Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак: http://www.eparhija-prizren.com/…/use…/4/vucic_djakovica.mp3

Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

39182338_2272310176116441_74164348253361

39258943_2272310386116420_11320665349868

39210958_2272310622783063_69855651664903

39126369_2272311046116354_63559200617938

39148067_2272311256116333_43493700962552

39200687_2272348922779233_35446630265168

39149980_2272348729445919_60301533765770

 


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист! И он, а могу мислити тек они изнад њега, што се ни не чују, ни не виде, он је само мали јадни пијун, а ми велики Срби - ћутимо.......

На Косову је ‘98. и ‘99. исписана историја, ја сам скоро сазнала пола ствари, а могу да замислим ова деца данас колико појма немају, а то су њихови очеви, стричеви, итд. Важно да им  је у уџбенике ушла цеца са, лепи громе мој, а Кошаре ни случајно... Туга......

Зашто ћутимо?

Просто:

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

Дакле, чекамо да се испуни време. До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род... А можда су већ сви отишли, кућа празна, само ТВ ради а на њему... АВ, АВ, АВ... ;)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Јанко рече

До тада, дивим се тишини, том муку који је обузео овај род..

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

пре 7 минута, Јанко рече

1. Сви знају како се код нас спроводе избори.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

пре 9 минута, Јанко рече

 2. Не постоји НИ ЈЕДАН у политици за кога би ико нормалан гласао.

 

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Маријана91 рече

Дивиш се? То је за заплакати се, а не дивити се.

 

Тако што на гласање излази само она популација (70+) која гласа за Вучића..

Постоји, само му не дају да се чује, а и кад се чује народ га исмева.

АЛИ не занима ме политика. И даље стојим при томе да је туга што МИ као народ ћутимо, или боље да кажем, ми верници ћутимо и не боримо се за такве светиње и нашу историју. А Господ нам није дао свој пример као такав. Како се само он борио за Цркву, а ми дивимо се антихристу? Еее....

Прво је сарказам. Али морам изгледа да ти цртам...

 

Излазимо и ја и многи. Ево, редовно гласам за јединог сигурног - Белог. Неки наивно гласају и за оца и идејног творца свих ових превараната (Шешеља), неки за промашаје попут Радуловића и Јанковића (показали се као бескичмењаци и празнословци без енергије кад треба, зашто - само они знају), веселог Обрадовића који је врло недоследан делима у односу на речи, на крају малкице ушао и у коалицију са ђаволом у БГ-у за мрву локалне власти. О осталима нема шта да се прича, "по делима њиховим познаћете их". А "вера без дела је мртва", тако да им свима до једног ич НЕ ВЕРУЈЕМО. Осим Белом, који се добро зеза... ;)

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Као што рекох не желим о политици, није вредна помена, од мене за њу ћутање.

пре 29 минута, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега...

Не бих устанак, баш напротив, управо бих молитву, помен, да се не заборави, да се упише у историју, да се помогну породице страдалих бораца, да се помогну преживели борци. Чујем од људи често Косовари су овакви или онакви, од мене им је слободно дозвољено да буду и лоши људи, оно што су они доживели..... Њима једино сам Бог има право да суди, не ми који смо седели сигурни у својим кућама, не стрепећи дал ће Шиптар да закуца на врата. А о војницима да и не говорим, нашим јунацима, који су остављали породице, ту су деца била, људи... Деца од 18, 19 година еј бре!  За нас се борили, па исто кад чујем узалуд су се борили, како бре узалуд?! За Бога су се борили и пред Богом су сигурно прави јунаци, а пред нама шта? Хоћемо и даље да ћутимо?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Маријана91 рече

Ово је срамота за нас Србе....... Што ћутимо на све ово, чега се бојимо? Он није наш председник, он је антихрист!

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, АлександраВ рече

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: "А ко од вас хоће у Ђаковици да живи.... јел' има икога од вас..... ја нећу, а јел' има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал' је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал' нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо"

Аудио снимак:

Your browser does not support the HTML5 audio tag.
 
 
 
 
 

Синоћ сам на Тв, одслушао цео говор у институту. Вучић је почео потпуно да скреће са линије здравог разума у неке имагинације. Човек је у једном моменту почео да плаче за Топлицом. Срећа па му је ово последњи мандат. Иначе мсм. да због њега и његове истомишљеничке екипе, нико данас жив у Србији, не би дочекао боље сутра.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На крај говора у институту у Жаркову, поред киселих (скоро понижених) изгледа војних лица око њега... Вучић је рекао да смо толико смањили незапосленост да морамо да увозимо раднике. А све и да не лаже. Ја мсм. да ће за наше плате само Албанци са Ким или из Албаније да раде. Значи једино Албанце да увозимо у Врање, Ниш, Рашку...

Оно што је добро, то је да плате и пензије расту 10%

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Јанко рече

Најзад, у праву си. Ћутимо. Мук. Само не мислимо на исто ћутање. Ти би радо грлати устанак, по српски, онако хајдучки. Ја сам да не ћутимо него да се молимо. Очигледно - да се молимо боље би мислили. Онда би и боље говорили, затим боље чинили. Овако: мук. Мук у душама који одзвања овом напаћеном земљом... Празне душе, празне речи, празна дела... Слободно ослушни... И диви се... Како Бог кроз тај мук објављује себе и где смо у односу на њега... 

Написао си и моје мисли.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

opozicija.JPG.a3df18941d42c2ac876a02c43bfaf7de.JPG

Извињавам се на речнику, али духовито описује ситуацију. Онолики се Грци дигоше због проблема око имена друге државе, а код нас на отворену издају државног врха - мук.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прва вест у дневнику РТС-а:

Gradonačelnici sa KiM predsedniku Vučiću: Da razum prevlada emocije

SREDA, 15. AVG 2018, 12:11 -> 12:20

IZVOR:RTS, TANJUG

 

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji u otvorenom pismu mole predsednika Vučića da ne odustaje od borbe za pravedno, kompromisno i održivo rešenje, koje će, kažu, značiti bolju budućnost ne samo Srba na KiM već i celokupnogsrpskog naroda.

 

Svih deset gradonačelnika opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

 
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)
Kosovska Mitrovica (arhivska fotografija)

"Poštovani predsedniče Vučiću, Ovo pismo upućujemo apsolutno svesni da razum mora prevladati emocije, a da su stope naše dece jednako vredne kao stope naših predaka.

Podsećamo Vas da ako sada odustanete od borbe koja za nas znači život na Kosovu i Metohiji, to će biti najveći istorijski poraz našeg naroda u novijoj istoriji Srbije, i ujedno najveća pobeda naših neprijatelja i njihovih domaćih poltrona.

Ovim pismom želimo da Vam poručimo, da smo svesni bremena koje nosite, i da neretko iz nemoguće situacije pokušavate da izvučete najviše, zato Vas uveravamo da ćemo svako rešenje do kojeg dođete, a koje bi značilo više prava za Srbe, bezbednije okruženje za građane i očuvanje naših svetinja i koje bi omogućilo bolji ekonomski položaj našeg naroda, mi svi podržati, pa bilo to razgraničenje, korekcija ili nešto treće", poručuju gradonačelnici u pismu.

Pismo su potpisali gradonačelnici Severne Mitrovice Goran Rakić, Zubinog Potoka Stevan Vulović, Zvečana Vučina Janković, Leposavića Zoran Todić, Gračanice Srđan Popović, Štrpca Bratislav Nikolić, Raniluga Vladica Aritonović, Novog Brda Svetislav Ivanović, Klokota Božidar Dejanović i gradonačelnik Parteša Dragan Petković.

Извор

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, GeniusAtWork рече

Он јесте наш председник. Били избори прошле године и изабран је. Они које људи својим (не)излажењем изаберу, ти ће владати. И нема после љутње :)  А од када су дошли 2012. до данас су биле четири прилике да им/му се одузме власт, од локалне преко републичке па до избора Председника државе. Али им није одузета.

Тако да сада мож' да хистеришемо колко 'оћемо по нету, то је што је.

"Немам човека..."

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прослава престоног празника храма на Детелинари – Рођења светога Јована Претече и Крститеља Господњег, почела је уочи Ивањдана, бденијем које је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. На празничном бденију је појао хор Свети Јован Дамаскин, под вођством прoтонамесника Велимира Врућинића, а празничном благољепију допринели су и ђакони Мирослав Николић и Александар Билић, службеници Канцеларије Епископа бачког.     На Ивањдан, 7. јула 2020. године, светом Литургијом је началствовао прота Миливој, а саслуживали су свештеници Епархије бачке. Пренoсећи поздрав и благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, архијерејски намесник новосадски први је казао да је потребно да се молимо светоме Јовану Претечи да он свагда посредује пред Господом за све нас. Прослављамо данас, како каже Господ Христос, највећега међу свим људима рођеног од жене. Нема већега од светога Јована Претече. Честитам вама свима данашњи празник, храмовну славу! Свештенству овога храма желим срећну славу; гостима захваљујем на љубави; појцима да увек овако лепо поју, а вама да духовно и телесно стасавате градећи овај предиван храм. Нека Господ сачува све нас молитвама Свога Пророка, Претече и Крститеља Јована, навео је прота Миливој, беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи.   Протопрезвитер Синиша Панић захвалио је проти Миливоју на началствовању на светој Литургији, као и свештеницима саслужитељима, а потом је изразе благодарности упутио г. Николи Первазу, председнику Црквене општине новосадске, и благоверном народу који се одазвао позиву и својим присуством увеличао свечарску радост.    Вечерњим богослужењем је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење више свештеника. Извршен је чин благосиљања славског колача и кољива, које су – у славу Божју, а у част светога Јована Крститеља – принели овогодишњи кумови славе, Васо и Ваја Делић. Кумство за следећу годину преузео је господин Александар Степанић. После узношења славских дарова пригодном беседом присутнима се обратио протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев.     Изградња храма на Детелинари почела је 2004. године, а прва света Литургија у наведеном храму служена је 2015. године.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Завршен је други дан састанка Сталног Свештеног Синода Цркве Грчке, којим је председавао атински архиепсикоп Јероним.     Стални Свештени Синод је информисан о писму васељенског  патријарха Вартоломеја у вези са питањем заједничког поступања поводом  различитих ставова око Светог Пичешћа и изразио је сагласност с гледиштем Васељенске  патријаршије.    Такође, поводом упражњавања током вирусног периода „технике јоге као начина суочавања са стресом“, а у контексту поштовања верске слободе загарантоване у нашој земљи, али и пастирске  одговорности Цркве за избегавања стварања атмосфере религиозног синкретизма, Синод подсећа православне да је "јога" основно поглавље религије хиндуизма, а није "врста вежбања". Стога, Свештени Синод „још једном истиче да је ‘јога’ потпуно неспојива са нашом православном вером и да нема места у животу хришћана“.   Синод  обавештава православно свештенство о новој прозелитској активности неопротестантске организације „Јелински мисионарски савез“ и истиче да „православнима као члановима Цркве, једног јединог Христовог Тела, нису потребни различити неојеретички покрети, нити њихови различити проповедници из Грчке или изван ње, и да остану верни Еванђељу Исуса Христа, као што су их изворно проповедали свети еванђелисти и протумачили Свети Оци наше Цркве“.     Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Када говоримо о Цркви ми често потпуно погрешно подразумијевамо да је то једна људска организација или сервис који треба да задовољи одређене религиозне или духовне потребе у нашем животу. То међутим, није тако.     Црква није никаква организација, него је она живи организам, она је Тијело и то васкрсло и обожено Тијело Господње.  Она нема само историјско-социјални карактер, јер глава и крајеугаони камен тога Тијела је  Друго Лице Свете Тројице, Син Божји, Господ наш и Спаситељ Исус Христос. Он је дошао у свијет и узео на себе људску природу потпуну и неокрњену, и једанпут за свагда нераскидиво је сјединио са божанском природом у својој личности. Својом васкрсењем из мртвих, својим вазнесењем на небеса он је избавио људски род од смрти и ђавола и ваздигао, узнио човјека на ниво божанског живота, те је тако дао могућност свакоме ономе који кроз свету тајну крштења уђе у Тијело Његово, у Цркву, да и он може учествовати у том божанском животу. Управо због тога Црква није организација него је она сама чињеница, сам факат нераскидивог општења између Бога и човјека, а самим тим и заједнице свих људи међусобно који са Богом опште. Та заједница, као прототип свога постојања, има заједницу Три Божанске Личности Свете Тројице, једнога Бога у Три Лица.   Троструким погружавањем у воду тј. Светим крштењем, ми се освећујемо и утјеловљујемо се у тијело чија је глава Христос, односно постајемо једно са Христом. Црква је према томе заједница Бога са разумним створењима, зато она и не припада само једном народу, једној раси или социјалној класи - она припада свима и свакоме. Онај који пожели, без обзира на своје биолошко-социјалне карактеристике, може да приступи тој заједници. Свети Оци члановима њеним сматрају хорове вјерних свих крајева и свих времена, јер голготска жртва Христова, његово проливање крви, принијето је ради свих и ради свега, ради оних  који су живјели прије Њега, ради оних који су живјели у Његовом времену, као и оних који су живјели и живе послије Њега. Христос је дјелао и у Старом завјету, он је дјелао и дјела у Новом завјету с тим штоје у Старом завјету дјелање Његово  било ван тијела, а у Новом завјету Он као Бог из човјекољубља свога великог силази са својих божанских  висина и улази у лавиринте, у вртлоге и врлети људске историје и беспућа човјековог, те одијева себе у одору људскога тијела и тако поставља основу нераскидиве заједнице између Бога и човјека - тако Он оснива Цркву.   Апостол Павле изједначује Цркву са Христом истичући заједничарење између Христа и хришћана.  Ако смо се Светим крштењем обукли у Христа, онда сасвим природно учествујемо у Његовом животу, зато апостол Павле кличе: ”Не живим више ја, него живи Христос у мени” (Гал 2,20). Христос није никада без Цркве, нити је Црква без Њега, нити може бити без Њега. Он обитава у хришћанима образујући благодатну заједницу између себе и човјека. У тој заједници , која се зове Црква, човјек остаје оно што јесте, он се не губи, он не нестаје, он не бива прогутан Богом  већ благодаћу Духа Светога узраста из славе у славу до пуноће, све до ”мјере раста висине Христове” (Ефес 1,13). Божански живот Христов као главе Цркве дијели се и раздаје свим члановима овога тијела и сви тако постају учесници живота Христовога.   Видљива слика мистичког заједничарења бога са човјеком кроз Христа јесте Света Литургија, те се због тога она сматра пројавом Цркве као Тијела Христовог. Ми на Светој Литургији на најприснији могући начин долазимо у заједницу са Христом, јер јер ту се причешћујемо тијелом и крвљу Његовом, а то значи да постајемо сутјелесници његови. Из овога се види да Црква није ништа друго до Христос међу нама присутан, продужен и дејствујући у вјекове.   Црква обједињује у себи небеско са земаљским, вјечно са пролазним, видљиво са невидљивим, Бога са човјеком односно Црква је јединство између Бога, човјека и свега створеног кроз Духа Светога.   (НЕМА ЉЕПШЕ ВЈЕРЕ ОД ХРИШЋАНСКЕ - Црква)     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од александар живаљев,
      Прогон Хришћана: Лов на Крст
      Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста
      Од  ИН4С  -  01/06/2020 09:37      Широм света све више прогоне Хришћане. Ко о томе прича, бива одмах проглашен за десног екстремисту или исламофоба. Но права политичка опасност лежи у прећуткивању.
      О прогону хришћана се мора причати. Хитно. А зашто ? Зато што се догађа, дан за даном, у пуно региона глобуса. И зато што расте. У 144 земље света Хришћани су због своје вере изложени патњама. Дискриминишу их, протерују. А у многобројним земљама и убијају. И сада, на западни Дан Свете Тројице, само два примера: у Мозамбику, у једном манастиру, су у нападу терориста убијани на десетине хришћана, исто тако у нападима на хришћанска села у Нигерији.
        Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста.
      Мађарски премијер Виктор Орбан је 2016. основао Државни Секретаријат за подршку прогоњеним Хришћанима, који је до сада више десетина милиона еура исплатио угроженим хришћанским црквама на Блиском Истоку. Орбан се радо инсценира као бранитељ хришћанства – истовремено је у сопственој држави изградио ауторитарни систем. Немачка највећа опозициона партија Алтернатива за Немачку (АфД) је пре две године Бундестагу поднела апел на усвајање. Под називом: “Зауставити и казнити прогон Хришћана” – у ком је захтевала скраћивање развојне помоћи за земље у којима прогоне Хришћане. Овај апел је немачки Бундестаг скоро једногласно одбио. Тема је, значи, отровна. Многима се чини боље да јој се уопште не приближавају, из страха да ће и сами бити стигматизирани.
        Но, то не помаже. Јер бројеви говоре јасним језиком. Не протекне скоро ни један Ускрс а да током њега негде на свету Хришћани не буду жртве напада: последњи пут у Шри Ланки 2019. Двојица терориста-самоубица су се дигла у зрак и убила 253 човека: највећи део њих за време литургије у једној цркви. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били Хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” Хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона Хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински Хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011 и устаничког “Арапског Пролећа” против дугогодишњих арапских диктатора је притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
      Не, није тачно да је само радикални исламизам крив за ову потресну ситуацију, како популисти радо желе да верују. Прогонитељи Хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи Хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије Хришћани морају да рачунају да ће их прогонити а у супер-католичком Мексику су Хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.
      “80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против Хришћана”, написао је Philip Mounstephen , бискуп енглеског Труроа, у 2019 објављеном истраживању о прогону Хришћана. А истраживање је обавила једна институција, коју ама нико не може да осумњичи да гаји религиозни, а посебно не хришћански радикализам: Британско Министарство Спољних Послова.
      Немачка Савезна Влада на свој начин је реаговала на све јачи прогон Хришћана: 2018 је основала Повереништво за религиозне слободе у свету. Које од тада чули нисмо. Понекад се ето гласну и политичари, који и нису десница: после масакра над Хришћанима у Сри Ланки је Волкер Каудер, тадашњи председник клуба посланика ЦДУ у Бундестагу, упозорио да постоји “све јачи прогон Хришћана у целокупном простору Азије”, а посланик Зелених у ЕУ-Парламенту Свен Гиеголд је констатовао да је слобода исповедања вере за Хришћане у пуно делова света угрожена.
      Бискуп Mounstephen је у свом извештају подцртао да њему није био интерес да уздигне на пиједестал мучеништва Хришћанске жртве а да друге прогоњене заборави, него да пре свега покаже кршење фундаменталног људског права: права да верујете или не верујете у Бога. А све бројке показују да је то право највише ускраћено Хришћанима.
      Кукавичлук Запада
      Орбан и АфД су -ако ко хоће то тако да види- само два актуелна разлога зашто ова тема, и поред све драматике, није стварно присутна у свести грађана Европе. Постоје и други, пуно дубљи разлози. Насилна колонијализација великих делова света је обављена под знаком Крста. Чега се многи и даље живо сећају, па Хришћане доживљавају и даље као освајаче и потлачиваче. Ко онда помене прогон Хришћана, томе брзо опале шамар да су они спалили Ђордана Бруна, имали срамотну Инквизицију, индигене народе Латинске Америке покрстили мачем и огњем те да су свеукупно веру у “правог” Бога повезивали са “правом” на људскост.
      Хришћанска црква је током векова била просто прототипни потлачивач. Регистар њених греха је подуг. И врло га се брзо цитира – само да би се пренебегло увидети да су данас и у овом моменту Хришћани свуда пре свега једно: жртве. А постколонијални и постимперијални осећај гриже савести пуно Европљана, особито оне са левице, чини тотално слепим за ову чињеницу.
      Та новоевропска култура стида често иде руку под руку са игнорисањем ситуације хришћанства у садашњости. Па смо формулисали тест-питања: коју боју коже има типични Хришћанин ? Већина Немаца на ово одговара: белу; на питање којем социјалном сталежу припада већина Хришћана, Немци одговарају: принципијелно добростојећима.
      Оба одговара су погрешна: од 2,3 милијарде Хришћана на свету већина је тамнопута и сиромашна. Хришћанство је данас пре свега феномен глобалног Југа, али већина Немаца и Европљана га и даље сматрају за европску, западну религију. Истовремено, кад Хришћане у другим земљама прогоне, то се не доживљава као удар на сопствене, европске културалне корене.
      Rupert Short аутор књиге  “Christianophobia“ наводи и друге разлоге за ову игноранцију: “Разлог зашто западна јавност не жели ништа да чује о прогону Хришћана је врло прост: млади хришћани у Европи и УСА нису “радикализирани” а прогоњени Хришћани не одговарају на прогоне терористичким насиљем.”
      Судбина пакистанске Хришћанке Асиа Биби је карактеристичан за кукавичлук Запада: једна сиромашна жена, која се на сеоском бунару посвађала са муслиманкама а потом од њих била оптужена за бласфемију.
      Што је у Пакистану капитални злочин, за који пада глава: Асиа Биби је 2010 осуђена на смрт. Каменовањем. 8 година је седела у казамату: у самици. Кад јој је 2018 Врховни Суд Пакистана укинуо смртну казну је исламистичка светина изашла на улице главног града и захтевала да она буде убијена. Влада је попустила али Биби је већ била успела да отпутује у једну западну државу. Сем редовних исламофоба, судбина ове жене на Западу дуго није интересовала скоро па никога. Чинило се да многи мисле да ће изазвати верски рат само ако буду и причали о њој и сличним случајевима.
      Истина је сушта супротност: ко о прогону Хришћана ћути, ко га одговорно не тематизира, тај зазива политичку опасност. Јер: прогон Хришћана није само питање људских права, оно на драматични начин мења суседство Европе.
      Кад ми, Европљани, говоримо о “муслиманском свету”, мислимо у првој линији на Блиски Исток. Тамо се налази колевка хришћанства. Оно је вековима било интегрални део Блиског Истока – и то је још увек. Али ако застрашивање и прогони буду даље овако ишли, брзо ће бити реализован циљ терориста “Исламске Државе”: хришћанство ће нестати са Блиског Истока – а сећање на историју Хришћана у региону ће у неком моменту ишчилети.
      Свет ће онда изгледати онако, како то екстремисти желе: свет религиозних сфера, које наводно не могу да битишу у суживоту.
      Аутор: Ulrich Ladurner, шеф-коресподент Die Zeit за ЕУ, Брисел
      Превод: Мирко Вулетић
      Извор: www.zeit.de
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Високопреподнобни архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани предводио је 22. по реду Интернет литију. Она се и овог четвртка емитовала на таласима и ју-тјуб каналу радија „Светигора“, страницама „Не дамо светиње“ на друштвеним мрежама и телевизији „Нови“.     „Свештенство и монаштво Косова и Метохије дубоко доживљавају крст који носи Црква у Црној Гори“, рекао је дечански игуман и додао да се то нарочито односи на владику Јоаникија и утамничне свештенике.   „Они који су хтјели да их унизе затвором заправо су их још више узвеличали и прославили. То је потврда да је крст пут до истинске славе и Васкрсење“, казао је отац Сава Јањић, нагласивши да то потврђује древно искуство Цркве..   Игуман овог древног манастира који чува моштви Светог краља Стефана Дечанског нагласио је да је дубоко убијеђен да ће трпљење, смирење и упорност нашег народа у Црној Гори сигурно уродити плодом.   „Тај плод ће бити побједа не за једну страну већ за читаву Црну Гору“ рекао је отац Сава Јањић.   „Треба и оне који другачије размишљају задобити за Христа“, подсјетио је отац Сава и додао да то сада изгледа тешко, али не смијемо дозволити да нас обузме горчина или братска мржња.   Архимандрит Јањић је нагласио да морамо знати да смо синови једног рода и да морамо да превазиђемо разлике уколико оне постоје. „Сигурно ће наша Црква учинити што стоји до ње али се надам да ће власти схватити да негирање основних права вјерницима и сукоб са Црквом није пут ка будућности Црне Горе”, истиче отац Сава.   „Сигурно је да ће на крају истина побиједити“, поручио је из Високих Дечана отац Сава Јањић.     Извор: Митрополија црногроско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...