Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:


Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

39182338_2272310176116441_74164348253361

39258943_2272310386116420_11320665349868

39210958_2272310622783063_69855651664903

39126369_2272311046116354_63559200617938

39148067_2272311256116333_43493700962552

39200687_2272348922779233_35446630265168

39149980_2272348729445919_60301533765770

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Зашто ћутимо?

Просто:

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

Дакле, чекамо да се испуни време. До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род... А можда су већ сви отишли, кућа празна, само ТВ ради а на њему... АВ, АВ, АВ... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Јанко рече

До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род..

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

пре 7 минута, Јанко рече

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

пре 9 минута, Јанко рече

 2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

 

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Маријана91 рече

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Прво је сарказам. Али морам изгледа да ти цртам...

 

Излазимо и ја и многи. Ево, редовно гласам за јединог сигурног - Белог. Неки наивно гласају и за оца и идејног творца свих ових превараната (Шешеља), неки за промашаје попут Радуловића и Јанковића (показали се као бескичмењаци и празнословци без енергије кад треба, зашто - само они знају), веселог Обрадовића који је врло недоследан делима у односу на речи, на крају малкице ушао и у коалицију са ђаволом у БГ-у за мрву локалне власти. О осталима нема шта да се прича, "по делима њиховим познаћете их". А "вера без дела је мртва", тако да им свима до једног ич НЕ ВЕРУЈЕМО. Осим Белом, који се добро зеза... ;)

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као што рекох не желим о политици, није вредна помена, од мене за њу ћутање.

пре 29 минута, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

Не бих устанак, баш напротив, управо бих молитву, помен, да се не заборави, да се упише у историју, да се помогну породице страдалих бораца, да се помогну преживели борци. Чујем од људи често Косовари су овакви или онакви, од мене им је слободно дозвољено да буду и лоши људи, оно што су они доживели..... Њима једино сам Бог има право да суди, не ми који смо седели сигурни у својим кућама, не стрепећи дал ће Шиптар да закуца на врата. А о војницима да и не говорим, нашим јунацима, који су остављали породице, ту су деца била, људи... Деца од 18, 19 година еј бре!  За нас се борили, па исто кад чујем узалуд су се борили, како бре узалуд?! За Бога су се борили и пред Богом су сигурно прави јунаци, а пред нама шта? Хоћемо и даље да ћутимо?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист!

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, АлександраВ рече

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:

Your browser does not support the HTML5 audio tag.
 
 
 
 
 

Синоћ сам на Тв, одслушао цео говор у институту. Вучић је почео потпуно да скреће са линије здравог разума у неке имагинације. Човек је у једном моменту почео да плаче за Топлицом. Срећа па му је ово последњи мандат. Иначе мсм. да због њега и његове истомишљеничке екипе, нико данас жив у Србији, не би дочекао боље сутра.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На крај говора у институту у Жаркову, поред киселих (скоро понижених) изгледа војних лица око њега... Вучић је рекао да смо толико смањили незапосленост да морамо да увозимо раднике. А све и да не лаже. Ја мсм. да ће за наше плате само Албанци са Ким или из Албаније да раде. Значи једино Албанце да увозимо у Врање, Ниш, Рашку...

Оно што је добро, то је да плате и пензије расту 10%

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега... 

Написао си и моје мисли.

Share this post


Link to post
Share on other sites

opozicija.JPG.a3df18941d42c2ac876a02c43bfaf7de.JPG

Извињавам се на речнику, али духовито описује ситуацију. Онолики се Грци дигоше због проблема око имена друге државе, а код нас на отворену издају државног врха - мук.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прва вест у дневнику РТС-а:

Gradonačelnici sa KiM predsedniku Vučiću: Da razum prevlada emocije

SREDA, 15. AVG 2018, 12:11 -> 12:20

IZVOR:RTS, TANJUG

 

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji u otvorenom pismu mole predsednika Vučića da ne odustaje od borbe za pravedno, kompromisno i održivo rešenje, koje će, kažu, značiti bolju budućnost ne samo Srba na KiM već i celokupnogsrpskog naroda.

 

Svih deset gradonačelnika opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

 
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)

"Poštovani predsedniče Vučiću, Ovo pismo upućujemo apsolutno svesni da razum mora prevladati emocije, a da su stope naše dece jednako vredne kao stope naših predaka.

Podsećamo Vas da ako sada odustanete od borbe koja za nas znači život na Kosovu i Metohiji, to će biti najveći istorijski poraz našeg naroda u novijoj istoriji Srbije, i ujedno najveća pobeda naših neprijatelja i njihovih domaćih poltrona.

Ovim pismom želimo da Vam poručimo, da smo svesni bremena koje nosite, i da neretko iz nemoguće situacije pokušavate da izvučete najviše, zato Vas uveravamo da ćemo svako rešenje do kojeg dođete, a koje bi značilo više prava za Srbe, bezbednije okruženje za građane i očuvanje naših svetinja i koje bi omogućilo bolji ekonomski položaj našeg naroda, mi svi podržati, pa bilo to razgraničenje, korekcija ili nešto treće", poručuju gradonačelnici u pismu.

Pismo su potpisali gradonačelnici Severne Mitrovice Goran Rakić, Zubinog Potoka Stevan Vulović, Zvečana Vučina Janković, Leposavića Zoran Todić, Gračanice Srđan Popović, Štrpca Bratislav Nikolić, Raniluga Vladica Aritonović, Novog Brda Svetislav Ivanović, Klokota Božidar Dejanović i gradonačelnik Parteša Dragan Petković.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, GeniusAtWork рече

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

"Немам човека..."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У наше време велика је помама за духовним програмима (spiritual programs). Ти духовни програми имају тенденцију да буду веома линеарни. Они приказују духовни живот као путовање са низом етапа. Свака етапа има своју методологију, мањкавости и могућности. Такав један програм често постане сам себи циљ. Он наше природно присуство противставља нама самима. Такав нас програм може удаљити и раздвојити од онога што је најинтимније наше. Прошлост се напушта као непоправљива док се садашњност користи као тачка ослонца за будућност која обећава светост, целовитост или савршенство. Када се време сведе на линеарно напредовање, у њему нема присутности. Мајстер Екхарт је радикално преправио свеукупну идеју духовних програма. Он је казао да духовно путовање не постоји. Иако је ово помало шокантно, заправо освежава. Уколико би било духовног пута, он би био дугачак свега неколико милиметара премда километрима дубок. Био би то преокрет унутар ритма твоје дубље природе и присуства. Мудрост је овде тако утешна. Не мораш ићи далеко изван себе да би ступио у истински разговор са својом душом и са тајнама духовног света. Вечно је код куће – унутар тебе. 
      Вечно није негде друго, оно није удаљено. Нема ничега тако блиског попут вечности. Ово је забележено у дивној келтској изреци: „Tá Tír na nÓg ar chúl an tí, Tír álainn trína chéile“, односно: „Земља вечне младости је иза куће, прекрасна земља преиспуњена.“ Вечни и смртни свет нису паралелни, пре се прожимају. Диван израз на шкотском гелском језику fighte fuaighte „испреплетено“, исказује управо то. 
      Иза фасаде наших нормалних живота вечна судбина уобличава наше дане и наше путеве. Пробуђени људски дух се враћа кући. Иронично пак наш осећај блискости често се бори против нашег повратка кући. Када смо са нечим упознати, губимо енергију, границу и узбуђење због тога. Хегел је рекао: „Das Bekannte überhaupt ist darum, weil es bekannt ist, nicht erkannt“, односно: „Уопштено, оно што нам је блиско, управо зато што је блиско, не познајемо“. Ово је моћна реченица. Иза фасаде блиског, чекају нас необичне ствари. То је истинито у вези са нашим домом, местом у коме живимо и, заиста, са онима са којима живимо. Пријатељства и односи пате од неизмерне обамрлости кроз механизам блискости. Ми сводимо оно непознато и тајанствено у једној личности и пределу на онај спољашњи, познати лик. Ипак познато/блиско често је фасада. Блискост нам омогућава да припитомимо, контролишемо и коначно заборавимо на тајну. Постижемо свој мир са површином лика и остајемо далеко од Другости и дубоке узнемирености коју она прекрива. Блискост је једaн од најсуптилнијих и најраспрострањенијих видова човековог отуђења.
      У књизи разговора са П. А. Мендозом колумбијски писац Габријел Гарсија Маркес, упитан о својој тридесетогодишњој вези са супругом Мерцедес, казао је: „Толико је добро сада познајем да немам благу представу ко је она заиста“. За Маркеса, блискост је позивница за авантуру и тајну. Супротно томе, људи који су нам блиски постају понекад тако блиски да се изгубе у даљини која више не позива нити изненађује. Блискост може бити тиха смрт, нагодба која допушта да се рутина настави без икаквог новог изазова или старања. 
      Ово се, такође, догађа са нашим искуством неког места. Сећам се своје прве вечери у Тибингену у Немачкој. Провешћу тамо више од четири године проучавајући Хегела, али те прве вечери Тибинген ми је био потпуно стран и непознат. Сећам се да сам размишљао: „Посматрај веома пажљиво Тибинген ове вечери јер га више никада нећеш видети на исти начин“. И ово је било тачно. Након недељу дана тамо проведених, упознао сам пут који води до учионица и семинара, кантине и библиотеке. Након што сам мапирао своје руте на овој непознатој територији, постао ми је познат и више га нисам видео самог по себи. 
      Људи имају потешкоће да пробуде свој унутрашњи свет посебно када им њихови животи изгледају превише познато. Наилазе на потешкоће да открију нешто ново, интересантно или изазовно у својим укоченим животима. Па ипак, све што нам је неопходно за наше путовање већ нам је дато. Сходно томе, велика је непознаница унутар примрака нашег сопственог душевног света. Треба се више упознати са притајеном светлошћу наше душе. Први корак у буђењу твог унутрашњег живота и први корак ка дубини и обећавајућој усамљености јесте да о себи мало размишљаш као о странцу до највећих дубина. Одлука да себе сагледаш као потпуног странца, као некога ко је тек закорачио у твој живот, јесте ослобађајуће искуство. Ова медитација помаже разбијању обамрлог самозадовољства и фамилијарности. Почећеш постепено да осећаш тајну и чаролију сопства. Схватићеш да ниси беспомоћан власник живота који се окончава смрћу, већ пре привремени гост изобилно дарован благословима и могућностима које нити можеш да измислиш нити да завредиш. 
       
      Извор: Теологија.нет
    • Од Логос,
      У уторак, 9. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали: протонамесник Александар Јовановић, протонамесник Александар Сенић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали вероучитељи г. Марко Стевановић и г. Никола Ђурица, а чтецирао је г. Владан Степовић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Беседећи након прочитаног Јеванђеља, Епиксоп је сабране вернике поучио о значају и неопходности покајања у животу сваког хришћанина. “Данашњи апостол и данашње Јеванђеље које смо управо чули су сродни браћо и сестре јер говоре о истој теми. Христос говори о карактеру јеврејског народа, о њиховој тврдоглавости, јер је из тог народа дошло толико пророка, а они у њихова пророштва нису поверовали. Зато Господ и каже: “Својима дође и своји га не примише”. То је као када некога сматрате својим, а он вас не примећује, ви га волите, а он вас мрзи. По њиховој вољи није био ни Јован ни Христос, они су судили само по себи, не препуштајући суд Богу. За Јована рекоше да је ђаво у њему, а за Христа рекоше: “Види изелице”. Незадовољном човеку не одговара нико, браћо и сестре, а његово незадовољство је усмерено ка његовом личном интересу. Сви Јевреји били су као распуштена деца којој се није могло ничим угодити. 
      Ако је дете распуштено значи да му као родитељ ниси дао пример, ниси улазио у душу тог детета да видиш да ли је душа тог детета задовољна, а душа човека вапије за Богом, а ми је често не хранимо Богом. Бог од нас тражи да имамо меру, да знамо докле треба дати души, а докле треба дати телу. Јевреји су се бунили јер мисија Јована Крститеља и Господа Христа, која је усмерена ка спасењу рода људскога, није у складу са њиховим очекивањима. Јован је био јако строг према себи, а према другима је био благ и милостив. Јован јесте био сурови подвижник, али је од народа тражио само покајање, плач народа, да се покаје што се огрешио о Спаситеља Христа. Свети Јован мисли само једну мисао, како да он изађе пред Месију, а Месија га одредио да му приправи пут. Јевреји га називају ђавоиманим. Пакосни род људски назива Спаситеља изелицом. Деца премудрости су они ретки мудраци који правилно оцењују и личност Јованову и личност Христову. Све у свему браћо и сестре видимо да човек треба да се чува тврдоглавости, саможивости и себичности, да сагледа себе изнутра, да ли у њему има Бога, да ли у њему има покајања. Сви смо ми грешници, али покајањем кроз жртву и велики подвиг можемо да се променимо на боље. 
      Покајње је радовање, нема веће радости од покајања, јер кад се покајеш ти си други човек, ти си Божији човек. Човек не само што тражи изговор, него он осуђује, у таквим људима нема покајања и зато тугује Јован Крститељ, зато тугује и Господ Христос. Све је пусто ако је човек у пустињи своје заблуде, стално је незадовољан. Браћо и сестре, немамо изговора, него да приђемо Христу, јер они који га познаше они се и спасише”, поучио је Епиксоп Јован своју паству.

      Извор: Епархија шумадијска
    • Од александар живаљев,
      Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо
      29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs       Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси.
      - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић.
      Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени?
      - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка.
      Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену?
      - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности.
      Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења.
      Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца?
      - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања.
      Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно?
      - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора.
      Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању.
      Снежана Милановић
    • Од Логос,
      У четири општине на северу Косова и Метохије млека и појединих млечних производа у продавницама нема већ неколико дана, а при крају су и залихе брашна, каже председник Удружења привредника на северу КиМ Радош Петровић и напомиње да је ситуација веома напета међу грађанима и да ће многи привредници бити приморани да затворе своје продавнице.
      Петровић је за Танјуг рекао да се последња два дана осећа велика нервоза на северу КиМ јер грађани не могу да купе основне животне намирнице које не стижу из централне Србије пошто је Приштина пре седам месеци увела таксе. Упозорио је да су при крају залихе брашна у пекарама и да ће, ако се нешто хитно не предузме, све продавнице за два-три дана остати без хлеба.
      “Неколико велепродаја је затворило своје радње, јер више немају робе. Добављачи су обавестили болницу и Студентски центар у Косовској Митровици, обданишта и све остале које снабдевају да више нису у могућности да им у пуном капацитету добављају робу“, навео је Петровић. Додао је да су власници најавили да ће затварати радње јер остају без робе и не желе да ризикују своје животе. “Последњих месец дана на привреднике на северу КиМ је пуцано, хапшени су, одузимана им је роба… Пореска инспекција улази у маркете, пише новчане и кривичне пријаве, људи су уплашени и све чешће одустају од рада“, рекао је Петровић.
      Каже да ће се народ сналазити, али да ће бити све већих проблема који би, упозорио је Петровић, могли да доведу до исељавања Срба са севера КиМ. “Замислите да не можете да купите деци млеко и хлеб, а свако гледа да деци обезбеди што бољу будућност“, навео је Петровић. Како каже, застрашивањем привредника Приштина удара на цео српски народ на КиМ. “Циљ Приштине је да овде направи ненормалне услове за живот како би Срби напуштали север покрајине, а они што лакше освојили овај простор“, каже Петровић. Упитан каква је ситуација са лековима, Петровић је рекао да су апотеке биле прве на удару, да су поједине затворене, док је у некима остало мањих залиха лекова. “Власници се сналазе и покушавају да допреме лекове, али то су мале количине јер на административним прелазима отварају гепеке, детаљно прегледају аутомобиле и не дозвољавају да се из централне Србије унесу и најмања количина било чега“, навео је Петровић.
       
      Извор: РТВ Војводине
    • Од Логос,
      Након данашњег објављивања мишљења Венецијанске комисије о Владином предлогу Закона о слободи вјероисповијести, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је Радио-Светигори да се показало да су нетачна увјеравања представника црногорске власти и њој наклоњених медија која трају још од петка, да је Венецијанска комисија дала позитивно мишљење о предлогу тог закона.
      „У вези одредбе о црквеној имовини показало се да смо истину зборили када смо рекли да нема сагласности ВК за једнострано прекњижавање имовине цркава и вјерских заједница. Дакле, то није прошло, није добило позитивно мишљење. А оно што је јако важно,могућност, дакле, која стоји пред државом као субјектом права, постојала је и до сада. Ништа ново у односу на оно што већ данас па и деценијама сваки субјект, па и држава као субјект права има, а то је доступност судским органима. Нема оне идеје да се једнострано прекњижава имовина на основу пописа органа управе надлежног за имовину и да катастар поступа по томе. Напротив: свако може да поднесе захтјев, и ја могу данас да поднесем захтјев да је ваш стан мој, али то не значи остваривање права по том захтјеву“, рекао је он.
      Подсјетио је да је управо то била интенција члана 62 и 63. овог спорног Владиног предлога закона.
      „Та интенција није добила пролаз. То је могуће, само након завршене управно-судске процедуре, управно-правне процедуре, у случајевима када негдје није завршен државни премјер. А тамо гдје су окончани поступци, гдје је све завршено, гдје већ деценијама и годинама постоје правоснажна рјешења, тамо искључиво путем судске одлуке… И то значи да онај који тужи, у овом случају ако би то била држава, мора да докаже своје право да је била власник црквене имовине. А то је, вјерујте ми, одговорно тврдим – немогуће“, казао је отац Велибор Џомић.
      Додао је да се из првог читања овог мишљења види да све и када би се десило да негдје у неком појединачном случају држава буде укњижена као власник неке сеоске цркве, она нема право да утиче на статус корисника да она одређује „ко ће у какву цркву да иде“.
      „Венецијанска комисија је у томе изричита. То су, дакле, поступци који су апсолутно непотребни и штетни“, нагласио је он.
      Прота Џомић је рекао да и он сматра да оно што јесте културно наслеђе Црне Горе треба да буде штићено, те да је Законом о заштити културних добара оно већ заштићено.
      „Црна Гора треба да добије један модеран закон који ће бити поштован од свих, који ће бити препознат као закон о слободи а не као закон о правном насиљу или било каквој другој врсти насиља, што не дао Бог ником“, категоричан је отац Велибор Џомић.
      Он је најавио да ће обиман текст мишљења, које у себи садржи и много других тема, у Правном савјету Митрополије бити подробно анализиран наредних дана.
      „Даћемо и јавно саопштење, једну правну анализу о томе. И ми и даље, наравно, остајемо отворени за оно што јесте стручан дијалог, што јесу правна правила и цивилизацијска достигнућа, за оно што јесте опште добро овога народа и ове земље. Само тако се може доћи до правога рјешења. Ово је показало да један правни акт има много велики значај у друштву као што је црногорско, да може да изазове огромне проблеме. Надамо се да то ником није циљ и жеља“, поручио је протојереј-ставрофор Велибор Џомић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...