас и ради нашег спасења. Људска злоба, завист и пакост која се угнијездила у свима нам до данашњег дана, нема земљског и људског лијека, осим лијека небеског и јеванђелског и жртвене љубави Христове. Зато је морао доћи, јер је то једини лијек који ће да нас исцијели, спаси и да нам очи отвори да прогледамо дапрво видимо сами себе и ближњега поред себе и цијели свијет око себе, а тиме и Христа и Бога Тројичнога – казао је Владика Методије.

      Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      У трећу недјељу Васкршњег поста – Крстопоклону, 31.марта 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Кирила Јерусалимског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Сабрани се на данашњи дан поклањају Часном Крсту, који се износи у храм на цјеливање. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началаствовао је јеромонах Владимир, а саслуживали су му острошка сабраћа јеромонах Јеротеј и јерођакон Зосима као и протојереј Раде Радовић из Колашина.
       
      После читања Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Раде, који је између осталог казао да је ово велики и свети дан посвећен Часном Крсту Господњем, највећој светињи и највећој сили.
      – Крст Господа Исуса Христа је дрво на коме је Он када је осуђен на смрт разапет и Он је своју божаснку крв пролио на том крсту и својом крвљу осветио тај Часни Крст и одјенуо му ту огромну силу крста, која кроз вјекове оне који су се упутили Христовим путем који су хришћани, кроз вјекове живе силом Часног Крста, упућују своју дјецу и њихов живот је био усмјерен у том смислу и у тој љубави према крсту Христовом, према Господу Исусу Хросту, према Господу Богу, према Светој Тројици – казао је о. Раде и додао да је то највећа сила и највеће знамење.
      Српски род је, подсјетио је о. Раде кроз вјекове пролио много крви за крст часни и слободу златну.
      – Нема те силе која је већа од силе Часног Крста. Зато је највећи задатак да сваки човјек своје дијете што му даје Бог, да га крсти и кад се крстимо, попримамо ту благодат и ту силу божанске и вјечне љубави – рекао је о. Раде и нагласио да је и Свети Василије Острошки коме долазимо и коме се молимо, свједочио силу Часног Крста, силу Господа Исуса Христа.
      Након узошења молитве Господу и освећења Часних Дарова, сабрани који посте Васкршњи пост причестили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
      На крају богослужења сабранима је празник честитао о.Владимир који је говорио о значају Крстопоклоне недјеље, а заједничарење је настављено манастирској гостопримници.

      Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo  је данас, 24. марта, са свештенством Свету архијерејску литургију и помен жртавама НАТО бомбардовања 1999. и принцу Михаилу Петровићу у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.
      У бесједи након Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит је подсјетио на Велики Критски сабор из 2016. године, истичући да се ради о изузетном догађају у животу Цркве православне и читавога свијета у новије вријеме, који је између осталих одлука потрдио и одлуке Сабора из 14. вијека за вријеме Светога Григорија Паламе чијем молитвеном спомену је посвећена друга недеља свете Четрдесетнице.
      „Свети Григорије Палама био је велики учитељ, истински и прави пастир Цркве Божије, Светогорац, као и наш отац Свети Сава, који се молио чудесном молитвом Господе просвети таму моју“, казао је владика и додао да је Свети Григорије говорио да нема веће потребе за човјека на земљи него да Бог просвети ум његов, срце и душу, његову таму. Појаснио је да је и сва његова наука била у знаку тог учења о вјечној божанској свјетлости која је засијала са лица Христовога приликом Преображења на Таворској гори, која просвјећује сваког човјека који долази у овај свијет.
      „На тим Саборима је посвједочена и потврђена велика истина да је Бог свјетлост, да почива у неизрецивој свјетлости и њоме обасјава и прожима овај свијет, и да је човјек биће рођено да постане причасник и заједничар те божанске свјетлости.“
      Подсјетивши да је прошле недеље прослављена побједа Православља над бројним јересима, нарочито побједа над иконоборством, када је Црква вратила поштовање икона и моштију светих, владика је казао да је Свети Григорије Палама наставио то свето дјело Великог сабора.
      „Бранећи вјеру православну и учење да је Бог неизрецив по својој суштини невидљив, недоступан, и да је тајна божанске суштине само присутна у Оцу и Сину и Духу Светоме, али да Бог и свијет и творевину Своју, посебно човјека, не лишава те божанске силе, него му даје могућност да буде причасник божанске свјетлости – живога Бога. То је суштина црквеног учења и до тада, а то је потврдио и Свети Григорије Палама“, казао је владика и додао да је због тога Свети Григорије страдао од ондашњих моћника у Византијском царству.
      Митрополит је  је казао да данас треба да се сјетимо и књаза Михаила Петровића, значајне личности у нашој новијој историји, који се прије 33 године на данаши дан упокојио, а који је, 1921. године када је умро краљ Никола, проглашен за посљедњег престолонасљедника Краљевине Црне Горе:
      „Михаило Петровић, књаз Рашке, како га је именовао краљ Никола, упокојио се у Паризу гдје је и сахрањен. Наша влада припрема повратак  потомства краља Николе у Црну Гору и то је добра, велика и мудра идеја. Само да Бог даде разума да их сахране на дворско гробље код Цетињског манастира, гдје је и предвидио краљ Никола.“
      Митрополит је подијелио и сјећање на сусрете са књазом у Паризу, истичући његово залагање као насљедника Петровића, да се не руши Црква на Ловћену, са посебним освртом на разговор који су водили 1974. године. Подсјетио је на реченицу краљице Милене, коју му је њен унук, књаз Михаило, тада рекао а владика записао у предговору његових мемаора, који су штампани прије 15 година, да он није и неће бити краљ Црне Горе. Поштујући то, када су наши сепаратисти са фашистичком Италијом тражили обнову краљевине, књаз Михаило је одбио то због чега читаво вријем рата провео у заточеништву.
      Говорећи о НАТО бомбардовању СРЈ, Митрополит је подсјетио да су прве бомбе пале на Црну Гору када је убијен војник Саша Стајић у Даниловгрду а послије њега око 2000 људи. Од посљедица бомбардовања и данас умиру људи а међу њима је и један дио италијанских војника који су били при Кфору на КиМ. По његовим ријечима злочиначки НАТО пакт је наставио безбожно дјело крсташа, освајачког покрета из древних времена који су ратовали наводно за ослобађање Гроба Христовога, као и дјела других освајача:
      „Оно што су радили крсташи, Наполеон, Мусолини, Хитлер, у наше вријеме НАТО пакт наставља. То безбожно освајачко и отимачко дјело које се пројавило први пут послије Другог свјетског рата бомбардовањем БиХ, Републике Српске, КиМ, Србије и Црне Горе данас се наставља и у Азији и у Украјини.“
      Митрополит је позвао да се помолимо Богу да врати разум онима који управљају Европом и Америком да се отријезне и ослободе духа тирјанства и врате поштовању својих часних народа, у којима има доста и оних који знају да је НАТО извршио велики злочин и то свједоче: „Нека би Бог молитвама Светога Григорија Паламе све земаљске народе просветио светлошћу истине и мудрости Божије, свјетлошћу Богољубља и братољубља, и данас, и сјутра, и у вјекове вјекова, амин!“
      Након Светога причешћа, Високопреосвећени Митрополит је служио помен књазу Михаилу Петровићу, породици Петровић, владарима Црне Горе и свима који су пострадали од злочиначког НАТО бомбардовања које је започето на данашњи дан 1999. Митрополит је казао да је НАТО пакт и то бомбардовање срамота часних европских народа. Изразио је наду да ће они да схвате да се не може на злочину градити будућност људскога рода и човјечанства, као што се не може ни на нацифашизму, бољшевизму, титоизму..
      Пожеливши свима пострадалима и дивном књазу Михаилу покој душе, а присутнима здравље и спасење, владика Амфилохије је изразио задовољство због напредовања живописа у Храму Светог Јована Владимира, једног од најљепших храмова у Еворпи:
      „Црква Божија се против демонске силе и зла бори са светињама, светим моштима, молитвама, љубављу и са бригом о свом људскоме роду. Тако је и овај хиљадугодишњи спомен великога Христовога страдалника Јована Владимира засијао овдје, као што се обнављају и други храмови широм православне васељене.“
      Помолио се за љубав, мир међу Украјинцима, и да не скрнаве светиње због интереса међународних и домаћих моћника који покушавају да разоре јединство благословеног народа Светога Владимира Кијевскога, Светог Антонија и Теодосија Печерских.
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је нагласио да без јединства Цркве православне нема будућности, не само православља и православних народа, него Европе и свијета. „У јединству једне свете саборне и апостолске Цркве Божије православне је будућност Европе, Америке и свијета.“
      На крају службе протојереј-стеврофор Слободан Зековић, старјешина Саборног Храма Светог Јована Владимира заблагодарио је Митрополиту на благословима које је донио у Бар и у овај свети храм, а заједничарење је на његов позив настављено у крипти храма.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...